Ja sam juče na poslu imala manji incident sa levom šakom i sad čekam, ali mislim da neće biti bolje bez nedelju dana. Brezon sa sve glavčinom mi je pao na levi dlan, da ga zadržim da nam ne padne na noge. 'Em me povredio, em je pao... Glupost. Dok miruje ne boli, čim ispružim prste ili stegnem pesnicu, boli. Nema šanse da tako vozim 300km u danu...

Ne vredi, sve što imam na M24 je korak navoja 1.5mm. Iz originala mi je na zahtev, ali je nešto tipa oko 30 EUR, suludo. Da ti neko donese iz Louisa?

Mislim da će zaboraviti, ali svakako radi štelovanje i što je najbitnije, pamti.

Sat je radio i kod mene, dugmići nisu, pa sam rasturala tablu. Plastikica unutra koja je posrednik između dugmića i štampane ploče je spala ili je neko namerno pomerio kad su skontali da trip ne radi. Neću da grešim dušu, ne znam šta su radili, znam šta sam ja uradila i delimično sredila, ali sad taj problem verovatno rešava drugi eeprom čip ili cela druga tabla.

Na prodaju polovan kofer Givi E42N 42L sa Givi monolock pločom. Kupljen je uz nosač kofera, te mi je sada višak. Poseduje sve delove za montažu i dva fabrička ključa. Prisutni su tragovi korišćenja, sve je priloženo među fotografijama. Za ozbiljnog kupca moguća manja korekcija cene. Dimenzije kofera: 42x52x30 cm Cena: 6.000,00 din LINK KA OGLASU

Taman posla, slobodno ostavi link. Ja sam završila sa pisanjem ovde, a svaka dodatna informacija će biti dobrodošla onom ko tek planira da ide.

Možda je proradilo, ko zna... Ja sam rasturala tablu, nije mu ni dugmić za sat radio, da nije bio podešen ne bi odmah videla da ima neki problem. U principu nije ni bitno, samo što ja kad putujem volim da pratim koliko sam prešla, 1 resetujem posle svakog tankanja, 2 mi beleži celu turu. Elem, natankala sam FZ u Sjenici, ostala mi dva kvadratića kući, potrošnja kaže 4,13L.

@Predator016 To je to. Samo gas i zadnja kočnica po potrebi. A prosto je, samo treba da se prate putokazi. Koje vreme ste bili na vidikovcu?

Kad menjaš trip 1 i trip 2, pa vratiš na ukupnu kilometražu, e pa čim ugasiš motor on zaboravi koliko je prešao km, pamti samo dok je pod kontaktom. Ukupnu sabira i sve je to ok.

Hvala lepo! Tačno tako, hvata kriza pred zimu, gledam što više da odvozam. Vozim ja i zimi, ali nije to to. A čini mi se da mu je kofer baš lepo čučnuo. Katadiopteri mu imaju obrvice isto kao i farovi.

Dva noćenja, planiram da stignem u subotu i da se vraćam u ponedeljak u toku dana. Druga opcija je da krenem u petak oko podne, ali tad bi išla auto putem, da do 16-17h budem u BG, a povratak nedelja.

Aj da napišem ovde, ipak je 11.02. moj datum rođenja, jedino što sam iz prošlog veka. Ovog vikenda bi možda skoknula do BG, e sad, da li doći u subotu rano ili tek popodne, možda bi auto putem, možda Dunavskom magistralom...? Kad vama odgovara, pišite... @misa-pei reče da si za, pričala sam i sa @RankoBg87 i @BokyBoy U subotu imam 3-6 sati vožnje u zavisnosti od rute koju izaberem, dakle, više sam za druženje nego da se vozikamo gore, može, ne mora daleko, i što manje kroz prestonicu. Ako imate neki predlog, bilo šta, pišite. Da uhvatim još malo ovo lepog vremena do zvaničnog kraja leta.

Namerno sam ga tako parkirala da mogu da ga gledam iz kafića.

