Ех, мало ми то (то је и она рекла...). Него, које су ово Континентал гуме и зашто су тако повољне? Мислим, Митас ТФ је 25к сет у тој димензији... CONTINENTAL ContiMotion (120/70 ZR 17 + 180/55 ZR 17) set | Xmoto WWW.XMOTO.RS CONTINENTAL ContiMotion (120/70 ZR 17 + 180/55 ZR 17) set

У којим димензијама? Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Хм... да, јесте... Па добро, да ли је исплативије дати више пара за гел или не мора? Да ли вреди тих 50% веће цене?Такође, који ми треба, леви или десни плус? Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Одлично, хвала за инфо, потражићу. Нађох неку Варту још јефтинију http://autokes-delovi.com/wp-content/uploads/2015/06/akumulator-017442.jpg AKUMULATOR 12V 12Ah YB12A-A VARTA - Internet prodavnica Auto Keš AUTOKES-DELOVI.COM Veliki izbor akumulatora za sve vrste vozila. Porucite putem interneta i ocekujte isporuku za 48 sati. Елем, хвала што мислиш на мене и на моје виљушке [emoji16] али одустао сам од те акције, причаћу вам све на тој кафи, пиву, ракији... Говорите време и место, ред би био стварно да се испричамо малко, уживо... Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Јасно! Узгред, да ли је неко узимао скоро акумулатор? Занима ме који ми треба, шта да тражим, евентуално препорука... Овај мој у последње време успорено и једва окреће... сва срећа да лако пали али време је за замену... Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Мој колега по мотору је познат да вози као пензионер... [emoji39] @mrxfon Свака част за женче што поштено прати твој темпо... а видим да може и да те одмени ако затреба [emoji6] Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Одлично! Ја ћу да направим списак а ти ћеш ми рећи цене и настављамо преко ПП. Чујемо се ускоро. Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Чек бре, коме треба брже потезање од ФЈРа кад ионако неки модели иду испод 3 секунде до стотке? List of fastest production motorcycles by acceleration - Wikipedia EN.M.WIKIPEDIA.ORG Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

А да ли би могло рецимо заставе земаља, за сада само европских, мањих димензија, па да ја лепим по кациги где смо све били? [emoji6] Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk

Ју, ју, што лееп овај сребрнко скроз десно

Потрудио бих се и ја. Шаљите детаље кад их будете имали...

Нисам успео за ове 43 годинице, изазов је за 20 дана, једино ако ми одаш тајну... п.с. Увучем се ја сваке године, користим ону технику навлачења одела на мото одело па тек онда облачење, и ради, само панталоне брзо пукну.

Да ли су опет универзалне величине или има наде и за нас дебеле? Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Потрудићу се, ево тренутне цене (мање него Митас код нас):

