Odosmo mi u off debelo, ali bar je tema čitana pa se možda i nađe kupac za TDM 900. FJR retko (ili nikad) kupuje onaj ko će ga voziti do kafića ili ima manje od 1 metar (100kg). Dakle, na otvorenom beskrajna snaga i upravljivnost su skoro bez konkurencije a težinu tada ne osećaš. S druge strane, u gradu (ako već imaš oko 100tke) imaš i snage za njega, tako da ni to nije problem. Bar ekipa iz FJR grupe ovog foruma što je ja znam, niko nije ispod 100kg i niko se ne buni za težinu. Ono što ja zameram je to što greje previše oko butina (rešava se folijama ispod rezervoara što ću preko zime i uraditi) i to što ja volim da kampujem a nemam gde da stavim opremu na njega (npr. na 900tki imaš kukice za kačenje fabrički na ramu) osim na kofere koji se onda izgrebu. I ima nizak klirens u odnosu na dual sport/enduro motore. Ako zanemarimo to, drugih mana će mu retko ko naći. Mada i to nisu mane, nego samo upotrebna vrednost motocikla i lična preferiranja vozača. To je zapravo i razlog zašto kolega prodaje svoj motor. Ne prodaje ga što je TDM loš, nego je navikao na Hondu i na 4 cilindra i nije ga motor "kupio"...

Evo jedna sveža, od juče sa Tare. Laganih 450km ubijeno. Po mom mišljenju je CBF inferiorniji motor od 900tke. Isto kao što je TDM 900 u odnosu na FJR 1300 daleko inferiorniji. Ali ipak tebe CBF 1000 "radi", kao i mene TDM, a na kraju dana je ipak to najbitnije. Kad ga opereš i staviš u garažu i kreneš u kuću, pa se vratiš da ga još jednom pogledaš, to se najviše računa. Koliko sam skontao, kolega je već oženjen tako da mu FJR može samo doneti ljubavnicu (a da li je to loše, procenite sami).

Taman do zime. Tada će biti jedan dobar, crni na prodaju. Za nekog ko traži takav motor, FJR je zlo i naopako, i malo šta može da mu parira!

Poneka reč o detailingu pa još u TDM grupi, ne mogu a da se ne umešam. Probaj ovaj vosak: https://www.detailingoprema.rs/collinite-liquid-insulator-wax-845.html Ja ga koristim i za motore i za auta. 6 meseci može da izdrži a da štiti. Više puta sam testirao na autu. Na motoru nisam nikad toliko držao jer ga voskiram kad god mi je dosadno i želim da vidim izrazito dubok sjaj.

FJR ima, pa nazovimo ga problem, sa izuzetnim emitovanjem toplote od agregata. Tako da butine i između butina gori. A motor je još crn pa upija i više toplotu od Sunca. I sve se to još kako oseća kroz farmerke. Kroz kožne pantalone uopšte ne osećam tu toplotu. Naravno, ima i za to rešenje. Termo folije se nalepe na dno rezervoara, ali to sam ostavio da uradim preko zime... A do tada, na duže staze samo u opremi...

I Izole bi bilo logično da se spustimo Jadranskom magistralom do CG pa onda nazad kući. Ali, vreme odmora ističe. I treba se vratiti obavezama i stvarnom životu. Tako da iz Slovenije idemo na Pasjak i u HR pa kući. Put od Kozine do Pasjaka je fantastičan za vožnju. Na par mesta je bilo radova ali lepe su krivine a priroda nestvarno lepa. Toliko da smo bili sebični i nismo hteli da gubimo vreme za slikanje. I pošto sam planirao da se vratim preko Bosne i eventualno da negde prespavamo, moralo je još nešto da se ispreči na putu a to je da nas konstantno prate oblaci od kada smo krenuli. Progutam knedlu i gas auto putem kući. Usput smo naravno pokisnuli 3,4,5 puta... E sad, kada napravim retrospektivu putovanja, zaista je bilo odlično. Navozao sam se lepo, 3000km. Uživali u kampovanju, kupali se na 2 mora... Još lepše to što imamo uspomenu koje ćemo se i jedno i drugo sećati dok smo živi. Ali ako emocionalnu stranu ostavim po strani, isto kao i pre ovog putovanja, Italija je bila i ostala "not my cup of tea". Hvala na pažnji.

