@francuz69, Hvala za brz odgovor, prosledjeni su odmah. @Cvijanovic, Nije ga on kupio, jutro smi javlja da je gledao neka dva primerka u svom Kraljevu gde je sada za praznike. Znacu vise kada se vrati.

Pozdrav skuterasi! Imamo potencijalno novog clana jata koji je za prvi motor odabrao bas Vespu. U pitanju je kolega sa posla. Bacio je oko na ovu Vespu iz Batajnice pa sam mislio ako neko ima savet oko cene i eventualnih saveta kada bude otisao da pogleda motor. Svaki savet je dragocen. Druga opcija je nova Vespa pa nas zanima odnos ulozeno dobijeno za polovan, odnosno nov motor. Znam da je sve mnogo lakse kad se vidi uzivo al' eto, cisto da bude pripremljen, da zna na sta da obrati paznju. https://www.polovniautomobili.com/motori/9931742/piaggio-vespa-lx50

Cini mi se da mi je neko na nekom motoskupu prosle godine rekao da moze da se stavi mrezica pa da drzi neka dokumenta ali to mi je suludo i ne pije vodu. Meni, onako laicki, deluje da mogu da se naprave zljebovi za neki kljuc ili sl al pod sulovom da se dobro uglavi i eliminisu vibracije i samim tim zvuk. Ovo je sve naravno razmisljanje naglas, ne znaci da sam u pravu. Sad bas gledao na netu, nista slicno nisam nasao. Verovatno s razlogom...

Da li je ikom palo na pamet da iskoristi prostor ispod sedista za neke sitnice? Znam da ne bi trebalo remetiti strukturu ovih iskasetiranih pregrada ali ne mogu a da ne pomislim kako bi one mogle da budu iskoristene kao prostor za osnovni alat.

E zamenio sam za vikend, hvala na pitanju! Bila je ovo dobra skola, jos jedna vestina koju sam naucio. Kupio sam poslednje dve unutrasnje gume u Bella moto-u. Proverio pride i rezervnu. Taman u nedelju oprao Vespu i pravac za grad...po kisi. Nasao sam tamo jos nekih znacki sa Vespa logoom kao i privezak. Taman sam saznao za jos jednu moto radnju u gradu. Sledeci korak je da naucim da obavim mali servis. Da promenim ulje i da naucim da menjam recimo sajlu kvacila npr. Nasao sam tri korisna linka sa hrvatskog foruma: http://www.vespaclubcroatia.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=20&Itemid=39 Zamena sajle kvacila, paknova i promena ulja. U slici i reci. Igore, vidis li mozda neku zamerku u ovim njihovim kratkim savetima?

Je l' smemo i mi sa Vespama da zalazimo tu? Podrzavam ideju za kafic, samo nam reci lokaciju!

E to, ovo je ukratko ono sto mi je potrebno! Hvala! Dobos? Mislim da sam bacio to....Salim se. Samo da se ovi iz Bellamoto jave, samo zvoni vec neko vreme...

Pogledacu bas, hvala za info. E imam jos jedno glupo pitanje: Kada vracam tocak na osovinu i to kad spajam felne (to me sutra ocekuje, nakon nabavke unutrasnje) da li postoji recept za zavrtanje, tj dokle treba ici. To mi nikad nje bilo jasno, znam da je neko na forumu pominjao silu i sta ja znam, koristeci neki uredjaj. Ja sam u fazonu da stegnem to muski al' kontam da uvek mora da bude neka zadrska pri kraju. A..kakvo pitanje?

Igore, Je l moze kratko objasnjenje za te tubeless felne i nesto oko njihove cene/nabavke? Vidim da BellaMoto radi do 18h sto je retkost. Tamo gde sam i nasao unutrasnju gumu nisu radili nakon 17h... Sutra cu skoknuti do njih.

Skinuo sam ja gumu, sve to. Toliko bar umem. Nego mi treba izgleda i unutrasnja, Moto Davor se time ne bavi (citaj: ne javlja se na telefon nakon reci da ce proveriti kad moze da nabavi unutrasnju gumu). Sreca pa je ovo lose vreme pa idem kolima, a gumu vucem u gepeku i prosim po servisima

Elem...Zateknem ja juce probusenu gumu na svom LMLu i resih jutros da pojurim do vulkanizera da mi zakrpi. Bio kod cetvorice u Zemunu i NBG i niko ni da pogleda. Koliko je to drugacija tehnologija naspram automobilske? Da li ima neko od vozaca iz Beograda da mi preporuci vulkanizera za motorcikle? Nadjoh na ovom forumu temu iz 2010, ne znam da li iko od tih majstora radi i dalje...