I tako, osvane jutro, ne znam ni koliko sam spavala... Imali smo u dvorištu par kuca koje su tu noć izabrale da laju na svaki zvuk koji čuju, a ja sam u tim pauzama sanjala da su mi lopovi raščerupali motor... Budim se, prvo odlazim da vidim moju lepoticu, tu je... Sačekam 8 da se otvori restoran, skrnem kafu na brzinu, već sam oko pola 9 bila spremna za polazak. Imala sam ideju da u povratku posle Golije i Raške idem na Ibarsku magistralu do Kraljeva, pa onda starim putem do Kruševca i nazad kući. S' obzirom da su tada bili aktivni požari na Stolovima ispred Kraljeva (na mapama je prikazivalo zonu koja prelazi preko magistrale), odustanem, vratiću se istim putem, ali ovaj put preko Brusa i Blaca. A tu je i krivac, evo ga ispod bungalova, jurio me da se mazi. Pogled sa terase... Uputimo se lagano ka glavnom putu, pravac vidikovac Molitva... Kod parkinga vidikovca se ulazi na drvenu kapijicu, deka tu čuva krave. Potrebno je nekih 7-8min pešaka da se stigne, ali sve vredi za ovaj pogled od milion dolara. Lešinare nisam videla, mislim da su plaćeni glumci... Šalu na stranu, nisu blesavi k'o ja da se dižu u 8 ujutru i da lete za Aleksandru. Veče kad sam stigla, iz dvorišta etno sela videh par komada da lete oko ovog vidikovca. Evo kako je ograđena staza pre samog vidikovca. Moja lepotica me čeka na parkingu, montiramo opremu i polako da kratimo put... Put Uvac - Sjenica... Odličan! Pešter... Koliko volim ovakve puteve, pregledne i blage krivine, nema gužve, ovo je prava milina voziti. Na usponu ka Goliji sa leve strane sam imala brdo uz sami put, sa desne provaliju od možda par stotina metara. Sa desne strane u mojoj visini letelo je par gavrana, baš mi žao što nisam imala kameru da zabeležim taj trenutak, delovao je nestvarno. Golija... Od Golije do Kopaonika nisam više nigde stajala, skuvala sam se dok sam prošla Rašku, gužva. Radni je dan, puno je traktora i kamiona sa drvima bilo na putu. Čak u jednoj dugačkoj levoj krivini me sačekao kamion za drva sa prikolicom. Nema nikakvog trougla niti bilo kakvog znaka ispred. Ali nije mogao da me iznenadi jer sam vozila kao bakica. Ceo put 0 opasnih situacija. Stigle smo na Kopaonik, sledeća pauza je Prokuplje, pa kući... Idemo polako. Prolazim Brzeće i dok vozim onako lagano jer mi se ne žuri da siđem gde je vrućina, vidim sa desne strane na pola metra od branika neku crnu ptičicu, zaličilo mi je na kosa. Odgledam je i produžim, stanem ipak, znam da ću danima da mislim na nju ako se ne vratim. Setim se svih pregaženih kuca, maca, lisica i ježeva koje sam prošla usput... Upalim sva četiri migavca i otrčim da vidim šta joj bi. Nije kos, ne znam šta je. Pokušam da je uhvatim i uspem. E sad, sledeći zadatak - kako skinuti rukavice da je ne ispustim i povredim. Uspem nekako, znam da rukujem, čuvala sam ptice kad sam bila mala. Pogledam je, ne deluje bolesno, otvorim joj krila, ne buni se, nisu joj spala, ne deluju slomljeno. Dajem joj vodu, odbija, sve sam se umokrila. Nema veze... Čim neće, da je ostavim negde na sigurno, gde da je odnosim, ovo je njen dom. Nema niskih grana, makar ne toliko da mogu da dohvatim, a ne smem da je bacim jer ne znam može li da leti. Vidim drveni znak, taman mogu da ga dohvatim. Sačekam par minuta, dovezem motor pored nje, pratim šta se dešava. Postaje sve živahnija, ja krenem da joj mašem da je uplašim i na kraju odleti u drveće koje se vidi iza. Pitam posle Google, kaže da se zove Lešnjikara, iz porodice Vrana. Ne zna ova pernata loptica koliko mi je ulepšala dan. Stižem kući u 17h, zagrlim i poljubim moju lepoticu, zahvalim joj se što smo stigle bez problema... Kakva turica... Ruta kretanja u povratku: Uvac - Sjenica - Golija - Raška - Kopaonik - Brzeće - Brus - Blace - Beloljin - Prokuplje - Doljevac - Leskovac LINK KA MAPI

Ovo je ruta kojom sam išla (ispravila sam prilaz do smeštaja): LINK KA MAPI Leskovac - Doljevac - Prokuplje - Kuršumlija - Brzeće - Kopaonik - Raška - Golija - Sjenica - Uvac Ovo je ispravna ruta ka vidikovcu/etno selu Molitva: Da ponovim - kod sela Krstac se skreće za Sjenićko jezero i ne silazi sa asfalta do znaka - skretanje za Etno selo Molitva. Do etno sela vodi makadam, do parkinga vidikovca je asfalt. A ovde sam ja prošla, crvene tačke su početak i kraj makadama... U povratku sam slikala raskrsnicu gde sam u dolasku izašla sa makadama... Na fotkama ne deluje loše, ali gore u brdu baš ima rupa i nezgodno je ovakvim motorom da se ide takvim putevima.

Nikad ne dozvoli da znaju tvoj sledeći korak!

Ispisaću sve. Hvala na sugestiji. A1 mi ima loš net čim se malo izađe iz grada...

Ne prelazim granicu motorom dok ne upoznam našu zemlju. Stvarno imamo prelepe krajeve. Meni na primer Rumunija ne deluje ništa lepša niti bolja od recimo našeg Peštera i Golije. Elem, uskoro ću do Beograda i okoline na makar 2 dana, pa se dogovaramo da se okupimo.

Odlično! Pogotovo za mene koja volim da fotkam, a ne mogu da zaustavljam celu grupu na svakih pola sata... Jedino mi je falilo društvo uz kafu ili obrok. Imam svoj tempo, nikog ne ubrzavam, nikog ne usporavam... Masu automobila sam pustila da me preteknu, nije mi se vozilo brzo, od 40 do 60 na planini, na magistralama do 80. Trebalo mi je ovo, odmorim mozak od svega.

