Načelno se slažem. Ali malom Kataloncu je tata izgleda mislio na neku Italijanku kada ga je pravio.

Nekada su trke počinjale četvrtkom; da se malo uštedi - pomeriše početak na petak. A VR kao veliki mag marketinga i PR-a, je za ovu priliku, pomerio početak na dve nedelje pred trku! Mi štancamo stranicu na svakih sat vremena u ovoj temi; od sinoćnih 80'000, broj potpisa peticije uskoro stiže na 200'000 (https://www.change.org/p/motogp-race-director-mike-webb-remove-the-penalty-from-valentino-rossi-and-bring-back-integrity-to-the-championship-2?recruiter=411132314&utm_source=share_petition&utm_medium=facebook&utm_campaign=share_page&utm_term=mob-xs-share_petition-no_msg) Kakva Kim Kardašijan, kakvi bakrači - internet gori. Go VALE Goooo!!! BTW - Kaznu je popio zasluženo i blaga je. Parkirati motor tako da zagradiš drugog vozača je više nego opasno; ritanje nogom i Markezov pad su propratna pojava. Što se tiče MM - nema tu nikakve zavere, za zaveru treba bar dvoje; to mladi šupak hrani svoj ego tako što otkida komade mesa sa velikog šupka. To što je Lorenco u ulozi neprijatelja njegovog neprijatelja ih ne čini prijateljima. Pošto sam ja latentni romantičar, idealan trka u Valensiji se završava na sledeći način: DP pobeđuje - uvek mi je drago kada Deni pobedi; drugo mesto nit smrdi nit miriše -znači JL. VR stiže do trećeg mesta i 10. titule. A mali MM, gde je on ? Jebiga, .... opet DNF. Spetljao se sa Espargarom (koji god od dvojice) u čistom trkačkom incidentu. Nema povreda na telu - samo duboki ožiljak na sujeti. Sviđa mi se ideja da kraj (MotoGP) sezone obeležimo zajedničkim gledanjem poslednje trke. Da zakupimo neki prostor za venčanja pa da bude i trubača - kako dolikuje.

Pogledah ga i ja juče. Nije spektakularno ali je korektno. Malo mi je Rossi-centrično postavljen ali ni to nije pretenciozno. Dobro je kao retrospektiva događanja u zadnjih par godina. Ima simpatičnih snimaka vozača iz mladosti kao i nekih vickastih momenata. Što neko reče - trošio sam vreme i na mnogo gluplje stvari - a ovo jednostavno volim da pogledam. Sve u svemu, kako to rekoša dva legendarna matorca: Statler: This show is awful! Waldorf: Terrible! Statler: Disgusting! Waldorf: See you next week? Statler: Of course !

Svaka ti se dala ! Dok čekam nastavak odoh da overim tvoje prethodne putopise - nešto mi govori, biće mi interesantno.

Milisavu lopovi poharali voćnjak, a po običaju, diskusija se vodi oko toga da li je trebalo da ženi Stanojku.

?

https://www.youtube.com/watch?v=_ZueHaDP4hU#t=101 ***********************************************************************

Kada je sahrana ?

Koliko sam razumeo - imaš kofer. Da li je polu prazan ili pun, nema nikakve veze. Kofer izaziva trešenje kormana i to se dešava ~ između 40 i 60 ili između 50 i 70 km/h. Na manjoj ili na većoj brzini toga nema. Ako je kofer, skini ga pa probaj bez njega; ako to da rešenje znaš na čemu si. Ako i dalje imaš trešenje - protegni noge do Marinkovića u Čačak - on će provaliti šta mu je.

