Ma jesam, pricali su meni ljudi svasta i svasta sam citao, ali nije zabavno ako nema nimalo rizika. Odma dođe, krenuo sam u par navrata da nastavim putopis ali me telekom sabotira. Samo da mi se stabilizuje net da mogu da okacim slike.

1. brm-brm 02. FJCharlie + Ana 03. alexanto 04. AlexaBGD + videćemo ko 05. Almighty 06. bgboki 07. Arakis + Goca 08. Đura 09. Fanky 10. Tenere97 11. Nadja i NeshaXX 12. Urban Cruiser (ako opet ne pa'nem ) 13. NOTORIOUS 14. mrle 15. Reaper + mozda 16. VladaSD 17. Jokram + Marta(ako ne bude mnogo ladno) 18. Lucky Vladano (PRAVI Deda-Mraz) 19. Fearless + Jole 20. Satelis 21. Severian 22. Rohirrim 23. vladacbrpc25 24. Loshmi Capo 25. Popsy 26. Mimi 27. Arvak 28. drilling ltd + ??? 29. Milan 30. bracabgd 31. Black Adder i navataću Boldrika 32. Firefighter+1 33. Sl Jastreb 34. Pittatore 35. BojanTA 36. Milos87 + mozda devojka 37. Pedja 38. Best, valjda ce izdrzu stare gume 39. VladaBgd 40. Nensy 41. Sone_ludak 42. Skittles 43. U-Rosh + Biljana 44. SuperPOP 45. Pablo 46. PaPaja 47.Žarić 48.Trinity 49.Aćimo i Jelena 50. Tićmile i Vesna 51.Usamljeni jahač+Minja Du 52. stanebane 53. rusovortak 54. praskovic 55. Dzone 56.Funky+Nix 57. XXXL 58. Peconi

Izvinjavam se na cekanju, nisam u Srbiji, cim dodjem za koji dana nastavljam putopis. @johann Sto se tice Ivice , nemam nista lose da kazem o njemu. Imam 22. godine i ne znam kakav si utisak ovako preko putopisa stekao o meni ali razlikama u godinama je najmanji problem, mozes pitati i Ivicu licno.

Nakon te rasprave, rastajem se sa ekipom prijateljski, pakujem stvari na motor i odlazim. Jednostavno, viđenja ovog puta su nam bila različita. Odlazim kod Dime koji se skoro i naljutio što nisam odseo kod njega dok sam u Moskvi. Motor ostavljam sa njegovim motorom u garaži i sa njim i njegovom drugaricom iz Kine koja je taj dan došla kod njega u goste, odlazimo do grada da prošetamo. Usput ja kupujem fotoaparat jer je moj ostao u Beogradu zbog dogovora sa ekipom da je dosta da se nosi samo jedan. Na moje iznenađenje, plaćam ga dosta jeftinije nego što košta kod nas, što mi je malo bilo čudno jer je Moskva inače papreno skupa. Nastavljamo na pijacu kako bi kupili neku klopu. A cene na pijaci do 00. Kilogram mesa, kilogram ribe, par kilograma voća i povrća i desetak piva skoro 80e. Inače, cela pijaca je prepuna ribe, pogotovo one sušene usoljene, koju oni jedu kao meze uz pivo. A jede se tako što se polomi na pola, izvadi meso koje je preslano, i bukvalno se istopi u ustima. Dolazimo u stan i iskorišćavamo kineskinju da nam napravi neku kinesku klopu. Tu su i ona njihova piva koja iskreno i nisu nešto. Češka uvozna su mnogo bolja. I pored limenki od 0,5l , skoro svako pivo ima i u limenci od 1l. A kako utiče na svest je već diskutabilno jer nam je posle par piva sinula ideja kako bi bilo lepo da se popenjemo na luk železničkog mosta koji je ispod zgrade. Dan 9. ..... Moskva Budim se rano ujutru da bi otišao do Moldavske ambasade i izvadio tranzitnu vizu. Društvo mi pravi mala kineskinja pošto je Dima na poslu, a i taman kad završim to da se prošetamo do centra Moskve i vidimo čuveni Crveni trg i Kremlj. Sedamo u Metro i odlazimo do centra. Stanice u Moskvi su jako lepo sređene. Stairway to heaven Dolazim do Moldavske ambasade, šalju me iza zgrade gde su šalteri, a tamo kao da je bomba pala. Kao prihvatilište za beskućnike. Gomila nekih tužnih lica, deca koja plaču, ljudi obučeni u neke krpe sede na drvenim klupama.. Ne znam da li sam ja naleteo u lošem trenutku, ili je stvarno tako loše stanje sa narodom iz Moldavije. I tamo ista priča, jedan od 30 zaposlenih razume engleski, trebalo mi je pola sata vozanja po ambasadi da dođem do njega. Tamo sam popunio neki obrazac, uplatio u banci oko 50e na račun koji su mi dali i posle 2-3 sata došao da podignem pasoš sa vizom. Krećemo u obilazak centra i Crvenog trga. Da ne davim sad o svakoj slici posebno, ima tu svašta nešto da se kaže ali je uglavnom vezano za istoriju tako da koga interesuje može da nađe sve informacija na internetu. Sve je savršeno čisto i ljudi opušteno odmaraju na travi po parkovima. Na ulici nema nikog da prosi, pere šajbne, prodaje kojekakve gluposti na tezgama od kartona i ostalih prizora koje smo navikli da viđamo po Beogradu. Posle celodnevne šetnje i napornog dana vraćamo se kući. Došlo je vreme da se polako rastanem sa društvom, spakujem stvari i isplaniram ostatak puta jer sutra ujutru krećem za Volgograd.