E, posle ovog čina mislim da sam predložio da idemo 1000km bez pauze kući, snajka bi rekla nije problem. Shvatila je poentu putovanja i njene muke na zadnjem sedištu su bile nagrađene. A gde ćemo mi sada? 'Ajmo opet mi kod drugara u Monfalcone. Ispeglasmo nekako 260km do njega po katastrofalnoj vrućini. Ja se napravio pametan, krenuo da vozim u farmerkama. Na svaki mogući grill sa strane sam stao da hladim butkice i jajca. Tad sam vozio na duže staze bez opreme i više nikad. Posle malog osveženja u Monfalconeu, krenusmo svi zajedno ka Trstu, tamo nismo bili nas dvoje, a Vujke je kao domaći. A i valja se proslaviti veridba. Jedno po jedno pivo, 4h prođe u Trstu kao dlanom o dlan. Skoro je 21h a mi ne znamo gde ćemo dalje niti smo razmišljali. Meni se išlo u Izolu. Najavljuje nešto malo kiše, ali neznatno, tako da smo opet u kamp varijanti. Izgooglam kamp Belvedere u Izoli, kažu ima par slobodnih mesta i cena mislim 24 EUR. Onako umorni, pod kojimo pivom, krenemo Dragana i ja ka Sloveniji. Već poprimio ja italijanski stil vožnje, i pred nekim nadvožnjakom iza koga su radovi, ja preko pune, pretičem kolonu i na izlasku ispod nadvožnjaka čujem pištaljku i pogledam u retrovizor karabinjeri stoje ali nema šanse da ih skontaš dok ih ne prođeš. U tom momentu se pali i zeleno na semaforu i ja gas. Krenuli za mnom mislim da nisu, ali sam ja za svaki slučaj išao kroz neke sitne uličice odakle me je i navigacija kasnije izvela. Zaledio sam se od same pomisli koliko bi me izašla kazna. Pri izlasku na auto put sam iskoristio potencijal FJR da što pre uđem u SLO, na bezbedno tlo. Stižemo relativno brzo i lako do kampa. Raspremili šator, tušnuli se, malo pričali sa kamperima pored nas iz Holandije i Slovenije i uđosmo duboko u noć. Oko 3h ujutru počela kiša i vetar. Malo se meškoljili i zakucasmo ponovo. Ne znam zašto, ali nigde lepše ne spavamo nego u šatoru a to se i moja saputnica složila. Sutradan ujutru, doručak pa more. Šta znam, nije loše more u Sloveniji. Čisto je, samo što ima mnogo velikih kamenja dok ne dođeš do dubine. I ima dosta devojaka koje se sunčaju u toplesu. A ja tek sveže veren.

Nije godinu dana. Stajao je prošle godine na oglasu i on ga je kupio tada. Prodaje ga od marta ove godine jer je tada dobio radnu dozvolu na još 3 godine i onda je bilo jasno da mu je motor suvišan. Prihvatio bi i zamenu za nešto do 800-900 EUR uz doplatu, samo da ne drži velike pare zarobljene u motoru koji stoji a treba mu povozniji auto. Onaj ko ode da pogleda motor, kupiće ga sigurno... A ozbiljan kupac ide da gleda motor sa parama u džepu pa tada je i prodavac ozbiljan oko cene, tako da...

Prvo i osnovno: ako razmišljaš o TDM 900, zaboravi CBF 1000 !! Pre par dana sam seo na drugarovu. Posle probe sam rekao: brate, a gde je motor ovde? Jeste da posle FJR sistem vrednosti drastično skače, ali i u poređenju sa TDM 900, motor je osetno manji, slabije koči i pozicija sedenja mi nije nimalo dobra. Sve mi deluje nekako zbudženo. Za to kako ide, mislim da su tu negde, pa ne bih davao prednost nijednom jer sam pre 2 godine promenio 900 pa se malo i zaboravilo. Druga stvar: TDM Gospođinci. Pre kupovine motora ove godine, bio sam u kontaktu sa prodavce. Ja sam onaj kupac: dobar dan, pare su mi u džepu, daj adresu, nemoj paliti motor jer hoću da bude hladan i krećem odmah, ne trebaju mi bajke preko telefona. E sad, priča je bila ista u petak popodne. Osim što je imao najavljene kupce za subotu do 12h. Ok, sačekam ja nekako kao na iglama. Subota 16h kupci se čekaju svaki momenat. 17h kupci su bili "ali nisu bili ozbiljni" i nisu hteli da plate više od 3100e. Cena je bila 3500e na oglasu. U tom momentu sam ja uveliko bio ispizdeo i već zakačio prikolicu i krenuo u NS po FJR. Samo sam rekao da ako oni nisu hteli da ga plate 3100e, ja koji vodim i mehaničara koji 40 godina popravlja motore i ja koji sam već imao 2 TDM i znam ga u dušu i u šraf, tek ga ne bih platio više od 2700e i da je bolje što nisam ni došao. Ne mogu da kažem da je motor loš, jer ga nisam video. Brdo opreme i "mlada godina" je svakako nešto zbog čega bih ja na tvom mestu otišao da ga pogledam i dobro istrgovao. Ne može on toliko ne valjati. E sad, ako hoćeš POUZDAN motor, moj drugar prodaje ovog: https://www.polovniautomobili.com/motori/11937535/yamaha-tdm Prešao je 10000-15000km sa njim bez problema. Ima par sitnih gluposti koje sam ja video (nisam ga detaljno zagledao kao pred kupovinu): gume fuzastera su malo izguljene i ona na menjaču obloga, par sitnih ogrebotina.... Mehanički koliko ja znam apsolutno ništa. Agragat radi savršeno, ne čuju se ventili niti lanac. Pločice menjane kad ga je uzeo prošle godine. Auspusi se čuju kao nevreme što se meni lično na primer ne sviđa ali dobro. Svakako je motor bez velikog ulaganja. Drugar radi u Italiji u VESCOVINI, pa nema vremena da ga vozi i hoće bolji auto zbog putovanja. Tako da ako ti godina odgovara, mislim da možeš da dobiješ povoljan a dobar motor.

