Ogladnio sam u momentu.

Predobro, kao uvek. Veliki pozdrav! Ćale

A mogla bi u kofere na bembari stati i po koja pata negra pa da mi svratiš malo do Ljubljane ... Poželeo sam se te. (Inače da iskoristim momenat kad si baš u poglavlju o Algecirasu ... Bio sam tamo nekoliko puta ali nezaboravna je "Feria", tradicionalni festival gde se celu sedmicu ne staje sa žurkama. Ove godine U Algecirasu od 21.6. do 28.6.. Dešava se i po drugim gradovima u Andaluziji, kao npr Malaga, ali svakako je super ludilo i sve preporuke! Ali svakako ostati bar nekoliko dana.) I hvala ti na kulinaričkom delu. Cenim

Neš verovat' al ovaj putopis ti je dobar Samo gas!

Odlična tura. Pre dve godine na letovanju sa najdražom po Peloponezu prošao sam praktički 80% vaše ture, ali autom. Svi predeli su spektakularni, hrana svuda odlična, plaže nerealno lepe, umetnost i historija Grčke resetiraju te koliko si malen i koliko su bili Grci napredni već pre 4000 i više godina ... Svakako Peloponez nudi toliko, da bi mogao tamo svake godine i uvek bi te vuklo da se vratiš. Lepe fotografije, super putopis i miriše na još.

Spektakal! Čak i s tobom na fotkama. Svaka čast i naravno, nisi razočarao ni na pismenom. Al zamisli, da nisi Dalmatinac nego da si Slavonac pa da umesto kamenćića po plažama slažeš kulenje i kobaje. E to bi bio zen. Imaš potenciala, imaš . Uglavnom, extra!

Evo, čišćenje po "pe-esu" . Samo volja, prava sredstva, pravi alat i po uputima. Motorcycle Cleaning | Kärcher UK WWW.KAERCHER.COM Being able to experience the feeling of freedom again. This is how many motorcycle owners feel when the temperatures rise in spring and the motorcycle season gets underway. But... A i za naše ostale multitočkaše: Cleaning and maintenance tips for the home and garden | Kärcher UK WWW.KAERCHER.COM Whether in the apartment, in the garden or around the house: You can use these tips to clean and maintain your home in no time.

Hvala Nidžo! Naravno, moram da napomenem da su fotke kombinacija oba bajkera. I Aleš ima smisla. Ovi mladi iza nas nas i sustižu i pretiču

Iskustvo Tank torba, ruksak i ona veća na repu, ... mogu čuda da se stave. Kad pred put pakuješ i spremiš sve stvari onda sve to srežeš na pola. I kad si srezao na pola, još jednom oceniš bez čega se može. Uvek planiraj da sa putovanja doneseš bar po koji poklončić, suvenirčić, ... i treba malo praznog mesta i u povratku. Ali to je bilo nekad. Sada s novim motorom je to druga priča i iskreno, motivaciju za novi motor sam dobio baš ispod hotela u Castelsardu kada sam se znojijo vezajući torbu na 30 stepeni a pored nas par elegantno u 16 sekundi bez kapi znoja pakuje stvari u kofere u bembari. To je bio momenat kada sam si rekao: "I'm too old for this shit." Ali ceo koncept pakovanja ne menja situaciju ni sada na novom. Isto rezanje ambicija već pred put i može se.

Evo sunca i radosni smo opet. Čeka nas dug, monoton put do Ljubljane, sve po autoputu, ali ovom prilikom barem bez kiše. Med vožnjom nam se bukvalno prispavalo. Stajemo malo na pumpu, dve, tri, da izbistrimo misli ali s mukom. Čak je i monsterčić polako ispuštao dušu. Pozalogajimo nešto malo usput i via kući. Dođosmo kući posle skoro 2.800 kilometara druma. Sretni, živi, zdravi i puni novih uspomena. Da smo planirali, ne bih se pola toga izdešavalo. Praktički svaki dan je doneo neki novi kec na desetku. Odvozali smo se po najatraktivnijim cestama u Europi, jeli neka od najboljih jela, upoznali tople i poštene ljude i napunili baterije posle dvogodišnje Covid suše. Veliki pozdrav Alešu, koji je pravi biker buddy za ovakav put. I veliki pozdrav i lepe želje svima vama, dobri ljudi. Planirajte Sardiniju ako ikako možete. Ako ste već bili, idite opet. Kao što piše u naslovu, Sardinija pa dugo ništa. I da, razglednice su stigle. Posle par meseci. Ne žuri se njima nikuda i treba tako. Laganini, u hipi stilu. Živi bili i sretno na drumu! Ćale

