Лакше ми било док сам веровао да је само до гуме и тежине

А двапут је двапут... ЛМ, дошло време за наше кратко годишње путовање. Као и до сада, ово се планира одмах након завршетка претходног путовања и чека се годину дана на реализацију. Разлог чекања је увек исти, финансијски. Време се уклапа са осталим обавезама, деца на распусту код бабе и деде а ми најзад користимо 5 дана само за нас. Ове године ће то бити Румунија али не само ТФ и ТА мада су они незаобилазни. Ја сам већ био, она није, ред је да се оде још једанпут, можда и последњи пут. Има толико места на која треба отићи да је глупо (бар нама) понављати једно те исто. Тако рецимо и за море, никад не идемо у исто место два пута. Зашто би? И опет, као и прошле године, гледам у временску прогнозу и нервирам се. И то траје данима, недељама. И опет, пар дана пред полазак одустајем од гледања иако сам се већ напатио. Паковање нам је већ уходано с тим што овај пут носимо и кишна одела. Планина је то... Дан 1. Понедељак, буђење у 6, доручак, кафица и около 7 ајд полако. Јаворка напакована још синоћ, не буни се што је третирам као кобилу. Искрено, под овим теретом свака кобила би провриштала. Јесте она направљена за таква путовања али опет сва три кофера пуна до врха, танк торба такође, ја са својих 140 килограмчића и госпођа са више него дупло мање килограмчина па ви сабирајте. Много више него што је пријатно. Ипак, лети, не смета јој, иде исто као и кад сам сам и го. Добро, не баш го, схватате поенту... Време је очекивано тмурно али није најцрње које сам видео. Надамо се да ћемо имати среће па да нећемо да киснемо баш цео дан. Суве јесте али питање је тренутнка. Идемо Смедерево, Ковин и ка Белој Цркви. По савету колега са форума, стајемо пред границу да заменимо паре у оној продавници. Кафана још не ради. Киша још не пада. Једини смо на граници. Пандур пита где идемо, што идемо и каже све у реду идите сада до колеге цариника. Долази нека цица у униформи и каже померите се одмах ту код оног колеге. Тај колега прича са неки ликовима нагнут на њихов прозор од аута. И прича. И игнорише нас. Чекамо, не смем да се буним. Покушавам да му дам знак очима и питам га докле ћу да стојим као будала овде. Не иде. Погледа нас и окрене главу и настави причу и смех. После неког времена излази опет она цица и прича му нешто. А шта ви чекате, пита? Па тебе, рече госпођица да се теби јавимо. Аха, добро, ништа не треба, ајде идите. Ја будала, шта ћу, окренем се и одем. Јебе луд збуњеног. Стајемо на првој пумпи да сипамо квалитетни али јефтини румунски бенѕин. Дај сендвич кад смо већ ту и дај оно кишно одело јербо је малко мрачније него кад смо пошли, мада и даље суво. Крећемо даље обучени, сад може да пада, мирни смо. Срећа да је хладњикаво па није проблем возити у оделу, не кувамо се него нам таман фино, пријатно чак. Идемо до Оравице, заламамо десно ка националном парку и кроз исти на север ка Решици. Време за још једну паузу, кафицу, сендвичић, крата поглед на отворени музеј локомотова. Довде је цео тај пут сасвим пристојан. Одавде креће много леп, нов асфалт ка Карансебешу. Ми нисмо стали али ако идете овуда станите овде, црквица поред пута, много лепо изгледа, уређено, фино и чисто, лепо место за предах. Ту опет паузирамо на пумпи, кафица, локални слаткиш. Возимо право ка замку Хуњади. Ту се задржавамо мало дуже, сувенирчићи и све што иде. Време и даље тмурно али суво. Од замка идемо на север ка националном парку Апушени и месту Бучум. Пут је и даље поприлично добар. Ту нам је прво одредиште и смештај за препоруку. Завучено, мир, тишина, чисто... Апартман у приземљу, мотор поред прозора. Доручак је укључен у цену од 43е а газдарица је испала царица и спремила нам вечеру, која иначе није у понуди али видех у коментарима да је могуће организовати то. За вечеру смо доплатили можда неких 7е више, за обоје. Уживамо у клопи, домаћем пиву и на заслужен одмор. Данас смо прешли око 470км, највише од свих планираних дана јер смо најодморнији. И би вече, и би јутро, дан први.