Hvala svima. I na strpljenju takođe, danas/sutra ću i provesti putopis kraju. Bila je cca. 1000km od kuće... bez prevoza natrag... i još na balkonu. Mislim da nije imala opciju da kaže ne.

Pa i FJR je sport touring. I deklasiraće većinu motora u svemu. Ali opet nije za poređenje, ni zbog godišta, ni zbog cene, ni zbog veličine agregata... Kada poredimo TDM poredimo sa Stromom, eventualno Varaderom, rugobom od Multistrade, CBF 1000, Versys 650.... Ipak je on klasa za sebe ali opet mnogo bliži gore navedenim nego sport motorima.

Mislim da bespotrebno poredimo babe i žabe što bi se reklo. VFR je više u klasi Fazera ...mislim.

Mislim da je bespotrebno zalaziti u kvalitet i vozne karakteristike TDM-a (900tke pre svega) a još manje u kvalitet Yamahe. Ne treba niko od nas da bude izvrstan poznavalac motora da bi znali ko pravi najkvalitetnije. Dovoljno je da se potraži na netu zvanični podaci za opozive od strane fabrika i posete servisima u garantnom periodu. Tu je Yamaha broj 1. A za nas koji vole malo da prčkaju oko motora i upoređuju...samo ću reći: izmerite diskove na Yamahi i na drugim vozilima, pogledajte debljinu plastika na Yamahi i na drugima, pogledajte instalaciju.... Sve će vam biti jasno. To je razlog zašto i YAMAHA košta više. TDM nije najbolji motor ikad proizveden, ali što se mene lično tiče svakako je blizu toga. Ne radi sve najbolje, ali sve radi odlično za razliku od ostalih koji su najbolji u nečemu a solidni u ostalom. Osim ako mi baš nekad ne iskoči neki motor koji ne mogu da odbijem ili me muka natera na drugo, nikada neću promeniti YAMAHU (bar ne pri čistoj svesti i zdravoj pameti). FJR je fascinantan motor. Moj je još u izuzetnom stanju. Ali me nije kupio niti legao kao 900. Tako da na zimu najverovatnije ide na doboš radi 900tke bar 2008.+ godište...

A na putu do Verone...razmišljam o životu i prolaznosti života. Gužva mi nikako ne ide na ruku. Put do tamo se odužio kao januar. Stigosmo i u Veronu. Ulice uzane a gužva. A moj moped hvala Bogu sa kamp opremom bez problema spada u vangabarit. Samo mi fali natpis "CONVOI EXCEPTIONNEL" . Parkiram ga na 2 mesta i polako krenemo u obilazak Verone. Zaista je mnogo, mnogo lep grad. Mislim da u skorije vreme nisam bio u lepšem gradu. A i Dragani se svidelo. Što mi ide u prilog. Inače, kao što znate, Romeo i Julija su živeli u Veroni. A to dalje implicira da je obavezno posetiti i Julijinu kuću. Naravno, u glavi sam ja već razradio plan....koji je čim smo stigli tamo, pao u vodu. Bukvalno je 1000 ljudi na 50 kvadrata u Julijinom dvorištu. Ništa novo, plan B. Kad ne možemo da budemo ispod, možemo na balkonu. 12 EUR ulaz na balkon i tada već Dragana počinje da pita koji ćemo mi đavo tamo i da plaćamo. Ja stvarno nisam cicija za motor, jelo, piće i slično. Ali za ovakve stvari stvarno nikad ne bih dao pare. Da nije svega ovoga. Nekako je o'ladim da ne skapira. Popeli se mi gore, čekamo red. Ja se preznojio kao porno glumac. Lije znoj sa mene. Malo po malo, dođe red i na nas da uđemo na balkon. Dok je Dragana slikala ženu ispred nas, ja sam već popričao sa devojkom iza nas da nas slika i snimi. Da ne dužim dalje, slike govore sve. I ne, ne boli. 20180725_131038.mp4

A sad spe'takl. Ujutro smo ustali i krenusmo na doručak. Nekako na jedvite jade uspevam Draganu da isteram iz sobe prvu da ide da bih ja mogao da proronjam po alatu a da ona ništa ne skonta. Sedosmo na motor pa polako u Sirmione. Sirmione je jako lep gradić. Jako velika gužva. I baš, baš skupo. Mahom su stranci ti koji dolaze na jezero. 70% su Nemci, Austrijanci i Švajcarci. Prošetali smo se, seli popili kaficu uz jezero (tričavih 14 EUR), slikali se i krenuli ka Veroni.

