Sa srećom

Moj prijatelj prodaje jednu. 063-822-7211, Trile. Sređena je i vozi se redovno, ne znam da li je registrovana ili je istekla. Na njega se vodi.

Došlo vreme za zamenu lanca bregaste. Potrošio se i zadnji klizač Klizač (set zadnji + prednji) ću najverovatnije da naručim sa Alija ali se nadam da lanac može da se nađe i kod nas. Da li neko zna oznaku pa da pojurim po našim radnjama? Mora da paše sa nekog skutera ili slično...

Nešto malo sam krstario Tarom, par puta

Juče i danas, malo po Kučajima

Kad se sabere, ni na jednom motoru nije mala šteta. Hvala Bogu, vama ništa

Odlična vožnja, kao i uvek Baš mi žao što ste se polupali. Ali bitno da je duh na visokom nivou

6 nikako nije dobro. oko 11-12 je vrlo dobar-odličan, 9-10 ok, ispod 8 ne valja. Kompresija se meri na vruć motor, sa odvrnutim gasom do daske. Dihtung glave je baš takav, tri tanka metalna listića u sendviču.

Da dopunim temu iskustvom sa Michelin AC10. Još dok sam srećno trošio komplet Mitasa (C04-C05), planirao sam kao sledeći set da stavim AC10 jer sam kopajući po internetu doneo zaključak da su mekše od Mitasa, što mi je odgovaralo jer vozim lak i nejačak motor. Čarobni pritisak za prednju je 0.5 bara, za zadnju 0.9-1 bar, po svim podlogama. Još ih, na žalost nisam probao u blatu. Prednja izrazito ne voli naftu i ulje dok je zadnja malo tolerantnija. S obzirom da sam napred montirao i rimlock, kočenje prednjom je fenomenalno čak i na asvaltu i sa ispuštenom gumom. Bočni zidovi su dosta mekši od Mitasa, šara jako slična. Bočni kramponi na prednjoj su postavljeni dovoljno u stranu pa prednji lako izlazi iz kolotraga i rupa. Pošto je po sastavu mekša od Mitasa, brže se i greje a i lako se pregreva te nisam smeo da obaram koliko sam to radio sa Mitasom, počinje da gubi grip. Imam utisak da je prednja osetljivija po tom pitanju, mada najavljuje i nije mi se desilo ništa nemilo iako je bilo veoma neprijatno. Po mokrom kamenju malo bolje drži od Mitasa. Za 1000km mešovite podloge, oko 600km usijanog asvalta i propisno natovaren (prednja 1.2, zadnja 2 bara) i ostatak šoder, zemlja i kamen (0.5/0.9) na prazan motor, zadnja je na nešto više od pola dok se na prednjoj praktično ne vide znakovi trošenja. Sve u svemu, zadovoljan sam za date novce. Grip na čistom off-u im je mnogo bolji od Mitas-a C04/05 ali za moj način putovanja i dalje je Mitas bolji. Žao mi je što C05 više nema da se nađe pa će mi naredni izbor biti EF-06 i ako je bude bilo, ponovo C-04.

Ajd ajd, i ti ćeš tako jednog dana

I ja bih rekao da je vuk. Gledao sam original snimak sa kamere i kao što reče Igor, vidi se da mlati repinom

