Pozdrav!

Pozdrav Vlado i dobrodosao!

Pozdrav!

Dobro je to znati. Ako te ne mrzi okaci broj moba?

Samo da napomenem da Major Gashpar, kao autor topica, moze da promeni naziv istog, u recimo "Sve o MZ-u", ne moraju admini da rade to.

Momci (i devojke) se smestili kod Race. Domacin je spremio kacamak. Kazem Goranu da mi se javi sutra kad dodje kuci, odgovor je:"Ko kaze da cemo mi sutra kuci??" Imam utisak da im se svidelo tamo... Krivo mi je sto nisam mogao (opet) u onaj zeleni raj...

Pozdrav obojici!

Pozdrav i dobrodosao!

Dobrodosla!

Pozdrav i dobrodosao! Imas sjajan motor! Bas me zanima kako se ponasa na putu, koliko trosi kako ide i ostalo. Pa kad budes imao vremena zvrljni to negde...

Cestitam drugar! Cenim kad neko mlad zna da zacrta sebi cilj, i odrekne se mnogo cega zarad ostvarenja tog cilja!! Da se vozis sa srecom! Okaci te slike!

Nemoj da se selis, mozes za mnogo manje para da kupis motocikl kojim mozes da stices iskustva, poznanstva i uspomene koje se ne mogu izraziti evrima. Sve godine koje budes provela bez motora, sklupljajuci pare za idealnu masinu su za uvek izgubljene. A vreme leti.

Drago mi je sto sam procitao ovako nesto. Samo cepajte!

Divim se organizaciji i sloznosti. Moje misljenje je da to ovde nikada ne bi uspelo... Broj najavljenih ucesnika bio bi direktno srazmeran broju dana do dana "D".

Pozdrav!

Ma nema nista od toga, trziste ne trazi takve motore.

Sto puta je bilo na forumu: Gujas Caba Luis oprema 063/529-524 024/812-329 narudzbu mozes i mailom: motostar@sabotronic.co.yu Katalozi su mu besplatni.

Pozdrav Panto!

Dobrodosao!

Pozdrav i dobrodosla!

Pozdrav!

Sto da ne!? Mada, ni ovo gde smo mi bili nije bas pitomo (100x100km, samo sume i vukovi). BTW, juce kad sam se vracao, opet jedan MZ u Trbusnici, ispred prodavnice..

Procitao sam ovaj http://www.motorcycle.com/shoot-outs/godzilla-cruisers-shootout-14274.html Poredio sam ga sa Hondom, koja po meni za klasu bolje izgleda. Kod Honde nije bilo zamerki, dok je Harlju sto-sta zamereno, cak i od strane Harley Loved testera. Honda je jaca, udobnija, laksa za voznju, Harli je skripao, unistavao ledja. Ono po cemu je bolji je cena odrzavanja na 30000 milja gde za Hondu treba (ako se tacno secam) 2800$ a za Harlija 2200$. Pri tom Honda kosta 12000$ a Harli 24000$. Kao sto rekoh tu nema matematike, da je kao APN6, za amerikance ce biti bolji i tacka.