Migavci su mi i dalje rak rana, rade po svojoj volji. Obicno lepo rade na pocetku voznje ali posle par skretanja samo "zakucaju" pa se ja "razmasem" kod sledeceg skretanja kako bih skrenuo paznju gde sam se nameracio da podjem. Menjac obavezno trgne prilikom ubacivanja u prvu ali dobra stvar je da se suvozacica uplasi pa se jace ufati oko struka tako da to necu menjati. Sve ostalo me sluzi super. A da, pokazivac goriva ne radi a moto Davor mi je rekao da nisam sipao gorivo" pa je to razlog sto sam na nuli!? Tako da sam od Moto Davora digó ruke. Za preporuku je svakako nabavka halogenog fara jer on cini drasticnu razliku u odnosu na onaj originalni indijkin. Ako neko ima info gde bih mogao da kupim prednji gepek bio bih mu zahvalan, kao i podatak o ceni istog.

@Rammstein1, Naravno! Ali ako se ne varam taj put je otvoren samo jedan deo godine, tj mozda par meseci. Neka me neko ispravi ako gresim. Mislim da su oni bili u Avgustu.

Hvala svima na pozitivnim komentarima! Cilj za sledecu sezonu je Transalpina i Transfagarasan. Ovaj put u grupi, putevima koje je ove godina utabala grupa Vesparosa iz kluba Vespasian iz Beograda. 5 Vespi GTS i jedna stara Vespa Rally su za pet dana zavrsili ovaj put bez ikakvih problema.

Prelepo! I ja bih drugacije sediste ali ne bih se previse bunio ni za ovo. Svaka cast!

Hvala na brzom odgovoru! Ma ja uzeo caletu proletos na poklon Tomosa, poslednji put ga je imao 1985. kad sam se ja rodio pa su ga prodali za neke butkice... Doterao ga iz Panceva za Surduk i nisam mu rekao. I on, kad ga je zatekao u dnevnoj sobi vikendice okrenuo kevu: "Je li, je l' nam neko bio u kuci ovih dana?". Keva zabrinuto odgovori:" Sto, je l' uzeo nesto?" a cale ce:"Neko izgleda uzeo motor". I tako sad pod stare dane se igraju sa njim, mada je vise keva hrabrija da se voza po kraju pa cale ne stize na red...

Zove cale mene danas i kaze:" 'Ajde pitaj one tvoje na internetu koje ulje ide za automatski menjac na nasem Tomosu, koja marka i gradacija? 'Ajd pa mi javi, sutra idem u selo pa da kupim to u gradu..." Pa eto, pitam ja vas..

Sveukupno nekih 800+ kilometara za vikend sto je mnogo duze od moje, do tada, najduze voznje do Batajnice i nazad. Samo dan kasnije, nakon povratka u svakodnevicu i uobicajenu rutinu stigao je i zasluzeni umor. Ledja, "debelo meso", pad imuniteta,teske noge... Za sve pare, al' je vredelo! Suma sumarum, prijatno sam se iznenadio sta sve moze ovo moje malo sokocalo. Radio je kao singerica. Sto kazu:"Mali tockovi-velika muda" Da se ne ljute kolege-pravi bajkeri sto sam uskocio u ovaj deo foruma al' usputno pozdravljanje sa pravim motoristima i njihovo odobravanje ucinilo je da se osecam kao deo familje. Do sledeceg putopisa...voljno!

