Prva slika je moj smestaj. Mala drvena kolibica, u kojoj sam ja prvi gost. Miris drveta koji razara nozdrve. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Evo malo i slika da postavim. Imam muku da ih povezem, jer su mi razbacane po kraticama, a utusci jos svezi i uzburkani. Vusanje: Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Docekujeme novi domacin, takodje Albanac. Veoma srdacan i odmah se da primetiti, domacin. Pokazuje mi smestaj. Lep. I da nije, u ovo doba, nemam vise orava na izbor i izvoljevanje. Pomisljam kako mi samo treba krevet i tus. Ostavlja me on samog da se odmorim. Temperatura vec primetno pada i postaje neprijatno bez moto jakne. Naravno, nista toplo od garderobe nisam poneo[emoji20]. Samo sto sam se smestio i osvezio, kad, kuca mi domacin na vrata i nudi veceru, jer veli, sigurno sam iscrpljen i gladan, a prodavnice nema u blizini. Zahvaljujem se, potvrdjujem njegove reci i nudim da platim veceru, na sta se on trgnu, odbi i ode u kucu da je pripremi. U medjuvremenu, ja sedim na drvenoj klupici u dvoristu, duvanim, gledam kravu kako se napasa, odmaram sluh slusajuci zvonce koje cangrlja na kravljem vratu i gledam u vrhove Prokletija. Nedugo zatim, nailazi domacin sa domacim sudzukom (mmmmmm), kajganom, domacim sirom, paradjs salatom, krastavcima i pivom MB. Gledam ja onu flasu MB-a i mislim se auu pobratime, pa njoj je prosao rok trajanja pre 3 godine, s'obzirom da se ne secam kada sam zadnji put vudeo MB pivo u majci Srbiji. Kada sam video da nosi 2 case, rekoh sebi "ma nek ide zivot". Vecerah u drustvu domacina i onda predjosmo na ispijanje ledenog MB-a na skromnih 8-10c. Ispostavilo se, divan domacin, veoma mudar covek i veoma liberalnih shvatanja. Nakon zaista prijatnog divana, vec neprijatna hladnoca nas tera svakog u svoj krevet. Lezem sa osmehom, blago opijen pivom, reskim planinskim vazduhom i dotadasnjim utiscima. Bodrim sebe i velicam, jer je ovo divan pocetak, a jis gotovo nista nisam ni video. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Elem, nakon poduzeg vrzmanja po Vusanju, iscrpljen od puta, uspevam nekako da prepoznam smestaj po slikama sa bookinga. Vec pomenuta grupica mestana (ili se bar tako meni cine) leskari na travnatom platou pokraj objekta i promatra me radoznalo, ko sam, odakle sam, sta radim, ili je bar moj utisak takav. Izlazi iz objekta jedan mladic, mrsav, visok. Pocinjem komunikaciju, a on ce meni "only English". Upitah ga ne govoris srpski, a on ponavlja "only English". Prva pomisao koja mi se mota po glavi u tom momentu je da zbog tablica ne zeli da govori na srpskom. Medjutim, gresim, koliko sam kasnije imao priliku da vidim u kontaktu sa jos par lokalnih omladinaca, uglavnom govore samo albanski, ili je bar to sa njima bio slucaj. Elem, on poziva svog oca, koji govori srpski, inace delija i po, izuzetno ljubazan tip, sa kojim provodim izuzetno prijatan razgovor i upoznavanje. Na zalost, saznajem da cu sobu morati da delim sa jos cetvoro gostiju, sto mi se nikako ne dopada, imajuci u vidu da sam rezervisao singl sobu i da nikada ranije nisam delio sobu sa nepoznatima. Vec se razmisljam kako cu morati da vozim nazad do Gusinja, Plava ili nedao bog Andrijevice, kako bih nasao u ivo vec kasnije doba neki pogodan smestaj. Medjutim, domacin, kako ga vec nazvah delija i po, sa puno razumevanja za moje zelje, poziva svog komsiju i smesta me kod njega. Ja mu dajem 10 eura kao nadoknadu sto necu koristiti njegov smestaj, a on mi vraca 5, veli mnogo je 10. Do komsije me vodi njegov sin i veoma mi ljubazno pomaze da motor izguram u rikverc na nekoj uzbrdici. Pozdravljam se sa njim i zahvaljujem na razumevanju, a on meni izvinjava i zeli sve najbolje. U tom momentu, u mojoj glavi sruseni svi stereotipi, ukoliko su uopste i pistojali. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Ne zamerite mi ako negde pogresim. Celokupno putovanje sam isplanirao u danu i dahu, bez bilo kakvih prethodnih ispitivanja i priprema, sa skromnim znanjem o tom kraju, uglavnom stecenih iz nekih emisija koje sam vremenom imao prilike pogledati na tv. Sve dalje utiske sam tamo, tumacio gde se nalazim, kamo otici, sta obici.....pa su se mozda neke slike i utisci izmesali, ali ne mari. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Put nastavljam preko Berana, Andrijevice, Plava, Gusinja i stizem u prevecerje u Vusinje, malo selo podno Prokletija, u dolini Grebaje. Inace, taj predeo Crne gore je poznat po izmesanosti triju kultura(bosnjacke, crnogorske i albanske). Pre nego sto sam pronasao smestaj, obilazim Plav, Plavsko jezero i Lim koji iz njega nastaje. Plavsko jezero veoma lepo, glacijalno jezero, okruzeno Prokletijama i Visitorom (venci preko 2k mnv). Obilazim cuvenu kulu Redzepagica i nakon toga, s'obzirom da suncevi zraci vec postaju biti skriveni od vrhova Prokletija, upucujem se ka Vusinju u kojem sam rezervisao smestaj. Nakon desetinu km, stizem u Vusinje, selo cije je stanovnistvo albanskog porekla. Slicno kao u zapadnoj makedoniji, na kucama pobodene albanske zastave, sto mi, moram priznati, budi neku jezu i neprijatnost. Osecam se kao persona non grata. Pomisljam, da li sam pogresio sto sam ovde rezervisao smestaj, sto nisam u Plavu, Gusinju. Vusinje je malo selo podno Prokletija, gde gotovo nema prodavnice, ili je ja nisam video. Nakon polocasovne muke da pronadjem smestaj (nemam domet, ne prepoznaje navigacija), nekim cudom uspevam na nekom platou podno padine videti objekat koji me vizuelno podseca na rezervisani smestaj. Pored objekta, na tom travnatom platou leze mestani, divane. Moj nailazak ih trga iz te predvecernje usnulosti. Blaga jeza je i dalje prusutna. Ovo sve, jer sam prethodno prilikom vrzmanja po selu imao priliku da se susretnem i sa provokacijama. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Od Gazivoda i Manastira Crna reka (mesto Ribarice) put nastavljam ka granicnom prelazu i Rozaju. Granicni prelaz bez guzve. Ulazim u Crnu Goru i prvi utisak koji sticem jeste lepota kanjona Ibra u Crnoj gori. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Nakon kratke rapsodije kod Jonuza, rastajem se od drugara i njegove supruge i nastavljam ka Gazivodama i manastiru Crna reka. Gazivode, vazda aktuelne u odnosu Bg-Pristina, ali to sad ovde nije tema. Manastir Crna reka, veoma impozantan, na mene ostavio veoma snazan utisak zbog surovosti vremena u kojem je nastao, lokaliteta u kojem je podignut. Unutrasnjost manastira slicna Ostrogu, veoma klaustofobicna, uklesana u steni u kojoj je manastir podignut, sto mi salje poruku originarne ideje hriscanstva i pravoslavlja (odricanje, poniznost, potcinjenost, umerenost i skromnost). Doduse, kvari mi utisak secanje i novinski natpisi o batnjanju zavisnika i "tradicionalnim metodama odvikavanja i dekontaminacije zalutale pastve", koje brzo potuskujem i zadrzavam se na vizualnoj percepciji momenta. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Imali smo srecu da neispitamo dubinu semeteskog jezera, jer to nisu uspeli ni mnogo strucniji od nas. Nas dva gotovana sa ukupno 230 kg uspesno opstasmo na povrsini jezera, na odusevljenje ostalih gostiju. Nakon "zamornog" veslanja, dosla je na red degustacija lokalne ponude planinskog dorucka: topli a masni ustupci, domaci sir, kajmak". I miris i ukus. Posedesmo tu neko vreme, pa se otuda uputismo ka Novom pazaru na vec isplaniran rucak kod dr.Jonuza, primariusa i velikog maga cevapa. Znam, neko ce pomisliti, pa jel moguce da nakon dorucka i kacamaka u Bogutovcu kod Mira, uzine na Semeteskom jezeru, u razmaku od 3-4 sata sledi i rucak, ali to je jednostavno moj porok koji se ogleda u neogranicenom uzivanju u hrani, da ne kazem i picu[emoji3]. Brzo stizemo u NP, sedamo na cevape sa lukom, tucanom paprikom i domacim kiselim mlekom. Imajuci u vidu sve prethodbe zakuske koje sam na putu do NP ostvario, na moju veliku zalost, izozstala je ponovna degustacija fantasticnih mantija, koje se prodaju u malom lokalu pokraj Jonuza. Avaj, ne.moze se bas sve probati[emoji57] Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Nakon kraceg, ali veoma lepog odmora u Mirovoj krcmi, put nastavljam ka Raskoj, gde me vec po dogovoru ocekuje drugar sa suprugom. Put Kraljevo - Raska neopterecen saobracajem, divan za voznju, i zaveden lepotom krajolika, dajem sebi za pravo da uzivam u krivinama i prirodi, pa tako u 11h, eto mene u Raskoj. Tu se nalazim sa drugarom, njegovom suprugom i jos nekim drustvom i odlucujemo da se uputimo na kratki izlet do Semeteskog jezera, podno Kopaonika. Semetesko jezero malo, ali veoma lepo uredjeno i ususkano izmedju oboda padina i borovih suma, poznato po svojim plutajucim ostrvima. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Proklete planine (Prokletije) zvane kod nas a i u Albanaca, zbog svoje surovosti, neispitanosti, pa i istorijske nesigurnosti koja ih je pratila. Fasciniran njihovom surovoscu, visinom, divljinom i nazubljenoscu vrhova, odvazih se uputiti se tamo. Put isplanirah u jednom danu, neposredno pred polazak na odmor sa porodicom u nama "blisku" Grcku. Odmah po povratku sa mora i izvozanih 3.000 km automobilom, zamenio sam sredstvo, uzjahao svoga britkog vranca i uputio se ka Crnoj Gori. Ranom zorom, preko Kragujevca (srca Sumadije), i Kraljeva stigoh oko 10h izjutra u Bogutovac, kod nadaleko cuvenog Mira na topli domaci kacamak sa kajmakom i domacim sirom i kafu sa rahatlukom. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Planiram pocetkom avgusta jednu voznju iz Bg-a do Crne Gore. Na odmoru sam 2 nedelje, pa bih iskoristio za uzitak po lepim predelima Crne Gore, uz posetu Prokletijama. Naravno zakacio bih i primorje dan dva, Trebinje, Dubrovnik, Durmitor....... Ako ima neko ko planira put do Cg pocetkom avgusta, bilo bi lepse odvozati neke relacije u drustvu. Nisam vezan terminom polaska, ni duzinom avanture. Ukoliko neko ima slicne planove i interesovanja u tom periodu, rado bih se pridruzio. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Borsko jezero Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Garantni fond isplacuje stetu kada je vozilo neregistrovano a postoje telesne pivrede! Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Zaovine, Tara Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Do restorana je dosta korektan put....nesto uzi...asfaltiran....ne puno rupa i zakrpa. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Restoran Lisinski raj je na fantasticnoj lokaciji u blizini vodopada Veliki buk. Odlicno mesto za odmor i uzivanje. Kaficu sam popio, ali na zalost nisam rucao, nije bilo vremena. Medjutim, malo sam voajerisao po tudjim tanjirima i pastrmka mi je izgledala fantasticno. Mirisala je jos lepse. Nakon tih mirisa i pejzaza, resio sam da vodim tamo porodicu za 1.maj. Odmoriti se moze i pokraj Krupajskog vrela, jedna kafanica u kojoj sam takodje popio samo kaficu i sok. Ali videvski ribnjak pokraj Krupajskog vrela, verujem da je i tamo riba sigurno ukusna. Na putu od Strmostena ka Krepoljinu, ne secam se da sam video bilo kakvo odmoriste. Put nije najbolji, ali nije bas toliko kriminalan. Treba biti oprezan, jer ima dosta peska i sljunka po ivicama kolovoza, sto mize biti veoma nezgodno. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Homolje su mi omiljeni deo Srbije. U detinjstvu sam umeo cesto da odem u te krajeve, a evo sada sa godinama, sve me vise nesto vuce u te krajeve. Da li su to geni, zov prirode ili nesto trece, ne znam. Znam da sam zaljubljen u te predele i cinjenicu da je taj predeo jedno od najvecih ili najvece staniste poskoka i vukova u Evropi i jedno od najredje naseljenih krajeva po m2 u toj istoj JEvropi. Predeo bogat florom i faunom. Bogat rekama ponornicama, jamama i pecinama. Predeo u koji su nekada bezali i skrivali se hajduci, a retko zalazili nekada Turci. Dugo planiram voznju motorom po tim predelima, cekam lepo vreme, slobodno vreme....Sve se to poklopilo i ranim jutrom polazim, sam, na rutu: Beograd, Svilajnac, Despotovac, Manasija, Strmosten, preko oboda planine Beljanica do Lisina ili vodopad Veliki buk, Krupajsko vrelo, Sige, Gornjackom klisurom ("vrata Homolja") do Krepoljina i manastira Gornjak (zaduzbina Kneza Lazara), Petrovac na Mlavi, Pozarevac i nazad Beograd. Sam Lazarev kanjon, Lazarevu pecinu i jos neke lepote tog kraja ostavljam za sledeci put. Tura celodnevna, ali veoma lepa za sva cula.Trenuci provedeni u miru, sedeci u prirodi, bez znakova civilizacije su, bar za mene, neprocenjivi. Duhovni mir koji covek moze naci samo u prirodi. Evo i linka na kojem je kratak video sa ove ture :-) Sent from my SM-G960F using Tapatalk

U dahi procitah sve do poslednjeg posta. Sa nestrpljenjem cekamo nastavak Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Hvala na savetu. Za jeans sam tako i mislio ali sam zeleo da cujem ipak savet iskusnijih. Sto se patika tice, tu sam nekako cenio da bi duboka patika vrsila posao, ali se slazem da tu nema kompromisa...vracam se na ideju moto cizmi. Sto se tice pantalona, gledam i nesto kao na slici nize. U prodavnicama opreme tvrde da ovakve pantalone ispunjavaju trazene standarde bezbednosti, pa me interesuje misljenje o njima. Imaju ce protektore na kolenima i unutrasnju termo postavu koja se skida. Hvala jos jednom na odgovoru. Pozz Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Planiram kompletiranje opreme ovih dana. Kraj prosle sezone sam se prosvercovao sa kacigom, rukavicama i koznom jaknom. Kupljena moto jakna (tekstilna) ovih dana, sa svim protektorima. Ostale u planu jos pantalone i neke duboke moto patike. Znacili bi mi saveti iskusnijih bajkera u pogledu pantalona. Da li u smislu bezbednosti vrede pantalone - jeans ojacane aramidom i sa protektorima na kolenima ili je to neozbiljna varijanta i da ipak uzmem "klasicne" moto pantalone....s'tim da ne bih svakako uzimao kozu, vec tekstilne. Planiram da se malo vise vozim ovo prolece po Srbiji uzduz i popreko, pa bih voleo da uzmem bezbednosno kvalitetnu opremu i ucinim sve sto je do mene na polju bezbednosti. Hvala na savetima i pozdrav. Sent from my SM-G960F using Tapatalk

Jesu katastrofalna. Jel si ti ugradjivao? Ako jesi, gde si nabavio xenone? Koje? Koliko te ispalo? Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Moje iskustvo sa yamahom fazer 600 kao prvim motorom na menjac je fantasticno. Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Evo da podelim malo slikica sa danasnje rute :-) Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Ooo bravo![emoji122][emoji122] Sent from my SM-G935F using Tapatalk