Hahahahahaha, kakav car. :lol: Ma meni je bilo i više nego lepo, a šta će neko drugi da misli i piše o tome stvarno me ne interesuje. Ne pišem ja ovaj putopis ni zbog sebe ni zbog njega. A što se tiče toga sa saobraćajem u Rusiji, poneko se skloni da ga obiđem kad čuje/vidi motor iza, i to je to što se tiče pažnje prema motoristima, bar gledano sa moje strane. Za nijansu bolja situacija nego kod nas ali ništa preterano. Nastavljam sa putopisom.

Meni je poceo isto tako da trese kad su mi od loseg puta pootpadali tegici za balansiranje sa prednjeg tocka. Kontam da ce zamena gume i balansiranje resiti problem.

Nije problem to što smo Srbi, problem je to što se jednostavno nismo našli kao ekipa. Ljudi koji me poznaju znaju da nisam težak za saradnju, da se uvek trudim da pomognem i ništa ne radim na tuđu štetu. Ne mora čak ni da bude po mom ali mora da postoji neki drugarski odnos. Jedino što me je i toliko dugo držalo vezano za njih je poštovanje prema starijima. Da ne grešim dušu, prvi član ekipa Ivica koji vozi super tenere 1200 je uvek bio korektan, ali se trudio da ostane neutralan i da se ne meša i poštujem taj njegov stav. Dok za drugog već sve znate i koliko sam čuo trenutno popunjava prazne strane nekih lokalnih novina svojim putopisom sa putovanja u Rusiju na kojem je bio SAM, tako da ne bih ni da ga imenujem i kvarim mu planove. A što se tiče ostatka putopisa, čim uhvatim neki slobodan trenutak nastavljam sa pisanjem. Sad mi je ispitni rok pa sam okupiran spremanjam ispita. Biće kasnije nekih ruskinja, ove u klubu nisam uslikao.

Dan 7. ..... Moskva Budim se u podne i nakon potpuno nepotrebne rasprave sa članom ekipe o tome zašto nije moguć nikakav dogovor medju nama, odlazim sam do grada. Tamo me čeka internet drugar Dima, kome sam par meseci pre puta postavio par pitanja u vezi putovanja, jer je on napravio istu turu, samo iz Rusije do Crne Gore. Pao je dogovor da me vodi na najbolje pivo kad stignem u Moskvu i tako je bilo. Samo što je on trenutno na treningu na nekoj stazi u Moskvi. Odlazim do njega i na njegov nagovor sa svojim kockastim gumama pravim par krugova po stazi. Odlazim do kluba da ostavim motor i pravac metro i pivnica. Ulazim u metro, kupujem kartu koja je 100 rublji (oko 70din), lako se snalazim i dolazim do željene lokacija za manje od 10 minuta. Dima dolazi sa cimerkom i krećemo sa obilaženjem pubova po gradu. Pivo je u gradu u proseku 300 rublji (oko 700 din) i to ne u strogom centru grada. Sve je preskupo. Ali šta je tu je, obišli smo nekoliko pubova, u poslednjem se zapili, meni zbrisao zadnji metro tako da sam otišao kod njih da spavam. Zid pivnice u Moskvi. Dan 8. ..... Moskva Vraćam se ujutru u klub i član ekipe započinje svađu sa mnom oko totalne gluposti. Jedan član ekipe se ponašao kao komandos koji je sebi zacrtao šta će da radi još pre nego što je krenuo, dok smo mu mi služili samo kao logistika a ne kao prijatelji koji treba da se nađu jedni drugom na putu. Drugi se trudio da ostane neutralan, pošto mu je dobar prijatelj. A ja? Ja sam suviše mlad da bih trpeo tuđe komplekse. Pošto se svaki moj pokušaj za zajedničkim dogovorom završio sa njihovim "pa ti idi", ja pakujem stvari i odlazim svojim putem.