Ma neka, hvala lepo

A da, i najmanji detalj precizno isplaniran

Plan je bio da prvo obiđemo Lisine, vidimo vodopad Veliki Buk i onda kanjonom Resave lagano prošetamo krampone do Vinatovače pa odatle da u hodu vidimo kuda i kako nazad. Značajnu pomoć smo imali u vidu Orux maps aplikacije i predefinisane mape cele oblasti sa definisanim ključnim tačkama. Voda je ledena, nije za kupanje. A i zabranjeno je Kafica, sok (prohibicija je na snazi do povratka u kamp, svaki dan off-a) i idemo dalje. Karta na tabli prilično lepo pokazuje sve što nas zanima. A tu su i dopunska obaveštenja pa kako kome volja 'Ladovina negde u kanjonu: U jednom trenutku ugledasmo odvajanje u levo sa glavnog puta, dobar betonski mostić, lepo održavan makadam, oćemol? oćemo. Da vidimo dokle, možda naletimo na mečku, možda nas pojure vuci a možda se i zaglavimo u nekom blatu. Instinkt mi kaže da treba da idemo samo uzbrdo, mapa pokazuje da se bližimo Beljanici. Skoro sat ipo smo se pentrali solidnim šumskim putem dok nismo došli u...nigde Beljanica na manje od kilometar ali kroz divlju šumu, dalje nema puta. Prevelik zalogaj i za mene čak i odlučujemo da se vratimo na glavni put. To je sad lako, samo se držimo skretanja koja vode nizbrdo. Ništa, Beljanicu smo ionako planirali za sutradan, šoderom. Sad bar znamo kako izgleda put kojim ne treba krenuti Šumarsko gazdinstvo Vinatovača. Na žalost, nije bilo nikog: Parsto metara dalje 'kod Krsta', kako zovu lokalci. Vidljivi ostaci proslave Sremušijade ( ? ). Inače divno mesto za roštiljanje preko dana. Noću vukovi patroliraju, tu im je jedan od glavnih prolaza. Odmah preko puta reke, od leve obale počinje strogo zaštićena oblast, prašuma Vinatovača. Prava prašuma. Idemo dalje. Put je sve lepši, naravno za mene Na svakoj raskrsnici čekam debelog, da ga ne zagubim negde Umanjena verzija trase Velika Brezovica-Pasuljane. Ali podjednako spuki, kad staneš, ugasiš motor i eksplodira tišina. Kroz šumu s desne strane ne vidi se dalje od tri metra. Znam neke koji bi ovuda ošinuli po gasu kol'ko god motor ima snage. A isto tako znam neke kojima je svaka od ovih barica dubine 10ak cm, dupadne ceo točak 17km pred civilizaciju, planina nosi jedan poen i ručka desni retrovizor na Jamahi Od planiranih 60ak km, kao prvi dan zagrevanje i to, obišli smo blizu 110. Krenuli smo levim putem: A vratili se desnim, klisurom Kločanice: Milošu je to bilo malko previše pa smo za sutra napravili kompromisni plan, Strmosten-Sladaja asvaltom i 32km lakog šodera do Beljanice i istim putem nazad. Ati se ponosno kočopere na još jednom osvojenom vrhu: Malo levo, malo desno: Pošto sunce sija sunce sija niđe 'ladovine, taktički se povukosmo na obližnji proplanak, ispod najveće krošnje. Pogled je melem za nas gradsku decu, tišina leči: U povratku, na Beljaničkom platou sretosmo kolegu po točkovima, iz Beograda i jaše LC4. Nisam siguran da li je na forumu ali ako pročita, pozdravljam ga

Od Predovog krsta do vidikovca Sjenič i Bilješka Stena vodi dobar šoder kojim stižu i putnička kola bez problema. Do Knezova može putničkim kolima još opuštenije, tamo ima još dva vidikovca, jedan pristupačan a drugom je komplikovano doći. Od Zaovinskog jezera si mogao i asvaltom koji ide oko jezera da dođeš preko Gornjih i Donjih Karaklija na Sjenič kroz još lepši predeo a preko Dikave da se spustiš u Knezove. Do Donjih Karaklija sad bi trebalo da je asfaltirano, možda čak i do Gornjih. Ostalo je odličan makadam. Ovo ti je stanje puta od pre dve godine. Motorom si mogao stići na 100m od vidikovca Molitva, da si išao drugim putem. Ostalo sve super ps. I da, promeni naslov teme

Nadam se da su ti rumuni rekli gde će im biti putopis (verovatno na ADV), baš me interesuju ti snimci problematičnih 450km.

