Izgleda da nema.

Ja krećem sutra sa pauzom i noćenjem u Borovecu.

Nova dva para kožnih čizama prodajem, nikad korišćena. Oba para su iste veličine 11. Pliće 150e a duboke 170e. Info na 063229262 Sloba

Paaaa lepo piše Surčin.

Bolja je ta otvorena varijanta i po mogućstvu stalno direktno napajanje preko kabla a na bateriju baš kad mora.

Pročitaš putopis RUMUNIJA na nov način

Idealno vreme za TA i TF je zadnja nedelja avgusta i prva nedelja septembra uz obavezno praćenje vremenske prognoze. Tada je vreme naj stabilnije.

Slobodno kupi. Samo sam izneo svoje zapažanje i iskustvo. Na dužem korišćenju uređaja u toj torbici budi u pripravnosti da ga dopunjavaš jer ubrzano gubi struju od toplote.

Imam ga i ja. Kupljen u moto landu. Ne propušta kišu ali se telefon greje u letnjem periodu kada je izložen suncu.

Ti isti Turci su pobegli iz Beograda i Zemuna pred vojskovođom Sibinjanin Jankom koji je bio poreklom iz ovde toliko spominjane Rumunije. Za neobaveštene. A da, i mi raznih lepota imamo. Na primer naše lepe drage, koje su verovatno lepše od alpskih gorštakinja. A njih bar razumemo.

Joj, joj kolega Mikulanac, vidi se ko zna al’ nije trebao prevod. Ima ovde drugih fililoga i “ kolektora” zaduženih za tumačenje. Bar u ovoj temi

A jel' se računaju lična Alpska iskustva sa skijanja ? Koliko li to tek košta ? Ja znam.

Sada će naši lingvisti koji nisu bili u Rumuniji da prevedu, al na Italijanski.

Kolega severian je lepo napisao ali u blažoj formi nego što bi ja. Pošto neću da se nastavljam, polemišem i nepotrebno ubeđujem dalje u ovoj temi sa dotičnim koji bi od školarca bez znanja i iskustva hteo da postane odma akademik neka tako i ostane. Mislio sam da je pitanje postavljeno iskreno sa željom da se saznaju prave stvari od iskusnijih koji su prošli spomenute destinacije pa sam tako i odgovorio a ne da bi se hvalio već pomogao. Ali tu pomoći nema. U narodu se to drugačije kaže a ko zna shvatiće i ćutaće a ko ne zna neka se misli jer ne može i neće da nauči čak i kad mu se kaže.

Moja lična iskustva sa vožnjom motora po Rumuniji i njihovim putevima su u potpunosti pozitivna. Nema vinjete, nema putarine, nema mostarine. Policija skoro neprimetna i ne zainteresovana za nas motoriste. Cena goriva malo jeftinija nego kod nas i sigurno jefnija nego na zapadu Evrope. Proputovao sam kroz Rumuniju poprilično i pri svakom vizuelnom kontaktu preko retrovizora kada me uoče na motoru svi su bili vrlo disciplinovani i korektni i u većini slučajeva da me propuste pomeranjem prema desnoj ivici puta kada god su mogli bez obzira u kom vozilu se oni nalazili. Kvalitet puta meni zadovoljavajuć za ono koliko sam njom proputovao i brzinom kojom se kretao a i tipom motora koji vozim i koji mi pruža udobnost, prohodnost i mekoću. Ne, nije naj bolji ali je dobar. Kraljica. O prirodnim lepotama neću puno trošiti reči jer ih Rumunija ima sigurno puno s obzirom da je i jedna od teritorijalno većih Evropskih zemalja i bogata istorijom i raznim istorijskim starim kako gradovima, dvorcima, zamcima pa čak vezanim dobrano i za našu istoriju poput Marije Karađorđević, Sibinjanin Janka i ostalom, tako samo zavisi da li je svima to dovoljno i da li to svima in ili mora biti sve mondenski i sve papreno platiti. Ako se to želi onda se ide u Monte Karlo, naprave fotografije pa se postave ovde kako bi se neko hvalio gde je sve bio. Meni to nije prioritet, a proputovao sam po raznim kontinentima i svim vrstama prevoznih sretstava koje postoje ali meni je moje lično zadovoljstvo i lična satisfakcija dovoljna bez obzira koliko sam to zadovoljstvo platio a ne da se hvalim bio sam tu i tu. Ne mislim da je ono što je manje plaćeno nužno i manje vredno ili manje lepo. Što se tiče samog smeštaja privatno-državno, hotel-hostel, livada-šator, kamp ili nešto drugo, nije pitanje uvek novca već često i sam nameran trenutan izbor samog putnika u zavisnosti da li je namerno odabran za promenu ili se putnik prilagođava grupi ili društvu s kojim je na istim turama. Možda ja mogu i više da platim a oni ne ili obrnuto i nismo istih platežnih moći ali smo životno na istim talasima ili odrasli zajedno ili porodično-familijarno vezani i moramo da se prilagodimo kako bi se družili. Pa i većina svetskih poznatih, priznatih i naj luksuznih hotela da ih ne etiketiram su privatni, pa jer to znači da ne treba ići u njih ili mali porodični pansioni ne zadovoljavaju kriterijume? Ne može se tako generalno deklarisati da su svi jedni loši ili svi drugi dobri. Sve me ova prepucavanja u velikoj meri potsećaju na zimske turiste dodro materijalno situirane kojima je bitno sa naj boljom i naj skupljom opremom biti viđen na planini u kafiću ili hotelu koji je in i nikad ne stati na sneg i doževeti čari zimskih sportova i koji se groze zime, snega, vetra, mraza i ostalih čari ili nekih drugih hobija. Onaj ko doživi bilo koju vrstu svog zadovoljstva po svom izboru i hobiju, zar je potrebno da se hvali na sva zvona bio sam tamo i tamo i platio sam toliko i toliko? Po meni ne. Svako ima pravo svog izbora za svoj novac. Što se oženjeni muškarci " veliki švaleri " ne hvale svojim zadovoljstvima na sva zvona javno? Ili žene?