Sveti gral svakog crvenka. Plan nam je obići fabrički muzej Ducati. Nađemo mi to, sve izgleda nešto prazno. Parkiram uz cestu, prošetam do portira i pitam ga oko muzeja. Pita on kojim smo motorima došli. Rekoh, sa dukcima naravno. Otvara lik rampu i kaže da ducati može da parkira unutra. Auuu privilegije. Skoknem do motora, palimo i direkt na parking na označena mesta. Muzej nije velik. Nešto novih modela, nešto historije i u donjem katu trgovina sa merchandisingom. Odgledamo šta ima videti u muzeju, sednemo na ove novije motore gde se to sme i potrošimo po nešto eurića u trgovini. Ja kupio neki duks, majice, priveske, ... bez razmišljanja gde ću to da spakujem do kuće, ali makar oblačio i nase navlačijo. OK, još jedna stvar sa bucket liste odrađena.

Jutarnje buđenje, brod se bliži Livornu. Naoblačilo se. U plan smo udarili još dve atrakcije. Prva je Pisa. Ajde da vidimo tu čuvenu kulu. U stilu balkana moje prvo pitanje ispod kule je bilo: »Ko ti je to radio?«. Turisti se nakreću u stilu držanja kule na rukama i ramenima. Ajde, moj stil je bio malo drugačiji ali ništa nepristojno. Kupimo po magnetić i dalje na drugu destinaciju.

OK, spremni smo za ukrcavanje. U luci je bilo u redu preko dvesto motora. Sigurno. Ali svi čekamo i nebitno je koji si u redu. Stvar je bila jedino ta jer se na brod opet čeka jedno dva, tri sata ali ajde, izdržaćemo mi to. Iz dosade malo se čovek prošeta kroz paradu motora i ima svašta da se vidi. Dominirale su nemačke i austrijske tablice. Narod svih godina i profila, kao i motori, najviše sa kardanima. E, da. Odabrani termin za putovanje motorom na Sardiniju je po mom mišljenju bio najbolji. Krenuli smo u sam kraj maja. Temperature su snošljive, znači toplo je, dok su mart i april još hladna varianta. U junu je sve otvoreno, znači kafići, restorani, ... A i cene smeštaja su neuporedivo niže od onih u glavnoj letnjoj sezoni kada na ostrvo udare horde turista. Drumovi su neopterećeni vozilima i show je zagarantovan. Otvara se rampa i zovu nas na brod. Procedura poznata, gužvanjac absolutan, trk do recepcije po ključ od kabine i pazi sad. Otvaramo vrata kad ono Beverly Hills. Kad smo bukirali povratnu kartu mi trefili bukvalno apartman sa prozorima, kupatilom sa onim wellness tušem, velikim bračnim krevetom i jednim manjim. Stolić usred sobe, okolo stolice, ... Kao da je bukirala Kate Winslet sa Titanika. Nismo u stanju da poverujemo. Je*ote, ima prozore Šibice su ovaj put pale tako, da ja uzimam veliki bračni krevet. Iz kurtoazije ponudim Alešu da prilegne al se duboko u sebi nadam da ipak neće. I nije. Tuširanje u kupatilu većem od od prve kabine na putu iz Livorna je luksuz nad luksuzom. Na stolčić stavimo premium pršutu, friške trešnje i nazdravljamo na sve dogodivštine koje smo prošli, za sada bez ogrebotina, a neka tako i ostane. Penjemo se na deck, brod kreće i sa Ichnusom i izabranim cigarilosima nazdravljamo Sardiniji do sledeći put.