A koja je to gornja granica da se sedne na motor ? Šta ti znači sve ovo što si napisao ? Da ti radiš nešto (i uživaš u tome do jaja) ali drugome to ne bi preporučio ?!? Neću dalje da komentarišem (hoću da ostanem fin a možda i nisam razumeo šta si hteo da kažeš). I ne zameri što pitam sve ovo. Malo sam zbunjen. Pre neki dan sam čitao tvoj putopis. Odličan. Tada reče ovako: "Vešto kroz gužvu, namerno prođem kroz centar. Provlači se kao lasica. Dobro, nemam šta da zamerim. Do Banje Koviljače kojih 7 kilometara, obiđem nekoliko automobila, kamiona, jednostavno kao slobodni vetar. Parkiram u garaži novog najboljeg prijatelja, upalim laptop i izbrišem oglase o prodaji motora." Sa takvom rečenicom bih ja nekome odgovorio da me pita da li da kupi motor ili ne. Opasnosti su tu a izbor je na svakom ponaosob. Pozdrav i da voziš još dugo i u zdravlju. A što se tiče osnovne teme (na koju smo se svi zalepili ko muve na govno) - dobrano liči na "forumsku patku". No kad već oblećem da nije za džabe. Pitanje (naslov teme) je pogrešan. To bi bilo kao da supruga dotičnog na kulinarskom forumu postavlja pitanje "Kako da nagovorim supruga da NAM treba Zepter posuđe?". Ne nagovaraš supruga; kupiš, spremiš ručak i on se oduševi kako je ukusno. Onda mu kažeš koliko košta ali tad više nije ni bitno. Pa kad bi se mi pitali da li treba tiganj ili lonac da se kupi jeli bi samo hranu iz konzerve. U varijanti B (za one sklonije dogovaranju), supruga kaže mužiću kako JOJ (ne Njima nego NJOJ) treba posuđe; on nalazi sve dobre razloge zašto sad nije trenutak da se to kupuje i kako nikako nema para a ona nalazi još bolje razloge kako JOJ je to neophodno i pronalazi načine da ga ubedi i da zatvori finansijsku konstrukciju. U varijanti C, ona nosi pantalone a on nosi suknju pa mu motor i ne treba (mnogo će da mu duva, dobiće upalu onoga čega nema).

Od 11. maja do danas si čekao sa izveštajem !! Mangupski nam udaraš čežnju. Krajnje je vreme bilo da se tema zanovi. Sa radošću iščekujem nastavak. Čestitke i podrška Tanji za položen prvi razred. Čim prije i drugi stepen da se overi - onda mu to dođe kao mala matura.

Zdravo GCB, Ja vozim Fazer-a iz 2005, od 2005, tek nekih 100k km - tako da od skora gulim neki 8 ili 9 par guma. Sve što je Acim nabrojao su dobre gume i ni sa jednom nećeš pogrešiti. Ja nemam neko široko iskustvo po pitanju izbora pneumatika, uvek sam montirao Dunlop-a. Ovo sada je treći po redu set RoadSmart2 - guma je fenomenalna. Bitno je da gume menjaš u paru i da vodiš računa o pritisku. Što se tiče servisa, ne znam ko i šta je radio a moja preporuka ti je da motor pregleda i iservisira Milan Marinković u Čačku. Ako menjaš lanac/lančanike prednji stavi zub manji - dosta utiče na živahnost. S obzirom da te ima (190/90) blago povećanje predopterećenja prednjih federa - umetanjem šajbne u štap bi ti takođe dosta značilo. Mekan je napred, sa težim vozačem lako popije graničnik pri panik kočenju i posle toga ti suljanje po asvaltu postaje realna opcija. Da ga teraš u zdravlju i veselju i mnogo setova guma da pohabaš!

63. Put broj 63. Gledajući mapu (&StreetView & fotose) deluje kao 106 kilometara orgazma. Nemoj to da propustiš. Za tebe cela tura je ~4000 km. Za nekog odavde još 3000km pride. Jak zalogaj i za 3 nedelje puta. Voleo bih, ali teško ove godine. Želim ti da ostvariš zamisao. Inače, nije neuobičajeno u Norveškoj da krajem maja i početkom juna snega ima i dalje u izobilju. Jul bi trebao da bude OK. https://www.google.rs/maps/@62.013746,7.396739,3a,75y,333.09h,43.21t/data=!3m5!1e1!3m3!1sTrXYeijTbZMAAAQZHhqKYg!2e0!3e11?hl=sr

Južnoamerička tura se meni krčka već neko vreme. Kako stoje stvari krčkaće se još. Ali bitno je da krčka; i da se uči španski (portugalski fakultativno). Jedan od načina planiranja itinerera je staviti na gomilu sva mesta koja su interesantna za obići pa onda formirati putanju. Evo malog doprinosa predlozima za rutu (jugo-istočni brazil). Naravno, destinacija nije za dečake ili one sklone ishitrenim odlukama. http://www.dailymail.co.uk/news/article-2778315/I-haven-t-kissed-man-long-time-We-dream-falling-love-getting-married-MailOnline-visits-mysterious-town-300-Brazilian-women-looking-love.html http://www.marieclaire.co.uk/news/beauty/548803/l-equipee-girls-discover-beauty-among-sisterhood.html#

Da li je stvarno ovo vredno razmatranja . I da li ti gledanje motogp predstavlja promil zadovoljstva kao voznja na stazi, da bi uopste uticalo na raspored termina. Promil ili pola promila - nije bitno. Da mi nije vredno razmatranja ne bih to ni postavljao kao primedbu. Ne pišem ovde da bih pravio promaju. To što se Track-day i MotoGP trka održava u istom terminu neće opredeliti da li ću doći na stazu ili ne. Ako ne budem sprečen drugim razlozima, eto i mene da vitlamo krivinama; ali, voleo bih da se termini ne poklapaju. Ako je moguće da se prilikom određivanja termina uzme raspored trka u obzir - super; ako mije moguće uklopiti - opet dobro.

