Neko je pitao o praksi u nekoj uređenoj zemlji, pa evo kako se dolazi do dozvole na Novom Zelandu. 1. Sa 16 godina stičeš pravo na polaganje. Pre polaganja teorije polažeš osnove upravljanja motociklom na poligonu. Polazak, održavanje pravca, skretanje sa uključivanjem migavaca, zaustavljanje, pa ubrzavanje, naglo kočenje, osmice, parkiranje. Za ovaj deo se obučavaš sam, van javnih puteva. Ovaj ispit košta oko 40 evra. Kada polažeš za auto ovoga nema. 2. Testovi. Potrebno je da tačno odgovoriš na 28 od 35 pitanja (za auto na 32). Polažeš na kompjuteru u AMS. Na netu imaš bezbroj sličnih testova za vežbanje, a možeš pre polaganja da kupiš (12evra) 150 pitanja među kojima je i onih 35 koja će ti "doći" na polaganju. Cena oko 50 evra sa uračunatim očnim pregledom, fotografisanjem za dozvolu (radi se na licu mesta u AMS pri prijavljivanju polaganja) i dozvolom-plastičnom. Pitanja su prilagođena kategoriji za koju polažeš. Ako polažeš za motor mnoga pitanja se i odnose na specifične situacije sa istim. Sa položenom teorijom dobijaš "učeničku" dozvolu (learning licence). 3. Sa lrning lajsens možeš da učestvuješ u saobraćaju. Moraš da staviš L tablicu, ne smeš da imaš suvozača, ne smeš da voziš od 22h do 5 ili 6 ujutru i možda još neko takvo logično ograničenje, a da- snaga motora, nešto kW/t. Možeš da se obučavaš sam, ne košta ništa (a može i puno) ili da platiš instruktora. Cena je 12 evra za 4 sata praktične obuke. Možeš naravno da ih uzmeš koliko hoćeš. Preporučuje se minimum 120h obuke bilo koje vrste u ovoj fazi. 4. Najranije sa 16 i po godina ili 6 meseci od sticanja L dozvole možeš da polažeš za "ograničenu" dozvolu ili dozvolu sa ograničenjima (restricted licence). Na ispitu treba da pokažeš da si stekao veštine da samostalno i bezbedno učestvuješ u saobraćaju. Polaganje traje 1 sat (od toga 40 min vožnje) i uključuje proveru ispravnosti vozila, samu vožnju i razgovor sa ocenjivačem. Vožnja podrazumeva: skretanje levo i desno na raskrsnicama, promenu trake levo i desno, mimoilaženje, ulazak i izlazak iz kružnog toga, držanje pravca na putu sa 2 i više traka, polukružno okretanje, zaustavljanje i parkiranje. Ispitivač te prati na motociklu ili autom, povezani ste radio vezom. Pao si ako voziš prebrzo ili presporo, ne držiš odstojanje, ne daš migavac, ne pogledaš oko sebe pre nekog manevra, ne zaustaviš se potpuno na znak stop itd. Za ovu dozvolu su slična ograničenja kao i za prethodnu, mislim da samo ne nosiš više L tablu. Cena ovog ispita je oko 75 evra. 5. Sa 18 godina ili posle 18 meseci (12 ako imaš 25 i više godina starosti) od sticanja restricted dozvole možeš da polažeš za "punu" dozvolu (full licence). Između ove dve faze se isto sam obučavaš ili platiš školu, 30 evra za 8 časova. Ovaj ispit traje pola sata, od čega 20 minuta same vožnje, ovog puta na opterećenijim saobraćajnicama. Ocenjivač te vodi kroz uslove sa kojima se motociklisti najčešće sreću. Cilj je da pokažeš da si sposoban da uočiš opasnosti u svakodnevnom saobraćaju i da adekvatno reaguješ na njih. Cena- 65 evra. 5A Sve ovo napred nabrojano (stavke 3 - 5) možeš da zameniš obukom kod licenciranog instruktora koji je istovremeno i ocenjivač. Tu nema nikakvog formalnog polaganja ispita. Kad instruktor-ocenjivač proceni da si "položio" samo pokupiš dozvolu u AMS. Cenu za ovu vrstu obuke-polaganja ne znam, ali je svakako razumna. 6. Iskustvo i veštine stičeš i posle sticanja pune dozvole. Ako negde zaškripi, ili prosto želiš da brže napreduješ i usavršavaš se tu je kurs prilagođen samo tebi, 30 evra za 8 časova. PS Obuka za motocikl je mnogo jeftinija nego za auto. Jedan čas obuke za auto je 40 evra na primer. Zašto? Na NZ odlično funkcioniše javno-privatno partnerstvo i donatorstvo (povezano sa plaćanjem poreza). Na primer Hitna pomoć se finansira na taj način, a helikopterska služba spašavanja isključivo iz donacija. Uzgred i jedno i drugo funkcioniše odlično. Takođe ima veze i sa stavom društva da takva aktivnost- motociklizam (ili paraglajding i slično) nije neki hir, obest, nego tvoje pravo. A pošto je ta aktivnost povezana sa nekim stepenom povećanog rizika, što u krajnjoj konsekvenci može da košta društvo, u interesu je društva da to što radiš (a imaš pravo da radiš) radiš što bolje-bezbednije, pa ti u tome i pomaže. Ili, još uopštenije, svako sa svojim životom može da radi šta hoće dok god ne ugrožava ili šteti drugog, a super je ako još nekome pomogne.

