E kolega, ne vidim razliku u tehničkoj robi ili potrošnom materijalu. Ni jedno ni drugo nije kvarljiva a ni jestiva roba. Roba je kupljena u mrtvom - zimskom periodu pa mi tada nije bilo ni potrebno da je ugrađujem. Kako sam naveo fiskalni sačuvan uz robu. Pokušao sam i bio prvo u prodavnici kod Arene. Tamo takođe nisu hteli da zamene deo uz obrazloženje da nisam kupio u njihovoj radnji ( kao da oni nisu ista firma) i oni me uputili u Batajnicu sa garancijom da će mi tamo sigurno zameniti.

Kolega, kontaktiraj cuvenog majstor Sebu iz Beograda. On moze da ti napravi sve po tvojoj zelji ili skici.

Е сад имам једно питање, хтео бих некако да "набуџим" у ове бочне оне трегере што држе ствари, нешто слично као што има у К53 али и у доброј већини кофера. Није проблем кад се натовари пун кофер, али се бојим да се не тумба све унутра када је полупразан кофер. Шта мислите, од чега бих могао то да направим? Odeš lepo u prodavnicu pozametrijske robe i tu na licu mesta imaš i kupiš i lastiš traku na meru dužine koja ti treba isto kao i širinu a onda prema kupljenoj traci u istoj radnji kupiš i muške i ženske krajeve - kopče i zatezače i sataviš sam. Za kofer inprovizuješ kačenje sa pop nitnama ( tako sam ja uradio ) i dobiješ sve kao fabričko za manje od 1000 dinara.

Moja iskustva sa ovom prodavnicom sasvim pozitivna. Takodje prijatan odnos i sa Ivanom i Milanom i uvek raspolozeni za razne teme kako bajkerske tako i druge.

O njihovoj poslovnosti ja licno imam lose iskustvo, bar sto se tice maticne radnje u Batajnici. Sam profil prodavaca nebi komentarisao. Posle kupovine odredjenih potrosnih delova za motor i posle raspakivanja kod kuce iz kese, ustanovio sam da su mi dali pogresan filter vazduha. Fiskalni sam imao zajedno sa svim delovima u kesi. Moja greska sto nisam kontrolisao sadrzaj kese dok sam jos bio kod njih. Posto se sve desavalo u zimskom periodu i isao kolima iz Bgd kod njih a nije ni bilo hitno za zamenu, ja malo odugovlacio sa odlaskom i pokusajem za zamenom. Na kraju posle dva meseca odem sa filterom uredno zapakovanim u originalnoj ambalazi i njihovim fiskalnim i oni nehtedose da zamene za odgovarajuci uz obrazlozenje da su vec zavrsili popis magacina i predali zavrsni racun i sada im se ne bi cifre poklopile. Ja tu pop...im i kazem im kako sam i sam privatnik i znam kako se to radi i dignem nepotrebno i bezuspesno frku i sebi pritisak. Bili su uporniji i bezobrazniji nego ja i nisam hteo da se cimam za sitno sa inspekcijama i slicno vec sam doticni zamenio u drugoj radnji bez pitanja i doplate i papirologije ali uz blagi smesak izlozenog problema novom prodavcu.

Sve cestitke za sve na slikama ozbiljne ali u dusi nadam se mlade i u naj boljim godinama ucesnike ovih prelepih dozivljenih, prezivljenih i prezentovanih lepota nase Srbije. Neke sam i sam a neke i sa kumom, vase deonice ali blaze i lakse provezao koliko je moje sokocalo dozvolilo a neke sam obisao koje vi niste opisali,poput Grze,Sisevca,usca Drine u Savu itd ali smatram da su to za vas male i kratke ture. Mnogo srece u buduce i nastavite istim tempom i sa uzivanjem i prezentacijom a fotografijama delimicno nam docarajte dozivljeno.

Bio vise puta, probao i jeo. Nesto nisam bio bas zadovoljan ili su mi kriterijumi po sumadijskom standardu.

Dobro dosao u odabrano i vecno drustvo kao sto su i nasi ljubimci.

Kao i vecina stvari koja izadje iz njegove radionice.

Slazem se sto se ljubaznosti odnosno ne ljubaznosti tice ali ne i da je konkurencija relativno slaba.

Jao, jao, ova zadnja slika, njam, njam a posle

Bogami, i meni je moja stara dama i te kako jos uvek interesantna. Slazem se sasvim sa gore napisanim od strane VladeSD ako je iskreno mislio to sto je i napisao.

Jesi je spustio sa centralnog stendera?Ja sam je probao u salonu i sa mojih 174 i ne bi me bilo strah terati je? Послато са SM-G920F уз помоћ Тапатока moram da priznam da nisam, ali sam gledao koliko odigne + amortizeri sto prime, ne bi trebalo da bude onoliko visoko Ja sedeo na njoj pre sajma u salonu u delti. Posto vozim staru afriku, sa svojih 187 cm visine, cini mi se kao da je ova nova i niza od stare. Dohvatam sa oba stopala do poda.