Dan 6. ..... Smolensk (Rusija) - Moskva (Rusija) Prvo jutro da se budem zamrznut, i u toku noći sam morao da obučem trenerku bez obzira što imam zimsku vreću za spavanje. Temperatura negde oko 10 stepeni, a mislim da je sigurno bilo i manje u toku noći. A rosa.. Kao da je celu noć padao pljusak. Dvoslojni šator natopljen vodom. Ni kad sam spavao pored dunava nije bio toliko mokar. Izlazim napolje na sunce umotan u vreću, a pored mene prolazi brat rus u šorcu i majici na bretele, potpuno opušten. Pakujemo se i krećemo u Moskvu. Sve je bilo super u putu, dok nismo došli na jedno 150km od Moskve. Tu kreće žurkica. Put sa dve trake, koji se čas širi čas suzava zbog radova na putu kojih je bilo jako puno, gužve i batice sa kamionima koji se ponašaju kao da voze skutere, ubacuju se preko reda, guraju se, seku sve redom... I onda dolazimo do proširenja sa četiri trake gde nije gužva narednih desetak kilometara do ulaza u Moskvu, i onda tek kreće ludilo. Gužva, kamiondžije koji bez pardona i migavca pri brzini od 130km/h iz skroz leve idu u skroz desnu traku čim vide neku gužvu, besni automobili koji proleću 150 pored tebe i kreću naglo da koče na par metara od onog ispred koji ide sporije. Ne zna se ko šta radi i ko je gde pošao. Ali jedno sam shvatio, a to je da što brze ideš to si bezbedniji. Manje šanse ima da te neka budala pokupi sa strane ili od pozadi. Prizori sudara kod njih nikako ne liče na ove naše. Uglavnom je uništeno više od 60% vozila koja su učestvovala i mogu se videti delovi ljudi na sve strane. Imao sam prilike da vidim, nažalost. Stajemo na pumpi da natočimo benzin čija je cena malo veća nego u Belorusiji, ali ništa strašno. Mogu da zapazim i da je motor smanjio dosta potrošnju sa njihovim benzinom, sa nekadašnjih 5.5 na 4.7 i manje. Dogovaramo se gde ćemo prvo, da li naći smeštaj u centru ili negde dalje, jer mi ovaj put stvarno ne pada na pamet da provedem 4 dana u Moskvi na nekoj livadi. Kolega insistira da se ništa ne traži nego da se ode do kluba Noćnih vukova u Moskvi da nam oni pomognu oko smeštaja, po preporuci nekog od Vukova iz Srbije. Po meni malo glupa ideja jer mogu naći smeštaj preko neta kojeg tamo ima svuda, ali ajde. Odlazimo do kluba, navigacija nas dovodi ispred samih vrata. Tačnije ogromne kapije, koja je naravno zatvorena. Pitamo nešto momka koji stoji tu kao čuvar, naravno ništa nas ne razume, i ne pušta nas unutra jer nemamo njihove prsluke. U toku objašnjavanja sa njim koristim priliku da napravim par fotki. Od cele desetominutne priče razumeo je samo da smo iz Srbije, pozvao nekog preko motorole i pustio nas da uđemo. Klub je ogroman i ceo je u mad max fazonu. Pored moto kluba tu je i noćni klub Sexton, jedan od većih u Moskvi. Zove nas da krenemo sa njim u klub i sednemo dok ne dođe neko od vukova. Služe nas čajem u kriglama, valjda je to kod njih običaj kao što je kod nas turska kafa. Posle nekog vremena dolazi neki dečko, priča nešto na ruskom, pitam ga da li zna možda priča engleski pošto ga jako slabo razumemo. Odlazi i dolazi posle pola sata sa konobaricom koja kao nešto zna. Tu joj ja objašnjavam da mi nismo u klubu, da smo došli iz Srbije i da smo tu po preporuci. Da vidimo klub i raspitamo se o nekom nisko-budžetnom smeštaju i mestu gde možemo da bezbeno parkiramo motore jer planiramo da ostanemo par dana dok ne krene kolona pod organizacijom vukova na skup u Volgograd. Devojka odlazi i dolazi sa dva momka u prslucima i kaže kako nam jeftin smeštaj ne mogu naći u Moskvi, ali ako hoćemo možemo ostati tih nekoliko dana u kući za bajkere pri klubu i tu parkirati motore. Zahvaljujemo im se i ti momci nas odvode do te kuće koja se nalazi u dvorištu iza kluba. Jedan nam daje broj telefon u slučaju da nam bilo šta zatreba i pokazuje nam sobu, drugi nam kaže kad sutra da ga sačekamo kako bi nam pokazao grad. Zaista skidam kapu, i svaka čast momcima i uopšte klubu na organizaciji i načinu na koji su nas dočekali iako nismo članovi. Polako skidamo sve stvari sa motora i odlazimo u sobu da odmorimo od puta. Pošto sam ja mladji i odmor mi ne treba, na poziv momaka iz Vukova odlazim na žurku u Sextonu. Pošto je bio petak, sve je bilo puno. To je u principu klub gde najviše dolaze bajkeri. Sve je bilo puno motora i žena. Popio sam par piva sa momcima koji su nas dočekali, tj ja sam pio pivo a oni čaj kao i ostatak muške populacije tamo. Lepo je videti da ljudi ne piju dok voze. Uglavnom su žene pile alkohol. I mogu da kažem da su Ruskinje mnogo slobodnije od ove naše ženskadije.

