Sta je zajednicko razlicitim generacijama BMW motocikala?

Warm-Up. BTW, Atlas prenosi i MotoGP, dakle live-link: http://www.rtvatlas.tv/

Ja sam nameravao da kupim Acerbis stitnike, medjutim o'ladio sam kad sam video cenu: 140e. Radilo se o Acerbis Multipla Touring modelu. PPreskupo, pa sam sredio fabricke da su ko novi! Nesto kasnije, pregledajuci Touratech katalog nadjem stitnike za ruke koji su mi se jako svideli, a i cena je sasvim "normalna" i pored toga sto je Touratech u pitanju. Cena za osnovni model je bila oko 45e, a mogu da se dokupe i spojleri kao zastita od vetra za oko 20e.

1. Pedrosa 2. Rosi 3. Lorenco

To sto je policajac rekao je samo njegovo misljenje, a ne i zvanican stav policije. Ubedjen sam da ce krivac biti brzo pronadjen. Naravno, ukoliko je sve tako kako si napisao.

Pozdrav i dobrodosao!

U drugom krugu kvalifikacija od prvog do poslednjeg razlika 8 desetinki.

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=13823.0

Rezultat drugog treninga. Pedrosa vise od sekund brzi od ostalih, pola sekunde brze od Rosijeve proslogodisnje pol pozicije.

Ne verujem... daj sliku. Gledam cene na mobile.de... poslednjih nekoliko meseci su se srozale bar za 20% Moze da se nadje fenomenalan primerak za oko 3500e. Koliko li izadju dazbine za "u garazu"?

Ne bih zut, ako je moguce crven sa crnim sedistem, ili klot crn.

Sinhronizacija elektronskog ubrizgavanja na olihead-ovima. TBS4Dv1.0.pdf

Podesavanje ventila na oilhead-ovima OVADv2.2.pdf

Opis kompletnog odrzavanja R1100GS u Uradi-sam varijanti. Oilhead_GS_Maintenance_1-20-02.pdf

Ma... svi ti sto generalizuju su isti.

Kako utvrditi kvar na Bosch elektronskom ubrizgavanju i ABS-u: http://freenet-homepage.de/holger_wiemann/motronicma22absii.htm R1100GS/R i srodni modeli

Imas ovu temu: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=34481.0 1996 godine Kawasaki je promenio oznaku sa ZXR 750 u ZX7R, pa za godiste koje zelis postoji ovaj model: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=39846.0 (izvor: http://homepage.ntlworld.com/webzxr/zxr750r/History/History.html)

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=15117.0

Suzuki GS 450L By lalajko1 Dajte svoj komentar iskljucivo ako ste vozili ili posjedovali ovaj motocikl. Niposto nikakve komentare u stilu "cuo sam", "rekli su mi" i slicno. Odgovorite na sledeca pitanja u skladu sa pravilima bez dodatnih komentara ili slika. Svaki komentar koji ne bude u skladu sa pravilima bice istog trenutka obrisan. 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Navesti tacno godiste motocikla koji ste vozili.. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: "Posjedovao sam ga tri godine." ili npr. "Probao sam ga par puta na lokalnom putu" ili "Napravio sam par krugova oko bloka" 3. Sta mi se dopada: "Odlicne kocnice i dobra zastita od vjetra." ili "Sjajan za duza putovanja, odlican polozaj vozaca, mala potrosnja" ili neko moze napisati i par pasosa ako zeli, tim bolje. 4. Sta je moglo biti bolje: "Prednja kocnica ima lose doziranje i slaba zastita od vjetra" ili nesto slicno u stilu prethodnog pitanja. 5. Moj utisak: Vas mali review. Tu sad moze svasta da se napise, da se detaljnije objasne i opisu stvari iz prethodne dvije stavke i da se jos malo prica o motoru i generalnom stavu prema njemu. Mogu se opisati i neki detalji i moze se dati i neka ocjena i recimo preporuka za kupovinu. Takodje, ovdje bi bilo dobro da onaj ko je proveo vise vremena sa motorm napise na sta treba obratiti paznju pri kupovini tog polovnjaka i generalno o odrzavanju... Najlakse vam je da uradite copy-paste sadrzaja ovog koda i samo ispod svakog pitanja dodate vas odgovor: [b]1. Godiste motocikla koji ste vozili:[/b] [b]2. Vrijeme provedeno na motorciklu:[/b] [b]3. Sta mi se dopada:[/b] [b]4. Sta je moglo biti bolje:[/b] [b]5. Moj utisak:[/b]

