Primao sam letos adrenalin u rame, zbog ujeda pcele, bolelo je vraski. Alergican na ujed pcela, ali nikada spreman. Bas pre neki dan sam nasao zaglavljenog strsljena (mrtvog) u drzacu akcione kamere na kacigi. Kad.pomislim da se mogao zalepiti u celo, najezim se. Buuuuu Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Jbg. Ne moze sve u zivotu biti idealno. Postavljao sam ih sa telefona, a tamo su u normalnom polozaju. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Tako je[emoji16] Ne moze se u dahu sve napisati. Sto je brzo to je i kuso[emoji16] Sent from my SM-G960F using Tapatalk

I eto tako, nakon Manasije, preko Zlatara i Zlatibora, nazad u sada vec usijali Bg. Generalni utisak: odusevljen vidjenim. Gde sam god bio, naisao na gostoprimstvo, pocev od Vusanja, preko primorja, do Durmitora. Ljubazni mestani, gde god se zatekao, velike simpatije svuda uzivao, savete sta videti, obici, kuda poci. Kao sto sam posao na brzinu i u dahu, tako i svoje utiske podelih sa vama u danu, dok su svezi i jos neslegli. Sada na zalost ostaju kratke vikend voznje, odmor je prosao, ali secanja ostaju. "Crnu goru pokoriti ne mogu, ma nikako, da je sasvim moja" Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Da se vratim na "lagani dorucak"[emoji1]: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Elem, na Durmitoru sam najlepse spavao. Kao zaklan, sto bi rekli. Probudio se oko 8h, odmoran, cio i spreman za povratak u rodnu grudu. Uvek pred povratak kuci sam nekako srecan, gde god bio. Svuda podji, kuci dodji. Sin me je vec uveliko iscekivao i grizla me je savest sto smo ga lagali da sam na sluzbenom putu[emoji83]. Pred polazak, sledi "lagani dorucak" i zatim put Prijepolja, do manastira Manasija. U manasiji sam bio jos kao osnovac, pre 30 godina. U poslednjim godinama izniva obilazim sve manastire, pa je tako na red dosla i Manasija. Utisak zaista divan. Kao da sam je prvi put video. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Koliko sam pred polazak pogledao na sajtu amss da. A sto se zene tice, ako ne da amin, treba tamo da me docekaju njeni i gurnu negde u sanac[emoji23] Sent from my SM-G960F using Tapatalk

U predvecerje okoncah voznju ovim prelepim putem i dadoh se u pronalazenje smestaja koji sam bukirao. Bez muke sam ga nasao. Stavise, domacin me he docekao pred kucom, mahnuo rukom, kao da mi je na kacigi pisalo ime i prezime. Veli, osetio je da sam to ja. Tek posle sam shvatio da mu nije bio tezak zadatak, s'obzirom da sam rezervisao za jednu osobu, za jednu noc i da takav profil evidentno ukazuje na mene[emoji3]. Domacin Niksicanin. Kad je cuo da mi je supruga odotud, veli da mi ne bi naplatio. Nisam ni skinuo stvari sa motora, veli:"oli ladno pivo"?. Jasta cu[emoji16]. Vadi odmah 'ladno ko zmice. Donosi malu camlicu (hoklicu za sedenje) i krece cavrljanje. Pogled iz dvorista na Durmitor: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Na zalost, nisam imao medjunarodnu vozacku dozvoli i zeleni karton za motor. Ali da, apsolutno si upravu. Gledao sam na youtube i pred polazak put Gusinje -Skadar. Fantazija. Na zalost, sve sam organizovao na brzinu, od zene jedva i po hitnom postupku dobio amin. Steta. Mozda podsvesno nisam papirologiju zavrsio i da bih prisao preko Tresnjevika.....hm. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Videvsi ovce na pasnjaku, setih se one kuvane jagnjetine koju slistih pre nepunih sat vremena i pomislih kako bih mogao pojesti jos jedno kilo pecene, sa raznja. Onda se setih i manastira Crna reka, koji obidjoh 2 dana ranije, nasmejah se i pomislih, mozda bi mene trebalo izbatinati, kako bih odagnao svoj iskonski greh: prozdrljivost. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Da ne opijam sarana: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Elem, nakon rucka u Izvoru, "hata jasem, britku sablju pasem" i put putujem put Pluzina. Ovaj put ne bih komentarisao, jer bih samo pokvario. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Pogled na jezeo pokraj Niksica, kada se nailazi od Vilusa. Ne znam da li to bejase Krupac ili Slano jezero[emoji848]. Kada bi me zena cula, ne bi mi oprostila, s'obzirom da je odotud. Svakako lep pogled. Ako neko prepoznaje, slobodno neka dopise, da se ne brukam[emoji16] Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Na Crnom jezeru ponovo otvoren restoran koji je ranije radio, tako veli jedan prodavac dzidza bidza onde, i savetuje me da tamo rucam. Kako ne volim restorane koji su prenatrpani turistima, gde se hrana sprema na izrazitu brzinu, i gde konobari na isti takav nacin pristupaju gostu, resih da se vratim 10ak km nazad, u restoran Izvor, pokraj kojeg sam prosao od Savnika ka Zabljaku. Ranije nisam rucavao tamo, ali se ispostavilo da nisam pogresio. Kafa, pa zatim teleca corbica za revitalizaciju, da bi zatim usledila kuvana jagnjetina, koja je bila mlada i meka kao puter. Da li je uvek takva ne znam, iako konobar veli da jeste. Uzivam tu sigurno cela 2 sata, cavrljam sa konobarom, koji uprkos punom restoranu, ima zelju i nalazi vreme da caska samnom na razne teme. Pogled fantastican. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Ulazak u NP Durmitor-cena 3 eur. Priroda predivna. Utisak: priroda ukradena od coveka, mozda i sa razlogom, kako je ne bi unistio. Preplavljenost turistima, koja, utisak je moj, ne odgovara ovakvom lokalitetu, donekle, ne mogu reci kvari, ali svakako cini za nijansu manje lepim okruzenje i samo Crno jezero. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Do Zabljaka put odlican, veoma interesantan, sa dosta krivina, ali verujem, svima vec dobro poznat. Iskren da budem, moje poznavanje Durmitora se pre ovog puta svodilo na voznju do primorja preko Zabljaka i Savnika, svracanje u centar Zabljaka i dorucak u jednoj kafanici na ulasku u Zabljak, ciji naziv ni ovog puta nisam zapamtio, a u kojoj se mogu pojesti fantastucni ustipci, sa domacim kiselim mlekom, kozjim sirom i prsutom. Kako sam mom domacinu u Zabljaku najavio dolazak oko 19h, a kako sam stigao, ukoliko se dobro secam, vec negde izmedju 12 i 13 h, resih da prvo odem do Crnog jezera. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Uspon od mesta Lipci ka Niksicu fenomenalan, put lep sa pogledom na zaliv. Neposredno pred iskljucenje na kruznom toku ka Niksicu, stajem u prodavnicu, uzimam hladnu vodu, kokakolu i slatkise, kako bih oterao mamurluk i smogao snage da se bezbedno odvezem do Durmitora. Na srecu, vec nakon desetak minuta voznje, osecao sam se preporodjen, pun snage za daljim uzivanjima po divnim predelima Crne gore. Ah da, umalo da propustim. Posledica ludivanja u Budvi je bila eliminacija posete Dubrovniku, sto mi je sa ove distance izuzetno zao, ali boze moj, nije se moglo sve. Ostaje za neki drugi put. Taman ce se tada pridodati i poseta Lovcenu, Njegusima i jos mnogo toga. Pogled na zaliv: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Stizem u Budvu u 22h i sedam u Opijum, kafe na izlasku iz Starog grada, kod Richardive glave, ako se tako plaza jos zove. Cekam suraka, narucujem jedno, dva, tri tocena piva, grickam maslinke i vec pomisljam da bih mogao preseci sve to sa jednom tekilom. Motor ostaje parkiran veceras ispred Starog grada, ne vozi, rekoh sebi. Ubrzo stize i surak, car covek, pravi Crnogorac, duhovit, sarmantan, pricljiv do iznemoglisti, a uz sve to i veoma brz. Odmah krecemo sa pivom i tekilom, brdom price, zatim neka diskoteka, cijeg se naziva vise i ne secam i tako sve do 6h ujutru. Doduse, on je bio nesto pametniji od mene, pa je u 4h otisao kuci, a ja sam produzio dalhe u kafanu Majne sa nekim momkom iz Republike Srpsje kojeg sam to vece upoznao. Jednom recju, Budva je ludiloooo, a ja u njoj to jedni vece poludeo. Dolazim kod Suraka kuci u 6h ujutru, ustajem u 8h, tusiranje, odlazak po motor i nazad u Risan po stvari. To jutro je za mene bila prava katarza. Glavobolja nesnosna, dehidriranost istorijska, bubnjanje u glavi neizdrzivi, na sce to vrucina, kaciga, motor, voznja do Risna. Sacekuje me gazdarica, kuca kafu za rastanak, ponovo malo divana sa njom i put Durmitora, preko Niksica, Savnika. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Ulazak u vodu je bio za mene sok. Voda uistinu nije bila hladna, ali pretpostavljam zbog moje iscrpljenosti, skok u vodu me je presekao kao nikada ranije, toliko da sam bez daha ostao, i odmah zatim izasao. Legao na lezaljku, zapalio cigaru i zagledao se u prelepu Boku. Nakon asimilacije sa navom prilikama, sledi kupanje i pravo uzivanje. Zovem suraka koji zivi i radi u Budvu, kako bi je on nazvao, a on mi veli:" pa dje si ti Bocja, mili brateee, a pa ko umije njemu dvije". Veli, dodji do mene do Budve da prespavas veceras. Nije morao insistirati, odmah sam prihvatio. Pomislih, valjalo bi malo i izaci u Budvu, omirisati desavanja tamo i evocirati utiske od pre 5-6 godina, kad sam bio momak i sa drugarima ludovao po Budvu i vracao se kuci belji no sto sam odlazio. Resih da do Budve odem oko 22h, a dotle da se lepo odmorim na maloj, intimnoj plazici, na kojoj vreme provodi svega nas troje. Ja i jedan mladi par iz Slovenije, kojima sam odmah bio interesantan kao novi gost, koji je kao kakav otudjenik od drustva, dosao na more sam?! Nakon kupanja, kucnem mojoj gazdarici, zamolih da platim smestaj i napomenem da cu spavati kod suraka u Budvi, a da cu stvari ostaviti u sobi. Ne bi joj pravo, ali sta ce. Samo mi rece da po stvari dodjem do 10 izjutra, jer je tada napustanje soba po pravilima kuce. Rekoh ok, iako sam vec tada znao da je to za mene potencijalni problem. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Kako sam se prevojem preko Tresnjevika uputio ka Matesevu, pored Kolasina, ka primorju, vozim kanjonom Morace preko Cetinja, Budve, Kotora, ka Risnu, gde sam planirao da prenocim, malo se okupam, odmorim, kako bih kasnije produzio ka Durmitoru, uz prethodnu posetu Dubrovniku. Put za voznju divan, asfalt odlican, krivine veoma lepe, pogledi fantasticni, vec u podne stizem u Risan i smestam se kod moje nove gazdarice. Naizgled stroga (izgrdila me odmah po vidjenju sto sam joj proslajfovao po travi i cvecu na kapiji), ali je ta naizgled strogoca, vrlo brzu utihnula, a za njom usledilo gostoprimstvo, domaca kafa i hladna flasirana, naizgled pezorativno nazvana, "srbijanska" voda, kako je starica definise, iako je evidentna izuzetna empatija prema nama Srbijancima. Domacica je bila dama u poznim godinama, zeljna komunikacije. Pa rekoh, neka, uz kafu i treba malo izdivaniti o sarenolikim temama. Nedugo zatim se smestam u sobu, presvlacim i resih da se ne tusiram, vec da se okupam u moru, koje mi je odmah prekoputa. Starica mi napominje da je to parce plaze njena plaza, da su lezaljke i suncobran njeni i da ih slobodno, besplatno mogu koristiti. Avaj. Nisam casio casa. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Kako nisam poneo toplu garderobu (moja karakterna osobina da uradim sve u zivotu na brzinu i preko kolena, jer tako samo i umem), nisam poneo ni pidzamu, koju uzgred, nikada i ne nosim, pa mi je za noc posluzila postava moto jakne, kako bih se zastitio od hipotermije i jorgan koji mi je spremio domacin. Odoleo sam i izazovima ledenog MB- koji me je pozivao u wc i ostavih tu nuzdu za ujutru, kada sunce promoli nos preko vrhova Prokletija, a ja povratim snagu i toplinu. Ujutru rosa, hladnjikavo, ali sunce je tu. Nebo cisto kao detinja suza. Domacin otisao na posao, ali me ispraca njegova zena, sa skromnim znanjem srpskog, ali mi je osmeh sve rekao. Verujem da mi je pozelela srecan put i zahvalila se sto sam im bio gost. Uzvracam isto osmeh i lepe reci i odlazim u obilazak Vusanja, doline i divim se Prokletijama. Put nastavljam do Andrijevice, preko prevoja Tresnjevik podno planine Komovi, ka Matesevu i Kolasinu. Put veoma uzak, ali predeli i pogled neopisivi. Uzivam. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Prva slika je moj smestaj. Mala drvena kolibica, u kojoj sam ja prvi gost. Miris drveta koji razara nozdrve. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Evo malo i slika da postavim. Imam muku da ih povezem, jer su mi razbacane po kraticama, a utusci jos svezi i uzburkani. Vusanje: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Docekujeme novi domacin, takodje Albanac. Veoma srdacan i odmah se da primetiti, domacin. Pokazuje mi smestaj. Lep. I da nije, u ovo doba, nemam vise orava na izbor i izvoljevanje. Pomisljam kako mi samo treba krevet i tus. Ostavlja me on samog da se odmorim. Temperatura vec primetno pada i postaje neprijatno bez moto jakne. Naravno, nista toplo od garderobe nisam poneo[emoji20]. Samo sto sam se smestio i osvezio, kad, kuca mi domacin na vrata i nudi veceru, jer veli, sigurno sam iscrpljen i gladan, a prodavnice nema u blizini. Zahvaljujem se, potvrdjujem njegove reci i nudim da platim veceru, na sta se on trgnu, odbi i ode u kucu da je pripremi. U medjuvremenu, ja sedim na drvenoj klupici u dvoristu, duvanim, gledam kravu kako se napasa, odmaram sluh slusajuci zvonce koje cangrlja na kravljem vratu i gledam u vrhove Prokletija. Nedugo zatim, nailazi domacin sa domacim sudzukom (mmmmmm), kajganom, domacim sirom, paradjs salatom, krastavcima i pivom MB. Gledam ja onu flasu MB-a i mislim se auu pobratime, pa njoj je prosao rok trajanja pre 3 godine, s'obzirom da se ne secam kada sam zadnji put vudeo MB pivo u majci Srbiji. Kada sam video da nosi 2 case, rekoh sebi "ma nek ide zivot". Vecerah u drustvu domacina i onda predjosmo na ispijanje ledenog MB-a na skromnih 8-10c. Ispostavilo se, divan domacin, veoma mudar covek i veoma liberalnih shvatanja. Nakon zaista prijatnog divana, vec neprijatna hladnoca nas tera svakog u svoj krevet. Lezem sa osmehom, blago opijen pivom, reskim planinskim vazduhom i dotadasnjim utiscima. Bodrim sebe i velicam, jer je ovo divan pocetak, a jis gotovo nista nisam ni video. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Elem, nakon poduzeg vrzmanja po Vusanju, iscrpljen od puta, uspevam nekako da prepoznam smestaj po slikama sa bookinga. Vec pomenuta grupica mestana (ili se bar tako meni cine) leskari na travnatom platou pokraj objekta i promatra me radoznalo, ko sam, odakle sam, sta radim, ili je bar moj utisak takav. Izlazi iz objekta jedan mladic, mrsav, visok. Pocinjem komunikaciju, a on ce meni "only English". Upitah ga ne govoris srpski, a on ponavlja "only English". Prva pomisao koja mi se mota po glavi u tom momentu je da zbog tablica ne zeli da govori na srpskom. Medjutim, gresim, koliko sam kasnije imao priliku da vidim u kontaktu sa jos par lokalnih omladinaca, uglavnom govore samo albanski, ili je bar to sa njima bio slucaj. Elem, on poziva svog oca, koji govori srpski, inace delija i po, izuzetno ljubazan tip, sa kojim provodim izuzetno prijatan razgovor i upoznavanje. Na zalost, saznajem da cu sobu morati da delim sa jos cetvoro gostiju, sto mi se nikako ne dopada, imajuci u vidu da sam rezervisao singl sobu i da nikada ranije nisam delio sobu sa nepoznatima. Vec se razmisljam kako cu morati da vozim nazad do Gusinja, Plava ili nedao bog Andrijevice, kako bih nasao u ivo vec kasnije doba neki pogodan smestaj. Medjutim, domacin, kako ga vec nazvah delija i po, sa puno razumevanja za moje zelje, poziva svog komsiju i smesta me kod njega. Ja mu dajem 10 eura kao nadoknadu sto necu koristiti njegov smestaj, a on mi vraca 5, veli mnogo je 10. Do komsije me vodi njegov sin i veoma mi ljubazno pomaze da motor izguram u rikverc na nekoj uzbrdici. Pozdravljam se sa njim i zahvaljujem na razumevanju, a on meni izvinjava i zeli sve najbolje. U tom momentu, u mojoj glavi sruseni svi stereotipi, ukoliko su uopste i pistojali. Sent from my SM-G960F using Tapatalk