Pre 10-ak dana stavih pred put OEM Yamaha nosač kofera i nov Givi Riviera 46L monolock. Nosač kupljen kod kolege @Goran1982, u odličnom je stanju. Mislim da mu ne stoji loše (nije preveliki kao što izgleda na fotkama)...

Hvala! E, pa jeste tako... Šteta što nisam ostala još dan, dva, da obiđem Zlatibor, Taru... Neka ostane nešto za drugi put.

Prošlo je nedelju dana, slegli su se utisci, pa reših da otvorim temu za meni posebnu turicu - prva solo vožnja od 2 dana i 550km. E sad, kako da je ne smestim u "Kratke vožnje" kad kolege toliko, čak i više zgaze u danu? Hajdemo ipak, nema veze... Znate da nisam mnogo rečita, al' što volim da fotkam... Kad god bi našla priliku da idem, uvek nešto iskrsne, nađem izgovor da ne odem. Dok sam vozila CBF-a i imala 3 kofera, nisam bila u prilici da putujem, a sad kad mogu sebi da priuštim, nemam kofere. Imam repnu torbu koja je komplikovana za uzimanje i odlaganje stvari, šta ću, kako ću, tražim po oglasima i naletim na OEM Yamaha tipski nosač kofera za FZ6, i to u Nišu kod kolege Gorana sa foruma. Dogovorimo se mi, uzmem ja nosač sa koferom Givi E42, ali poručim novi Givi Riviera 46L koji mi se više sviđao i polako planiram... Pitalo me par ljudi "Ideš sama, da li se plašiš?" Da, plašim se. Šta je najgore što može da se desi? Mogu da ne odem i ostanem kući kao većina vikenda ove i prethodnih godina. Prvobitno mi je bio plan da pregazim tri planine u danu - Radan, Kopaonik i Golija, međutim, bilo bi mi previše, nemam ja tu kondiciju, ostavljam Radan za drugi put. Nedelja 8 ujutru, krećem lagano, moj je teren sve do Prokuplja, nije mi zanimljivo dok malo ne pređem u manje poznate krajeve... Prva pauza u Prokuplju na benzinskoj pumpi, pijem Latte lepši nego na celom putovanju koje me čekalo, a da to nisam još znala. Svaki put prema Kopaoniku išlo se preko Beloljina, Blaca, Brusa i Brzeća. Videh na mapama naše teme "Мото путеви - визуелни водич" da postoji put Kuršumlija - Brzeće, ali nije najbolje ocenjen. Otvorim Google street view, ažurirano ove ili prošle godine, ne izgleda toliko loše ta prva deonica do Merćeza, izgleda da je u međuvremenu sređena. Rešim da rizikujem... Ima na par mesta star asfalt, ali daleko od toga da je loše, jedino mi se ne sviđa što nisam imala signal skoro ceo put do Brzeća (mreža je A1). Saobraćaja skoro da nema, za sat vremena prošlo je par automobila... Stižemo do Brzeća, pa uz Kopaonik lagano, još jedna pauza, nigde se ne žuri. Spuštamo se polako ka Raškoj, već se oseća vrućina... Ali ne dugo, tu je i znak koji sam dugo čekala... Pozitivno me iznenadio veliki broj kolega koji su usporili kad su videli da stojim, verovatno misleći da imam neki problem, a ja sam stalno stajala da fotkam. Ako ovo čita neko od njih, ovom prilikom ih pozdravljam i zahvaljujem se. Mislila sam da je Golija nešto najlepše što ću doživeti tog dana, kad ono, vidi Pešter (gde prvo da gledam)... Put je fantazija, jedino je kroz Sjenicu loše. Već me stiže umor, samo hoću da stignem na odredište. Slepo pratim navigaciju i prvo se zagubim kroz Sjenicu (opet ne gledam znakove), baci me u slepu ulicu, ok, snađem se da izađem. Idem ka Uvcu, ali nisam skroz prostudirala put (što ne liči na mene) i umesto da skrenem levo kod Sjeničkog jezera (pored nekoliko znakova), ja produžim pravo i završim na makadamu. Osoblje iz smeštaja mi je poslalo smernice, ali je umor i previše poverenja u navigaciju odradilo svoje. Nema veze, jedno iskustvo više. Posle nekih 15-20min prašine, makadama i rupa, izlazim na glavni put i stižem na odredište. Dakle - ko planira da ide, prati se put za Sjeničko jezero i ne silazi sa asfalta sve do znaka - skretanje za Etno selo Molitva. Bilo je oko 17:30h, konačno sam stigla. Pogled iz dvorišta je nestvaran. Plan je bio da odem do vidikovca Molitva, ali me makadam umorio, nisam ni pokušala, ostavila sam za ujutru... A tek iz mog bungalova... Nastaviće se...

Ja sam primetila da lakše i brže očistim lanac kako koristim ulje. Sprej ga sve ulepi i nakupi prašinu.

Petrolej i 75w80.

Aj' izvolte.