Хвала, да знаш да хоћу!

Добро је (мислим није баш али...) има вас са сличним искуствима... Нешто размишљам да следеће гуме које купим буду исте тврдоће свуда, не као до сада са овим средњим тврђим слојем, па да видимо... Што се тренутног средњег дела тиче, видим да ћу морати да запалим сам до Љубљане на кафу и назад, да их мало изједначим [emoji39] можда би помогло... Иначе, тераћу ја ове још дуго, шара је дубока, гума мека, ионако не планирам неко озбиљније путовање до идуће године у ово време... Сент фром мај Шајоми...

Вратих се из Румуније (~1800км) и гуме се фино издеформисале. Са прошлим сетом је била иста прича. Бивше пумпане на 2.6 и 3.0. Ове садашње сам још дигао на 2.7 и 3.1. Можда сам требао и више, не знам. Јесам тежак, јесте да идемо у двоје и са пуним коферима али зашто ми се све гуме овако искриве? Почиње да смета, вибрира, нервира, брује, чују се. Али, и даље меке и даље лепо држе. Киснули смо лепо, возили по сувом лепо, ма гума је невероватна, још увек мека, лепи за асфалт, само ме ово за деформисање буни... Обратите пажњу како је средњи слој неистрошен а са стране се потрошиле и увукле и као што рекох искривиле. Видите и шаре, на свакој шари је почетни део виши од завршног. Невероватно... Шта каже струка, где грешим? Иначе, сад су на 14.500км. Сент фром мај Шајоми...

Их, 15цм дужи, мислим виши... еее...[emoji849] Ја сам прво приметио ово зло те сам брже боље потерао још малко да се цифре замене... Онда сам заменио сијаличице за позицију јер су ове почеле нешто да прескачу. Проверио и продувао филтер за ваздух, навукао нову проширену гуму на мењач и играо се са неким мрежицама које ми годинама стоје у торби... Све у свему ништа паметно... Сент фром мај Шајоми...

Хвала на одговору брале. Видиш, тако се понаша одговорна особа на одговорној функцији, дајеш другима добар пример! Замерка предочена, замерка објашњена, хвала ти на томе! Жив био! Сент фром мај Шајоми...

Једна до две критике, поред свега доброг што је до сада било, а већина ствари је добро функционисала. Није свако за редара. Тројица погрешила скретање на аутопуту и онда се враћају у супротном смеру, страшно... Такође, разумем да ми возимо у средњој а редари су брза и зауставна и све лепо блокирају и све функционише, али, оно пресецање колоне нагло из брзе у зауставну па назад, и тако више пута, то није ни за циркус. Смирите мало доживљај и понашајте се професионално ако већ радите тај посао. Сент фром мај Шајоми...

Људи, видесте ли и ви оних 10ак прелепих девојака на коњима које нам машу, или је само мене сунце ударило у главу?!? Сент фром мај Шајоми...

Сент фром мај Шајоми...

Тај пут од Јајца долином Врбаса ка Бања Луци ми је остао у лепом сећању...

То је најважније! Сент фром мај Шајоми...

Тај предњи део увек настрада и потражња за деловима са предње стране је увек већа. Мене би једино виљушке интересовале али као што си рекао то сигурно није употребљиво. Можда онај доњи део, како се зове, чизме, ваљају ли оне? Можда предњи ногоступи, оне гуме ми се скроз излизале а не знам могу ли оне да се мењају, је л' мењао неко? Сент фром мај Шајоми...

Тако је, само, он и даље ради у позадини. Значи или чупање кабла или прекидач. Сент фром мај Шајоми...

