Ukoliko želite da kupite BMW automobil u Minhenu, otići ćete u „BMW Welt“, ultra moderno zdanje koje je dobilo više arhitektonskih nagrada. Tu je sve objedinjeno: istorija BMW automobila, stalna izložba automobila i motocikala (slobodno možete da uđete u svaki automobil i da ljubazne prodavce pitate šta god vas interesuje), tu je i BMW Sauber F1, tu su svi agregati – motori koji se ugrađuju u BMW automobile...dva restorana i tri kafića, kao i prodajni deo gde možete kupiti automobil i izabrati svu opremu koju želite. Liftom ćete se popeti na vrh zgrade, sačekati malo da iz drugog lifta izađe vaš novi BMW koji će biti baš onakav kakav ste želeli, opran, sa punim rezervoarom i registrovan...vaše je samo da ga odvezete. Malo slika izložbenih „eksponata“...

Da se vratimo interesantnijim, bajkerskim temama: BMW Welt Minhen je prestonica nemačke pokrajine Bavarske i sedište BMW multinacionalne korporacije, koja u svom vlasništvu ima takve robne marke kao što je „Rols Rojs“, „Mini“ i bavi se još mnogim drugim poslovima vezanim za auto-moto industriju. U samom Minhenu ima 8 kompleksa, od kojih su najpoznatije „4 kule“ koje izgledaju kao četiri motorne stubline spojene zajedno. Tu se nalazi administracija koja daje podršku kompletnom BMW-u dok su razvojni centri (posebno za automobile, posebno za motocikle, „RR“, „Mini“...) posejani po Minhenu uz, naravno, minibus koji stalno cirkuliše između njih i gomila test vozlila koja su na raspolaganju zaposlenima. Glavni centar za inovacije, gde rade kumovi Andreas i Dragana: BMW garaža za zaposlene:

Kad se naćeram ;D

Najveća i jedna od najlepših ckvi je velika Bogorodičina crkva koja se nalazi u blizini Marien Plac-a, jako lepo oslikana iznutra a svi turisti dolaze da vide „đavolovu stopu“ ocrtanu na podu u kamenoj ploči. Po legendi, đavo je ušao u crkvu, prešao nekoliko metara i kad je video raspeće Isusovo počeo da propada u kamen pa je morao da pobegne... Kuma kaže da je gre’ota ako ne odemo u dvorac kralja Ludviga, koji se pre 100 godina nalazio na zelenim poljima 25 km daleko od centra a sada je okružen urbanim Minhenom. Dvorac je ogroman sa velikim brojem fontana, kanala, izuzetno održavan, sa oslikanim sobama i slikama na zidu neprocenjljive vrednosti. Naravno da je slikanje unutra zabranjeno, ali... Najčuvenija je izložba carskih kočija i saonica koje su sve presvučene pozlatom. Nekadašnje plemstvo je baš znalo da uživa. Ima još dosta mesta na kojima smo bili, dosta slika koje smo snimili ali bojim se da će biti previše za ovaj put... Uglavnom, svadbu smo kumovski obavili u sreći i veselju, prvo je obavljeno crkveno venčanje u grčkoj pravoslavnoj crkvi pa posle se išlo u hotel...bilo je i srpske i grčke muzike, svi sve znaju i da igraju i da pevaju, naravno da je bilo bar 4 ture od po 20 razbijenih tanjira...Sve na nivou i kao što je red, način i običaj. Hotel Meriott Resort odavno nije video ovako vesele goste. U sledećem nastavku bajkerske teme...

Ovo je čuvena Bavarska bela kobasica koja je poseban specijalitet i služi se uz pivo. Ukus? Pa kao neka velika viršla...bljak! Veseli Bavarci: Na ulicama je puno uličnih orkestara kojima se turisti veselo pridružuju u pevanju i igranju. Tu u centru smo malo švrljali po radnjama, slikali znamenitosti, jeli perece – dakle ponašali se kao svaki turista koji dođe u centar Minhena. Nađe se i po koja veštica... Na pijaci nas uplašila krava, prodaje sirOve: Morao sam da slikam „čudnog“ Poršea Kareru, moj omiljeni u čistoj Ferari boji??