Ajd' opet old school way. Više volim kožu (naročito svoju) i to belu, najgora kombinacija. Posle par stotina km je crna. Mora prvo da se očisti. Vlažan sunđer i domaći sapun od svinjske masti. Nezamenjivo. Suva krpa. Sušenje. Krema za kožu sa voskom. Obično uzmem na Tašmajdanskom Sajmu meda neku domaću kremu za pete jer sadrži najviše voska.

Plan vam je dosta dobar s obzirom da je malo vremena a mnogo kilometara kojima uglavnom idete prvi put. U odlasku: Magistralni put Knjaževac-Zaječar još i nekako, ali Zaječar-Negotin je smaranje. I Negotin - Kladovo je samo ubijanje kilometara. Posle sledi nagrada, Đerdap-Golubac. Povratak je dobar, posebno ovaj deo preko Kučeva sve do Bora i posle Rtanj-Sokobanja. A možda da obrnete, drugi dan Đerdapska (do Đerdapa) pa se vratite do Donjeg Milanovca pa preko Miloševe kule i Rgotine do Zaječara. Ako imate vremena od Knjaževca produžite za Pirot preko Kalne, pa Babušnica-Svođe... i posle već znate. U svakom slučaju srećan put i lep provod.

Pre desetak godina sam restaurirao DB202. Sećanja izbledela, HD sa slikama crk'o, tako da ti nisam od velike pomoći. To je isti motor kao tvoj, samo bez amortizera. Jednostavna dvotaktna mašina. Imam negde radioničku knjigu za servisiranje mašine na nemačkom. Ali kad otvoriš samo će t' se kaz'ti. Nešto delova što je falilo sam našao ili u ondašnjem Kuglašu (bila moto berza) ili kod http://motorrad-stemler.de/index_e.htm. Najveći problem mi je bio brzinomer jer sajla se kači pod nekim uglom, a cena mu je bila oko 150 evra u Nemačkoj. Prepravio sam od nekog mercedesa, mislim minija iz sedamdesetih. Sedišta se s vremena na vreme pojavljuju na kupujem-prodajem, u Nemačkoj su oko 50 evra, samo guma. Malo strpljenja i posvećenosti, ljubav se podrazumeva, i biće kao nov. Srećno

1. Lorenco 2. Markez 3. Dovi

I ti isao kod babe i dede?

Pa Zoki ti je iz onog vremena kad su brodovi bili od drveta, a ljudi od celika.