Е теби не може [emoji39] Сент фром мај Шајоми...

Па, ако је тако, ових дана ће онда да звучи за све паре [emoji16] ем врућине ем се ова моја греје као луда и иначе, egg cooker... Сент фром мај Шајоми...

Да, сипао сам пре непуних месец дана. До сада је било махом Мотул 5100 или Ипон 4000РС и сл. и разлика у мењачу је више него изненађујућа... Сад, чини се да и агрегат лепше звучи али то је питање, ипак је ново уље сипано, не знам. Сент фром мај Шајоми...

Моја Јаворка нема те фенси компјутере па не знам да ли мање троши и мрзи ме да рачунам... али знам сигурно да мењач никад није био мекши. Стварно невероватно, као у пекмез, одушевљен сам. Сент фром мај Шајоми...

Мени моја ради супер! Него, повезао мајстор лепо, кад палим мотор пали се и она али да ли има нека фора да се угаси скроз кад не желим да је користим? Мислим, знам да има дугме да угасим дисплеј скроз али она ради у позадини. Знам да могу да ишчупам кабл где је осигурач ту близу самог уређаја али, има ли трика неког другог јер ја УКЉ/ИСКЉ дугме не видим...? Сент фром мај Шајоми...

Први утисци, мењач никад мекши није био. Ако изузмемо убацивање у прву када се Јамахе генерално лепо чују, остале се нити чују нити осете. Веома пријатно сам изненађен... Сент фром мај Шајоми...

На препоруку @Satelis (хвала чика Даре) отишао сам код Вука (Вук Мото на Звездари). Ради махом Јамахе, за њих је овлашћени сервис, вози Јамаху и педантан је скоро као горе поменути чика Даре [emoji16]. Морам да га хвалим, заслужио је у сваком погледу. Поврх педантности, миран, сталожен, господин човек, лепо смо причали, исте људе знамо, ма све потаман. Ако се питате где Јамаху да возите, ето... Сент фром мај Шајоми...

Брз опоравак желим колега. Биће дана, само лагано... Сент фром мај Шајоми...

Fjr1300 | Cycle World | JULY 2002

Јебига, нисам у том фазону. Под старе дане и возим и живим дефанзивно. Лакше ми. Окренем се, одем, ставим тачку. Сент фром мај Шајоми...