Nastavlja se (loša) tradicija da se track-day organizuje u istim terminima kada se voze MotoGP trke !

Miloše, Motor, oprema i ostale igračke su nebitne ! Sve je to samo malo gvožđa i plastike. Mnogo bitnije je - nemoj da se požuruješ u oporavku, dozvoli telu da se u potpunosti zaleči. Jel se hrkljuš dogodio na raskrsnici Sarajevska/Miloša Pocerca ili na drugom mestu? Brz i potpun oporavak ti želim.

Sjajno !

Prvo pravilo saobraćaja (kako me je otac nekada davno učio - a ja se uverio da je istina) - Vidi i Budi Viđen INTeVi (SMIDSY po engleski) je nešto što nam potpada pod opis aktivnosti. Kada nas četvorotočkaš pokupi, oni (eventualno) dožive stres, mi uglavnom ostajemo da (duže vreme) ližemo rane. Ekonomski, takođe, uglavnom na našu štetu (mi po pravilu sami na motoru - oni, često, sa svedokom u kolima). Nema velike veze da li su pričali telefonom, da li su pijani ili su obnevideli od umora ili je pak situacija proizvod oganičenosti ljudskog oka/uma da procesira informacije (http://www.londoncyclist.co.uk/raf-pilot-teach-cyclists/) - mi smo jebena stranka ! Nema apsolutne odbrane od kretena - jer kreteni su tako maštoviti. Drum je opasan a grad je čista borbena zona - prva linija fronta. Što se tiče Miletove ispravne matematike, tj. većine ostalih vozača: Da bi Video: Prva, najbolja i najvažnija odbrana je defanzivna vožnja. Delimična alternativa je povišeni nivo paranoje (ako neko svojim manevrom može da vas ugrozi, verovatno će to i učiniti - tako tretirajte okruženje). Da bi bio Viđen: Svetla (dodatna, pomoćna, duga - što uočljivija i što više njih - sigurno mnogo pomaže) @VUK - rasveta ti je SJAJNA; ako ti i dalje jednako "izleću" moraš ozbiljno da razmisliš o tome kako i koliko brzo voziš. Sirene - što jače to bolje i bolje preventivno nego prekasno. Auspuh - ne iritanto jak da pali sve alarme kud god prođe ali glasan da nas čuju kad nas već ne vide. Nemamo piste i poligone kakve bi trebalo da imamo. I ja kao i svi ostali, povremeno, drum koristim za ono zašta nije projektovan. Ipak nikada ne gubim iz vida da drum nije staza a saobraćaj nije prijateljsko okruženje. I nisu drugi dužni da se ravnaju prema meni (to apsolutno ne isključuje verbalni koitus sa ženskim članovima familije ovih što me nerviraju u saobraćaju - ali onako ispod kacige, za svoju dušu). Sve vas volim i zato nemojte da se lomatate. @DuLe-Speed - da brzo oližeš rane i ponovo uzjašeš motorče.