Biće posle više slika, sad ih nema iz političkih razloga. Ulazim u grad, stajem u neki restorančić po klopu, u povratku svraćam i do mc donaldsa , sve po nekim smešnim cenama. Odlazim malo da se provozam i u pokušaju da se vratim, gubim se u nepoznatom gradu. Telefon se ugasio, navigacije nema, mape nema, pao mrak, ja u nekom ćorsokaku, a i dalje sam pod euforijom, drži me neki osećaj slobode i srećan sam da ne mogu biti srećniji. Na motoru sam, daleko od kuće, sa parama u džepu, ništa mi više ne treba. Posle jedno 50km, uspevam da nadjem put nazad i nastavljam sa livadarenjem. Dan 5. ..... Minsk (Belorusija) - Smolensk (Rusija) Pakujemo se i krećemo za Rusiju. Prolazimo kroz centar Minska kako bi se malo prošetali i videli grad po danu. Koliko god da sam veče pre toga bio oduševljen, sad sam još više. Sve građevine su istom stilu, nema ničega što štrči, grad je maksimalno čist i sređen. Krivo mi je što se duže nisam zadržao i obišao grad, ali biće još prilika. U putu nailazimo na pumpu za kamiondžije, na kojoj ima parking sa nadzorom, smeštaj, klopa, korišćenje kupatila sa tušem i svašta nešto po smešnim cenama. Koristimo priliku da se istuširamo i nastavljamo dalje. Izlazimo polako iz Belorusije i ulazimo u Rusiju, granice izmedju te dve države više nema. Dolazimo do skretanja za Smolensk i donosi se odluka da se opet spava na livadi, ovaj put doduše na parkingu sa nadzorom.

