Ponovo pozdrav svima. Kao sto sam već najavio u temi Kratka putovanja (Putopisi), otvaram novu temu o al. koferima koje sam pravio za svoj KTM. Na raspolaganju sam za pitanja, sugestije, pomoć i td. Ponovo stavljam fotke i ispod kratak opis kako sam radio. Dizajn nosača i samih kofera sam radio po uzoru na druge poznate proizvođače i sve prilagođavao sebi i KTM-u. Recimo jedan od zahteva je bio da nosači liče na nešto i kada koferi nisu okačeni. Koferi sam radio od al. lima debljine 2mm. Krojenje i obeležavanje povijanja sam radio na CNC ruter glodalici. Posle povijanja je išlo zavarivanje svih spojeva i linija povijanja. Na isti način sam napravio zaštitne uglove od plastike 6mm koja se može zavarivati. Prstenove na mestu zatvaranja sam radio od al. flaha 25x5mm. Šarke i bravice sam kupio gotove. Posle plastifikacije, sve sam spojio INOX vijcima. Unutrašnjost je obložena sunđerom da unutra ništa ne lupa. Na kraju se sve lepo uklopilo. Još uvek ih testiram i zasad je sve dobro uz sitne ispravke. Već sam prešao oko 2000 Km sa njima i zasada sam zadovoljan.

Da. KTM sam prošle godine kupio od Jose iz Uba. Slučajno smo se sreli pre par dana na putu i uz sve promene prepoznao je motor. Da ne davim ovaj deo foruma sa koferima, otvaram novu temu o tome u delu Moto oprema- prtljag. Pa koga zanima tu sam.

Moj rad kofera i proširenja za ćopavu. Sto se tiče cene nisam računao ali materijala 500 do 600 eur i mnogo ali baš mnogo sati rada. Za proširenje bi mogao da pravim i neku cenu ali za kofere nisam siguran.

Hvala. Uz sitne nedostatke koje rešavam, pokazali su se odlično na svim vožnjama. Za mene je sada KTM, sa njima, pravi lepotan na putu. Ne znam a zanima me, mišljenje ostalih kolega, posebno ljubitelja KTM -a.

Nosače i kofere sam sam pravio ove zime, po uzoru na orginalne al. adventure varijante poznatih brendova, i testiram ih već neko vreme. Bočni su čak puni neke rezervne opreme: odelo, alat, šafovi, kompresor, voda, hrana... Zadnji je prazan u vožnji i služi mi samo za pakovanje kacige i jakne u pauzama. I na ovoj vožnji sam izgubio jedan manji šaf na desnom nosaču a kačenje tregera na kanisteru, definitivno menjam. Inače desilo mi se ranije, da ne održim ravnotežu i da motor krene u padanje u mestu. U tom slučaju se oslanja samo na plastični, zaštitni ugao kofera i gume, tako da motor prođe bez ogrebotine. Al. limovi su debljine 2mm i svako savijanje sam dodatno ojačao zavarivanjem tako da su dobijena kutija i poklopac prilično jaki. Imam utisak da su dosta jači od originala. Unutra su obloženi tako da nema nikakvog lupanja, zveckanja i grebanja a piće ne prokuva na vrućini. Evo i par fotografija, da se pohvalim.