Arrivederci Sicilia Subota je, 15. septembar; 14. dan našeg putovanja. Vreme je jutros ćudljivo i plaho. Za kratko vedro, sveže okrečeno u duboko plavo nakon jučerašnjeg potopa pa onda penasto belo i sivo od teških oblaka koji nadolaze poput krda u stampedu. Vozimo u pravcu severoistoka duž SP16 (SP-Strada Provinciale) i ispred mestašceta Macari stajemo da uživamo u pogledu i napravimo par fotografija. Forme nastale izlivanjem lave deluju nestvarno i fascinantno. Produžavamo dalje i nakon 5km stižemo do mesta San Vito Lo Capo. To je rt na krajnjem severozapadu ostrva i vrlo popularno mesto za odmor. Suviše je duvalo a nije bilo dovoljno toplo da bi smo se upuštali u avanturu kupanja u moru. Pri tome su oblaci delovali kao da imaju šta da saopšte. Promuvali smo se malo, popili kapućino pa produžili dalje. Mesto je OK ali za naše pojmove ništa specijalno. Pri tome slutim da je po lepom vremenu to pravi mravinjak, kako i dočarava slika skinuta sa neta. Naš jedini zadatak za taj dan je da se s večeri ukrcamo u trajekt za Napulj. Vozimo opušteno i bez velikih pretenzija da nešto specijalno "uradimo" ili vidimo. U vazduhu lebdi senka razočarenja lepše mi polovine što ostaje bez očekivanog kupanja na čuvenoj plaži ali i ona uviđa da je plaža više jaka na rečima nego na delu. Pored toga vreme nas jednostavno neće po tom pitanju; onih dana kada nismo u blizini lokacija za kupanje temperatura je preko 30 svaki dan; kako se približimo plaži tako se vreme namršti. Vozeći tako bez nekog velikog cilja, stajemo kod mesta Scopello; tačnije neka 3km južno od Scopela u zalivu koji se zove Guidaloca. Nismo kisnuli usput ali je kiša očigledno posetila ovaj zaliv pre nas. Plaža je bila prazna a kafić na plaži baš prazan - nigde žive duše ni sa jedne strane šanka (nažalost i šank je bio prazan). Bora-Bora Beach Bar samo za nas; u redu, hvala, prihvatamo ponudu. Vadimo restlove đakonija preostalih od sinoć i uživamo maksimalno; kako u hrani tako i u pogledu i činjenici da smo "dobili" ceo bar samo za nas. Poklon bogova puta, mali ali sladak. U neka doba tokom popodneva stižemo u Palermo. Nemam dobro objašnjenje zašto smo napravili samo nekoliko fotografija, grad je lep i interesantan. Provozali smo se gradom, prošetali po centru i našli lepo mesto u blizini luke za jesti i ubiti malo vremena do polaska broda. Onda su bogovi putovanja opet malo umešali svoje prste. Dok sedimo u kafeu, po ustaljenom običaju na Booking.com-u nalazimo smeštaj u Napulju koji nam odgovara i vršimo rezervaciju. To jest, pokušavamo da izvršimo rezervaciju jer na poslednjem koraku veza puca. Tri, četiri pokušaja i svaki put isto. Odustajemo od pravljenja rezervacije - uradićemo to sutra ujutru kada stignemo u Napulj. Da li će tako biti? Sa dolaskom večeri ukrcavamo se na barku. Cena za ovaj trajekt je bila ista kao i cena vožnje od Bara do Bari-a samo što je ovaj brod "unuk" one dereglije koja nas je vozila preko Jadrana. Izgled enterijera i ukupan doživljaj nije za poređenje. Ovlaš obilazimo razne sadržaje koje se mogu naći na trajektu (restorani, barovi, bioskop, prodavnice), malo se fotografišemo i glupiramo po palubama pa na kraju odlazimo do naše kabine na tuširanje i spavanjac. I ako je pred nama još mnogo kilometara i nedelju dana na raspolaganju, neka seta je prisutna u mislima jer po prvi put od kada smo krenuli na putovanje jasno se nazire završetak avanture. ______________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