Па да, слажем се... И биће тако, или Митас опет са мало вњћим притиском или за исте паре Ангел ГТ или БТ023 ГТ из швабије... Иста лова. Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Ал' да видиш какав је осмех имала кад је питала:"Је л' БемВе?" и како се сневеселила кад је чула:"Јамаааха"... [emoji16][emoji16][emoji16] Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Стиже зима, право време да се пише… ко је луд да седи лети испред компјутера… ЛМ, реално, женче никад није делило мој ентузијазам и узбуђеност када су у питању двоточкаши… мада је то код мене почело мнооого пре ње… Када сам ономад купио Јадранку, помало је почела да се возика са мном, али само на кратке вожње. Онда се десило шта се десило и ја сам био убеђен да чак и ако поново купим мотор, она неће хтети да се вози. Јаворка је стигла а она је наставила да се возика. Јакна, панталоне, опрема… не буни се када кажем да јој треба… купујемо редом… То ме је начисто збунило… Онда вожње, кратке, па дуже и даље па дођосмо и до овог тренутка… Деца су порасла толико да можемо да их оставимо код бабе и деде, 100км од Београда . Возимо их тамо а онда се ја враћам по мотор. Крећемо из села. Мало сређујем шта има да се среди, купање, чишћење, гориво, гуме пумпам мало више… Сва три кофера пуна, танк торба такође. И би вече, и би јутро, и дан први… Дан је тако лепо започео. Порука на букингу да је смештај за то прво вече отказан. Наводно нека поплава на спрату па вода у приземљу па не може да нас прими, pa… Касније се испоставило да то није баш тако него да су због неких дешавања (филмски фестивал) у граду ипак решили да издају стан за већу лову од оне коју би смо им ми платили. Банда. На брзину нађох други смештај, одлична оцена, двориште, слике, чудо како га не видех пре… мора да има нека цака… Али, нема везе, имамо где да спавамо, биће то ОК… Малко сам се плашио колико ће јој бити напорно ако много километара пређемо у дану те сам смиривао и њу и мене чињеницом да можемо да станемо у сваком тренутку и да стварно нећемо много да прелазимо. Лепо је време, идемо лагано ка Тополи па наниже ка Руднику, Милановцу, Чачку… Јаворка и ја ту пут знамо напамет мада и остатак пута смо прошли већ једном или двапут са другарима. Прва станица, релативно брзо, хидро-електрана Међувршје (не додавати С између У и В). Огладнех, време за фруштук и проверу стања… Кад смо већ лепо јели, може и кафа. Неки ресторанчић. Седимо… оде она до ВЦ-a. Врати се… Одох ја… Вратим се… још увек нема конобара. Хвала лепо и довиђења . А нема гужве, рано је ујутру…Настављамо, Овчар Бања, Пожега, Севојно, Ужице… Пењемо се ка Златибору и свраћамо на следећи пит-стоп код Лоја. Има и конобара и кафе и сока… Пауза… Одатле крећемо даље, до прве раскрснице и заламамо десно, ка Тари. Код Кремне, опет, супротно од Таре идемо ка Мокрој Гори, на границу. А тамо, хаос. Обилазимо бар 50 аутомобила и стајемо, безобразно, на 2-3 аута пред шалтер. Причамо са неким госпођама из Београда, кажу да чекају већ сат и по времена. Хаос. Лагана вожња и… Вишеграде, граде, где је моја драга?!? Ах, да, ту је одмах иза мене… Правац мост, још који сендвич, пићенце и по ко зна који пут одушевљење и мостом и зеленом бојом Дрине. Видите како лепо трегери истакну мој стомак, тај дивни храм у који је улагано годинама… Идемо даље. Пролазимо милион и један тунел путем ка Горажду (успут је и она реплика из из Лепоте порока: “хочу кучи у Меџеџу” мада нисам ни сигуран да је то та Међеђа,али свеједно… Пре Горажда га заламамо на север ка Романији. Ту смо пратили неки пут преко Рогатице и Соколца. Баш негде на том путу, леп призор на брдашцету, бели се лепа црквица, ни сам не знам што не стадосмо и би ми криво . Фини пут, не претерано добар, али далеко од тога да је лош. Још мало и ето нас у Сарајеву. Нађосмо онај смештај што сам га резервисао изјутра. Шта рећи, рупа. Буквално. Рекох да ми је било сумњиво