Ево да поделим најскорије искуство са тада мојим (али не више) мајстором Заретом код плавог моста. Ко је читао ову тему пре, зна да сам га хвалио јер је моје искуство било такво, без замерки, без проблема. Пре пар година смо мењали ланац и шпанер. Мотор се чуо као трактор али после замене је био као нов. Сутрадан ујутру, ја до мотора а оно мало уља испод. Видим, капало је са десне стране, са једног од многих шрафова који стежу деклу. Наравно, одем одмах до њега, ту је био његов шегрт, дотегне само један шраф који није био дотегнут лепо и то је то – решен проблем, све ОК. Мали жути картон али ОК, прешао сам преко тога, дешава се, јебига. У неком наредном периоду осећам промену, рекао бих незаинтересованост или преокупираност послом. Слаба комуникација, све што се одради – одради се али лепо се види да је одрађено на брзину. Он испред гараже у сваком тренутку има преко 10 мотора, у гаражи још толико. Питам за неке делове, каже видеће, никад се не јави, заборавио, јебига идем и преко тога. Питам за уље и филтер, да ли ја да купим или има он, опет нема одговора. Тек кад сам стигао на договорени мали сервис, он се сетио да сам га питао али ја сам већ до тада све набавио. Е ту сад долазимо до тог малог сервиса, тачније мало продуженог. У договору са њим, довезем мотор дан раније него што је предвиђено како би тај дан могао да се посвети њему а не да мене чека. Због гужве сам и чекао поприлично на термин. Кад сам стигао дајем му све делове и списак, црно на бело шта да ми одради (а већ сам и на телефону то рекао). Онда ја читам списак и потврђујемо све заједно. Све ОК, одох на посао, зови сутра кад буде готово. Сутрадан, јавља да је готово. Од арене на НБГ до плавог моста путујем сат и 20 минута ГСП-ом и трчим овако дебео да стигнем пре 5 јер до тада ради. Сачека ме 5 – 10 екстра минута али се већ пакује. - Је ‘л све ОК? - Јесте, терај. Плаћам и частим. - Хвала пуно што си ме чекао. - Ма нема фрке, све ОК! Еј, да, намонтирао сам ти ове грејаче за руке што си донео али окрећу се мало. - Чек, како мислиш окрећу? - Па ставио сам по тачкицу лепка, нисам смео више али изгледа није баш лепо ухватило. Ова десна држи али лева не. - Па шта ћемо по том питању? - Па дођи неки дан ујутру па ћемо да решимо. Игра ми око малко али јебига, шта да радимо, радња се затвара, доћи ћу већ “неки дан”. Гледам кесу са остатком делова и уља. - Еј, а овај кабл за навигацију, ниси ми то монтирао? - Е да, то сам заборавио, јебига. Ту је крај расправе на ту тему изгледа, окрете се човек и наставља да ставља моторе у гаражу. - Еј, да, нисам мењао уље у кардану. - Што ниси? - Отварао сам, погледао, уље је као ново, нема потребе да се мења. Сад ми игра и друго око. Па бре, флаша уља 1000 дин, у кардан иде 200гр, много си ми уштедео а прошло је годину дана од сервиса, тачније 6.000км и то је било на списку под обавезно и ти си одлучио да не треба... - Пакнове ниси мењао? - И то сам проверио, нема потребе, могу још дуго да издрже али јесам ти заменио уље у кочницама. И спустио сам мало онај леви фар, сад је ваљда ОК. Рекох себи, добро је да је нешто ОК. - А она лева магленка, што прекида, рекао си да ћеш да провериш кабл или контакт јер кад ја пипнем кабл руком она трепери. - Ма не, не трепери она због тога него сама од себе, изгледа је готова. Палим мотор, магленка ради као и до сада, ја пипнем кабл она прекида опет. Ћутим, седим на мотору, гледам на ту страну где висе каблови до пола резервоара од ових грејача. Видим да се један део тих каблова завршава у левом делу мотора у некој пластици. Та пластика стегнута али погрешно намештена, штрчи ћоше цео центиметар у вис. Сад ми игра и нос и оба ува. Мислим, неки ме знају, неки не, а ови који ме знају – знају да сам веооома педантан па и болестан што се тога тиче и мој ум не може да поднесе све ово у истом тренутку. Тај тренутак је иначе требао да буде мој тренутак кад ми је мотор цакум-пакум и ја одлазим ка заласку сунца а не ово... Ћутим, притиснем дугме за паљење грејача, да видим како то ради у пракси. Блесак па онда мрак. Ништа. Клик, клик, клик... џаба. Пробам подизач ветробрана, одмах ту поред је дугме, неће ни он. Жмигавац ради. Претпостављам да је стручно повезао грејаче на исто место где је и подизач и да је осигурач рикну од преоптерећења (то ја као лаик). - Нешто није у реду? - Па неће ови грејачи да раде, а ни вертобран. Клик, клик, клик... мук. - Хм... ништа, дођи неки дан па ћемо да решимо и то, не брини. Ћутим, не могу да се свађам али знам да се ми више не видимо никад... Крећем ка послу поново. Игра ми цело тело као тренутак пре него ћете да се разболите. Лева рука се окреће са све грејачем. Десна и она. Могу да дам гас само 20%, све преко тога окреће и целу ручицу. Возим 10 километара до посла пола сата, кроз зауставну, полако, замишљен, погубљен у времену и простору. Шта сам му урадио, чиме сам га наљутио, чиме сам заслужио оволико непоштовање. Хвала мајсторе на свему, жив био!