Kolega Milance 067 a i ostalima koji su zainteresovani za ovu temu se izvinjavam što odgovaram sa zakašnjenjem. Da malo još pojasnim tada našu situaciju i dogovor oko pravljenja planova za pomenutu turu. Krenuli smo nas četvorica i dogovor u startu je bio da provedemo 4 noći i 5 dana na celom putu sa ciljem da pri tom obiđemo i vidimo što više za što manje para. To su već sve ograničavajući faktori i dogovoreni uslovi i na osnovu kojih smo i pravili plan za put koji smo na kraju u potpunosti i sproveli u delo, odnosno san pretvorili u javu, Inače cela tura je zasnovana na što manjem mogućem finansijskom trošku. Dakle, proveli smo dve noći u privatnom smeštaju i dve noći svako u svom šatoru sa pripadajućom opremom koje smo svako za sebe poneli od kuće. Takođe je svako poneo nešto od hrane po svom ličnom izboru kao i domaće razne vatrene vode i prilikom obroka je sve bilo ala kart kao što rade lovci. Na celom putu se kupovao samo hleb, razni sirevi, i razno domaće povrće od lokalnih seljaka za zajedničke salete koje smo pravili. Pošto smo imali domaće aperitive za večeru smo kupovali većinom zidarska piva. Ostatak novca smo trošili za gorivo, poneki sladoled i razne ulaznice pri posetama znamenitostima. Gorivo za atove se podrazumeva. Ovakva cela tura je mene koštala oko 200 - 220e pošto sam kupovao uz put neke razne suvenire i domaće suhomesnate proizvode i razne sireve koje sam poneo za degustaciju kući odnosno drugarima-kolegama koji nisu mogli da pođu sa nama. S obzirom da sam ja jedini išao iz Beograda mene je toliko sve koštalo a ostalu trojicu kolega koji su iz Bora i njima je bila malo manja kilometraža a i manje se kupovali za poneti kući od mene tako da su oni prošli sa oko 170e i niko se nije odrekao ničeg na celom putu. Bilo je, svi za jednog jedan za sve. Izvinjavam se na opširnosti odgovora a ako nekoga interesuje naše iskustvo je pretočeno u putopis na našem forumu od autora mog kuma Svete i mene kao koautora pod nazivom "RUMUNIJA na nov način" sa obiljem fotografija i šaljivih detalja pa se može pročitati i pogledati. Ako je potrebno još objašnjenja, stojim na raspolaganju. Inače i prošle 2017 sam išao na istu turu malo i proširenu možda potpuno sam i proveo se isto kao da mi je prvi put s tim što sam više koristio privatne smeštaje i doneo drugarima koje sam navikao da nešto dobiju uz već poznate domaće proizvode sireve, kobaje i ostalo, a dopunjeno još Rumunskim vinima i rakijama. Nadam se ću nešto slično ponoviti i ove godine jer se u ludoj glavi već krčka novi plan koji treba samo da se realizuje. Definitivno Rumunija sa Karpatima i onim u bližoj njenoj okolini što pruža je za svaku preporuku i ne može se sve videti u jednom manje više kraćem obilasku u trajanju od par dana. S obzirom na ovoliki odgovor, ne nemojte misliti da sam Rumun, ne nisam Rumun a nisam ni plaćen od njih da ovako pišem već samo prenosim lična iskustva sa kojim se slažu i većina naših ostalih kolega koji su bili i isto doživeli. Hvala na čitanju, pozdrav i idite dok je još ovako cenovno prihvatljivo, neće dugo trajati