Drugi dan, to jest poslednji na ostrvu, nema sumnje šta se prvo obilazi. Slonče. Ovaj put po praznom drumu do kamenog slona, čekanje na švabicu da se već jednom skine ispred slona gde joj je Herr Gruber spucao već 267 fotki i ona bi još. Smakne se ona, pofotkamo se i mi, čekaju i nas. Letimo po severu prema istoku na planirano kupanje. Kakva bi to tura bila da se nismo okupali u moru. Po mapama nam interesantno izgledaju plaže u Badesi. Nema greške. Sunce užeglo preko 40 stepeni, telo samo čeka da se ohladi. Na plaži ovaj put uzimamo ležaljke i suncobrane i planiramo tih nekoliko sati na plaži kao što i doliči. Nekog kulinaričkog izbora nije bilo pa smo spucali po picu. Trajekt polazi uveče i imamo fore da se malo opustimo. Naravno kupanjac, uživancija i oblačenje u kožnjake na onih 40 stepeni. Muka al šta se mora nije teško. Na putu prema Olbiji otkud kreće trajekt stajemo i u Porto Cervo. Porto Cervo je mesto za elitu. To se vidi i po autima, jahtama, transfer mečkama i reklamama za one malo jače modne marke. Stajemo uz neku crkvicu odakle uslikamo nekoliko fotografija i onda dalje prema Olbiji. Usput dopunimo rezervare na benzinskoj pumpi. Možda kao info, da znate kad budete putovali po Sardiniji, na pumpama imaš dve opcije punjenja. Ili puniš sam ili dođe čika pa ti on dopuni. Čikina cena je naravno nekoliko centi višlja po litri pa ko voli nek izvoli. U Olbiji odlučujemo da napravimo mini zalihu za noć, što se tiče hrane i pića. Na trajektu je sve veoma skupo a i nije nešto atraktivno. Stajemo u veliki supermarket gde uz masu drugih motoraša uzimamo pršute, trešnje, piće, slatko i slično.

Komplikacija. Nekoliko kilometara pre atrakcije cesta je zatvorena, na drumu tabla za zabranu saobraćaja i šta sad? Zaustavljamo tamo neke likove u kolima i pitamo u čemu je problem. Pa nije problem nego pazi sad, ... baš u tom delu nam se opet poklopila sreća i kec na desetku jer je u programu ništa drugo nego WRC Sardinia. ALOOOO!!!! Must see! Nađemo variantu do drugog glavnog puta i tamo kirvaj. Uz drum parkiranih hiljade automobila, leti helikopter, žandari na motorima, pešak do pešaka, ... Stisnemo i mi motore negde uz drum i nanišanimo neko brdašce gde se skupila raja. Zauzmemo poziciju i raspitamo se kada počinje show. Evo, samo što nije. Ali problem. U sebe nemamo ni kap vode ili pića a dehidracija na udaru. Ja preuzmem zadatak da ću to da rešim. Trknem dole prema glavnom drumu, ispregovaram se sa obezbeđenjem da skoknem do kioska po piće i da se odmah vraćam. Dolazim do kioska kad tamo miliarda ljudi u redu. Muka mi je. Em sam žedan em ne znam jel ću se vratiti u pravo vreme. Proguram se malo, kupim nekoliko boca vode i trk uzbrdo. Da skratim. Vratio sam se u pravo vreme, skinuo jaknu, izuo smrdljive čizme i nanišanio fotoaparat na ludake u rally specialkama. Uživancija i nerealno. To kad prođe pored tebe, ... ne umem ni da vam opišem rečima. Jednostavno ludo. I to na Sardiniji bato. Gde ćeš jače. Snimam kadrove kao Spielberg, tražim poziciju, uživamo kao mala deca ... »sunce je pa samo radosni«. Tamo upoznavam i nekog lika sa finskom zastavom i majicom. Naime, radio sam za finsku firmu pa mi je to bio kao neki povod za razgovor. Tip je očito fanatični fan sa nekom akreditacijom, velikom zastavom i jakom voljom. Prođe show, mi zaprašeni prema Castelsardu. Lep gradić uz more. Poklopilo nam se i to da je baš u Castelsardu bila baza za rally aute pa smo se još tamo malo naslinili kao klinci. Bukiramo lep hotel sa bazenom i pogledom na more. Naravno pivce uz bazen, ja se malo brćnem i osvežim te resetujem. Predveče krenemo u centar grada na večeru. Restorana dosta i izaberemo jedan kod glavnog trga. Ovaj put se počastimo sa morskim specialitetima i izvanrednim desertima. U povratku ka hotelu još do suvenir shopa po poneki poklončić za domaće. Ja mogu da ih stavim još jedino u gaće ali Aleš ima kofer. Ja uzimam po nešto sitno a Aleš kibicuje bocu mirte. Red je da se mirta donese sa Sardinije. Ja uključim svoj pregovarački mode i to u italijanskom. Gospođi simpatično pa pododa još po koji posto popusta. Taman za po Ichnusu pred spavanje. Tako i bi.