Pročitao sam ponovo celu temu i propratio na Gmaps. Jedna stvar mi nije jasna ali moguće da sam nešto propustio. Ova slika vrlo precizno prikazuje sve alternative od Yakutska do Magadana: Izvor, doduše star 7 godina: http://www.sibirskyextreme.com/2010/08/old-summer-road-1/ Svetlozeleno, Kyubyume preko Tomtora do Bolševika je 'Old Summer Road', napuštena i neodržavana sekcija sa brojnim porušenim mostovima itd. To je ono gde su se Čarli i Evan šlepali na kamionima. Plava sekcija preko Ust-Nere je prohodna i održavana sekcija. Kojom trasom si ti planirao da stigneš do Magadana? Nadam se plavom, preko Ust-Nere. I zato mislim da li su te rumuni dobro razumeli, možda su pomislili da ćeš izazovnijom trasom preko Tomtora. I onaj Australijanac sa dvotaktnim MZ-om je išao tim novijim putem preko Ust-Nere pa verujem da si i ti mogao tuda isto tako i bez ikakvih problema. Ako su rumuni ipak opisali taj lakši put kao težak za tebe, onda... Bajkalsko jezero i Magadan su i moj san. Možda jednog lepog dana...

Odličan put, kratak prenos, mekani čepovi (AC10) i vrućina. Levo osvežavajući pogled na neosvojivi vrh legendarne piramide. Još levo, van kadra Mora se priznati, uliva strahopoštovanje. Uz sve one lovačke i ribolovačke priče o njegovom osvajanju. I mnogim neuspešnim i polu-uspešnim pokušajima. Čast izuzecima, za sada se ne usuđujem ni da razmišljam o tome. Jer bez alata nema ni zanata. Pravo pogled doseže u...nigde. Tamo idemo. Ka Despotovcu, gde ćemo da se točimo i pazarimo hranu za narednih nekoliko dana. Takav je plan. Ah da, kalorifer je na pola. Negde oko Krivog Vira počinje kišica. Ništa opasno, čak brže ispari nego što padne. Ali dovoljno da nasluti šta može da nas čeka napred. Zla prognoza se slaže, biće kiše. Ja odlučujem da stanem i nabacim plastiku na sebe. Znam da ću se skuvati ali bolje mokar od znoja nego od kiše. Ili ne? Debeli nastavlja dalje bez oblačenja kišnjaka, smorio sam ga mojim tempom pa da malo 'ladne motor. Čekamo se na ulazu u Paraćin. Valjda me čekao 10ak minuta, jer vidim da je sad kompletno obučen. A i ja sam prvo smotao jedan duvan pa navlačio kišnjak Kiša lije. Ona dosadna, što nume da stane po tri dana. Bar je svežije. Čak i prijatno. Stajemo kod neke radnje da vidimo šta imaju od 'rane i da Raci kupimo neki poklončić. Red je. Cigara, sokić, čokoladica i palimo oprezno dalje. Obojici klizuckaju gume, valjda što je masan put. Prolazimo Ćupriju. Jedva nalazimo put ka Despotovcu. Iz prve malo mašimo i penjemo se na neki most. Dok smo shvatili da to nije taj put, odma' smo skapirali da moramo još jednom da pređemo Moravu. Sa