Pozdrav svima. Dok je još bilo lepog vremena napravio sam zanimljivu vožnju koja moze biti interesantna na ovoj temi. Jugo-zapadna Srbija. Celodnevna ADV voznja, oko 430 Km sa 110 Km van asfalta. Prvenstveno preporuka za vozače koji uživaju da na kratko siđu sa asfalta. Crvenom linijom su oznaceni OFF putevi. Na nekim delovima mapa nudi čudna rešenja rute pa sam malo improvizovao. Prvi deo rute: stari put za Užice pa Zlatibor i pored jezera i Tornika, spuštam se u Jablanicu (pogled fenomenalan). Iz Jablanice levo uz brdo i počinje lepo nasut seoski put. Na prevoju desno i spuštam se prema Manastiru Uvac. Put je izgleda skoro popravljan, nije loš, ako zanemarim sa leve strane provaliju od par stotina metara, rekao bih da je put odličan, pogled... Spustam se pored Manastira Uvac do istoimene reke i prvo iznenađenje. "UVAC, REKA KOJA NE POSTOJI", izgleda bar' u ovo doba godine, itekako postoji. Ono sto sam znao da sigurno ne postoji je most. Fotografiju pravim sledeći put pošto je ovaj put adrenalin učinio svoje. Moj prvi prelazak motorom preko reke. Brod je širine oko 30m a dubina vode 20 do 30cm, korito šljunak. Moja oprema beleži prvi minus: jedno blago zanošenje zadnjeg točka i obe noge su, do malo ispod kolena, u vodi. Kasnije ću shvatiti da se u tom momentu čuo još jedan čudan šum ove prilično brze reke na koji se nisam ni okrenuo. Prešao sam na drugu stranu i odmah krenuo u ozbiljan off. Šumski put prema Priboju. Na putu dosta krupnog kamenja, vode, blata... (ispostaviće se da je ovo najteža deonica na ruti).Posle 7 do 8 Km, na vrhu sam sa odličnim pogledom na Priboj. Pravim pauzu za doručak i uživam u pogledu. Tek tada sam primetio da mi nedostaje kanister sa rezervnim gorivom, još pun. Loše kačenje kanistera. Još jedna mana moje opreme. Nije mi bilo teško da se vratim do reke i potražim je usput ali sam tek dole skontao da je verovatno spala pri prelasku Uvca i da je već stigla do Lima. Vraćam se ponovo šumskim putem i shvatam da je vožnja poznatom deonicom duplo lakša nego kada je prolaziš prvi put i nemaš pojma šta te čeka. Iako sam skontao da od vidikovca imam dobar put i ako skrenem levo, ipak zbog vremena nastavljam pravo i spuštam se prema Priboju. Posle 25Km ponovo sam na asfsltu, skrećem levo na magistralu i vozim do sledećeg odredišta: Manastir Mileševo. Posle pauze, vraćam se nazad oko kilometar i skrećem levo preko reke i odmah desno uz dobro nasut i širok seoski put prema Jadovniku. Sledi ponovo oko 25 Km off vožnje pored kanjona Mileševke, preko Jadovnika do Karaule i uključenja na magistralni put Nova Varoš - Sjenica. Posle par kilometara magistrale prema Sjenici, skrećem levo prema Gornjim Lopižama i sledećem odredištu: Ledeni Vidikovac na levoj strani kanjona Uvca. Na ovom delu se navigacija zbunjuje i nudi nelogične trase ali srećom ima i postavljenih znakova koji vas usmeravaju ka vidikovcu. Od parkinga krećem kroz blato do samog vidikovca neznajući da je to ne više od 100m. I onda pogled govori sve... Kratka pauza za osveženje (na vidikovcu ima kafana brvnara) i krećem dalje preko Peštera. Do Sjenice sam ponovo napravio oko 25 Km vožnje zemljanim putem. Sjenica, Duga Poljana pa skrećem desno kroz okolna sela. Vožnja putevima Peštera je fantastična. Nastavljam prema Doljanima, do Manastira Sopoćani i starog Rasa. Dalje prolazim kroz gužvu Novog Pazara i skrećem prema sledećem odredištu, planini Golija. Put je odličan, malo saobraćaja, serpentine i prelepi vidikovci prema Kopaoniku, Prokletijama, Pešteru, Zlataru... Na Goliji zaostali sneg iako je dan sunčan i temperatura i gore bar 10 do 15 stepeni. Sa Golije prema Ivanjici još oko 25Km makadama ali odličnog, bar 10m širine. Još par kilometara pa poslednji vidikovac i odmorište. Pošto se već smračilo više nemam fotografija a i sa ovim sam verovarno preterao, da ne kažem udavio. Vraćam se kući glavnim ipak putem preko Ivanjice. Umoran ali prezadovoljan vožnjom koju ću sigurno ponoviti. Ako je neko od kolega uspeo da izdrži do kraja teksta, voleo bih da mi pošalje predlog za sledeće slično putovanje. Pozdrav.

Pozdrav za sve imenjake na motorima. Valjda nam i ime kaže smisao vožnje.

Imaju dva puta i oba su samo kroz teritoriju Srbije. Jedan ide ispred samog granicnog prelaza Kotroman, levo preko Panjka u Semegnjevo. Druga varijanta je skretanje levo u centru Mokre gore, odmah posle zelezničke stanice. Ova ruta nije ucrtana na mapama.

Postovani korisnici, moje ime je Slobodan Rosić iz Ježevice (Požega). Prvi put sam učesnik na bilo kom forumu, pa ne zamerite ako nesto radim pogrešno. Ovde sam prvenstveno zbog druženja i razmene iskustava u vožnji i pripremi vožnje. Zanimaju me prvenstveno dobri predlozi za rute na pojima se moze uživati u vožnji i prirodi. Trenutno sam u ispitivanju okoline pa stavljam kao preporuku za vožnju: krug obroncima Zlatibora. Ako nekoga zanima detaljna ruta pomoći ću ali grubo predstavljam ovako: Ježevica-Lunovo Selo-Užice-Mokra Gora-Semegnjevo(off)-Donja Jablanica(težak off)-Tornik-Vodice-Ljubiš-Sirogojno-Drežnik-Roge-Požega-Loret-Ježevica. Vreme: čitav sunčan dan. Rastojanje: Nisam merio ali oko 230 Km Motor: KTM 950 Adventure