So far so good!

Mislim da ne može legalno. Jedno da imaš sreće da ti ne traže na granici vozačku, samo im tutneš pasoš i saobraćajnu i nadaš se da ga nije briga. Tako sam nekako ja ušao kad sam prvi put išao, ali je bio ćale pre mene, pa je njega istrkeljisao oko dokumenata, a mene nije smarao.

Pih

Dodaj na to i udarne rupe, životnje koje pretrčavaju put, a koje ne vidiš, kao i to što imamo po jedno poziciono svetlo, pa postajemo još nevidljiviji. Uvek izbegavam noću vožnju.

Jbm li ga, što se kaže, nisam orintolog, ali jesam pogledao bacio sam oko na netu u tom trenutku da li je kolibri i činilo mi se da jeste - do 6cm dužine sa onim dugim kljunićem. Kažu i da postoji vrsta koja raste do 25cm, ali tamo u Južnoj Americi. Ovo ja videh, kako god ga klasifikovali

Zbog obaveza prepodne, nisam mogao rano da krenem na vožnju ovog jutra. Tek oko pola 12 sam napumpao gume i sa Zmaja krenuo ka Zlotskoj pećini i Lazarevom kanjonu. Bilo mi je jasno da kasnim, pa sam ostavio mogućnost da promenim rutu u zavisnosti od prolaznog vremena. Već kroz Beograd sam video da se iza mene kroz gužvu na autoputu provlači još jedan VFR, samo je ovaj VTEC generacije, crvene boje i sa koferima sa strane. Smenjujemo se ko je ispred, a ko iza, ali manje-više zajedno vozimo do naplatne rampe gde se upoznajemo i konstatujemo da obojica poznajemo lika od kog sam ja kupio svoju Hondu. Zaista mali svet! Pošto Borko ide na Rudnik preko Mladenovca, vozimo zajedno do isključenja gde ja nastavljam pravo ka Požarevcu. Usput pretičemo kombi čeških registracija koje nam obojici upadaju u oči. Registracija glasi "E1N:STAIN" Samo sam se zapitao da li je neki bogati naučnik u kombiju ili su ga samo u mladosti zajebavali da je Ajnštajn, a on došao do love i sad se naslađuje Moj prvi cilj danas je Petrovac na Mlavi. Kao i uvek gledam da smanjim vožnju autoputem, barem u odlasku, a Smederevac i probijanje ka Požarevcu od SD-a me poprilično smaraju. Tako da već idem oprobanom rutom do Petrovca uz plan da stanem kod Dobrice po sok. Do sad nisam uspeo da ga nađem, a ni danas nisam bio bolje sreće - oko 12h je, ali na naznačenom mestu nema nikoga, niti ima bilo koga da stoji na celom potezu par kilometara posle naplatne rampe. Vožnja nadalje je prijatna, jer je put neopterećen, asfalt je odličan, pa ni to što je put pravac mi ne pada teško. U Petrovcu silazim sa glavnog puta i pratim putokaze ka Despotovcu. Put je takav da ne može da se juri, ali može pristojno da se vozi. Alternative ovom pravcu bila mi je Žagubica-Bor preko Crnog vrha. Ipak, zbog stanja tog puta, izbegavam ga u širokom luku. Već mi postaje jasno da je jako velika šansa da neću stići do Zlota danas, ali ne pada mi teško. Sela u ovom kraju su jako interesantna i građevine idu od oronulih kuća u kojima niko više ne stanuje do sređenih imanja sa bazenima. U jednom trenutku mi lepa ograda od kovanog gvožđa privlači pažnju i zagledam je kako joj prilazim. Neposredno pre nego što ću proći pored tog domaćinstva vidim da i komšija ima interesantnu ogradu, samo je ova zidana. Ograda je kao da su u pitanju bedemi nekog zamka sa sve stražarskim kulama visine 2-3 metra na ćoškovima. Da neko ne pomisli da su kriminalci u pitanju - nisu. Sve je otvoreno i sama ograda je visine oko metar i po, a kule su malo više od toga. Mada jeste kičerica, siguran sam da deca uživaju igrajući se u ovim kulama. Dok nastavljam dalje, razmišljam o tome kako verovatno sreća na njihovim licima je opravdava investiciju Koje je selo u pitanju ne znam, ali je pogled jako lep Oko 14h stižem na pumpu u nekom malom mestu. Gorivo mi ne treba, ali se radujem vodi i klupici u obližnjem lugu. Bistrim mapu i shvatam da zaista nema poente da idem do Zlota danas. Imam dogovor od 19h koji bi trebalo ispoštovati, pa bi bilo pametno ostaviti pećinu i kanjon za neki drugi put. Rešio sam da odem u Aranđelovac u Mali hrast na ručak, ali restoran ne radi do četvrtka po nalogu inspekcije - nisu izdavali fiskalne račune (ili platili reket)... Dal da idem u Kragujevac, dal da idem u Jagodinu? Rešavam da ipak odem do Aranđelovca, jer računam da ću do tamo da ogladnim, a Gugl kaže da je restoran Grb na dobrom glasu. Izlazim na glavni put i umesto da idem levo za Despotovac, skrećem desno za Svilajnac, mesto gde sam imao svoj jedini pad sa motora. Prenoćište u kom smo tad prespavali izgleda da ne radi, a most je doveden u red i sad više šine ne vire iz betona. Odavde preko Rače stižem do restorana gde naručujem šniclu koja je specijalitet kuće i prisustvujem venčanju. Nevezano za mladence, a nakon što su oni završili svoj program u dvorištu, do cveća doleže najmanja ptica na svetu - kolibri! Nikad ih ranije nisam video niti sam očekivao da usred restorana imam 1-na-1 susret sa 30cm razlike. Šnicla i nije bila nešto. Žilav komad mesa sa nekim parizerom preko i sve to preliveno sosom od sira i pečuraka, sa paradajz sosom na dnu. Imao sam utisa da jedem picu bez testa tupim nožem. Jbg, ne možeš uvek pogoditi. Ne volim da kačim slike hrane, ali eto, čisto da znate šta da preskočite Iz Aranđelovca odoh za Mladenovac i autoputem dalje u BG stižem oko 18h. Taman na vreme da se presvučem i ispoštujem dogovor. PS. Oduži se ovaj post, a pitao sam se dal imam šta da pišem uopšte Evo i rute:

@m.milivojevic hvala, ali kako stoje stvari, prekasno ću da krenem sutra, možda i promenim rutu, pa mi fotke i ne budu od koristi

Zna li neko kakav je ovaj put Ždrelo - Strmosten - Lazarev kanjon, pa u nastavku bih možda otišao u Bor? Razmišljam da se sutra upustim u avanturu, ali ne mogu da poranim, pa mi je bitno stanje puta

Ja sam ga spalio po tom autoputu, malo sam se posle zabrinuo da li će mi doći čestitka. A iskreno, nemam pojma koliko sam vozio kroz tunele, valjda koliko i ostali. Nažalost, kolima sam išao

Video sam tu opciju, ali ekipa nije bila u fazonu da se vraćamo do tog skretanja...

Mi se na povratku sa mora u subotu zaglavili na početku Ovčarsko-kablarske klisure i gužva je bila sve do izlaza iz Čačka. Hvala guglu koji nas je proveo kroz grad umesto obilaznicom, jer onu gužvu u životu nisam video. Meni je ovaj AP interesantan za vožnju, jer je pun brzih i dugih krivina.

Kad sam se vraćao iz Rumunije u maju, na ulazu u Srbiju su me pitali naši graničari da li imam vakcinu, jer da nemam, kaže, poslao bi me u karantin.

Ako se ne varam, oni sinhronizuju serije i filmove. Polaza tačka za neznanje engleskog.

Mrle, ovi postovi kao Bosanac u Kanadi

MUP: Broj poginulih motociklista u julu najveći u poslednjih pet godina RS.N1INFO.COM Broj poginulih vozača motocikala u julu ove godine najveći je u poslednjih pet godina, izjavio je Dalibor Jovanović iz Uprave saobraćajne policije, a saopštilo Ministarstvo unutrašnjih...

Ovo je mogao biti najbolji putopis ikada, ali avaj...

Kakva planina.