ostatkom puta, to bi bilo nekih desetak puta da smo je prešli. Mostom. Kroz reku ne bismo mogli, nismo poneli šnorkle. Ćuprija-Despotovac... Ja sam ostao prijatno zatečen pejzažom i geografijom predela. Dodatno se poradovah kad sam shvatio da se put svo vreme penje i prepun je za mene veoma pogodnih krivina. A i nije 'pista' asvalt Ponovo ostavljam debelog u oblaku prašine Kiša prestaje ispred Despotovca. Točimo se i pitamo za put. Senjski rudnici-Strmosten. Put postaje sve nepregledniji, sve uži. Krivine - fun faktor 7, na skali 1 - 10. Jbg, mokro je i natovareni smo. + eto meni prilike da upoznam ove gume po mokrom ;D U jednoj, ni po čemu posebnoj krivini (sem što je brza, uska, nepregledna, na nizbrdo i 100 kamiona dnevno tuda omazuju ulje i naftu) vozilo Gorske slušbe sa rotacijom, vade neki auto iz jarka. Video ja na vreme, brzina bila prilagođena uslovima (nemoj neko da je rekao drugačije, nije bio prisutan i ne može da zna), pipnem prednju i osetim kako prednji po inerciji hvata tangentu van krivine. To znači da je blokirao, što dalje dovodi do zaključka da guma (AC10) ne voli masno i mokro u isto vreme A i onolike stvari pozadi malo gurkaju motor unapred...masa je zakon Dobro, vreme je za 'brzina prilagođena uslovima na putu / 2' režim vožnje. Iliti, od sad pa dokle mora, vozim k'o baba. Pred Strmosten sve suvo. Ulazimo u selo, jedna glavna ulica. Kao oslobodioci '45te, švaler gas i merkamo prodavnice. Svi nas gledaju. Prva radnja, druga radnja, treća radnja, vojni most. Rekoše nam, prvi šoder desno posle mosta vodi u Racinu kolibu. To je onaj KGSP. Nema tačnije. Jednom prilikom kad sam istraživao po Crnom Vrhu između Kragujevca i Jagodine (da, da. i tu ima jedan Crni vrh), rekoše mi tim i tim putem (šoder) može ali ima pola sata vožnje. Pola sata?? Da, al' traktorom Konačno stižemo na tu legendarnu kafu, kod sad već širom moto Srbije poznatog Čika Race : Saznajemo da u selu ipak ima da se kupi benzin (95, 170 dinara) i odlučujemo da nam ovo bude baza svo vreme Kučajske ofanzive. Samo će neko od nas (Miloš ) morati najviše jednom da trkne do Despotovca po hranu koje nema u selu u prodavnicama, ostalo sve imamo. Inače je prvobitni plan bio da tri dana budemo ovde i obiđemo neposredni deo planine a druga tri dana da se preselimo u neku od lovačkih kuća dublje u planini i da po komoru idemo kroz planinu u Zlot, Žagubicu ili Krepoljin, u zavisnosti od lokacije drugog kampa. Postavljamo šatore po kiši/ci. Sutradan nije padala ali 'ladnobre. 'Sušimo' sve što je mokro, prikupljamo energiju i volju za naredne dane i kujemo plan za prvi krug po planini.

