KTM 950 adventure 2004 god.

KTM 950 adventure WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM KTM 950 adventure, 2004. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 95500 km, Požega... Nisam nešto za to da delim savete a ovo je jedino što mogu ponuditi.

Dobro došao Zdenko. Imaš moju punu podršku u odluci da deo vremena posvetiš sebi i nama kolegama. Ako je dobra volja tu i motor će uskoro biti tu. Samo napred.

Ima tu svašta. Ništa nas ne sme iznenaditi. Mada je dodatno odelo zauzelo puno mesta a opet se činilo da ga je malo. Poseban pozdrav za komšiju iz Kosjerića koji se zaustavio i vratio da ponudi pomoć dok sam dodavao slojeve po Macura preporuci. Valjda sam mu više ličio na zalutalog kosmonauta.

Evo jedna baš kratka vožnja ali dovoljna da se upišem u otvaranje nove sezone. Ski centar Divčibare. Ko krene na ovu stranu neka računa na zubato sunce, puno rizle na asfaltu i po malo snega. Zato lagano i oprezno. Mala ski staza radi a za veliku nisam siguran. Sutra motorom na skijanje. Sve u svemu skromnih 70Km ali dovoljno za početak.

Ovo je odlična tema i predlog koji izuzetno podržavam i nije mi jasno zašto nije zaživela. Ne znam da li nešto slično postoji ali mislim da predlog kolege koji kaže da je dovoljno da veliki broj učesnika foruma prati ovu temu je sasvim jednostavan i odličan. Da je više nas ispratilo temu verovatno bi neko bio blizu ovog skretanja za Zuce sa sve kompresorom i pomogao kolegi. I sam sam ranije razmišljao o nekoj BJB SOS temi koju bi svi učesnici pratili i tako bili od koristi kolegama koji su trenutno u problemu. Jednostavan primer u prilog ideji: voziš sam i na nekom zabačenom nepoznatom putu imaš problem sa izduvanom gumom. Napraviš post sa opisom problema, pošalješ lokaciju i čekaš. Za par minuta dobijaš odgovor da kolege prave pauzu nedaleko odatle. Piju kafu, bistre forum i siže im SOS mail. Imaju kompresor na 12V, za minut su tu i problem je rešen. Pratim i podržavam ovu temu.

Super je osećaj kada se iskopa i isprati ovako dobra priča, verovatno, u moru sličnih. Lakše se prezimi uz ovako dobre avanture. Svaka čast momci.

Konačno ponovo Saletovi i Ivanini putopisi. Ako uskoro ne odvezem Italiju i Alpe iz prethodne posebne priče, onda ću ove Divčibare sigurno. Pozdrav uz iščekivanje sledeće priče.

U startu sam i ja hteo da napravim bravice, doduše od aluminijuma. Čak sam razradio neke skice ali sam odustao zbog vremena izrade kada sam našao ove od INOX-a. Doduše nisam imao opipljiv primer sem fotografija na sajtovima. Sada kada imam ove ne bi mi bio problem da razradim isti princip uz neke modifikacije. Što se tiče nosača, mislim da bi se osnovna ploča mogla montirati na bilo koji motor uz prilagođavanje držača. Naravno ovaj je rađen specijalno za KTM pa ne bi baš stajao na drugim brendovima.

Pre svega hvala. Ako misliš na INOX bravicu koja zaključava poklopac kofera, nabavio sam ih na Ali Express-u. Dobro su se pokazale, funkcionišu bez problema. A kofer mogu napraviti po meri samo ako rok nije tesan jer na poslu imam dosta obaveza. Trebali bi mi samo podaci o željenim dimenzijama kofera, tačna mera i način kačenja noseće ploče za osnovnu (postojeću).

Slažem se sa prethodnim postovima. Meni su se letos, verovatno pri visokim temperaturama i uz veće opterećenje potrošačima, oštetili namotaji na alternatoru. Punio je pri nešto malo većem naponu od 12V a trebalo bi oko 14,5V. Morao sam da dopunjujem akomulator na svakih dva do tri dana. Moguće je da se i tebi desilo nešto slično a možda je samo od dugog stajanja na hladnom pao napon akomulatora jer hladnića definitivno ne prija baterijama.

Da ne pomisle kolege da imam nešto protiv bilo kog brenda, naprotiv, poštujem sve koji su nešto postigli u moto svetu. A ako hoćete slikovitije: moja žena ne podnosi KTM pa ipak dugo, složno živimo zajedno. Nije važno šta ti smeta ako se koncentrišeš na ono što ti prija!

Neka izvinu svi koji drugačije misle ali ja volim svog KTM -a.

Slažem se sa kolegom i interesanim tumačenjem KTM-a. Samo bih dodao da je K (kratko), relativan pojam. Ja bih voleo da naši motori prelaze par miliona kilometara ali im se ipak vek završi na pređenih par stotina hiljada.

Samo još da skontam kako ovo radi

Na raspolaganju za svu pomoć. Čak možemo i posao da pravimo. Pozdrav.