Bio prošle godine u tvom kraju. Lepa priroda kao i pećina. Da ne spominjem i ukusan sir. Izabrao si motor za te terene. Dobrodošao.

Zašto su fabrike izmislile i zadnje kočnice ako nije potrebno da ih koristimo. Po mom mišljenju samo je pitanje kojom silom ih pritiskamo, pri kojoj brzini to radimo i na kojoj podlozi se nalazimo? Malo pitanja ali odgovora može biti mnogo. Zavisi i koji motor se vozi. Ja po mom višedecenijskom iskustvu na vespi, kočim sa obe pošto su obe doboš kočnice i na sajlu bez hidraulike a i težište je pomereno u nazad zbog položaja motora. Takvu naviku kočenja sam preneo i na veliki motor stim što ipak malo pre i malo jače koristim prednju. Naravno da pratim saobraćaj ispred sebe i tako kontrolišem brzinu svog kretanja tako da uz ovakav stil korišćenja kočnica i bez naglog zaletanja uz kočenje i mašinom je sasvim dovoljno za bezbedno i ugodno usporavanje ili zaustavljanje bez cimanja ili naglih ili čestih poniranja prednjeg kraja što opterećuje ruke i ramena. Ovo sve važi po meni u normalnim uslovima korišćenja svakodnevne vožnje ili na turama bez piste gde važe druga pravila.

Zaboravih da navedem da smo nas trojica možda i nesvesno izvazvali zabunu kod mnogih pošto smo slične građe tela, visine, približnih godina, ćelavi manje više a i sva trojica imamo i sede brade pa nas ljudi u trenutku ne razaznaju na prvi tren ko je ko.

E sad malo da doda i asistent autora. Ni meni nije jasno ali je bilo tačno tako. Dve afrike rd04 su skoro na celom putu i svakom tankovanju manje trošile od jedne rd07. Uzrok ili vozač ili ne naštelovana. Da li je bila slučajnost ili namera krađe pumpadźije nikada nećemo saznati ali moje mišljenje je da je bila namera. Možda saznamo ove godine ako budemo ponovo išli na tu stranu. Ipak se sve završilo po nas pozitivno i ovaj događaj nije umanjio lepotu svega doživljenog. Pre dolaska policije vodili smo žučni verbalni rat koji je bio na ivici tuče. Bili smo brojčano jači ali nam ipak naše godine i iskustvo nisu dozvolile da zakomplikujemo svari još više stim pre što smo bili sigurni u našu nevinost. Pošto smo snimili postojanje kamera na celoj pumpi nadali smo se samo da su i uključene i zato smo i insistirali na dolasku policije. Pumpadžija je nekoliko puta pokušavao da nas sa njima zaplaši kako bi mi odustali od poziva istih ali nije uspeo u toj nameri. Po dolasku policije smo nekako u tišini i neprimetno se dogovorili da spustimo loptu i da jedan od nas samo pregovara sa lepšom polovinom policije pošto je samo dama znala engleski. Teški izbor je pao na mene. Za to vreme ostali članovi su iskusno snimali šta se dešava između pumpadžije i ostalih clanova patrole kako ne bi došlo do nekog tajnog saveza protiv nas. Do toga ipak nije došlo. Čak je Sveta i slikao policijska vozila i njihove tablice pošto su odlazili, dolazili, šetali pa čak i oni vikali ali su u stvari vrlo profesionalno istražili ceo slučaj pa čak mi se čini da su i bili nama naklonjeni od samog početka istrage. Pošto su kamere nedvosmisleno otkrile da smo mi bili u pravu sve vreme i da smo svi platili gorivo sačinjen je službeni zapisnik Koji smo na moje insistiranje potpisali i uzeli primerak kako ne bi imali problema u nastavku puta ili pri prelasku granice. Po otkrivanju istine, pumpadžija je postao kao mala maca i počeo je da se izvinjava non stop a i mi smo popustili i počeli da opuštamo atmosferu i da se sprdamo sa njim na srpskom. Policija ozbiljna i suzdržana i dalje. Oni nisu nas ništa razumeli ali mi njih ponešto i jesmo jer su ostala tri člana grupe iz Bora. Na kraju smo kroz malo šalu malo ozbiljno pripretili kako će ovaj nemili događaj završiti na fejsu, kako bi uz naš opis svega doživljenog podigli na mađunarodni nivo i kako će bajkeri svih okolnih i daljih država izbegavati ovu pumpu a možda i sami domaći bajkeri naprave Neki urnebes pumpadžiji. Bili smo ljubazno od strane policije zamoljeni da to ne ćinimo jer ipak je sve prošlo u redu po nas. Ipak mislim da će pumpadžija imati probleme jer je uhvaćen u pokušaju prevare a i utvrdili su i da je potkradao gazdu pumpe. Na kraju sam ga ja naterao da kolegi Koči iz svog džepa isplati polovinu (25) lei koje mu je zakinuo pri vraćanju kusura. Drugu polovinu sam ja nadoknadio i pri tom napravili šaljivu scenu i navodno pomirenje uz rukovanje i smeh uz prisustvo policajke gde su i nastale slike sa njom. Posle ovog našeg nelagodnog iskustva moj savet svim kolegama na bilo kom putovanju bi bio da se ne udaljavaju od mesta točenja goriva ili od kase prilikom plaćanja i da oobavezno pri tom se traži fiskalni račun kao dokaz plaćenog goriva ili usluge. Tako izbegavamo moguće neprijatne situacije a i nemoramo da razmišljamo o postavljenim kamerama i da li su uključene. Inače svuda su istaknute obaveštajne table sa telefonima tako da uz poziv policiji možete pozvati i finansijsku policiju koja je isto efikasna i rigorozna prema domaćim subjektima.

