Sa proslonedeljne #8 BeoVespe 2019

Sa subotnjeg 8.-og BeoVespa skupa.

Moj sef je ovo video jutros i ako sam dobro razumeo laksa je povreda u pitanju.

Original je bio metalik sivi, ovo je boja sa GTSa

@NikolaJuan uclani se obavezno u lokalni Vespa klub pa ces videti sta je zadovoljstvo voziti se sa drugim Vesparosima, sto po Nisu - sto po skupovima u zemlji i okruzenju.

@Đola, Mislim da ces vise problema imati da nadjes na osnovu ponude u oglasima. "Modernijih" automatik modela imas bas dosta u ponudi od 50-300ccm. Ali neki medju nama ce ih nazvati dosadnim Ja od 2014. godine vozim LML 150 Star Delux 2008 godiste i nabavio sam ga za prilicno skromne novce (850eura sa 16000km na satu otprilike). Pre neki dan sam stigao do 31000 i vozio sam od Beograda do Banja Luke, Zlatibora, Sokobanje i slicne duze i krace ture. Vozim je svakodnevno i presrecan sam. Posle prve sezone sam je ofarbao i nasminkao, presvukao sediste..Odrzavanje nije skupo i prakticno je neunistiva. Originalna 'talijanka kao sto je PX150 i PX200 se kratko zadrzavaju na oglasima i cena im je u porstu. Iskusniji ovde ce ti sigurno dati vise saveta.

Nedelja, 24. Mart odovozasmo prvu ovogodišnju voznju u skoro pa punom sastavu. Zacrtani cilj: Oplenac i sastanak sa Vespa klubom iz Kragujevca, poseta vinariji PIK Oplenac i potom ručak u Karađorđevom vajatu u Orašcu. Prelep dan za voznju u "čoporu", druženje sa ekipom uz iće i piće. Ugrubo oko 150 km za jedan dan.

Hvala na odgovorima! Jos jedno pitanje: Sta drzi same zvucnike na unutrasnjem zidu kacige? Da nema mozda neka samolepljiva 3M traka ili neki drugi sistem, ispod postave se stavi nekako?

Yanco, Nisam razumeo nacin javljanja na poziv. Ako sam dobro razumeo mikrofon viri (pogotovo u slucaju jet kacige) a na njemu je dugme? S obzirom na rukavice zanima me koliko je lako pritisnuti to dugme. Poz!

Ima u LIDLu trenutno akcija pa ako ti je blizu negde mozes da probas sa ovom.

Dolazi i 10ak Vesparosa iz "Vespasiana".

https://autoblog.rs/blog/auto/motociklizam/2018/12/09/ural-predstavio-elektricni-koncept-s-bocnom-prikolicom

#malanevespa

Mozda i poslednja voznja ove sezone. Kratak izlet do Avale. Savrsen asfalt od podnozja do vrha i nazad, prelepa priroda i poslednji trzaji lepog vremena. Verovatno zbog niske temperature i primetnog vetra, nije bilo toliko posetilaca na samom vrhu. Jedva da sam sreo par ljudi kod samog mauzoleja Neznanom junaku. Mozda mi je i zbog toga prijala ta tisina na tom mestu, pogotovo pod utiskom obelezavanja 100 godina od zavrsetka rata. Mestrovicev rad vas nikako ne moze ostaviti ravnodusnim. Hotel Mona nije radio (ili se meni tako cinilo), iako je delovalo da je mozda neko unutra zbog par kola koja su bila parkirana ispred. Voleo bih da to mesto ponovo zasija starim sjajem jer izgleda tako monumentalno, cini mi se da je sam vajar ostavio i tu par svojih dela. Okrepljenje sam morao da nadjem u samom tornju, tacnije kaficu koji izgleda ponovo radi vec neko vreme. Nadao sam se da cu moci da prezalogajim nesto gore, ali hranu imaju samo na slici u meniju inace se morate zadovoljiti sitnim kolacima. Posle sam video da ima i restoran u prizemlju samog kompleksa. Za sve one koje zele da posete toranj, ulaz je 300 dinara, cene u kaficu su visoke ali treba imati u vidu da je takav ugodjaj sa najboljim pogledom na grad tesko naci na drugom mestu. Na kraju sam posetio i mesto streljanja nasih sugradjana u Drugom Svetskom ratu - logor Jajinci, ali je odnos grada prema tom spomeniku prilicno upitan. Sem jedne table sa kratkim opisom nema nista sto ukazuje na neku shiru pricu. Sreca pa neko kosi travu i cisti ceo kompleks. Sam taj plato je jako lep i odrzavan ali kao sto rekoh...ni ko je podigao spomenik ni kada. Izgleda da neko koristi sam plato da isprobava svoje drift sposobnosti...

Novi Beograd - Surduk i nazad. Nekih 95km za jedno popodne...

Jeste OFFTOPIC ali kada sam video da kolega Dudic90 koristi isti onaj kompresor koji ja cuvam u Vespi, morao sam da se pohvalim da sam ga pre neki dan prvi put upotrebio. Za pumpanje gume na biciklu. Zgodna sprava za te pare (oko 470 din), jedina mana je nepouzdan pokazivac pritiska ali svakako zavrsava posao. Kompresor za gumu.mp4

I dva dana nakon povratka me drzi umor od puta ali bih sutra opet krenuo nazad. Ceo put je motor radio savrseno, put je bio vrlo dobar a jedine kriticne situacije su bila dva steneta (i u odlasku i povratku) koja su naprasno odlucila da predju ulicu bez gledanja. Sve se zavrsilo jakim kocenjem i sirenom koja je uplasila stence u oba slucaja. Prilikom prolaska kroz Jagodinu srecem madjare koji se osvezavaju u lokalnom kaficu i koji zvizde i masu u momentu kad ja prolazim. E to te drzi narednih stotinjak kilometara...