Mokra priča Jutro je bilo oblačno ali je još uvek ostavljalo neku nadu da bi smo se mogli provući bez ozbiljnijih padavina. Dok vozimo ka starom gradu Erice na vrhu istoimene planine, a to je nekih 500m više od kote našeg hotela oblaci su sve bliži našim glavama; ne toliko zbog naše vožnje uzbrdo koliko zbog njihovog približavanja zemlji. Kada u nekih 5km treba da savladate i skoro 500m nadmorske visine to obećava dobru zabavu. Da nije tako ne bi se baš na tom parčetu puta svake godine (još od 1957) održavala brzinska trka "Gara in salita di velocita Monte Erice". Od old-timera, preko najnovijih konjića iz Maranela do bolida formule - svi budu na ovoj trci. I bi mi zabavno, ali zamalo. Serpentine su lepe, baš po meri ali anti-dodola mantra mi nije upalila - prve kapi kiše stižu već kod prve ukosnice. Pri vrhu, kod zidina grada nalazi se parking; tu ostavljamo motor i krećemo u obilazak. Kiša je sitna, dosadna; nećka se da li hoće ili neće da pada - uglavnom hoće. Ulice, uprkos lošem vremenu, nisu prazne. Deo zasluge ili krivice za to snose veliki Kruzeri koji staju u Trapaniju; kada te grdosije pristanu u luci omanji grad ljudi se izlije po ulicama da razgleda okoliš. Vreme koje im je na raspolaganju je ograničeno; za 7-8 sati se ponovo isplovljava. Sunce ili kiša, oni su tu da bi videli stari grad. U manjim grupicama beloputi sever Evrope na pragu trećeg doba tabana u firmiranim mokasinama po mokrom kamenu Erice-a. Tabanaju oni, tabanamo i mi. Oni nose kišne kabanice ili kišobrane a mi, kada se kiša pojača, stavljamo kacige na glavu. Em suvo em toplo. Ruku na srce sami sebi delujemo kretenski, mada, niko nas nije ni pogledao zbog ovih nekonvencionalnih šeširića na glavama. Možda je prošlo tek nekih 15-ak minuta kako se šetamo uličicama kada kiša poče osetno da se pojačava. Sa leve strane vidimo tablu Wine Bar; ulazimo unutra. Nismo jedini koji su pribegli ovakvom rešenju; slobodnih stolova jedva da ima. Dobijamo mali sto za dvoje koji smo napravili još manjim držeći kacige na njemu. Naručujemo po čašu vina a zatim i nešto za pojesti. Dok napolju pada kiša a mi gustiramo vino ovo nije loš momenat da razmotrimo zašto smo mi ovde uopšte i došli. Iz radoznalosti, da vidimo šta je to što je na ovu lokaciju privlačilo ljude milenijumima. Razni izvori različito zbore (ili tumače) a kroz istoriju grada pominju se Sikani, Feničani, Trojanci, Grci, Arapi, Normani, Kartaginjani, Rimljani - i još pola tuceta drugih. Legenda ova, legenda ona; Grčki hroničari pa Arapski hroničari. Nije to lako pohvatati ako pustite da vas šuma podataka preplavi i zamuti perspektivu. A u stvari je dosta jednostavno. Uz sve rizike koje takva odluka nosi ja ću vam svojim prostim i politički nekorektnim jezikom u jednoj rečenici "objasniti" šta je tu posredi. Na vrhu brda postojao je hram pod vedrim nebom; u hramu se slavilo (svečano ali radno) ono što svaki pravi muškarac voli (a nije motor). To je suština, sve su ostalo nijanse. Od Feničanske boginje ljubavi Astarte hram je menjao ime boginje ali nije menjao ministarstvo. Boginja kojoj je ovo svetilište posvećeno uvek je bila boginja ljubavi (& plodnosti, lepote, zadovoljstava,...). Od Rimskih vremena svetilište je bilo poznato pod imenom Venus Erycina. Tehnički gledano, posetite hram i "prinesete se na oltar" boginji ljubavi tako što vam njena njena ovozemaljska izaslanica - sveštenica hrama (jedna od sveštenica u hramu) održi liturgiju. U jednoj brošuri sam pročitao sledeće: ... priestesses housed in the temple, young sacred prostitutes who offered themselves with lust and passion. ... Bez obzira da li je to bila sveta prostitucija, sveti seks ili ritualni seks (kako ko voli da ga zove) - religija mi nikada nije izgledala prijemčivija. Jasno je onda zašto je hram na vrhu brda privlačio u Erice moreplovce iz šireg komšiluka Mediteranskog basena. Nacionalnost i druge trivijalne značajke bi tu padale u vodu. Danas na tom mestu stoji zamak koji nosi ime Venerin zamak, po Rimskoj boginji Veneri. Da je Sicilija kojim slučajem danas Grčka teritorija zamak bi se zvao Afroditin zamak; Sam zamak nema veze ni sa Grcima ni sa Rimljanima - izgradili su ga Normani. Nije ritualni seks bio jedinstven za Erice. Postoje zapisi koji ukazuju