Bolje u našoj koži nego u jagnjećoj.

Pošto na ovakve i slične ture svi nosimo neke noževe ,mačete, što lovačke što kuhinjske, prava je šteta kada nas ovako nešto iznenadi što nemamo na motoru i neki džak ćumura pa da zabava bude kompletna.

U pravu si padobranac. I ja koristim maps.me, na iphone 4. Samo treba imati dovoljno slobodne memorije u telefonu pošto se skidaju pojedinačno zemlje sa rutama sa svih kontinenata. To je potrebno ako se putuje kroz bezbroj zemalja ili brisati kada se prođe određena džava kako bi se oslobodila memorija a u dometu wi fi skidati novu za tekuću deonicu u trenutnoj državi.

Tako je Dane Deda. Kao što smo pisali na početku putopisa nama izletela mečka iz šume u blizini Sinaje. Nismo znali šta nas je snašlo a očigledno ni ona. Susret je kratko trajao jer je pretrčala put i otišla svojim putem u šumu sa druge strane puta. Nismo uspeli da izvadimo aparate da slikamo doživljaj, pa ko veruje, veruje.

I ja se slažem. Meni radio i izgleda bolje nego bilo koji kupovni.

Hvala, hvala. Biće još. Čekamo nastavak autora pa onda nastupa asistent.

Na ovom delu puta sem prelepe prirode, krivina, uspona, nizbrdica, vidikovaca, šume, stada ovaca itd, ništa drugo zanimljivo. Na samom prevoju opet vašar sa raznim đakonijama i rukotvorinama suvim mesom i raznim kačkavaljima. Dok je kum Sveta pazario novu "Ovcu" za svoj motor a ostali drugari cunjali po tezgama i zavirivali šta ima ja sam jedva ugurao silne količine raznih kombinacija kravljeg ovčijeg kozjeg i od buše krave ili ti bivolice sireva i nešto malo kobaja za poneti kući. I ako toga ima i kod nas, možda boljeg ili goreg, skupljeg ili jeftinijeg nebitno, nisam ni sam željan toga jer te stvari pravim sebi i sam, Već da se malo šorim i degustiram sa društvom kada se vrati kući i da ih zafrkavam kako je to sa te i te visine, čistog vazduha i vitaminske ispaše stoke i uz pićence i slike im dušu vadim i izazivam zazubice kako oni nisu to isto do sada doživeli. Iz te zajebancije su mi ozbiljno zapretili da se slučajno ove godine kako mi je i namera ne uputim ponovo bez njihovog znanja i poziva da se priključe. Zanimljivo je da nas je na transalpini vreme odlično poslužilo. Prošlo bez kiše ali sa smenom malo sunce malo oblaci i sa jačim vetrom iz svih pravaca. To bar ja nisam osetio na fagarašu. Ili zbog uzbuđenja doživljenog ili je tako i bilo. Nismo o tome pričali. Na samom prevoju alpine na parkingu kod tezgi, sasvim slučajno naletim i stupim u kontakt sa jednim sredovečnim 60-65 togodišnjim Amerikancem. Došao čovek sam samcit iz Dajtone sa svojim gs om u evropu sa ciljem da u roku od oko dva meseca sam obiđe sve poznate bajkerske planine i pasove. Do tada je dosta toga i prošao i uz čašicu razgovora na njegova pitanja i potpitanja uputih ga i na našu zemlju i naše planine što mu je u tom trenutku bilo jako zanimljivo. Čak je sve predloge i mapirao u navigaciju i pošto ide prema Grčkoj mi smo mu uz put i neplanirano će biti bogatiji za novo iskustvo. Od svega ponuđenog kao interesantno odlučio se samo za Kop i Staru planinu pošto mu se to uklapa u tajming. Malo u šali sam ga verbalno protresao i spomenuo Kosovo, bombardovanje, uranijum, kasetne bombe i ostalo misleći da ga malo uplašim. Nije odavao znake straha ili nelagodnosti. Malo su mu samo ruke podrhtavale. Ili zbog godina ili vetra ili umora. Nemamo informaciju gde je na kraju završio.

Danas preuzeo od Bobana novo sedište za moju vespu px200e. Red je bio da ga posle 30 godina zamenim i neka me ovo Bobanovo služi i narednih novih 30. Inače prezadovoljan urađenim poslom svih iz BMS kao i odnosom prema mušterijama.