Suzuki GN 250 By lalajko1 Dajte svoj komentar iskljucivo ako ste vozili ili posjedovali ovaj motocikl. Niposto nikakve komentare u stilu "cuo sam", "rekli su mi" i slicno. Odgovorite na sledeca pitanja u skladu sa pravilima bez dodatnih komentara ili slika. Svaki komentar koji ne bude u skladu sa pravilima bice istog trenutka obrisan. 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Navesti tacno godiste motocikla koji ste vozili.. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: "Posjedovao sam ga tri godine." ili npr. "Probao sam ga par puta na lokalnom putu" ili "Napravio sam par krugova oko bloka" 3. Sta mi se dopada: "Odlicne kocnice i dobra zastita od vjetra." ili "Sjajan za duza putovanja, odlican polozaj vozaca, mala potrosnja" ili neko moze napisati i par pasosa ako zeli, tim bolje. 4. Sta je moglo biti bolje: "Prednja kocnica ima lose doziranje i slaba zastita od vjetra" ili nesto slicno u stilu prethodnog pitanja. 5. Moj utisak: Vas mali review. Tu sad moze svasta da se napise, da se detaljnije objasne i opisu stvari iz prethodne dvije stavke i da se jos malo prica o motoru i generalnom stavu prema njemu. Mogu se opisati i neki detalji i moze se dati i neka ocjena i recimo preporuka za kupovinu. Takodje, ovdje bi bilo dobro da onaj ko je proveo vise vremena sa motorm napise na sta treba obratiti paznju pri kupovini tog polovnjaka i generalno o odrzavanju... Najlakse vam je da uradite copy-paste sadrzaja ovog koda i samo ispod svakog pitanja dodate vas odgovor: [b]1. Godiste motocikla koji ste vozili:[/b] [b]2. Vrijeme provedeno na motorciklu:[/b] [b]3. Sta mi se dopada:[/b] [b]4. Sta je moglo biti bolje:[/b] [b]5. Moj utisak:[/b]

Suzuki GN 125 1982-2001 By lalajko1 Dajte svoj komentar iskljucivo ako ste vozili ili posjedovali ovaj motocikl. Niposto nikakve komentare u stilu "cuo sam", "rekli su mi" i slicno. Odgovorite na sledeca pitanja u skladu sa pravilima bez dodatnih komentara ili slika. Svaki komentar koji ne bude u skladu sa pravilima bice istog trenutka obrisan. 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Navesti tacno godiste motocikla koji ste vozili.. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: "Posjedovao sam ga tri godine." ili npr. "Probao sam ga par puta na lokalnom putu" ili "Napravio sam par krugova oko bloka" 3. Sta mi se dopada: "Odlicne kocnice i dobra zastita od vjetra." ili "Sjajan za duza putovanja, odlican polozaj vozaca, mala potrosnja" ili neko moze napisati i par pasosa ako zeli, tim bolje. 4. Sta je moglo biti bolje: "Prednja kocnica ima lose doziranje i slaba zastita od vjetra" ili nesto slicno u stilu prethodnog pitanja. 5. Moj utisak: Vas mali review. Tu sad moze svasta da se napise, da se detaljnije objasne i opisu stvari iz prethodne dvije stavke i da se jos malo prica o motoru i generalnom stavu prema njemu. Mogu se opisati i neki detalji i moze se dati i neka ocjena i recimo preporuka za kupovinu. Takodje, ovdje bi bilo dobro da onaj ko je proveo vise vremena sa motorm napise na sta treba obratiti paznju pri kupovini tog polovnjaka i generalno o odrzavanju... Najlakse vam je da uradite copy-paste sadrzaja ovog koda i samo ispod svakog pitanja dodate vas odgovor: [b]1. Godiste motocikla koji ste vozili:[/b] [b]2. Vrijeme provedeno na motorciklu:[/b] [b]3. Sta mi se dopada:[/b] [b]4. Sta je moglo biti bolje:[/b] [b]5. Moj utisak:[/b]