da su i drevne civilizacije bliskog istoka imale ovakve hramove. Ali otom - potom, kada posetim te destinacije. Riba i kus-kus kao lokalni specijalitet; pečat arapskog prisustva. Kiša je (manje, više) stala ali su oblaci i dalje tu Gde ima turista ima i suvenira Pogled na Trapani, grad soli i moreplovaca; levo se vide pogoni solane Pogled u pravcu severoistoka; stenčuga na kraju zaliva je rezervat prirode Monte Cofano Pogled iz pravca Venerinog zamka; Torre del Balio i Torretta Pepoli Vrlo niski i vrlo crni oblaci opet kreću u napad. Mi ulazimo u posetu Venerinom zamku. Unutra nas dočekuju dve vrlo lepe devojke, ali .... nisu sveštenice. Uloga im je krajnje prozaična, da naplate ulaz. Ovaj zamak neki nazivaju Normanski zamak; mislim da je tako i korektnije. Normanima i pripadaju zamkovi. Te hladne, odbojne strukture su u potpunoj suprotnosti sa nečim tako lepim kao što je Boginja Ljubavi. Doduše, kamen korišćen za izgradnju zamka uglavnom potiče od hrama koji su razgradili, a koji je stajao na tom mestu, tako da bez obzira što su ga Normani gradili bilo bi povuci-potegni da se pokrene ostavinska rasprava. Ne samo da su rasturili hram nego su i promenili ime mesta; u periodu od 1167 to 1934, grad se zvao Monte San Giuliano. Zamak nije bog zna šta a ulaznica za zamak važi i za muzej u gradu. Kako je vreme bilo šugavo, a muzeji su u principu suva i topla mesta, umerene vlažnosti - i taj smo objekat overili. A bilo je i zanimljivih stvari za videti. Šetnja u delu koje je lepo uređeni park U oblacima Opet šetamo pa u jednom trenutku kada kiša ubacuje u 5 brzinu ulazimo u poslastičarnicu. Više to lepo izgleda nego što je stvarno dobro - mnogo šećera i belog brašna. Ipak su Austrijanci carevi za kolače. Italijani treba da se drže sladoleda - tu su neprikosnoveni. Kada je malo popustilo nastavljamo šetnju. Nažalost nemam mnogo fotografija jer mi aparat nije vodo-otporan a sipilo je sve vreme. Lepi mali trgići, uzane ulice, zanimljiva arhitektura - to je ono što odlikuje Erice. Kada smo se išetali krećemo ka parkingu i razmatramo da li da se spustimo zapadnom stranom brda ka Trapaniju ili da ipak idemo u hotel zbog lošeg vremena. Odgovor će se nametnuti u sledećoj minuti. Dolazimo do motora ali onda spoznajemo pravi smisao sintagme - nebo se otvorilo. Takav pljusak nisam doživeo nikada ranije. Sutradan su nam lokalci rekli da ni najstariji stanovnici ne pamte takvu kišu. Ako nam je za utehu, bili smo svedoci "istorijskog" događaja u domenu meteo-pojave. Da sam onda imao kod sebe GoPro montiran i uključen da snima mislili bi da je u pitanju podvodni snimak - tako je padalo. Džaba nam sakrivanje pod neku nadstrešnicu kisnemo za sve pare. Adrijana je pametno obukla moto pantalone. Ja sam krenuo u farmerkama a nisam poneo donji deo kišnjaka. Mada, bila je skroz mokra i ona; u ovoj situaciji samo bi ronilački neopren pomogao. Posle 10-ak minuta pljusak malo gubi na snazi pa odlučujemo da krenemo. Da se razumemo, pada i dalje i to dosta jako; ulice su potoci ali sam ionako kompletno mokar a i počinjem ozbiljno da sumnjam da će Noe da se pojavi da nas poveze. Spuštamo se niz one serpentine kroz bujice vode koja se sliva sa brda. Između dve serpentine obilazimo autobus sa kruzer-turistima. Gledaju nas matorci kroz zamagljene prozore u neverici i čuđenju. Vozač, što iz rešpekta što iz sažaljenja, skoro da zaustavlja autobus dok ga obilazimo (jurimo 40 na sat) . Nikada pre a ni posle nisam tako temeljno pokisao. Dolazimo do hotela, kad tamo 10-ak motora sveže pristiglih; kolege (takođe solidno mokre) se baš prijavljuju na recepciji. Stigli momci sa Malte; skoknuli trajektom na Siciliju da malo protegnu noge. Na Malti, sa kraja na kraj ostrva ima celih 30km pa im dolazak na Siciliju dođe kao ozbiljna vikend vožnja. Ostavljam Adrijanu a ja produžavam do obližnje samoposluge; valja kupiti malo delicija za večeru. Dok u prodavnici čekam da mi naseku šunku ispod mene se stvara barica od vode koja se cedi iz garderobe. Popodne/veče provodimo u sušenju stvari. Adrijana je ranije zaspala a ja sam još malo gledao TV; Užička Republika sa Italijanskom sinhronizacijom. Anziano, tutto questo pane tua? _____________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]