Od cele večeri (i noći) imam samo ove dve slike sa svirke. Ostale su slikane saksijom ili ne prikazuju ništa vredno deljenja Gitarski Anđeo na kapijama raja I bend večeri Ne sećam se ko je sve nastupao, sem Nazareth-a. Za njih znam jer sam video na slikama sutradan dok smo pregledali fotke sa telefona. Na kraju su proglašavali i pobednika, sa sve uručivanjem nagrade. Sve čestitke pobednicima 51. Gitarijade Samo znam da smo sutradan prekasno krenuli. Opet po vrućini.

Kao što sam već gore napisao, crvenom linijom smo krenuli da 'prekratimo' do Zaječara. Poslednje veče 51. Gitarijade. Put do tamo, izuzev Bg-Smederevo i Brestovačka Banja-Zaječar, zaista uživanje. Za enduro i za one kojima nije žao felni i amortizera. Prva pauza je po planu bila u Žagubici. Tamo nas je zatekla opšta gungula, policija i zatvorena baš ulica kroz koju smo trebali da prođemo da bi došli do Vrela Mlave. Ne, nisu nas jurili. Taj dan su Dani Homolja 2017. Nađosmo drugi put, prva desno, desno i još jednom desno. I ovde gužva. I vrućina, koja nas je sustigla još na smederevskoj obilaznici. Sedosmo da popijemo kafu, konobara nema 5 minuta. Vrućina. Ajmo mi odavde. Uskoro ćemo u klanac, tamo je svežije. Ne treba da napominjem one prelepe krivine preko Crnog Vrha. Mislim da malo ko sa foruma nije išao tuda. Od Žagubice pa pored Borskog jezera dole do Banje. Odatle se ide za Bor i Zaječar. Negde oko vrha ima jedno desno odvajanje, dobar šoder, koje bi trebalo da nas odvede do Slobinog nikad završenog kompleksa. Tu smo se slikali prošle godine, kad smo išli na Staru i na Midžor. Sad nismo, vrućina je. Čekam debelog oko 3 minuta, pržim se. Ladim motor. Eto ga. Nećka se da se popnemo iako je to bio njegov predlog pre puta. Nailazi jedan bemve (auto, ne motor) i zapuca gore švaler gasom. Ja mu kažem - ako može ovaj možeš i ti. I tako se popesmo uz taj veoma zahtevan i opasan nasuti put od čak 300 metara. Pravo pred namrčenog čuvara sa kerom koji, rekao bih nešto i ne voli motore. Ker. Čuvar ne voli posetioce. Ni slikanje. Kaže, imate ovim putićem meteo-stanicu, ima i asvalta, oko 900 metara vam je. Provozajte se do gore. I njemu vrućina, samo da nas otera, posmatraju ga iz satelita pa da mu ne orežu od plate što dopušta civilima da se muvaju oko nekretnina milionske vrednosti. Da se što pre vrati pod klimu, rešavanju ukrštenice. A i ker da zaćuti. Valjda je i njemu vruće pa je malko nervozan. Odlučno (kako ko) dajemo gas i puni istraživačkog elana (opet kako ko) istrčavamo tih 900 metara i upadamo pravo u merne instrumente, neke čudne antene i kojekakve bele kutije na kočićima. Valjda je to ta meteo stanica, nema dalje puta. I ovde je vrućina. GPS meri 1000 i neki metar. Iz kućice ispada neki dečko, kez oko glave. Pozdravlja nas domaćinski, kafa, rakica, ladna voda. I on vozi motore. Studira meteorologiju, ovde radi od završetka srednje. Teško će tu da se oženi, letnje smene su im po nedelju dana pa nedelju dana voljno. Zimi malo duže. Odjedared on mene prepozna, nik sa foruma. Valjda sklavirio registraciju sa markom i bojom motora. Samo mi nije jasno kako ja nisam povezao ko je on. Iz Bora, radi kao meteorolog i vozi Apola 250. Pa, Meteorolog Zimi vozi ovo: Litra, 140 konja. Ide 'nako ;D Sreća pa ne mora da se registruje. Vreme je da krenemo dalje. Vrućina sve više pritiska. Kako smo prošli jezero, neko je uključio kalorifer u facu. Na najjače. I tako sve do Zaječara. Put zdrav, prav i brz. Da se ubijem. A nigde 'lada. Može da se tera 200 al' ja ne mogu, potrošiću sve čepove a neću stići u Strmosten. Zato moram polako. A i zbog skraćenog prenosa Dan pred put sam stavio nov lanac i nisam imao vremena da ga razradim (oteglim) da bih mogao da stavim 16z napred pa sam nevoljno krenuo na put sa 14 zuba. Nema veze, bar sam na dugim i oštrim usponima mogao da održim brzinu iznad 60 Čika Sale je još jutros stavio pivo da se ladi. I toliko je bio nestrpljiv da nam je krenuo u sustret biciklom iako nas je GPS tačno navodio. Po onolikoj vrućinčini. Smestili smo se u garažu. Bez šatora, samo podloge i vreće. Posle piva. A bilo je piva i posle. Mnogo pomaže nekoliko ledenih piva na kraju dana punog akcije. Malo spere prašinu, malo ohladi. Večeras idemo na Gitarijadu, Sale će da nas odvede da ne lutamo po gradu

Meni se čuje 3. brzina. Baš se čuje. Zimus moram da jurim zupčanike.

Pristavite i za mene jednu. Imam dosta logističkih informacija, deo toga sam dobio od Lalajka a deo iz prve ruke, petodnevnog boravka u Strmostenu početkom ovog meseca. I hoću da idem ponovo na Kučaje, ove ili sledeće godine svejedno mi.

Šteta što smo se mimoišli za samo 3 dana. Uz dve kamere i dva aparata (telefona) napravimo ful akcioni dokumentarac Ovako, možda sledeće godine...

Ovaj je išao sa MZ-om, lakši deo puta, solo http://advrider.com/index.php?threads/old-mz-from-magadan-to-london-via-zschopau.998428/page-2 A tebi Buco svaka čast i ovako, na dosadašnjem poduhvatu. Svakako nije ni lako ni jednostavno. A nagrada je neprocenjiva!

Probah je, da me želja mine i da još jednom čujem zvuk paralel twina. Odlično ide i odlično reže iz lonaca