Јутрос се укључујем на аутопут са Душановца. Чика неки старији поприлично брзо иде али скроз десном траком јер је у ове две друге велика гужва. Не планира да се искључи на Душановац већ иде право и даље, преко обе пуне линије и кратког дела зауставне траке са намером да настави право и настави да иде траком којом се ја укључујем на аутопут. Кочим, свирам (а сирене камионске, две, хвала бившем власнику) те он успорава и "пушта" ме да се укључим... Покажем му руком да је идиот, питам га шта ради који мој и да ли је нормалан и помињем му фамилију а он наставља своје, још жури и почиње да ми свира да се склоним. Тада скоро стајем, прва, лер, и полако. Свира мученик, свира и неко иза њега што исто жури и исто се понаша ал' џаба, сад ћу ја да вас успорим кад нећете сами, бар до Платнера... И би тако, бар сам мало истерао своје и би ми лакше, нећу да лажем а и поздрављао сам их средњим прстом док су они свирали, тих целих 200 метара рецимо, најдужих у њиховом животу вероватно... шта ћу кад сам говедо...