Da, Novi Zeland je 1500 km jugoistocno od Australije. Vremenska razlika je +2h u odnosu na Sidnej. Windows 10 ovde dolazi sa ovakvim desktopom: Zasto ne GS za Novi Zeland, sto mi je prvo palo na pamet? Ogranicenje brzine je max 100km/h i to 99% vozaca, pa i motociklista postuje. Pri prekoracenju od +40km/h lepo predas policajcu kljuceve i vozacku i ides kuci peske. Posle mesec dana, ako si platio lepu sumu $$$ na ime kazne a policija nije pokrenula postupak i pred sudom, Agencija za saobracaj ti posalje postom dozvolu sa upisanim kaznenim poenima. Policija koristi i neobelezena vozila (presretaci), ima kamera, a postoji i Road Watch Program. To znaci da bilo ko moze da ti zapise reg.br., okrene policiju i kaze: "Vozac ovog vozila je uradio to i to". Onda vlasnik vozila dobije "lepo" pisamce od policije koja moze da pokrene i detaljniju istragu na bazi toga. Ovo sam vec iskusio na svojoj kozi i ne bih da se ponovi. Kruzirati 90km/h velikim motorom mi se cini neracionalno i neprivlacno. Drugo, sve asfaltne puteve ovde mozes da odvozas za par meseci. A kad ti to dosadi ne mozes da predjes u napr. Bosnu, Rumuniju itd. Jednostavno, Novi Zeland nema kopnenih granica. Makadamskih i zemljanih puteva je vise. Oni su cesto i jedina veza do veoma lepih mesta i predela. Ako si "osudjen" na samo jedan motor, on mora da bude sto univerzalniji. Srecom, ovde mnogi mogu sebi da priuste 2 pa i vise. Uzgred, osiguranje (cak i kasko), cesto ne pokriva track day. A stazu ima svaki veci grad. Spidvej stazu cak i gradici od par hiljada ljudi. I jedna ispravka: Arthurs Pass je na 2400 ali fita, ne metara. To mu dodje 700 i nesto metara. Ali je to ujedno i visinska razlika jer se startuje sa prakticno 0mnv, sto i nije tako lose, zar ne?

I izgleda kompletan

Pre nego sto su renovirali Cvetni trg

http://en.wikipedia.org/wiki/Apitoxin http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodno-vreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrov-apitoksin http://zlatna-dolina.moy.su/news/pcelinji_otrov/2010-03-26-42 http://metro-portal.hr/vijesti/zivot/zdravlje/reuma-i-artritis-mogu-se-lijeciti-i-pcelinjim-ubodima http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=145 http://bizjo.se/2010/04/07/reumu-i-artritis-lijece-pcelinjim-ubodom/ http://www.jasminko.co.rs/pcelari/tekstovi/proizvodi_pcele_medarice.htm Nisu bas naucni radovi, medicina nije moja struka, ko zeli sigurno i to moze da pronadje. Mislim da je ovo dovoljno. Izvinjavam se sto odgovaram posle toliko vremena.Nekako mi izasla ova tema iz vidokruga. Da, to su novinski clanci i opste poznate stvari. Bio sam veoma zainteresovan za temu pcelinjeg otrova i reumatizma i veoma motivisan da pronadjem relevantan naucni dokaz o njihovoj vezi. Poslednjih 15-ak godina zivota rodjena sestra mi je provela u patnji reumatskih bolova, iako smo i baba i otac i ja pcelari. Godinama sam pretrazivao ne samo internet nego i strucnu literaturu sirom sveta. Validno naucno istrazivanje nisam nasao. Ne kazem da ne postoji, ja ga posle vrlo temeljite pretrage nisam nasao. No to ne znaci da gulas nije zasluzen i da obecanje necu ispuniti prvom prilikom. Pozdrav i svako dobro

Ogradjujem se, nisam lekar, ali se dugo bavim pcelama i pcelarstvom U nekim zemljama Epipen se reklamira i prodaje kao svaki uobicajeni medikament. Cena je oko 300 evra, a rok trajanja 6 meseci. Prosao sam kroz dva treninga za primenu Epipena i aplikacija je zaista vrlo, vrlo jednostavna. Upozorenje u vezi kontraindikacija stoji, i navedeno je u uputstvu za primenu. Zbog prirode posla bio sam u prilici da vidim vise slucajeva anafilaktickog soka kao posledicu uboda pcele ili strsljena. U poslednjem slucaju bio je upotrebljen na licu mesta upravo ovaj autoaplikator i to je pohvaljeno od lekara pri prijemu pacijenta u hitnu pomoc. U ovakvim slucajevima adrenalin (sto ustvari jeste Epipen) je prva stvar kojom cete biti tretirani i u medicinskoj ustanovi i to u visestruko vecoj dozi od one sadrzane u Epipenu. Reakcija na ubod pcele koju je naveo Milanezi, otok 2 dana, svrab, je normalna, uobicajena. I tu velike pomoci nema.Hladne obloge, ispiranje hladnom vodom ce malo olaksati stvar. Iskustvo icatenej-a je daleko ozbiljnije od toga.