Gužvu u centru prave isključivo turisti svih boja kože i nacija koji opsedaju Marien Plac – glavni trg u gradu. Arhitektura oduševljava. U nekoliko pivnica u blizini neopisiva gužva koju čine veseli turisti i Bavarci u kratkim kožnim pantalonicama. Pitanje časti za svakog starosedeoca Minhena je zakupljeno mesto za sedenje po separeima i posebno mesto za svoju kriglu u nekoj od pivnica. Krigle su izuzetan umetnički rad, predivno oslikane, stare preko 100 godina i koštaju u specijalnim prodavnicama i preko 1000 evra, zato stoje zaključane u policama na zidovima. Konobarica Mara koja prodaje perece

Meni lično je ovo prvi put da dolazim u Minhen na 12 dana, bio sam nekad ali samo na po jedan dan (čuvene „šoping-galop ture“ ili nešto službeno, na brzinu), tako da sam imao dovoljno vremena da obiđem ceo grad i bližu okolinu, za šta sam dobio na korišćenje jedan BMW X6 pošto i mlada i mladoženja rade na dosta visokim mestima u BMW-u, jel’te... Minhen je za prosečnog Srbina jako...dosadan grad. Radnim danima pre podne nigde nikog na ulicama, nema gužve, svi uredno idu 30, idu 50 km/h kako piše na ograničenjima, nema proletanja kroz „narandžasto“, nema sviranja, nervoze...Jedina kolika-tolika gužva je na stanicama podzemne železnice, njihovog „U-bahn“-a koju svi koriste mnogo više nego sopstvena vozila, ma kakva ona bila. Motorista na svakom ćošku i u velikim količinama, voze se sve vrste motora, naravno najviče sam video BMW ljute mrcine. Zapamtio sam lika na R1200GS Adv koji se sa sve manjerkama tako slatko provlačio između automobila da sam se odmah setio Beograda i naše gužve i provlačenja...majstori su svugde isti. Kraljevi svih ulica, oni na koje moraš da paziš kao na oči u glavi i koji UVEK imaju prednost su....biciklisti!. Ima ih kao mrava, špartaju i ulicama i svojim obeleženim trakama na trotoarima i ne daj Bože da im se kao pešak nađeš na putu, ljute se, zvone, mlataraju rukama...čim zagaze na kolovoz svi se sklanjaju, puštaju im prvenstvo...čudni neki ljudi. Većina ima na zadnjem delu pričvršćene antene od 2m na kojima su crvene zastavice, da bi se videli iza automobila koji ih zaklanjaju, a često vuku male prikolice u kojima sede dečica.

Kako početi....pa valjda od početka... Krajem maja meseca krenusmo porodično, nas četvoro za Minhen kod naših dragih kumova na svadbu – udaju ćerke. Moja žena joj je krštena kuma a ćerka će biti kuma na svadbi. Svadba k’o svadba, Srpsko – Grčka (mladoženja je sa Krfa poreklom), lepa i skupa ali o tom nešto malo na kraju ovogprvog dela, nazovimo ga „Putopisa“. Na aerodromu Nikola Tesla spazimo poznata lica: našeg Šejtana – mladoženju i njegovu mladu, krenuli na svadbeno putovanje u Španiju. Izljubismo se, popismo kafu i taman se lepo ispričali o svadbi, Gremlinu i Bendžiju kao umetničkoj ekipi, Zlaji kao ludom drajveru veselih mladenaca i tako to...do polaska aviona. A u avionu bi mi bilo dosadno da nisam poneo svog vernog GPS Cryptona, koji mi je u kabini pokazivao trenutnu brzinu, visinu leta i ulice i gradove iznad kojih smo leteli. Samo da znate, koridor Beograd – Minhen prati autoput do Subotice, uđe u Mađarsku pa zaokrene levo, pa preko Austrije u Minhen. Malo mi je čudno zašto nismo leteli najkraćim putem preko CRO i Slovenije? Još jedan detalj koji nam je zagorčao let...sa nama je putovala ukrajinska ekipa bodi-bildera, naravno svi u majicama „brutalkama“ koji su tako nesnosmo smdeli, da, baš smrdeli svi od reda na pokvarena jaja ili nešto slično da je u avionu bilo neizdržljivo! Tek kasnije su mi objasnili da svi ti steroidi kojima se kljukaju izazivaju jak miris koji koža ispušta a u kombinaciji sa znojem je užas! Hvala Bogu sletesmo ubrzo da se dočepam svežeg vazduha.