Čitajući temu na početku kao da sam je pre koju godinu ja napisao: želja, potrebe, mogućnosti, dileme, strah da se ne prevarim i tako u krug. Jedino nam se obimi razlikuju; meni fali malo od tvoje visine a tebi malo od mojih kolograma. Ono što sigurno moraš znati je da se sve kockice nikada neće poklopiti. Važno je da veruješ i znaš da motor postane kao deo porodice; jednako ga voliš i kad je dobrog i lošeg zdravlja. Moj izbor je KTM 950 ADV i nisam se pokajao. Motor ne pravi razliku izmedju idealnog asfalta i makadama, odgovara mojim gabaritima i što je najvažnije ima nešto u sebi što ne znam kako bih opisao, nešto što osetiš samo dok voziš. Srećno u odabiru.

Pa naravno. Početniku treba najbolje inače će mu se smučiti i motor i vožnja. Ako želiš da uživaš, biraj najbolje uz sebe.

Nikako da organizujem malo vremena za neku lepu vožnju al' evo pogled na komšiluk sa jedne baš kratke.

Možda treba skrenuti pažnju na to da sa Vlasinskog jezera imaju dva puta prema Bugarskoj ili dva prelaza. Kolege su pomenule oba. Jedna (bliza) varijanta su Srezimirovci a druga Bosilegrad. Prelazio sam na oba u jutarnjim satima krajem jula i nije bilo nikoga na prelazu. U Bosilegradu smo čak budili carinika. Sto se puta tiče bolja varijanta su Strezimirovci i odatle pravo prema auto putu. Prošle godine je bilo oko 70 do 80 Km auto puta a ove bi trebalo da su pustili još prema Ćustendilu.

Ni moje sedište na KTM u nije bas udobno za dugo sedenje pri ovakvim putovanjima od 400 Km pa gore ali pojas je definitivno dobra varijanta za ledja a i voznja u stojećem stavu zna da odmara. Nije putopis ali po meni ima smisla i u ovoj temi. Ko će sve pročitati.

Da, Drinska regata do Ljubovije je 13. jula. Imam poziv od prijatelja pa ću i ja pokušati da ne propustim druženje na Drini.

Posle nekog vremena evo jedne dnevne vožnje od mene. I dalje istražujem puteve zapadne Srbije pa sam, posle putopisa Saše i Ive, krenuo na Bobiju. Usput, prva stanica Taorska vrela, iznad Kosjerića i prva deonica vožnje solidnim makadamom. Skreće se sa glavnog puta oko 3 Km i toliko nazad. Spuštanje do Taorsih vrela i vožnja nazad je baš dobro došla kao jutarnje razgibavanje. Dalje putem preko Pašne Ravni do uključenja na put Bajina Bašta - Valjevo. Moja google mapa se u ovom delu malo gubi ali su meštani radi da pomognu. Od skretanja sa glavnog puta do Dražinog vidikovca ima oko 10 Km dobrog makadama. Poslednji kilometar je pravo uživanje za off vožnju a kada se stigne.... Posle punjenja baterija krećem dalje. Još jedno stajanje u selu ispod vidikovca ispred praznika za oči i uši. Odavde vodi dobar asfaltni put do Ljubovije iako ga moja navigacija ne čita. KO PITA NE SKITA. Krećem prema Ljuboviji ali po izlasku na glavni put okrećem desno prema Peckoj a Ljuboviju ostavljam za neko sledeće putovanje. Cilj mi je da završim sitan posao u Valjevu pošto je hitno pa pravim osmicu na mapi. Pecka-Valjevo pa preko Debelog Brda u Bajinu Baštu i na Perućac. Prvi odmor i ručak na slapovima reke Godine. Dalje krećem ka Tari i jezeru Zaovine. Odavde već počinjem da razmišljam kojim putem nazad do kuće i biram varijantu preko Mokre Gore. Već je kasno popodne, prešao preko 300 Km, umor me stiže a ne slutim da avantura tek kreće. Navigacija nudi dva slična puta i ja biram nešto kraći. Skreće se pored brane nizbrdo uskim asfaltom prema manjem jezeru i pri dnu spusta stoji tabla Mokra Gora levo. Poklapa se sa navigacijom i bez razmišljanja skrećem sa asfalta na dobar makadam. Odjednom makadam prelazi u očajan šumski put. Posle par uspona razmišljam da se vratim ali sa ovako teškim motorom shatam da nemam šanse za povratak. Ne znam kako bi opisao osećaj kada ideš u nepoznato, guraš uz brdo napred i na trenutak pomisliš: šta ako je ovakav put i niz brdo sa druge strane. Razmišljaš samo jedan sekund jer ovakav put traži 100% koncentraciju. Povremeno naiđem na žute trake vezane za grane smrče pa se tešim kad znam da je još neko ovuda prolazio. Nisam jedini ludak. Ne znam da opišem osećaj dok sam se borio sa natovarenim motorom po najgorem šumskom putu koji sam u životu video ali znam kad sam izašao na vrh i na normalan makadam. Ponovo sam se rodio! Spašavajući glavu zaboravio sam na fotografisanje pa ću to morati nekom drugom prilikom, možda. Do tada prilažem mapu puta pa ako neko ima fotku sa ove deonice koja je obeležena crvenom strelicom, neka šalje. Sve u svemu dobrih 400 Km lepe vožnje na KTM-u koji se baš istakao na teškim terenima i pune baterije za novu radnu nedelju.