Hvala

Jel ima neko obrazlozenje zasto bi sa Epipen-om bio jako oprezan?

I koliko skida PP? Ja slao prijatelju za kupljeni deo i PP je uzeo od njega. Hocu da mu to nadoknadim, ali on nece da mi kaze koliko.

Svaka ti čast ljudino!

Kao i uvek odlično Milane!

Ulje: Ako motor neće biti korišćen par meseci pametno je ispustiti staro ulje na kraju sezone, ne samo zbog taloga. Može se usuti bilo koje najjeftinije motorno ulje, tipa "traktorsko", monogradno SAE30, i iskurblati da se ispune uljne magistrale. Ko nema kurblu može da zavergla par puta sa skinutim svećicama okačenim na masu. S vremena na vreme, tipa jednom mesečno ponoviti ovo kurblanje - verglanje bez paljenja motora. Na početku sezone, pre prve vožnje ili paljenja motora zameniti ovo "konzervno" ulje onim koje uobičajeno koristimo. Akumulator: Ako se ne varam proces samopražnjenja je sporiji na nižim temperaturama, pa ne vidim svrhu čuvanja u toploj prostoriji. Naprotiv. Auspuh: Umesto masne krpe u otvor auspuha ja praktikujem skidanje lonaca i odlaganje u uspravnom položaju, ali je monaža- demontaža istih na mom motoru brza i laka. Gume: Kada je na centralnom štenderu motor se oslanja samo još na prednju gumu. Pod krajeve osovine prednjeg točka podbacim nešto da se prednja guma odigne od zemlje i rastereti. Još i bočne strane guma premažem glicerinom. Koliko je korisno ne znam, ali lepo izgleda. I naravno, stalno održavati propisani pritisak u pneumaticima, bez obzira što se motor ne vozi.

Waikuku Beach, oktobar 2015, Canon sx230

Znoj sam po sebi ne smrdi, problem su bakterije koje se razviju na njemu. Postoji staro, efikasno i jeftino rešenje. S vremena na vreme usuti u obuću malo sode bikarbone. Što se čarapa, i uopšte aktivnog veša tiče, priča sa sintetskim materijalima, odvođenjem vlage, brzim sušenjem i sl. zvuči logično i lepo. Zbog toga isprobah sve i svašta. Na kraju ipak najradije koristim stari pamučni Čeriš komplet i tzv medicinske pamučne čarape. Kad se oznojiš mokra je i sintetika isto kao pamuk. Jeste, malo se brže suši ali i tanki pamuk ne zaostaje puno. Prednost pamuka je mnogo prijatniji osećaj na koži, a meni to puno znači, i malo manje smrdi. Više pažnje obraćam na dobru ventilaciju, polupropusne membrane na čizmama i odeći, i luftere. Kao i u svemu drugom, svako na kraju mora da nađe svoju ličnu dobitnu kombinaciju u pogledu moto opreme. Na žalost to košta i vremena i para.

Ma tri ovak'e Aprilije da sa'ranis Deda.

Mali podstanari danas poleteli prvi put

"Triple Crown Special" Pozlaćeni motocikl Ajvona Mejdžera (Ivan Mauger) šestostrukog svetskog šampiona u spidveju, kod nas nezastupljenog i malo poznatog vida motociklizma. Mejdžr je jedan od najtrofejnijih (po nekima i najbolji) motociklista ikada sa 6 svetskih titula u Speedway i 3 u Long Track prvenstvu, plus nekoliko timskih. Nakon dve titule, ’68 I ’69. dvojica amerikanaca obećaše da će pozlatiti njegov motocikl ako po treći put zaredom postane svetski šampion. Tako i bi. Evo ga danas u muzeju. PS Mislim da je masina JAWA

Gde si napravio ram?

Mala porodica iz komšiluka