Evo i ja stigoh kuci, malo pre ostatka beogradkse ekipe.
Nadam se da je ucesnicima prijao ovaj vikend i pored nekih propusta na koje mi, na zalost, nismo mogli da uticemo. I pored kise, imalo se sta videti i meni bar, bilo je jako prijatno. Deo ekipe je standardan, deo sam upoznao ovog puta i zadovoljan sam sto se krug mojih BJB poznanika (opet) prosirio!
Neverovatno je da prilikom svakog BJB odlaska na Taru mora da bude kisovito, ove godine cak i vise nego prosle. U prvom delu puta, izgledalo je kao da cemo imati srece sa vremenom, prognoze su pominjale samo lokalne kise i pljuskove. Sa vojvodjanskim delom ekipe se po dogovoru sastajemo u kafani Platani, na izlasku iz Valjeva. Kafica sa ratlukom je neverovatno dobro legla jer su mnogi slabo spavali usled putne treme. Prijatno iznenadjenje je i nov asfalt koji pocinje nedaleko odavde i vodi nas do same brane buduceg akumulacionog jezera. Taje deo puta ce nam u povratku jos vise prijati. Negde na Debelom brdu, izmedju Valjeva i Bajine baste, prve kapi pocinju da nagovestavaju sta nas ceka. Prelaskom samog prevoja (1080mnv) na BB strani ukazuju se oblaci i magla koja se vuce uzbrdo, kaceci se za krosnje drveca.
Sledeca pauza je u Pasnoj ravni - neizbezne lepinje sa kajmakom su nam dale energije za nastavak puta.
Odavde pocinje spust ka Bajinoj basti. Negde po serpentinama sustizemo autobus pun devojaka koje idu na svadbeno veselje u neko domacinstvo nekoliko kilometara ispod Pasne ravni. Nastaje dzumbus u busu i kroz zadnje staklo smo mogli da naslutimo vrelu atmosferu koja je vladala unutra. Moram priznati da smo za budem vozili duze nego sto je normalno, ali moralo se dalje, mada je preticanje neverovatno dugo trajalo - skoro svako je hteo neko vreme da vozi iza busa.
Prolazimo Bajinu bastu i posto nam se vreme uklapa, svracamo do manastira Raca. Poseta traje malo duze, jer se moralo prepricati sve oko busa, uz zakljucak da je bilo bolje da smo svratili na tu svadbu, umesto da se vijamo po planincinama. I polazak je bio usporen, jer su nam trubaci ispred najavilo dolazak "one" svadbe na vencanje, bas ovde. Hm... ipak, uz "Mars na Drinu" krecemo dalje ka Kaludjerskim barama.
Ovde imamo jedan od lokala za prenociste pa smo sacekali da se stanari usele, ostave nepotrebne stvari pa krecemo dalje, ka Kremni. Do tamo, neizostavno se mora posetiti kuca proroka Tarabica.
Iza Kremne izlazimo na put Uzice-Visegrad pa skrecemo desno ka tunelu Sargan. Tunel je renoviran, osvetljen, asfaltiran, milina. Pored puta vidimo holandjanina na R1200GS i skoro svaki motocikl iz kolone ga pozdravlja sto je njemu bio znak da krene za nama. Dolazimo na pocetnu stanicu, gde se nalazi i motel Mokra Gora.
Vrsi se razmestaj ljdui po objektima i tu dolazimo do organizacionog propusta: objekti su dislocirani u odnosu na sam motel i neki se nalaze na vise od kilometar hoda od mesta gde je zakazana vecera. Zao mi je sto je do toga doslo, ja nisam ocekivao da su objekti toliko udaljeni, a nisam ni ocekivao da je to tako velika smetnja - moj objekat je bio na 23km odavde. Ipak, stvar se resila nalazenjem privatnog smestaja u blizini motela Mokra gora.