Sutradan, nakon blagog mamurluka i pakovanja dodje vreme za put nazad. Ovaj put u coporu sa ekipom iz BG-a. Jedna velika Aprilia Atlatnik, zatim Vespa ET-4, Vespa PX200 i moja Vespa LML Star 150 2T. Nas 6 skupa kao u filmu "Goli u sedlu". Sve je, zahvaljujuci njima, bilo podredjeno mom stilu voznje na cemu sam im beskrajno zahvalan a narocito onome sto sam naucio gledajuci i oponasajuci njihov stil voznje. Naucio sam da vozim znatno odlucnije i sigurnije, savladavao sam krivine bez problema i naucio da vozim u grupi. Doduse, put je trajao duze nego kad sam ja dolazio sam al' iz razloga sto se mnogo dobro jelo i hedonisticki odmaralo usput. Moram da priznam da sam ipak jeo bolje cevape u Tuzli kod Pupe nego u Banja Luci, al' nijanse su u pitanju. Da napomenem da sam odvozao odlicnu deonicu u brdima nakon Tuzle, punu krivina u smiraj dana kao i prvi izlazak na auto put od Shida do BG-a i brzinskog rekorda od 90 km/h na mom velosipedu.

Banja Luka je inace poseban grad, nit' boljih ljudi nit' lepsih zena pa je svaki deo dana bio ispunjen utiscima. Cevapi kod Muje, sufle u restoranu Stanica (ili kako vec) u kombinaciji sa odlicnim cenama i lepim vremenom. Nezaboravno! Jos sam se i bezuspesno borio sa domacinima da nesto sam platim pa sam to morao na kvarno. Na kraju veceri, kad su se delile nagrade udruzenjima sa svih strana, zacuh i svoje ime preko razglasa. Tu se osmeh razvuce od uveta do uveta. Kontam, valjda im se dopao izgubljeni lik koji je sam, bez da se ikome najavio, dosao u njihov grad. E i opet cu dogodine Evo malo slika, hronoloski...

Nezaobilazna voznja gradom i rafting na Vrbasu. Odusevljenja Banjalucana jatom malih motora koji tandrcu i trube gradom nista nije moglo da zaseni. Koliko sam shvatio oragnizatore, bilo je oko 130 ucesnika sa svih strana Evrope na oko 100 motora sto je, slozicete se, puno malih tockova na jednom mestu. I rafting je bio moj prvi, ne toliko ekstreman zbog doba godine i vodostaja Vrbasa ali svakako beskrajno zabavan. Pohvalio bih ekipu We ride everywhere koja je, uz zabavnog slkipera, bila dostojni deo vesele flotile koja je uz, povremenu razmenu vatre (da ne kazem vode) sa drugim plovilima, odlucno prelazila brzake i slapove.

Sam boravak na Vespa skupu u u ovom gradu je prica za sebe. Inace nisam neko ko lako stice nova prijateljstva pa sam na ovaj skup dosao poznavajuci samo par ljudi sa skupa u Beogradu ali se ispostavilo da sam ih na kraju dobro zapamtio mnogo, mnogo vise. Kao novi clan neke pozitvne sekte, ako se to tako moze nazvati, ljudi ove fele su me prihvatili kao svoga i svaki nelagodan osecaj je brzo nestao. Slicna interesovanja, dobra muzika i jato malih italijanskih masina je valjda ucinilo svoje. Nektar pivo takodje vazan faktor jednacine. Pozdravio bih ovom prilikom domacine ovog skupa, koji su ucinili boravak u ovom prelepom gradu nezaboravnim. Vidimo se i sledece godine definitivno. Evo kako je to izgledalo:

Na ovom delu mog putesetvija, odmah nakon granice, poceo je deo puta koji sam shvatio kao level #2. Nakon prvog tocenja goriva sam resio da malo smanjim pauze i uz proracunavanje ritma voznja probam da stignem u Banja Luku pre mraka. E tu je pocelo uzivanje. Inace mnogo volim da vozim auto i to nije nesto sto mi pada tesko. Naprotiv... Jedino ne podnosim auto puteve jer me to uspavljuje i dosadjuje. Usput su se smenjivali gradici i sela, krivina za krivinom. Vreme za voznju nije moglo biti bolje a guzve minimalne. Par puta sam bio u situaciji da preticem ali sam to odradio, onako momacki, s puno paznje i skeniranja situacije. Shvatio sam ovaj motoraski poziv jako ozbiljno i za sada furam defanzivni stil voznje sto podrazumeva poptuno nepoverenje prema ostalim ucesnicima saobracaja. To znaci drzanje odstojanja, planirano kocenje i vizuelni kontakt sa nekim ko hoce da se ukljuci u saobracaj. Sta cu, hrabrost i iskustvo je nesto sto tek sticem a i tu je obecanje voljenim osobama da cu da pazim. Kilometri su sporo prolazili a ja sam imao vremena da razmisljam o svemu. Al' moram da pohvalim da sam bio zadovoljan kako Vespa ide. Bio sam udobno smesten na sedistu koje se, uz specifican polozaj sedenja, pokazalo kao jako prijatno. Bas sam mislio da ce me mali tocak i rupe koje, za divno cudo, nisam sretao usput, muciti i naterati na odustajanje... Usput su se, klaj-klaj, smenjivali redom Bijeljina, Brcko, Loncari, Bosanski Samac, Modrica... Tu predjoh mostom reku Bosnu i jos jednom, sretoh novosadjane na Avgusti i razmenih utiske s njima. Skontao sam gde sam i resih da dam po gasu (kako god ovo cudno zvucalo u svetu jacih masina) i taj deo puta je ujedno bio i najlepsi. Ne znam sad koji je to deo zemlje bio niti koje mesto ali usao sam u sumovito podrucje neke planine i redjale su se krivine za krivinom. I shvatio sam da sam uradio pravu stvar polaskom u ovu avanturu. Ukratko-uzivao sam. Sunce, livade, uzbrdo-nizbrdo, levo-desno, saltaj brzinu gore-saltaj dole. Krivo mi je sto nisam napravio fotografije tih predela ali smiraj dana me je opominjao da moram da odrzavam tempo kako me ne bi uhvatio mrak. U Banja Luku sam stigao negde oko 20h, smestio se u hostel i, nakon lutanja i slucajnog susreta sa delom ekipe Vespa kluba Vespasian, uspeo da nadjem kafic Atos koji je bio mesto sastanka svih clanova skupa.

Malo malo pa sam ja tako dosao do granice. Stanem u Bogaticu da se javim mojima da sam ziv, napravim neku sliku i aj' da drzim tempo koji sam zcrtao. Na granici stanem u kolonu, jer sam je l' te zelen i posten, al' mi neki vozac kola dobronamerno pokaza da samo nastavim pravo, da ne delim iste muke s njima. Vec na granicnoj kontroli se pojavi jedan policajac iz kancelarije koji je bio zainteresovan za moj motor pa je tu pao mali razgovor o istoriji mog prevoznog sredstva. Uz pozdrave i lepe zelje zakoracih granicu i 1/3 svog puta. Ziv i zdrav! Tu me odmah presretne jedan par iz Novog Sada na svojoj mocnoj Avgusti F4 da me priupita za pravac jer se ispostavilo da se paralelno odrzava moto skup u Banja Luci kad i nash, vesparoshki. Clanovi moto kluba ISTOK, koje ovog puta pozdravljam, s kojima sam ostvario specijalan odnos tokom puta buduci da su me jedno 5-6 puta pretekli a da ja nisam svestan kad sam ja prosao pored njih, Uz redovna usputna pozdravljanja sirenom i mahanjem shvatio sam to kao pripadanje jatu pravih bajkera.

Polazak oko 11h i preko Surcina, do Obrenovca pa dalje ka Shapcu a sve to kako bih zaobisao auto put i slicne prometne magistrale. Napolju upekla zvezda a ja pod punom ratnom opremom ukljucujuci i stitnike za kolena koje sam uzeo u nedostatku pravih pantalona kakve imaju vlasnici pravih motora tj. onih sa velikim tockovima HERE maps u offline modu i nosac za telefon koji se pokazao kao katostrafalno resenje za ovaj put jer se malo-malo odlepljivao od blagih ali konstantih vibracija. Navigacija je svakako sluzila odlicno buduci da nisam neko ko poznaje puteve nase zemlje onako, kao svoj dzep. Rekoh sebi:" Samo drzi svoj deo trake, skeniraj rupe ispred sebe i nema brige." I zaista, negde posle Sapca sam se bas opustio Shvatio sam da sam prilicno konkurentan na putu i da moja NeVespa lepo drzi pravac i da me slusa. Prilikom svakodnevnih voznji po Beogradu nisam vozio brze od 60 km/h i to u retkim prilikama, pa sam mislio da ce mi to biti i neki vrhunac. Usput sam pokusavao da nadjem pravo mesto za pipak drzaca navigacije ali je svako resenje trajalo po 20-30 minuta sto sam, nakon nekoliko ponavljanja , shvatio kao pravo vreme za mini pauze i proveru rute.