Ma to mi se nešto i ne sviđa ;D lakše mi je bilo kad sam očepio pola teniske loptice

Joj ne mogu, imam neki celodnevni rođendan baš u subotu, uz jagnje, pivo a i šire ;D

U Guevari ima dosta lepih i kvalitetnih kaciga HJC i Caberg za te pare, pogledaj? http://www.motooprema.eu/proizvodi/kacige/integralne

Prvi put nismo poneli ni pošten foto aparat pa je Ljilja-pei slikala sa mobilnim, očigledno da moramo sa te strane bolje da se pripremimo.

Mene jutros zaustavili kod Reno dilera između tramvajskog i Brankovog mosta, samo dokumenti, 30 sekundi i "Hvala, srećan put..."

LIS-2.

Da li neko ima ili dobro poznaje R1100GS? Mnogo mi se sviđa ta makina, ima li nekih utisaka?

Arakis, mnogo ti hvala na okurazavanju, al' daleko sam ja od prave bajkerke :-\. Za sada smatram uspehom kad prepoznam marku motora s preda ;D, o voznji da ne govorim Ma to da si prava bajkerka ne ogleda se u tome da li znaš baš sve modele i marke kad ih vidiš nego da ti srce zaigra kad ih uopšte vidiš na putu A tvoje bajkersko iskustvo mnogi na ovom forumu nemaju...

Triput BRAVO!

Kolike je dužine?

Možda je hteo da iskoristi izlaz za spoljašnju antenu...

Će da vidimo šta mož' da se nađe po magazinu

Dobrodošla prava bajkerko!

Unutrašnji ili externi sa zvučnikom?

Kočo, ukoliko obojica nemate radio-amatersku Licencu (čitaj: položenu kategoriju) ne gine ti kupovina 2 PMR uređaja koji su po našim (i evropskim) zakonima dozvoljeni za nesmetano korišćenje i za čiju kupovinu nije potrebna nikakva dozvola i ne trebaš se bojati da će neki čika u plavom da ti oduzme uređaje CB stanice nikako nisu pogodne za korišćenje na motociklu prvo zbog rada na KT opsegu (27 MHz) gde ima veoma mnogo smetnji, zbog Amplitudne Modulacije (AM) koja nije tako "čista" kao Frekventna Modulacija (FM) i na kraju rezonantna dužina štap antene za 27 MHz je čitavih 2,65m! Radio-amaterski uređaji zahtevaju Licencu i pozivni znak i podložni su oduzimanju od strane sl. lica ako te ufate ;D. Rade na opsezima od 2m (144-146 MHz) i / ili 0.7m (432 - 438 MHz) sa jasno određenim frekvencijama simpleks kanala (direktna komunikacija između 2 stanice) ili repetitorskih kanala (semidupleks). Repetitora ima dosta po Srbiji i zgodni su za komunikaciju između veoma udaljenih tačaka. Znači, PMR. Rade na 0.7m opsegu, snaga oko 0.5W i domet...hmmmm....na moru i do 2km, u gradu - betonu jedva će da dobaci i 200m, mnogo zavisi od pozicije oba sagovornika. Rad je simpleksni, imaju 8 kanala - frekvencija i neku gomilicu (32) ton-skvelčeva koji te "izoluju" od ostalih korisnika na istoj frekvenciji. Najbolje mesto kad se koriste za komunikaciju između 2 motora je na vrhu leđa, odmah ispod ramena zato što je tad antena na najvišoj tački a svako povećanje visine antene od 0.5m povećava domet za bar 200m Eto.

Xexe