Doslo je i vreme za polazak voza Romantika na cuvenu Sargansku osmicu. Tesko da se ovo moze ikako opisati, to treba doziveti. Stari dobro voz uskog koloseka, neverovatno lepi predeli i sjajno drustvo, to morate doziveti. Nisam zapamtio sve detalje jer sam bio zauzet posmatranjem okoline, pruge, tunela... ali cini mi se da se radi o duzini 31.5km, sa 20 tunela, puno mostova, ukrstanja... i tri neverovatno lepe stanice. Svaka je lepa na svoj nacin, ali je stanica Jatare umetnicko delo, nadam se da ce fotografije preneti bar deo one lepote ovde.
Uh... mnogo slika, ima ih jos 10x ovoliko, jednostavno covek ne moze da se odluci sta da postavi, pa se zato izvinjavam onima sa sporijom konekcijom. Ako ovo niste posetili, ne znate sta ste propustili. Cak i po ovoj dosadnoj kisi je prelepo, mogu da mislim kako bi sve ovo izgledalo po lepom danu. Jedina zamerka organizatorima voznje Osmicom je suvise kratka pauza u Jatarima - samo 20 minuta nije dovoljno da se sve obidje, vidi i snimi, a kamoli da se popije kafa u predivnom objektu pored stanice. Voz inace ide do krajnje stanice bez stajanja, a u povratku staje na svakoj stanici, plus na jos nekoliko interesantnih mesta sa dobrim vidikom. Jedno od njih se zove Ludi kamen, pa ko jos nije stao na njega, eto mu prilike
Po zavrsetku voznje Osmicom, imali smo oko dva sata za "slobodne aktivnosti". Nas nekoliko smo posetili Mecavnik, popili kafu u fantasticnom kaficu, obisli opet sve ulicice i sokake ovog prelepog mesta i naravno po pljusku, vratili se nazad pred veceru.
Vecera je zakazana za 20:30 i tokom nje, odabrana komisija je probala tri vrste piva od kojih je ono koje odaberu trebalo da ponese naziv Bajkersko pivo. Ja pivo ne pijem, pa ne mogu da vam opisem kakva su, clanovi zirija su tu pa ce oni to uraditi.
Posle vecere - rekreativna voznja 23 km do naseg konacista na Kaludjerskim barama. Uslovi fantasticni - gusta magla koja dozvoljava samo 10m pogleda uz put, jaka kisa u isto vreme, moje Mitas gume koje ovo obozavaju... Renovirani tunel Sargan je bas prijao u ovakvoj situaciji.
Jutro pocinjemo kuvanjem kafe u nasoj reziji - kao i prosle godine, gazda Zoran nam je prepustio sve resurse svoje vile na raspolaganje. Nesto kasnije, dobijamo "komplet lepinje" - lepinja se premaze kajmakom, pa se prelije umucenim jajetom i zapece u rerni. Fantasticano!
Ekipa iz Mokre gore stize, pa zajedno odlazimo do manastira u sumi, odakle ide pesacka staza do Vidikovca. Meni tada puca sajla kvacila, pa sam ostatak puta vozio bez njega.
Spustamo se ka Bajinoj Basti koju uspevam da prodjem bez i jednog stajanja na semaforima Debelo brdo u oblacima se uzdize pred nama kao Himalaji!
Ipak, pre uspona, svratismo na taj cuveni pasulj sa kolenicama... jedes kol'ko 'oces za 200 dinara, ili 300 dinara sa picem Uz pasulj salata od kupusa i odlicna lepinja seckana na kriske.
Najedeni, sedamo na motore i po kisi polako uzbrdo. Put klizav i pun pukotina, tragova ulja... Nekako smo prosli, bez ikakvog problema. Pasna ravan, tocenje goriva i spust ka Valjevu. Pre samog Valjeva, setih se jedne proslogodisnje voznje, pa posto smo bili ispred planiranog vremena za put, svracamo u manastir Jovanja. Kako je sada prijao onaj novi asfalt, sa pocetka price... motori prosto lebde po njemu, to i nije voznja
Sa ucesnicima voznje se rastajem na OMV u Celijama.
Eto, to je moje vidjenje ove kisovite voznje. Hvala svim ucesnicima i nadam se da cemo se opet videti, negde na tockovima...