Dan 4. ..... Brest (Belorusija) - Minsk (Belorusija) Ujutru me budi svrab prouzrokovan bubama koje su ne znam kako ušle u šator. Dogovaram se sa društvom da u Minsku obavezno nadjemo neki smeštaj kako bi se okupali i lepo odmorili. Doručkujemo, pakujemo se i krećemo za Minsk. Stajemo na benzinskoj pumpi i eto lepog iznenadjenja. Pošto je aktuelna valuta beloruska rublja i velika je inflacija, pa da ne bi prebrojavao silne nule dajem gospodji na kasi 10e. Kad ono, za te pare sipam 15l benzina. 0.66e = 1l benzina. Znao sam da je benzin dosta jeftiniji ali nisam našao podatak da je toliko. Pošto mi je carinik rekao da se plaća putarina na benziskoj pumpi, odlazim do nekog kioska iza pumpe da vidim o čemu je reč. Motocikli ne plaćaju putarinu. Još jedna lepa vest. Trudim se da bar osnovnu higijenu zadovoljim na pumpi. Velika prostranstva i dobar auto put. Kilometri brezovih šuma. Ulazak u Minsk. Dolazimo i do tog čuvenog Minska. Zaustavljamo se kod nekog tržnog centra na ulasku u grad. Trudim se da nadjem WiFi kako bi rezirvisao smeštaj, ali ništa. Ja sam za to da se udje u grad i nadje neki smeštaj a ostatak ekipe je za to da se vratimo i nadjemo smeštaj na periferiji. Na kraju ja odlazim sam da potražim nešto kako se njih dvojica svojim velikim putnim motorima ( super tenere 1200 i vstrom 650) ne bi zavlačili po gradu. Nalazim smeštaj po pristupačnim cenama, ali pošto sam očigledno najmladji i ništa se ne pitam vraćamo se nazad kako bi potražili nešto na periferiji. Stajemo na benzinskoj pumpi, ja čačkam telefon ne bi li došao do neta, i dok sam se okrenuo , moji drugari su več razvukli šatore na livadi iza pumpe. U Rusiji i okolini je dozvoljeno kampovanje svuda, jelte. Ja već vidno iznerviran što ću da spavam na livadi a nalazim se u jednom od najvećih gradova u Istočnoj Evropi, dajem predlog da se ode bar do grada da se lepo večera. Ali i taj predlog biva odbijen tako da odlazim sam.