и био сам у праву. Додуше, млади газда ми је помогао да убацим мотор у двориште. То је било ОК. Све остало није. Прво, док ми убацујемо мотор, добацује газда газдарици која је у дворишту, упознаје се са мојом лепшом половином. Каже јој:”Амела, да видиш како је лееп мотор, праaaва зууца!” А она одговара:” Да л’ није БемВе?!?” (кад се тад нисам шлогирао никад нећу)… а он ће њој “ма какав БемВе, Јамаааха, ти знаш, какав БемВе”… То никад нећу да јој опростим… Даље, слике на букингу су заправо од другог смештаја из друге куће у истом дворишту. Подрум од куће, прљав, хладан. За ВЦ се изађе у двориште па у кућу па на крај ходника. Врата од ВЦ-а не постоје него су нека сломљена хармоника врата па сам морао и стражу да чувам… Ма, нећу бре ни да их се сећам. Видим да више ни не издају тај ћумез. Мора да је моја рецензија уродила плодом, а била је, па рецимо, поштена. Наравно, нећемо да дозволимо да нам то поквари пут. Брзо пресвлачење, сређивање и правац град. Прво ћевапи, код Ферхатовића наравно. Гладни ко вуци. Затим препоручени сладолед од лешника у сластичарни Египат, шетња сувенири и хидратација, то је врло важно… Све по ПС-у. И би вече, и би јутро, дан други… Буђење, бежање из смештаја знајући да ниједан други не може бити гори. Довиђења и хвала на свим рибама. Пробудимо Сарајево па правац доручак. Е сад тек може даље. Прва станица другог дана, после горива за Јаворку, било је врело Босне. Дивно месташце. Сека на улазу нам наплаћује јефтиније карте, изгледа је провалила да смо студенти те смо те карте и добили . Крећемо ка Јабланици и Мостару. Пролазимо кроз Хаџиће и није нас сатр’о воз. Пролазимо и кроз Брадину али овога пута мурија није блокирала цесту. Све ОК! Идемо ка Јабланици и пут је задовољавајући. Пут поред Јабланичког језера је диван, призори прелепи, фино за вожњу. Прво обилазимо мост, не остављамо рањенике него настављамо даље. У претходним путописима смо помињали јагњеће печење у Јабланици. Нисмо свратили јер смо још варили оне пите и буреке али, ако вас пут нанесе, планирајте да једете. Боље нема. Тачка. Сада креће, по мени, један од најлепших путева које сам возио. Асфалт савршен. Кривине благе. Са једне стране брда и планине, са друге стране Неретва. До Мостара је тако и просто милина за вожњу. У том тренутку скоро да никога није било на путу. У неким тренуцима сам возио и преко 100 на сат доћи ћемо до тога касније… Све у свему, одавно нисам тако уживао, феноменално. Стижемо у Мостар. Покушавам да се пробијем до турског купатила. Ту нас је прошли пут довео колега Ранко и желим опет ту да се паркирам. Запамтите ово, за сваку препоруку је. Нека вас не збуни последњих 100м калдрме. Келнери из последњег кафића на том путу покушавају да нас зауставе и натерају да паркирамо где и остали БемВеји и да платимо, што нам не пада на памет. Кажем му да идем само да се окренем и наравно настављам до хамам-а. Елем, ајд што је бесплатно, нема контроле, на 50м од моста и у самом центру збивања него има и чесму са хладном водом и хладовину. Па не може боље ни на филму… Приметићете да се мајице суше а јакне кациге и танк торба су уредно везане сајлом коју имам за те потребе. Касније, када смо се вратили, схватио сам да сам све то лепо увезао али да нисам привезао и за сам мотор… Неко је могао само да узме све и оде. Шта ћу кад сам сом. Додуше срећни сом овога пута. Шетамо, купујемо сувенирчиће и клопамо, глад нас је већ стигла. Мене посебно. Још ми мирише оно печење из Јабланице… Добро се окреписмо и крећемо даље ка Требињу. Путујемо ми тако и наиђемо на застој негде око Љубиња. Стадох поред Варадера, Хрватске таблице. Она и он већ нервозни. Више он него она. Окреће се и из чиста мира ми каже да више не чека него иде без обзира што чика полицајац не да да се прође. Гас, одоше они, полицајац махну али овај оде. Онда дође полицајац до мене и пита ме: “Где бре оде овај твој кад сам рекао