Uh, mada se slažem da se u autškolama drugačije uči i da ZOBS možda kaže da prvo treba proveriti da je bezbedno izvršiti promenu pravca (dakle, ne samo skretanje, već i promena trake u kojoj se krećeš), pa tek onda dati žmigavac, postoji toliko razloga zbog kojih se ne mogu složiti da je ova odredba dobra. Lično, ako stojim sa strane i čekam da se uključim u saobraćaj često ću dati žmigavac tek kad vidim da mogu da se uključim ili kad vidim da su me pretekla sva brža vozila od mene. Ipak, ima situacija kada dam žmigavac i stojim sa strane i čekam da vidim da li će neko da me propusti. Gledano iz ugla zakona, ovo nije propisana upotreba žmigavca. Gledano sa praktične strane, ima situacija u kojima je praktično nemoguće uključiti se u saobraćaj bez žmigavca, jer je kolona vozila nepregledna. Što se tiče držanja žmigavca na semaforu, siguran sam da bi stalno njegovo paljenje ubrzalo protok saobraćaja. Onaj ko ti dolazi od pozadi i hoće pravo da ide, u ulici sa dve trake, možda odluči da stane u desnu, jer će tuda brže proći semafor zbog toga što ti koji levo skrećeš moraš da propustiš sva vozila koja ti idu u susret (pričamo o situaciji kad nemaš prednost). Kad stanem iza vozila koje upali žmigvac tek kad krene da skreće (upalilo se zeleno), zapitam se zašto ga ranije nije upalio i svima nam signalizirao da je možda bolje da stanemo u drugu traku.

Ja ovo isto radim na istom mestu, kao i u sledećih 300 metara dalje do raskrsnice sa Gospodara Vučića. Tu su duge kolone vozila koje se slivaju sa Smederevskog puta, Mirijeva, itd, a traka je samo jedna. Jedan od razloga što vozim motor je baš da ne bih morao da čekam u redu na semaforu, već da mogu da se provučem na ovaj način sve do početka semafora. E sad, ne pravdam vozača skutera, jer nije normano šta je dečko uradio. Uvek na bilo kom paljenju semafora dooobro proverim da li me vidi onaj ispred kog hoću da se ubacim i, naravno, ako se menja semafor, nikad ne idem na početak kolone, već ostanem 2-3. u zavisnost od toga koje se vozilo još nije pokrenulo (ubacujem se ispred onog koje još stoji). Osim što je skuteraš ovde napravio niz gluposti, moram da skrenem pažnju i na ovog mentola u Meganu koji stoji na semaforu i tek kad se upalilo zeleno daje žmigavac. Ima milion razloga zbog kog taj žmigavac treba da radi i dok stojiš na crvenom - zbog onog iza tebe, zbog onog ko ti dolazi u susret, zbog pešaka čije ćeš putanje preseći kad se i tebi i njima upali zeleno, kao i za još vozila koji se nalaze iza tebe (uvek treba gledati kroz staklo vozila ispred sebe da bi video šta radi onaj još dalje i tako preduprediti dešavanja i svoje ponašanje u saobraćaju). Da je Megan ovde držao žmigavac upaljen i dok je stajao na semaforu možda bi skuteraš shvatio da ne može da proba da dođe pravo. Kažem možda, jer skup njegovih postupaka me ne ubeđuje da bi, ali bi svakako imao više šanse da se ne slomi. Inače, prekinuo sam se gledajući klip. Kad mu je spala kaciga mislio sam da nema šta dalje, ode mu glava pod točak. Čini mi se da vozač Megana nije ni shvatio da je ovaj na skuteru pao.

Ma naravno, samo sam imao potrebu da kažem da nikad neću razumeti izvinjavam se na offu

4k evra za 20 konja... Nikad neću razumeti...

Hteo sam da kažem da su je toliko sagradili da više ne može da bude ok taman i da je sruše i ostave samo stari grad al dobro, to je samo moje mišljenje

Valjalo bi overiti to domaćinstvo kasnije tokom leta Nego, šta će tačno biti dobro u Budvi na kraju?

Ne znam što se toliko tripujete oko parkiranja motora bez nadzora. Mislim da je mnogo veća šansa da mu se nešto desi u bilo kom gradu nego u nekoj zabiti pod Rtnjem. Pa čak i u gradu u koji svratim se ne tripujem da će mu nešto biti. Nije da svi samo čekaju da se pojavi novi motor da ga ukradu. U gradu, preko noći, skidam ,naravno, prtljag, ali preko dana se uopšte time ne opterećujem. Ono najvrednije ili nosim sa sobom (dokumenta) ili stavim u topcase (gopro) i do sad mi ništa nije zafalilo.

U SAT-u rekoše da snimak važi ako sadrži podatak o datumu i vremenu snimka.