" ... Neznam kako je bilo Ferariju I Andji, ali meni je bilo mnogo lepo ..." znači važi ono: gospođo, što se mene tiče vi ste *ebani Svaka čast firmi za team building; da je više takvih firmi posao bi bio lepše mesto za život. Lepo od tebe što si podelio iskustvo. Nažalost nisam vozio po stazi ali imam dosta dobru ideju o čemu pričaš. __________________________________________________ ne raspravljaj se sa budalom; ljudi možda neće primetiti razliku

Nešo, možda je to bullshit psihologija, ali je interplanetarnog karaktera. "Mr. Spock, the women on your planet are logical. That's the only planet in the galaxy that can make that claim." Kirk (Elaan of Troyius); third-season episode TV series Star Trek A i to ću da poverujem tek kada upoznam neku Vulkanku. Samo cepaj, đaci su nestrpljivi da uče. ______________________________________

Trapani << > Ulazim u lobi hotela i stropoštavam se u široku fotelju preko puta recepcije. Espresso prego - doppio ristretto. Nemam snage ni do sobe da odem - prvo jedna kafa da dođem sebi. A zašto i kako je akumulator dobio infarkt i umro na licu mesta na ulazu u Trapani - neka se Molder i Skali bave time. Sedimo na terasi hotela, otvorili smo flašu vina koju smo dobili pre dva dana i briga nas. Mi smo u misiji dobrog provoda, neće jedan galvanski element to da poremeti. > Raskomotili smo se, malo došli sebi i sada sedimo sami na jednom od hotelskih patia (terasa). Zobamo šta nam se našlo pod rukom, pijuckamo i igramo se sa dugim ekspozicijama i noćnim modom snimanja. Na brdu koje dominira okolinom nalazi se stari grad Erice. Njegove zidine obasjavaju reflektori - nalik je rasveti koja obasjava Kalemegdanske zidine. Niska oblačnost u brzom prolazu pravi fascinantne svetlosne efekte. Varijacije se smenjuju velikom brzinom i ceo doživljaj podseća na neku scenu iz filma Bliski Susret Treće Vrste. Narednog jutra nisam bio među rano-raniocima. Exif fajl, tužibaba jedna, prijavljuje da sam u 08:15 još uvek duboko spavao. Hotel je vrlo interesantan. Jedna vrata su ulaz u sobu a druga "izlaz" u baštu. Više zanimljivo nego praktično. Prostor bašti ispred soba je otkrivenog tipa. Terase sa puno zelenila su vrlo lepe. Nakon uobičajenih start-up aktivnosti sedam za hotelski računar i Guglarim za potrebnom mi robom - akumulatorom. Kao i u većem delu Italije sve se može dobiti u svakoj specijalizovanoj radnji ali da se naruči i sačeka 2-3 dana. Pošto to nije opcija, finansijski najpovoljnije varijante mogu da ad-aktiram, pa pravac tamo gde vam se obraduju kao frizer ćelavoj mušteriji (nema mnogo posla a ima para ko i za kosmate) - u prodavnicu ovlašćenog Yamaha dilera. Jel ima - Ima; Pošto - 120€; pristavi ga rođo na punjač da se formira, saćem da dođem. Do trapanija ima nekih 7-8km. Možemo da zovemo taxi ali to i nije zanimljivo. Nismo u žurbi, izlazimo ispred hotela da osmotrima fercera li ovde neki javni prevoz. Nema naznaka tako nečega. Hajde da stopiramo iz fore, da vidimo da li će nam neko stati. Iskusno se povlačim par metara u stranu i ostavljam Adrijani manevarskog prostora za pecanje. Prolazi 4,5 automobila i niko se ne prima na palac. Saobraćaj baš redak u ovo doba u pravcu Trapanija. Prođe još par minuta kada nam stade simpatičan čikica u Fiat Pandi. Jel može do grada - može. Stariji gospodin sa nekim kombinovanim invaliditetom; ima neko prinudno držanje glave i otežano priča ali ga to ne sprečava da vozi. Vozi polako ali sigurno i tečno; ne zna baš mnogo engleski ali ima dobru volju da pomogne. Mada nije brendiran, auto pripada pošti a vozač je u stvari sada na poslu i kupi poštu sa par manjih lokacija pa je nosi u zgradu pošte u Trapaniju. Pokazujem mu adresu koju tražim i objašnjavam da smo došli motorom i da nam je otkazao akumulator. Sviđa mu se to što putujemo motorom; kaže ostaviće nas kod zgrade pošte a posle nam odredište nije daleko. Ćakulamo još ponešto usput