Budimo se potpuno odmorni. Za danas je preostala poseta manastiru Lesje i Grzi. Ka obe lokacije se odlazi putem Paracin-Zajecar. Iguman manastira Lesje ima jake veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom koja je delom finansirala izgradnju. Zato crkva i objekti oko nje malo odudaraju od klasicne srpske crkvene arhitekture. U toku je izgradnja 12 tona teske i skoro sest metara visoke kapije. Naravno, treba posetiti i park pored crkve... Ovde se sastajemo sa Acom035 i njegovim bratom Nemanjom, pa odlazimo zajedno ka Grzi. Tamo nas kao i uvek, cekaju hiljade nijansi zelene boje, uz svezinu ciste vode sa vrela iznad jezera... Vreme je za povratak. Ali, vracam se samo ja Snezi i Slavisi se sve ovo jako dopalo, i nastavljaju da obilaze Srbiju. Koliko znam, u ovom trenutku su jos na putu. Preko hiljadu kilometara sjajnih predela i puteva je koliko toliko dovoljno da ugase zedj za putovanjima. Sledeca sezona ce biti mnogo aktivnija i laksa. Dotle, zadovoljan sam koferima kojima sam resio jedan veliki problem. Kao sto rekoh, kad dobijem Quchua sator, sve ovo ce biti mnogo lakse i zeljno iscekujem par visednevnih satoraskih tura iz sezone 2010. Eh da, onaj put u okolini moje kuce, koji je nasut tucanikom... jos teze se prelazi kasno nocu!

To je znacilo da cemo rano ustati. Slavisa je bio budan jos oko 4h, ja oko 6h. Raca je na srecu vec bio budan, pa se dan pocinje na najlepsi moguci nacin - pijuckanjem kafe skuvane na plamenu od drva na Racinom ognjistu. Prepricavamo noc uz smejanje, drugari me pitaju kako me nije mrzelo da izlazim iz satora i da zavijam. Da zavijam? Pa to je Slavisa radio, ja nisam! Prisecam se da sam cuo Slavisu kako kaslje u satoru, a samo nekoliko sekundi kasnije pomenuto zavijanje koje je dolazilo iz smera suprotnog od onog gde je bio Slavisin sator. Hm... Ovo nije bilo ono karakteristicno vucje zavijanje, vec ravnomerno i otegnuto. Cak ni Raca nema predstavu sta je to moglo biti... Ja se secam da sam nesto kasnije izlazio iz satora, i da sam dobro prosao. Spremamo se na brzinu, mokre satore pomeramo na suncani deo dvorista, a mi odlazimo do Despotovca i manastira Manasija. Reka Resava koja protice kroz Despotovac je potpuno crvena od nocasnje kise. Burek i jogurt u centru, pa pravac Manasija. Renoviranje manastira traje vec vise od godinu dana i konacno se privodi kraju. Grobovi iz okoline crkve su premesteni na manastirsko groblje, ceo prostor je pokriven novim kamenim stazama i novim travnjacima. Jos se vrse iskopavanja u prostoru nekadasnjeg konaka, nadam se da ce i to do kraja sezone biti gotovo, tako da Manasija pocetkom sledece zasija punim sjajem. Sledeca lokacija na spisku za posetu je Resavska pecina. Krecemo ka njoj, ali na izlasku iz Despotovca ka Resavici, primecujem nesto novo! Na strmoj livadi sa leve strane puta, otvoren je park sa maketama nasih najpoznatijih crkava. Makete su radjene u razmeri 1:17 i uradjene su realno, do poslednjeg detalja. Autoru je trebalo cetiri godine za do sada uradjene makete. U sklopu parka postoji prijatan prostor za odmaranje uz isklucivo bezalkoholna pica. Ulaznice su samo 100 dinara. Vise o parku na: http://www.parkmaketa.com/index.html Posecujemo Resavsku pecinu odakle nemam fotografija. Razmisljao sam o tome da li da saputnike vodim na krug po Kucajskim planinama, obzirom na nocasnju kisu i moguce blato, narocito u kanjonu Klocanice. Vracamo se u "bazni kamp", jedemo na brzinu, ostavljamo sav nepotreban prtljag (pa i alu kofere) i odlazimo u planine. Jer tamo nema zime! Dobro poznata trasa, dobar makadam, sjajan suncani dan... Sta vise pozeleti? Afrike predu uz planinu, penjemo se na 1140 metara po GPS-u. Gore, na vrhu Klencusa, pravimo parkiramo motore za kafe pauzu. Slavisa se muci da parkira motor sa strane a ja ga grdim zbog toga, jer ko moze da naidje na 30km od najblizeg coveka. Samo sto smo seli za sto, desava se cudo: nailazi Lada Niva sa sumarom i lovocuvarom. Kuvamo i njemu kafu i provodimo sat vremena u prijatnom razgovoru. Nas sagovornik je naravno pravi rudnik vrednih informacija o ovom kraju. Nesto kasnije, spustamo se kanjonom Klocanice. Kazu da je ovo najuzi kanjon Evrope, mestimicno sirine samo 6 metara. Na pojedinim mestima zna da bude mracno i u sred dana... Po izlasku iz kanjona, brzo smo u kampu. Satori su suvi, pakujemo se, pozdravljamo sa Racom i Milevom. Odlazimo ka Cupriji planinskim putem preko Resavice, Ravne reke, Senjskog rudnika i manastira Ravanica. Noc provodimo u mojoj kuci u Cupriji, ovaj put bez zavijanja i urlika.