Dan 1. ..... Beograd - Sombor Kao što sam se već dogovorio sa ekipom, trebalo bi dan ranije da se nacrtam u Somboru kako bi sutradan mogli što ranije da krenemo. Sve bi to bilo lepo da sam se ja na vreme spakovao. Dan pre polaska za Sombor, oko 10 uveče krećem da pakujem stvari ali to ubrzo odlažem za kasnije jer me društvo zove u kafanu da se rastanemo kako dolikuje. Odlazim u kafanu, dolazim kući oko 12 da se na brzinu spakujem, pakujem stvari u roku od pola sata i vraćam se nazad u kafanicu da se nastavi što je započeto. A ekipa se ekipno pakuje već dva meseca, nisam smeo ni da im kažem šta sam radio. Budim se nekako ujutru, nameštam stvari na motor, pozdravljam se sa mojima i pravac Sombor. Usput kupujem novu tank torbu jer sam sinoć pri pakovanju shvatio da je ona moja suviše mala i odlazim do banke da uplatim deo novca na karticu kako ne bih nosio sve sa sobom. U putu pokušavam da se setim svih stvari koje sam zaboravio kod kuće, mada bitno je da sam ja poneo pare i dokumenta, za sve ostalo ćemo lako. U Somboru još jednom pretresamo motore da vidimo da li je sve u redu i u krevet, da bi bili što odmoriniji sutra. Iako je mene tu noć držala euforija, i nisam imao ni 2 sata sna, ujutru se budim pre alarma, oblačim se i krećemo. Dan 2. ..... Sombor - Košice (Slovačka) Krećemo oko 5 i plan je da do ručka budemo u Slovačkoj. Prolazimo granicu sa Madjarskom bez zadržavanja i nastavljomo dosadnim Madjarskim putevima sa gomilom još dosadnijih kružnih tokova i ostrva koja služe da bi se usporilo. Na svakoj pumpi se kljukam energetskim pićima kako ne bih zaspao. Ulazimo u Slovačku i zastajemo u kampu na nekom jezeru, par kilometara pre Košica. Odlučujemo da ćemo taj dan spavati u šatorima, ali ubrzo menjamo lokaciju iz kampa u dvorište neke napuštene vikendice, jer je kamp u očajnom stanju. Namestio sam šator i zaspao u trenutku kao zaklan, i nisam se budio narednih 12h. Tako da su mi taj dan i šetnja po kraju propali. Dan 3. ..... Košice (Slovačka) - Brest (Belorusija) Plan za ovaj dan je da se izadje iz Slovačke i prodje cela Poljska, kako bi negde u Brestu, prvom mestu nakon što se predje granica sa Belorusijom, našli smeštaj. Krećemo polako i već zalazimo u brdovitiji deo Slovačke koji je zaista lep. Nemam puno slika iz tog dela i uopšte do Moskve jer je bio dogovor da kolega nosi aparat, što se posle ispostavilo kao velika greška. Prolazimo Slovačku brzo, ulazimo u Poljsku koja je više nalik Madjarskoj. Ravna i jednostavna sa gomilom kružnih tokova. Vozimo polako, navigacija nas vuče kroz gomilu gradova gde gubimo dosta vremena i predveče stižemo na granicu sa Belorusijom. Jedan savet što se tiče navigacije, nikad ne pratite navigaciju 100% nego recimo 40%. Ostalih 40% znakove pored puta i 20% sopstvenu logiku. Koristim iGO sa sveže updateovanim mapama, i milion puta se desilo da nekog puta nema, ili je na drugom mestu. Pogotovo ove obilaznice većih gradova koje se ubrzano grade, a kojim se uštedi dosta vremena i benzina ukoliko nemate u planu da se zavlačite u svaki grad. Nego, dolazimo do granice i zatičemo ogromnu gužvu. Stajemo u jednu traku, provlačimo se, carinik nas zaustavlja i šalje na početak druge trake. Pokušavam nešto sa njim da se sporazumem na engleskom a on me šalje kod drugog carinika. Dolazim do drugog, objašnjavam mu da smo došli motorima iz Srbije da smo u punoj opremi i da li možemo da se provučemo preko reda, samo je rekao dajte pasoše. Dolazi posle par minuta sa pasošima i prolazimo brzo taj deo ali tek onda dolazi iznenadjenje na Beloruskoj strani. Još veća gužva a izmedju kolona nema mesta da se provučemo motorima. Već je pao mrak, a mi smo oko sat vremena čekali da dodjemo na red. Kad smo došli na red, shvatili smo da smo u pogrešnoj koloni, u koloni gde se prijavljuje uneta roba iz EU. Prvo smo cekali sat vremena kolonu, pa sat vremena vremena da se pojavi carinik koji ne razume ni srpski ni engleski. Tu sam pokušao da mu objasnim da smo u pogrešnoj koloni i da ne unosimo ništa, on se tu nešto razmahao rukama i opet otišao. Dolazi posle pola sata i donisi neke papire da se popune, neki specijalan obrazac valjda za nas kojima ne treba viza. Pokazuje mi da trebaju tu još neki papiri da bi prošli ali ga ne razumem ništa. Na kraju sam uzeo da jurim nekog ko zna engleski da bi mi objasnio šta sve treba. Našao sam nekog mladjeg carinika koji natuca nešto i objašnjava mi da treba da se izvadi osiguranje za putnike na nekoj trafici i onda treba da se udje u neku zgradu i izvadi deklaracija o ispravnosti vozila. Uspevam brzo da završim to za svu trojicu, nešto manje od 5e po osobi je koštalo i nastavljamo dalje posle 3 sata zezanja. Ulazimo u Brest negde oko 12 sati. Veliki grad koji je veoma jeziv noću. Kao da je davno vreme stalo. Ogromne zgrade, ogromne prodavnice, ogroman put kroz centar, mislim da je bilo po 4 trake u jednom smeru, samo je sve potpuno pusto i neosvetljeno. Da nije bilo nekog Marketa koji radi celu noć i desetak ljudi koji su bili ispred mislio bih da je grad napušten. Pitam ljude da li ima negde neki smeštaj, samo pokažu prstom pravac, pogledaju u zemlju ,okrenu se i odu. Kao da su svi preplašeni. Jurimo smeštaj po gradu uzaludno ,pratimo neke znakove pored puta koji izgleda ne služe ničemu jer su davno postavljeni (samo nema kumova da ih skinu i oteraju u staro gvožđe, mi smo navikli da se to kod nas redovno updateuje ). U jednom hotelu nema mesta, u drugom videli strance pa traže neku besnu cifru od 100$ po osobi, u trećem isto kažu da nema mesta, tako da odustajemo od dalje potrage jer je već kasno i nameštamo šatore u šumici iza poslednjeg hotela. Malo mi je bilo čudno što u pustom gradu nigde nema mesta ali biće da je zbog toga što ne obožavaju baš motocikliste koji dolaze posle ponoći.