Posle savrsene organizacije i pozdravljanja sa ostatkom ekipe usledio je neminovni povratak. Neko novo druzenje je zakazano za predstojecu Beovespu a posle i druge gradove. Odlucio sam de se vratim sam za BG, jer deo ekipe vozi autoputem sto meni nije bilo interesantno. Slican put nazad samo sto sam na polovini puta resio da produzim ka Smederevu i tamo se ukljucim na put za Grocku i da dodjem do BG-a drugim putem. Savrsen dan, na momente malo prazan drum. Gde god je bilo krivina bilo je interesantno ali me je ista tuga hvatala na momente kada naidje neki dosadni pravac bez igde ikoga. Pre ulaska u Grocku me je uhvatila kisa a kisno odelo ispod kanistera goriva na gepeku. Naravno na tezi nacin saznajem da ga je potrebno obuci kada predosetim da ce do kise doci. Nije bilo mnogo strasno, minut pauze da se navuce i nakon naucene lekcije se put nastavio bez problema. Lola radi i po kisi, samo mora malo sporije

Uspeo sam da sretnem i samog sebe. Saznao sam da imam dvojnika iz Kragujevca, koji se zove Ivan i koji zastrasujuce lici na mene i obrnuto. Cak i vozimo obijica sive LML-ove. Devojka je bila zbunjena ali verujem da joj je u jednom momentu imponovalo... Pozdrav za Ivana iz Vespa kluba Kragujevac ovom prilikom!

Sam skup je bio prica za sebe. Vespa je ustvari dobar izgovor da se ljudi slicnih interesovanja, okupe i druze, smeju, piju, iako cesto ne znaju jezik onog drugog. Bilo je oko 100 ucesnika sa priblizno toliko Vespi raznih godista. Od onih najstarijih do ovih modernih sa "Akrapom", svaki sa zavrsnim detaljima kao licnim pecatom svog vlasnika. Bili smo prava atrakcija za mestane ovog malog mesta, koje se sam zavoleo u tih dva dana boravka. Prvo vece je bilo rezervisano za upoznavanje. Ljudi se uglavnom poznaju sa prethodnih skupova i uglavnom su to uzvratne posete ali je zanimljivo videti na jednom mestu madjare, rumune, makedonce, grke, bugare, srbe, hrvate... Jezik svakako nije bio barijera posle par casica neke rakije, mastike i sl. Posetili smo izletiste Lepteriju, peli se na Soko Grad, videli stenu ljubavi, vodopad Ripaljku (tj slap niz koji se spusta jer je u ovo doba godine korito suvo)...

Za mene je svaki predjeni kilometar bio uzivanje, Vespa (od miloste nazvana Lola) je radila kao sat i omogucavala mi da se budem konkurentan sa ostalim vozilima. Saltanje brzina i krivina, ne znam sta mi je bilo sladje... Prelepa 'ladovina ispod Avale i krivudavi putevi posle Zuca su bili kao stvoreni za zagrevanje. Ne znam za vas, ali kada putujem obicno razmisljam o mestima kroz koje prolazim, primecujem detalje i u sebi stvaram sliku zivota u tim krajhevima. Kako se zivi, gde ti ljudi rade i od cega zive, koja su im kretanja. To mi je ujedno i jedini negativni utisak putovanja jer me cesto obuzme neka tuga kad prodjem kroz neki zapusteni kraj, gde se kuce prodaju a trgovine ne rade... Prva veca pauza je bila u Jagodini. Pauza za hladjenje masine i tela, kao i kafu. Da napomenem da sam sa svojom "lobanja" bandanom svuda izazivao paznju. Nisam to namerno radio, spasavala me je od ogromnih insekata koji su mi uletali u lice ispod vizira, ali je ljudima verovatno bilo zanimljivo otku Skeleton na Vespi. Dolazak u Sokobanju je bio oko 16h.

Plan je bio da stignem za oko 5 sati voznje a da devojka, koja je isla autobusom, stigne malo pre mene. Posle nabacivanja prtljaga i provere osnovne opreme, i dopune gorivom na pumpi kod TC Usce, put je mogao da pocen. Savrseno vreme a ja pod punom "ratnom" opremom. Stitnici za kolena preko farmerki, moto jakna, bandana i naravno kaciga, rukavice. Vrucina je bila u drugom planu.

Sve je pocelo dan ranije, u cetvrtak 7. Juna kada je trebalo popakovati sve u novu kinsu torbu koju sam dobio na poklon od kolega. Plan je bio da se krene rano ujutru, i da se ide na relaciji NBG-Zuce-Smederevska Palanka-Jagodina-Sokobanja. Negde oko 240km po aplikaciji HERE Maps. Rutu nisam nesto pazljivo prostudirao jer sam zeleo da to bude avantura, i uz kretanje striktno regionalnim putevima, nikako autoput. Inace da pohvalim svoj sistem drzanja telefona koji je stoicki izdrzao ceo put na cajgeru sve dok nije, pred sam ulazak u BG u povratku otpao jer je verovatno kisa ucinila svoje. V-ruc pop holder kupljen preko Alija za oko 2,5$

Znam da je ovo u kategoriji vikend voznje ali predjena kilometraza i znacaj skupa me je naterao da je ubacim u temu putopisa. Dakle radi se o drugom nacionalnom Vespa skupu koji je odrzan od 8. do 10. Juna u Sokobanji. Moram da se pohvalim da sam aktivno radio na brendiranju ovog dogadjaja pa je tako logo i joj sto sta mojih ruku delo.