Ovog puta sam dobro spavao, nisam se kotrljao po satoru, nisam se probudio u suprotnom cosku u odnosu na onaj u kom sam zaspao. Cak sam bio i na duseku. Borsko jezero je jednostavno mesto gde covek moze da se odmori kao retko gde. Za razliku od kampa Toma, sve sto se ovde cuje nocu (ako zanemarimo Slavisino hrkanje) su zrikavci i povremeno pljuskanje malih talasa na sljunkovitu plazu. Cele noci je u daljini sevalo, ali ni kap kise nije pala. To se nastavilo i u toku prepodneva i pored toga sto je samo jezero bilo okupano Suncem. Jako cudno, ali me nije sprecilo da se okupam u neverovatno cistoj vodi jezera. Dorucak. Pakovanje satora. Placanje kampa - 200 dinara po satoru i 130 dinara po osobi. Ispunjavamo obecanje i odlazimo do mucnog hotela... Polazimo na sjajnu deonicu koja ide preko Crnog vrha - blage krivine, odlican asfalt. Ucesnici proslogodisnje BJB vikend voznje ce se setiti ove livade... Puno vidikovaca cini da voznja prilicno sporo odmice. Ipak, Zagubica nije daleko. Poseta vrelu Mlave je neizostavna. Planirali smo ovde i rucak za Slavisu, ali rostilj "jos nije proradio". U 12h. Stizemo do Krepoljina, gde produzavamo kroz centar mesta daljih nekoliko kilometara, putem prepunim serpentina, do manastira Gornjak u Gornjackoj klisuri. Vreme pocinje da muti i mrsti, a posto saputnici nemaju kisna odela, zurimo dalje. Prolazimo precicom preko Krupaje i Sladaje gde pocinje kisa, do Vodnog. Odatle do Strmostena je jos nekoliko minuta voznje koje prolazimo po pljusku. Stizemo kod Race i bezimo u kucicu sa ognjistem na kafu i ostale djakonije. Nevreme se sada razmahalo, puca i seva na sve strane, ali posle oko sat vremena se sve smirilo. Koristimo kisnu pauzu da postavimo satore i uselimo se. Obzirom da je kisa dalje slaba ili je nema, odlazimo do Lisina koje Sneza i Slavisa nikad nisu videli. Primecujem dosta promena, ceo prostor je nesto uredjeniji nego ranije. Ispod samog vodopada je napravljena drvena platorma, a postavljene su i bolje prilazne stepenice. Nije jos sve OK sto se prilaza vodopadu tice, ali bice. Iznad vodopada je postavljena nova ograda, uradjena je pescana staza pored nje, postavljene stepenice za prilaz do same vode. Vidim da se zidaju u sasvim novi lokali, od kojih je jedan bas obecavajuc. Vracamo se u kamp puni utisaka, mrak je vec poprilican. Kisa je stala, razvedrilo se ali se pojavila kao testo gusta magla. Vecerali smo cvarke sa ovcijim sirom i domacom rakijicom (ubitacna kombinacija). Raca je mojim saputnicima dao jedan debeo jorgan a meni toplo cebe - noci u Kucaju su hladne i kad je lepo vreme. Po proslogodisnjem obicaju, vec u 20:30 smo se zavukli u satore na spavanje.