Na pocetku, vidim da je Aca u toku pisanja ove poruke vec posalo svoj post, pa se izvinjavam citaocima, ali bilo mi je zao da izbrisem ovo. Sve prognoze su najavljivale kisu u severnom delu zemlje, a oblacno u centralnim delovima. Kad sam u subotu pogledao kroz prozor bilo je brrr... Sitna kisa, gusta magla obavijena oko drveca. Ali, rekao sam da idem-idem. Dobra odluka, jer vec desetak kilometara od Lazarevca, kisa je prestala a jos nekoliko kilometara dalje sam izasao na suv asvalt. Do Cuprije standardno, po dolasku se javljam Aci i Igoru (MZ Rider). Ubrzo su Transalp i MZ iz 1977 godine tu. U Despotovcu, sija sunce i, naravno, nikog sem nas. Kupujemo ogromne kolicine cevapa, kobasica, hleba, luka i Coca-Cole Cak i neke slatkise za po planini. Posmatramo nekog tipa na Yamahi DragStar 1100... Moj plan je bio da na najvisoj tacki Klencusa otvorimo Coca-Colu i castimo se Eurokremovima i Jafom Stizemo kod Race koji je kod komsije pekao rakiju. Ostavljamo stvari, Coca-Cole u hladnu vodu i krecemo ka kanjonu Resave, prvom delu puta. Na ulazu u kanjon mapa koju fotografisemo, ako zatreba negde gore. Na tom mestu pocinje makadam kroz kanjon, na to mesto cemo izaci po povratku iz kanjona Klocanice. Tu je i planinarski dom, a i brana-zgodno mesto za kupanje po vrelom danu, za onoga ko voli Resavsku ledenu vodu. Polako ali sigurno stranice kanjona su sve vise i vise, predeo sve divljiji. Ovo sam vec presao pocetkom avgusta http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=9521.0 tako da ovom prilikom samo ukratko Zastajemo na atraktivnijim mestima da fotografisemo, Aca i Igor prolaze ovo prvi put. Aca pokazuje kako ce morati da sedi kada smesti cevape gde treba: Obratiti paznju na ovaj putokaz, dokaz koliko je Resava raznovrsna: Na pocetku nacionalnog parka Vinatovacka obilazimo letnjikovac i zidani rostilj, idealno mesto za kamp u nekoj buducoj enduraskoj turi. Sa ovog mesta polaze putevi na sve strane u dubinu Kucaja (Krnja jela, Dubasnica i ostalo). Ja nisam video, ali Aca rece da je video putokaz za neki manastir. Mesta za satore ima vise nego dovoljno u debeloj hladovini. Ne znam kako je nocu, jer najblize naseljena kuca je udaljena oko 20km odavde... Ali braca endurasi su hrabri, nadam se Da, ima i vode za pice, jer pored prolazi ledeni potok. Polazimo u najatraktivniji deo puta, deo planine po imenu Klencus. Neprekidno se, kilometrima vozi uzbrdo. Put savladavamo polako, MZ se drzi odlicno! Raskrsnice su vecinom obelezene, ali ima ih bez znakova. Na jednoj takvoj smo imali malu dilemu u kom pravcu. Odlucujemo se za desno i posle par stotina metara nailazimo na prepreku. Morala je biti konsultovana mapa, pa se vracamo nazad do raskrsnice i nastavljamo uz brdo levo. Odavde pocinju sumske serpentine. Na jednom mestu za fotografisanje i cigaretu, Aca se srecno dokopava Jafa keksa, pa moj plan o proslavi na vrhu propada... Na vrhu pravimo pauzu, ja imam problem sa okom u koje mi je uletela nekakava musica. Pocrvemelo je za nekoliko minuta i jako suzilo. Osecao sam musicu pod kapkom, ali nikako da je izvadim... Krecemo dalje, spust ka kanjonu Klocanica. Veoma naporan deo puta, nizbrdo se ide jako dugo, put sastavljen od krupnog kamenja, jer je ono sitnije kisa odnela. Mestimicno pokriven trulim liscem ispod kog protice voda sto je u zbiru jako klizava podloga. Zglobovi na rukama bole od kilometarskog drmusanja, koje je toliko jako da mi je ona musica konacno ispala iz oka. Neverovatan je osecaj kada se posle ovoliko desetina kilometara kroz planinsku pustos dodje do prve naseljene kuce!! Odavde nas ceka jos "samo" kanjon Klocanice, gde pronalazim konacno mesto gde reka ponornica nestaje u pecini. Nije ustanovljeno za sada gde ponovo izlazi. E sad. Vracamo se kod Race. Iznosi se meso, Raca priprema zar zarostilj, pijucka se na daleko cuvena Racina kafa... Mileva (Racina supruga) iznosi slan,matori sir i rakijicu, nek ide zivot, mora da se proba. Misisrac bi plakao da je bio...Interesantno je gledati kako Raca sa lakocom sve to priprema, pri tom prica price o ovom kraju, nekadasnjem polozaju rudara (sto je i sam bio)... Sta reci, klopa ja bila sjajna, raspolozenje isto tako, steta sto nije bilo vise ljudi pa da prenocimo... Meni se posle predjenih 150km od Lazarevca, pa do Strmostena, pa 50km po planini i dobre vecere (ili rucka) konacno prispavalo, jedva sam se dovukao do Cuprije... Bili smo tu oko 21h. Dan je bio vise nego lepo proveden. Vreme je bilo idealno, da je bilo lepse ne bi valjalo zbog vrucine, temperatura idealna. Kisa prethodnih dana je pojacala mirise suma kroz koje smo prolazili. Voznja je protekla bez i najmanjeg problema, zadivljen sam Igorovim MZ-om. Cudo ide po planini kao jarac! Sto bi rekao SStruja, sterilna voznja. Nadam se da cemo ovo sa jos nekim prosirenjima nekada ponovo proci. Vredi. Pozdrav svima!

Pozdrav i dobrodosao!