te kilometri brzo prođoše. Staje on kod zgrade pošte na ulazu u Trapani ali nam kaže da ga sačekamo u kolima par minuta, brzo će on. Nije prošlo ni dva minuta a on se vraća i kaže da će da nas vozi do radnje. Nešto smo mu se svideli, izgleda. Ne samo da nas je dovezao nego je i ušao sa nama u radnju da bude siguran da imaju akumulator za nas i da bude prevodilac ako ustreba. Ja razmišljam kako da mu se odužim. Mada većina nije gadljiva na pare, ovakvog čoveka možete i uvrediti ako mu ponudite novac za uslugu. A i cela poenta stopiranja nije u direktnoj razmeni usluga-novac. Tu u priču uskače ono što sam pominjao u epizodi "Đole i ja" - srpski dinar. Vadim iz novčanika jednu crvenu. Pružam mu novčanicu uz reči da mu je ovo za uspomenu na nas i kao znak zahvalnosti. Za trenutak se snebivao ali je prihvatio vidno obradovan ovim gestom i uz veliki osmeh i srdačno doviđenja pozdravismo se i on ode. Mi ostadosmo da se malo muvamo po radnji. Moto radnje spadaju u onu kategoriju prodavnica u kojima mogu i satima nešto da gledam i merkam. Nije prošlo više od tri minuta a vraća se gospodin iz Pande; nudi se da nas vozi nazad do hotela da se ne mučimo noseći akumulator. Jedva ga ubedih da nema potrebe, da mi i nećemo odmah nazad nego tek za par sati. Još jedanputa se srdačno zahvaljujumo jedan drugome i pozdravljamo te on ode - ovaj put finalno. Ako čoveku date 50 dinara, uvredićete ga; ako mu date plastični upaljač ili hemijsku olovku sa logom vaše firme (i jedno i drugo vrede manje od 50 dinara), obradovaćete ga. Isto važi i negde u belom svetu u sličnoj situaciji; sa 8 EUR nekoga možete uvrediti a sa 1000 RSD ga obradovati. Naravno, sve ovo se da lako prepoznati u nekim osnovnim postulatima ljudske psihologije ili marketinga. Samo, ... tako gledanje lako sklizne u bezdušnost. Zato ja biram da stvari posmatram malo drugačije; ovog gospodina stavljam u isto društvo sa svim onim ljudima sa pumpe i onim taksistom i oni za mene predstavljaju, simbolično, jednu ekipu. Da se izrazim fudbalskim rečnikom, bio je ovo majušan ali psihološki značajan trijumf ekipe starog kova (na golu Skromnost, bekovski red Pristojnost i Čestitost a u napadu Integritet i Empatija) nad favorizovanim predstavnicima protivničkog tima (na golu Sebičnost u odbrani Samoživost i Kukavičluk a u napadu Beskrupuloznost i Proifit). Večna je to borba - svaka pobeda godi. Često, najlepše dogodovštine nam se događaju baš kada stvari ne idu po planu. A to i jeste draž putovanja - neplanirana događanja. Ona daju unikatan pečat svakoj priči; bez njih priča je ... posna...suva.....Google Street View. To me nekako podseća na reči Duška Radovića: "Znanje je dosadno, neznanje je mnogo zanimljivije. Kada znamo, svi znamo isto, a kada ne znamo, svako ne zna drugačije". Zato treba putovati - da se sretnemo sa svojim neplaniranostima. Naravno, akumulator nije bio formiran. Prvo da ja platim pa će se oni onda latiti posla. Dođite za dva sata, reče momak sa druge strane pulta. Mi se još malo muvasmo po radnji pa krenusmo laganim korakom niz ulicu, put centra. Dok se akumulator punio strujom i mi smo se punili; sirom i vinom pa ondak sladoledom pa ... tako to... redom. Dok se sada prisećam - nema ničeg upečatljivog vezano za ostatak tog dana. Ušli smo u veliku prodavnicu Minhenske marke; dole automobili na spratu motocikli; novi i polovni; i garderoba. K1200GT; K1300GT polovni, dosta povoljne cene; valjda je GS manija toliko snažna da ove putne lađe padaju u zasenak. Merkao sam ko zmija žabu jedne pantalone; Summer 2 Pants; pametnije napravljen i lepši komad moto garderobe nisam video. Prodavac nudi 10% popusta a ja sam tražio 30%. Nismo se našli; možda nekom drugom prilikom. Na parkingu hotela sam zamenio akumulator, ponovo smo operativni. Erice, spremi se, ti si sledeći na redu. ____________________________________ Tobecon ti nued [latinski - ‘ćeraćemo se još]