да не може?!?” Ја реко’, који мој, бре?!? Па овај твој, на мотору, сад оде…” и псује човек. Окрете се и каже:”Ајде бежи и ти!” и ја шта ћу нисам чекао да ми два пута каже…гассс… На следећем семафору ето наших комшија, црвено светло. Каже: “Аха, прошли сте? Одлично! Сад ме пратите и видимо се у летњиковцу. Врррруууумммм оде човек. Ми збуњени , какав бре сад летњиковац, појма немам о чему прича. Ајд полако својим путем… Убрзо, све се разјасни. У сред недођије, планина и брда са свих страна, стварно летњиковац. Тако се зове, летњиковац Шишић. Видим паркиран Варадеро. Стајемо. Па како смо ми пре пар година промашили то место, није ми јасно. Ајде, ајде, зову наши нови пријатељи, да видите шта све овде има. Ми ту стално свраћамо. Од разних пића, хране, посластица, слатка, пекмеза, џемова, до вина и ракија свих врста које нигде нисам имао прилике да пробам а и нити ћу вероватно, те од дудиња, те од глогиња, ма све не стандардно и на све то хладовина и поглед феноменалан. “Хајде, седајте, ви сте наши гости сад, шта пијемо?” Рекох, ајд прво да се упознамо… Много прича, мало времена, дељење контаката па ћемо да наставимо другом приликом. Они доста путују, по целој Југи, стварно занимњив један пар. А вози оног Варадера као да га ђаво јури, са све њом… Елем, обавезно свратите, вреди пара… мада не знам колико пара јер нисам смео да платим ништа… Требиње, ту смо. Смештај, па благо је рећи диван. Госпођа на сачекала, гаража је овде, двориште овде. Може пиво? Може торта? Чисто, лепо, удобно… за сваку препоруку! Кратка пауза па идемо до Херцеговачке Грачанице док се још види. Следећа станица платани… хладно пиво, па клопа негде у старом граду и наравно сладолед код грка… И би вече, и би јутро, дан трећи… Доручак у пекари код платана је квалитетан, сендвич поштен . Натанковали се ми, натанковао Јаворку па крећемо даље. Од Требиња ка Црној Гори све узбрдо али добар и квалитетан пут, милина за вожњу. На сваких 5 минута женче се пита како неко може да живи овде у овом камену… навикли смо ми на Шумадију брале… а има кућа, није да нема… Пут нас води на гранични прелаз Ситница. Идемо ка заливу. Боко, еве нас… Појма немам где ћемо тачно да се бућнемо, али договор је да се сквасимо па идемо даље. Идемо у Х.Нови и успут гледам где да станем. Нажалост пут најближи мору није за моторе, само за пешаке, наравно. Стигосмо у центар и схватих да сам у хаосу, у невероватној гужви, да кувамо и Јаворка и женче и ја и да морам што пре да нађем стајалиште. Наилазимо на колегу на Кавасакију, локалац, буквално папуче, шорц и мајица. Брале, помагај, ако Бога знаш. Каже пичи туда и прва десно, ту ти је и паркинг за моторе и море одмах. Све договорено, крећем и нема те прве десно. Толико дуго идем право да знам да сам зајебао. Морао сам да направим толики круг, прво тако паралелно са морем па на магистралу па назад па опет у центар…и, погађате, сретнем га поново. Смеје се. А ја кувам, али смешно и мени. “Ниси нашао, а? Ајде прати ме…” и наставља да се смешка… Та прва десно је буквално била одмах ту али узана, мала и… шта ћу. Хвала брале до неба! Све у свему, исплатило се. Уличица води до саме плаже, градске, ту где је лука. Паркинг за моторе наравно бесплатан. Капија не да да се иде мотором у море, мада неки са скутерима и то раде. Разгаћимо се, што би рекли, и правац на хлађење. Онда пивце, кафа, па опет хлађење. Плажа се не плаћа а најлепша ствар је што има и туш. Бринуо сам се да ме не једе со цео дан после. Ма милина… Задржасмо се скоро два сата . Ово ви је последња мода у Бијелу, јер, одлука је пала да не облачимо панталоне, него полако кроз залив све до Мориња па ћемо тамо да се облачимо. Тако и би. Лепа вожњица до тамо а онда нађосмо хлад да се обучемо и испружимо малко… Мало касније ето нас и да се поздравимо са морем и заливом. Пењемо се узбрдо путем П-11, леп, кривине, голети, поглед… После неког времена наилазимо