Cela priča oko želje da se poseti Rusija kreće u jesen 2012. Sve je počelo čitajući putopis člana foruma Blue Rider 9 o Ukraini i tom čuvenom Bike Show-u u Sevastopolju. Tad mi je to delovalo kao nešto potpuno nedostižno i nemoguće prvenstveno jer sam student a u to vreme sam bio i zaposlen. Te godine sam uspeo da zaradim novac i kupim svoj prvi veći motor Kawasaki Z750S, pre njega sam nekoliko godina vozio skuter i enduro 125ccm i najduže putovanje mi je bilo do Crne Gore. Kako je vreme odmicalo, sve više sam gledao klipove i putopise po internetu, želja je da se poseti Bike Show je bila sve veća i na kraju sam odlučio da ću dogodine otići. Mlad sam, zdrav sam, 1700km do Sevastopolja i nije neka kilometraža. Samo što ovaj put skup nije bio u Sevastopolju u Ukraini nego u Volgogradu u Rusiji koji je udaljen 3000km od Beograda. Tu već kreće ozbiljno razmišljanje, put od 6000km nije mali, prvenstveno moram pripremiti moje, pa onda motor a valjalo bi naći i neko društvo za taj put. Članovi moto kluba Noćni Vukovi iz Srbije mi prvi padaju na pamet, mada, zašto bi oni za sobom vukli jednog klinca, tako da ubrzo odustajem od te ideje. Setio sam da je jedan kolega motordžija kojeg sam upoznao na Bike Rock misiji u Kosovoskoj Mitrovici, i sa kojim sam i dalje u kontaktu rekao kako mu je životna želja da svojim motorom ode u Rusiju i kako se već nekoliko godina sprema i odlaže taj put. Zovem ga, kaže mi kako je sledeće godine (sada već ove 2013) taj put u planu. Pitam ga da li mogu da se pridružim, kaže nije problem, čućemo se jos kasnije da se detaljno dogovorimo oko svega. Kreće polako skupljanje novca, iscrpni razgovori sa mojima, i polako dolazi i ta 2013, maj i lepo vreme. Posle gomile razgovara, napokon odlazim da se vidim i detaljno dogovorim oko svega sa mojim saputnikom. Nismo baš bili u mogućnosti često da se nalazimo jer živi 250km od mene tako da smo morali u par navrata sve da dogovorimo. Ušli su još neki članovi u ekipu (svi dosta stariji od mene) i dogovor se vremenom menjao. Prvo je bila opcija da se ide direktno do skupa u Volgograd, pa onda da se ide preko Moskve i Ekatarinburga, pa je utvrdjeno da je to preambiciozno i na kraju smo se nasli na tome da idemo preko Belorusije do Sankt Peterburga, dalje u Moskvu i na kraju u Volgograd. Nekih 8000km. Uh, mnogo za prvi veći put, ali želja da se krene je sve veća. Datum polaska 10.8.2013. , planirano da se ostane 20 dana, nas trojica. Konačna destinacija Bike Show u Volgogradu 23-25. avgusta. Polako počinjem da spremam motor, nosač kofera, distanceri za bisage i crash bar kod Sebe, tapaciranje veoma neudobnog sedista i ubacivanje gela kod Bobana, kofer, bisage, montiram scottoiler, kupujem svu potrebnu opremu ali u što ekonomičnijoj varijatni. Pa onda servis koji inače radim sam jer nemam baš poverenja u majstore, novi filteri, ulje, iridijumske svećice, detaljne provere svega po service manual-u. Gume koje su na 2/3 šare će da preguraju tu kilometražu bez problema, tako da tu bar mogu da uštedim. I motor je spreman za put. U medjuvremenu sa drugarima odlazim opet u KM na skup, produžavamo na more na par dana, sve u studenstko-ekonomičnom režimu, pamtiću ovo leto po mirisu benzina i parizeru. Ja, Bishke i Strahinja (rock_on) ,prvi pogled na Jadransko more Približava se polako i dan u polaska u Rusiju. Par dana pred put me zove ekipa i saopštava mi da je ruta promenjena u potpunosti. Kreće se 3 dana kasnije, ne ide se u Sankt Peterburg, obilazi se Moskva zbog gužve i vraća se nazad istim putem preko Belorusije zbog potencijalnih "problema" na granici sa Ukrainom. Bio sam besan jer nisam učestvovao u bilo kakvom dogovoru, ali trudim se da razumem, računam stariji su od mene i iskusniji, poslušaću šta oni kažu. Uz neku malu raspravu dolazimo na kraju do toga da ćemo ipak ostati u Moskvi par dana i da ukoliko ne bude problema na Ukrainskoj granici, vraćamo se nazad preko Ukraine, Moldavije i Rumunije i time pravimo krug po istočnoj evropi. Ovo je na kraju ta konačna ruta. Idem do Sombora dan ranije i onda sutradan ujutru krecemo svi zajedno. Motor i ja spremni za put.