Moja odnosno naša dobro isplanirana ruta Beograd-Beograd i obilazak Sinaje, Peleš kompleksa, Brašova, Pojane Brašov, Rašnov utvrđenja, Brana, prelaz preko Transfagarašana, pa onda preko Sibiua i Sebeša za rudnik soli Turda, prelaz Transalpina i preko Turn Severina i Đerdapa za Beograd. Oko 2200 km za pet dana i stigli sve da obiđemo i vidimo.

Lepa vam tura bila ali po meni ne potpuna. Ili niste imali više slobodnih dana na raspolaganju ili se niste dovoljno pripremili i informisali pre polaska. Kada ste bili već u Branu, tu u blizini vam je bila i tvrđava Rašnov sa ostalim sadržajima, pa bi mogli obići i interesantan Brašov i skijalište Pojanu Brašov pa na 50 km odatle i prelepi gradić Sinaju sa još lepšim dvorcem Peleš (istorijski vezan za Mariju Karađorđević), pa Transfagarašan a na putu prema rudniku soli Turdi po mogućstvu obići i lep grad Sibiu opet istorijski vezan za Sibinjanin Janka itd itd. Ono što ste vi obišli i ovo što sam ja dodao za sve ukupno je potrebno oko 5 dana ako se lepo isplanira. Doduše tura Beograd-Beograd Srećno u drugom pokušaju

Ako želiš da ideš a ne uspeš da rezervišeš smeštaj i sve ostalo kako kaže kolega Milanezi, idi slobodno ne najavljen. Tamo na licu mesta u Pamporovu ima toliko smeštajnog kapaciteta tako da sam siguran da nećeš ostati na livadi ili šumi i da ćeš naći neki hotel ili sam ili uz pomoć organizatora skupa.

Jeste bila parkirana ispred hotela ali ne ispred ulaza nego sa strane u nizu pored ostalih parkiranih motora i bez kantica, bez konopaca ali sa tri kofera i nekim drugim gedžetima. Da je spremna za na kraj sveta, jeste i uvek. Tako je i koristim.

https://forum.bjbikers.com/index.php?/profile/14670-milanezi/Jel tvoja afrika sa sekirčetom na crash bar-u :-) Kolega, imam sekirče ali ne držim je na crash baru već na nekom drugom - skrivenom mestu. To moj kum ima na njegovoj africi i tako je nosi pa si me možda zamenio sa njim ako si nas negde video ili čitao naš neki zajednički putopis.

Može da se ide i drugim bilo kojim motorom. Ja sam prošle godine išao na taj skup u naš Bor na Borsko jezero pošto smo mi i kao Srbija bili domaćini tom međunarodnom skupu. Druženje je super i cena po meni vrlo prihvatljiva pošto sam bio na Pamporovu i mišljenja sam da je priroda i okolina odlična i ne sumnjam da će se Bugari pokazati kao dobri domaćini. Govorim iz ličnog iskustva jer su mi pozitivni utisci i sa Borovecom i Banskim. Negativna je naša prošlogodišnja organizacija gde su omanule razne institucije koje su trebale pružiti podršku ali nisu kao ni zaposleni i odgovorni u samom hotelu na jezeru. Naša dvojica kolega organizatora su za svaku pohvalu i trud koji su tom prilikom učinili. Negativno je bilo i to što se naše kolege iz Srbije nisu odazvali i došli na skup tako da smo samo nas nekoliko ( manje od 5-6) bili u manjini u odnosu na goste iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije pa čak i Bugarske. Inače većina ih je bilo kao bračni parovi i kao poznato međusobno društvo i osobe u zrelim naj boljim godinama. Nikakvih incidenata nije bilo niti bilo kakvih provokacija po nacionalnim osnovama. Inače koliko se sećam naj zastupljeniji su bili bmw gs.

Pansion Janković je prodat još prošle godine i stari vlasnik ga je koristio do kraja 2017 samo ga je novi vlasnik sada preuzeo.

Mislim da oba modela nisu namenjena za švrćkanje po gradu već za ozbiljne ture i kilometraže pa je onda nebitna toliko težina samih već sve ostalo.

Nemam ni jednog ni drugog a nisam ih ni vozio. Sudeći samo po slikama i raznim komentarima, vrlo bi se lako i brzo odlučio ako je primerak odgovarajući i u istom stanju kao onaj drugi. Moj glas ide za HONDA autobus.