на ресторан Граховац где ручамо и одмарамо. И то је било по прапоруци, али ниједан други ни не видесмо ни пре ни после, дуго времена… После клопе, Никшићког и одмора настављамо истим путем до раскрснице, лево гранични прелаз Клобук (ту сам пролазио са Јадранком пре коју годину) и Требиње а ми идемо десно ка Никшићу. Пут брз и добар. Ускоро наилазимо на леп видиковац и Слано језеро. Не верујемо колико је секнуло… Идемо даље до Никшића па ка Шавнику и непосредно пре наилазимо на малени ресторанчић Моје Село на правом месту за кафицу, домаћу наравно. “Имате ли неки сок? Наравно, домаћи од јабуке, цеђени, бољег нема…”. И стварно, лепши сок, а да није од јечма, нисам одавно попио… Наставак пута одличан. Прво иду они опасни завоји пре Шавника, нису ни за прву брзину, али зато после долази веома брз и квалитетан део све до оног огромног тунела и Жабљака. Ту нам је база за трећу ноћ. Ноћимо у пристојном смештају. Шетња, клопа, продавница за сутра… И би вече, и би јутро, дан четврти… Доручак у пекари у центру на првом месту. Проверено од пре. Пре него пођемо кући, свраћамо до Црног језера. Мотором до капије. Даље нећеш моћи каже чика. Плаћамо 3е по особи и крећемо у пешачење, није далеко, али у опреми … нисам одушевљен али шта ћу… Пристају да нам чувају кациге и танк торбу. Хвала им на томе. И језеру фали пола воде, али призор је и тако прелеп. Добро, време да се крене. Релативно брзо стижемо на следеће стајалиште, мост на Ђурђевића Тари. Стајемо на кратко, само за фотку две и време је да се мало више километара пређе. Пљевља па гранични прелаз Јабука. Није било гужве. Можда 10ак аута и станем у ред али граничар ме зове да их обиђем све. Свака му се дала… ионако је врућина. Пријепоље. Ту сам огладнео. Колега ми је пар пута причао како треба да свратим у Махову пекару на чувену комплет лепињу са ћевапима . Прескачемо овај пут, али свратићу да пробам и то чудо, само, пре тога не треба јести неколико дана… а и нисам сигуран да ли може да се вози мотор после… Следи Нова Варош, Кокин Брод па Златибор. Када смо видели шта је Златибор постао само смо се поздравили и наставили даље до старог знанца са почетка овог путовања, наравно код Лоја опет. Након одмора настављамо ка Ужицу. Е тад нас је сачекала несносна врућина, једва издржасмо до Чачка. Правимо паузу на пумпи јер смо хтели да се онесвестимо… Горњи Милановац, Рудник, Топола, Церовац… ту мотор већ сам иде, зна пут напамет… Шта да вам кажем, толико дуго смо одлагали, померали и једва се уклопили за ова 4 дана… сад већ планирамо где идемо догодине, наравно сами, деца морају опет мало да се друже и са бабом и дедом… а и треба нам то. Морам званично да похвалим женче… Није реч рекла, нису је леђа болела, није јој дупе трнуло (додуше имам афтер маркет седиште и централни кофер је ушрафљен за мотор) али опет, прво дуже путовање и како каже уживала је. Успевала је и да слика и да снима у покрету и да ужива, све по ПС-у. А ја, ја је нисам ни осетио позади, то је за сваку похвалу. Морам да похвалим и Јаворку . Због тога што сам желео да све буде у реду, возио сам лагано све време. Нигде нисмо прелазили 100км/х, ретко баш ако обилазим некога, али генерално од 80 до 100. Уживанција на максимум. А Јаворка нас је наградила потрошњом од 4.69л на 100км. Да, да, баш толико… водим рачуна о томе. То нам је давало аутономију од 500км по резервоару . Ко каже да тристаћ не може да троши тако мало? А не треба да помињем колико сам ја тежак, плус женче, плус 3 пуна кофера плус танк торба… За та 4 дана смо прешли испод 1200км што му дође око 300 дневно и то се показало као права мера у нашем случају. Више од тога не може, а да је уживање потпуно и опуштенција на максимуму. Време нас је послужило, кише није било, али следећи пут ћемо ипак да гледамо неке дане са испод 30 степени Целзијуса… Одох ја да полако планирам туру за идућу годину. Хвала на читању и уздравље!