Posto sam i pored svega prvi ustao, resio sam da skoknem nazad do Kladova i pokusam da pronadjem izgubljeni poklopac. Tvrdoglavo to... Naravno da ga ne nalazim, naravno da sam opet malo u bedaku zbog toga, ali brzo se vracam pod vinkl. Idemo dalje. Posto je Slavisa smazao burek, odlazimo ka magicnim Rajackim pimnicama. Idemo starim putem koji se na puno mesta ukrsta sa prugom koja ide ko zna gde, sumnjam da to i ljudi sa zeleznice znaju. Parkiramo ispred etno (kakav bi i bio na ovoj lokaciji?) restorana "Sveti Trifun". Za cudo, ovog puta ga zaticemo otvorenog. Vlasnik i komsinica sede ispred i razradjuju samo njima poznate teme. Sneza i Slavisa nestaju u spletu ulicica i trgova, ja sa gazdom dogovaram kaficu. Koristim priliku da pogledam taj cuveni restoran iznutra... Sneza zeli da kupi vino i upucuju je na otvoreni podrum u blizini. Ja se smeskam zamisljajuci kako ce izgledati kupovina... Mora se probati bar 4-5 vrsta vina Malo kasnije, Sneza se vraca, malo nesigurnog hoda, ali vraca se. Cetiri flase vina se moraju smestiti u moje jadne kofere. Ne pomazu moje zalbe, cinjenica da je Slavisina hrana vec popunila sav prazan prostor Snezu ne dotice. Flase su se udobno smestile u unutrasnjosti mojih bajkerskih cizama, belo desno, crno levo, a ja sam se nadao da je onaj ko je stavljao pampure u flase to uradio kako treba. Vracamo se za Negotin i oprastamo sa Ribolovcem. Planirao sam da danas stignem do Strmostena, jos se imalo vremena za to. Na izlasku iz Negotina punimo rezervoare i konstatujem da su mi teski koferi tek neznatno povecali potorsnju. Krecemo putem za Zajecar sa kog se odvajamo ka Rgotskom brdu i Boru. Prolazimo turisticki centar Borskog jezera i skrecemo u kamp. Nalazim slobodno mesto kao i prosle godine - na travnjaku pored same obale! Nameravao sam da ovde jedemo i okupamo se u jezeru, ali se vecinom glasova donosi odluka da se ovde noci. Sledi opet ceremonija postavljanja satora, razmestanja stvari... Znate, zna da dosadi kad dan zapocinjete i zavrsavate poslom oko sklapanja satora. Cvrsto sam resio da se za sledecu seznonu snabdem Quechua instant satorom. Ovaj klasican je odlican ako zelite da provedete nekoliko dana u mestu. Atmosfera u kampu, kao i uvek - sjajna! Ovo nije u pravom smislu kamp - vecina satora i kucica su tu cele godine, na zakupljenim parcelama. Vlasnici placaju mesto oko 700 dinara mesecno. Vecina parcela je izbetonirana, napravljene su cesto male kamene sudopere i (ili) rostilji. Satori i prikolice cine ceo splet ulica i malih trgova. Cesto mozete videti manja drustvanca kako se provode uz rostilj i picence. Niko nikom ne smeta, svi su tu u savrsenom skladu. U blizini recepcije se sem prodavnice prehrambenih artikala (na Slavisinu radost) nalaze i prostorije sa kupatilima i WC-om, koje su na moje iznendajenje lepo uredjene i ciste. Kad su vec gosti stalni, u kampu vlada domacinska atmosfera - skoro svi se vec godinama poznaju. I mi smo se odmah upoznali sa komsijama i odmah dobili pomoc u vidu plasticnih stolica. Upisali smo se za hleb. Elem, po namestanju satora, odlazimo pesice do obliznjeg splava na kafu. Neko vreme smo jedini gosti, pa koristim priliku da upoznam vlasnika splava, sa kojim provodimo vreme u prijatnom razgovoru. Stize i SMS: "Zahvaljujemo se na prijatnom druzenju i nadamo se da ce se uskoro ponoviti. Pozdrav od Duleta". Setnju upotpunjujemo odlaskom do obliznjeg hotela koji vec godinama ne radi. Razlog je vise nego banalan: ne zna se ko je vlasnik istog! Ovako nesto je moguce verovatno samo kod nas. Odlucujemo da hotel posetimo sutra po dnevnom svetlu. Vracamo se do naseg kampa, gde vece provodimo uz sadrzaj leve cizme.