Opusteno Laki, ako se uskoro niko ne javi ti si mi siguran, pravimo neki dogovor.

Ziko, mi na putu ka tamo prolazimo kroz Sankt Peterburg i Moskvu, ali se u svakom slucaju vidimo u Volgogradu, drago mi je sto ide jos neko sa foruma. A za nazad smo planirali Odesa-Galati-Ploiesti-Pitesti pa preko transfagarasana ka Aradu, prezivecemo nekako taj deo uz obalu.

Sredinom avgusta krecem na put do Rusije sa jos dva prijatelja sa ciljem dolaska na bike show nocnih vukova u Volgograd 23. avgusta. Planirana je ruta od oko 7-8000 km, prolazeci kroz Madjarsku, Slovacku, Poljsku, Belorusiju, Rusiju ( preko Moskve ili cak mozda Sankt Peterburga do Volgograda) i nazad, preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije. To je neki plan za sada, mozda dodje do jos nekih promena. Kad budem znao tacnu rutu i kojim se tacno putevima ide, postavicu ovde. Ako neko ima predlog ili savet sta treba obavezno obici i kojim putem ici ili koji put i mesta izbegavati, bio bih mu veoma zahvalan. Ukoliko ima neko sa foruma ko ove godine planira slicnu rutu, ili neko ko zivi u zemjama kroz koje prolazimo, znacio bi svaki kontakt, da se nadjemo jedni drugima na putu, i popijemo po koje pivo.

Znao sam da ce ovo neko pogresno da shvati a to mi stvarno nije bila namera. Ovo sam napisao jer kad god prodajem nesto, cak i kad stavim da je fiksna cena ljudi su u stanju 30 puta u toku dana da me pozovu i nude sve i svasta, probaju da spuste cenu i ubedjuju me kako to treba da bude jeftinije, kako i oni izdrzavaju svoje porodice i prodaju mi kojekakve fore i fazone pokusavajuci da me ubede. Stvarno nemam ovaj put zivce i vreme da se bakcem sa tim. Ovakva nova kaciga u guevari je 130e, sto znaci da prodajem istu takvu potpuno novu i nekoriscenu kacigu za 40e manje. Kome treba i ko je ozbiljan kupice je i bez bilo kakve zajebancije. Ne odgovara mi zamena.

aktuelno

Kao sto naslov teme kaze prodajem kacigu Caberg V2 407 Matt Black M veličina sa integrisanim naocarima, potpuno novu, izvadjenu iz kutije samo radi slikanja. Cena je 90e fiksno, i posto je to i vise nego povoljno ko hoce da spusta cenu bolje neka ne trosi ni svoje ni moje vreme. Petar

Hvala na iscrpnom odgovoru. Od prosle zamene ulje (kraj prosle sezone, nekih 8000km) motor nije potrosio ni gram ulja. Na kraju sam na nagovor direktora mass-a, dok sam bio u prodavnici uzeo motul 300v 15w-50, nadam se da ce posluziti.

Drugari, idem na duzi put u avgustu, nekih 8000km. Voleo bih da izbegnem menjanje ulja u putu i interesuje me koje ulje da sipam. Motor je kawasaki z750s 2005. godiste presao nekih 20000km. Da li da sipam 10-40 kao sto je preporuceno ili 15-50 zbog visokih letnjih temperatura ili cak 10-50? I da li sipati motul 300v, 7100, Castrol Power 1 Racing ili nesto trece? Sada imam bardahl ulje u motoru sintetika 10-50 i nisam zadovaljan radom motora i menjaca.. Jos sam kao i znao sta cu da sipam dok nisam krenuo da citam ovu temu i sad sam skroz zbunjen. Unapred hvala.

Sveza informacija sa facebook stranice bajk rok misije: Ovo se neko zeza sa ljudima? Sad nije sipanje u Kragujevcu, nego pre Velike Plane..

Nije poginula..

Koliko sam ja cuo, on se valjda oporavlja, stradalo mu je samo koleno, a ona je i dalje u komi sa jako teskim povredama, povrede kicme i unutrasnjih organa valjda. I nema 17 godina nego je starija zena, majka dvoje dece.