Хм... мени ради Елем, пробај овако RSU.de - ehemals ReifenSuche.com DE.RSU.DE Dein Online-Shop mit einem breiten Sortiment und bestem Kundenservice. Unser Warenangebot reicht von Reifen, Felgen...

Што нађох фини сајт у немачкој, за оне који имају комбинацију да им неко тамо купи гуме... огроман избор, лепо све пише, ако је старији ДОТ онда и то напомену, што би ви млади рекли - врх!

У праву си Даре, хтедох рећи, лаган у односу на мој [emoji16] Кад на ту твоју укупну килажу додаш још џак ок 50кг само за мотор па још један џак од 50кг за возача, онда видиш зашто тражим неку екстра гуму [emoji6] Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

За тренутак сам поверовао да постоји митас туринг форс ГТ па сам одмах видео на сајту да су то исте ове гуме које тренутно имам, без оног ГТ дела . Прешао си ме ЛМ, ја сам са тим гумама прешао око 12к за 3 сезоне и не могу да кажем да нисам задовољан генерално али мислим да то мора боље с' обзиром на то како возим (после оног блиског сусрета са трактором). Многи су задовољни гумом али на лакшим моторима. Мој мотор тежак а ја још тежи. Понекад и супруга као ономад, 1500км у комаду. Предња гума се ушиљила релативно брзо (немам слику) и поприлично смета у скретању а задња се посебно издеформисала, слике нису нешто али видите како се појела са стране а није по средини Пумпао сам их на 2.5 и 2.9 по упутству за мотор али тек касније сам сазнао да сам Митас препоручује 2.6 и 2.9. Опет, не верујем да би било неке драстичне разлике. Мени се чини да сам морао то да пумпам много више с обзиром на све горе наведене тежине, не знам колико али сигурно много више. Па ја сам са својих ~135кг сам тежак као двоје нормалних... За Мецелер сам само речи хвале чуо и озбиљно их узимам у топ 3 . Има и неких Бриџстоне Т-31, 32 ГТ које су наводно за баш баш тешке моторе али никога не знам ко их је користио... На трећем а можда и првом месту, узмем опет Митас, најјефтиније су, пумпам их мало јаче па опет 3 сезоне, бемлига... Кумче ми тера Пирели Ангел ГТ на лаганом мотору такође али прешао је са њима (без претеривања) између 25к и 30к тренутно... знам, ал' опет, само кажем...

Ја ових дана гледам шта да турим на ФЈРа да ми траје дуго... возим пензионерски, много смо тешки и мотор и ја а и женче се вози са мном све више... Треба ми нека ГТ гума само никако да преломим коју... Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Подсети ме на онај: "Да ли знаш ко вози БМВ х5? Онај ко нема пара да купи х6..." то их сјебе више него да си им шамар ударио... [emoji16] Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Не знам одговор али само да питам, колико си их платио (ако није тајна)? Планирам их за ФЈР, баш те за теже машине... Sent from my Redmi 5 Plus using Tapatalk

Потражи точкић који се налази са десне стране испод резервоара а ближе седишту. Ту се налази код мене на ФЈР-у, верујем да је слично и на ХЈР-у?