Tebe ako niko ne zadavi zbog tvoje paranoje, ja ću. Doneću ti sredstvo za to da se malo zanimaš kad izvadiš guzicu iz mora. A ionako se nismo videli dugo. A vala nismo se ni čuli 3 dana, neobično mi.

Ja nisam tip koji voli izležavanje na plaži. Dok je Dragana kao foka, može da bude 24h dnevno u vodi i na plaži. 2 dana se kupasmo u Italiji i uveče se dogovaramo gde ćemo. Zna i ona da mene ne drži mesto i da jedva čekam da uzjašem motor i da krenem da vozim. Htedosmo čak i da obiđemo čizmu međutim nismo imali dovoljno dana odmora za to. Trebali bismo da vozimo 600km dnevno da bismo se uklopili a to je po nacionalu u Italiji neizvodljivo. Tako da to otpada. Razmišljali smo da pređemo na drugu stranu Italije pa u Rimini. Ali kad pogledamo plažu na netu nekako nam je sve previše komercijala. Dobro...odustajemo onda od plaža. Hajmo neke znamenitosti bar da vidimo. Rim koji je bio jako blizu nas se ne posećuje ovako. To se ide sa vodičem. Sve što predložimo je ono pa ok, ali...i uvek neko ali i nismo jednoglasni. Kaže VD žena, da je čula da je Verona i sever Italije lep. Dobro, idemo ka severu. Vremenska prognoza kaže da će biti vrućina... Hmm, 460km po nacionalu u Italiji...u julu...na FJR koji greje kao rerna...u kožnom odelu... Odmah gledam neki kamp oko Verone. Slabo nešto. Na bed and breakfast nađem u mestu Pozzolengo smeštaj za 30 EUR sa doručkom za nas dvoje. Bar nešto jeftino u ovoj Italiji. I tako, ujutru se bućnemo malo i krećemo. Usput peglanje, malo dosadnog puta, malo lepih krivina i sve tako. Ja inače stvarno mogu da vozim kao konj i motor i auto i kamion. Dovoljno govori to da sam 2 dana za redom motor vozio po 1000km dnevno. Auto iz Holandije dovezem do Šapca sa 3 pauze za wc i sipanje goriva. Ali ova vrućina me je tako izmorila da sam poslednjih 100km do smeštaja izvezao sa mučenjem. A da pritom je taj dan bilo samo 450-460km. Dragana je tek bila posebna priča. Jedva je mogla da progovori i da se popne gore u smeštaj. Stigosmo mi i smestismo se oko 20h. Časkom se osvežim i odoh u lov na večeru i neku hladnu tekućinu pošto Dragana nije bila u stanju da idemo do restorana. Tipičan Italijanski mali grad (ili čak selo, jebem li ga). Ima neki svoj šarm. Ali zato nema prodavnicu niti pumpu koja radi. Jedino je radila neka mala picerija. Uđem ja unutra neki dekica pravi pice u peći na drva. Zatražim mu da mi napravi neku po njegovom izboru da bi mi ostala u sećanju na Italiju. I stvarno, to je bila ubedljivo najbolja pica koju sam ikada jeo. Uz picu kupim i Peroni pivo koje je za moj ukus savrseno, taman da se malo povratimo u život. Nahranismo se i VD žena malo živnu. Sutra ujutru krećemo za Veronu. Ali pre toga na Lago di Garda i u Sirmione.

Hvala svima na pohvalama. Sad će nastavak i kraj vrlo brzo....

Prođe vikend, nije se pisalo a ni vozilo. Pa da nastavimo jer ako još budem čekao, zaboraviću šta je i bilo... Pošto je Dragani ovo bilo prvi put da kampuje, sama atmosfera u kampu i izgled istog i obližnje plaže su doprinele tome da joj se to mnogo svidi. Čak razmišljamo i da malo uložimo u opremu za kamp jer je ovo što ja imam totalno amaterski ali vrši posao. E sad, za one koji pažljivo prate temu, verovatno ste pročitali da sam napisao na početku da je poseta Veneciji meni bila od izuzetne važnosti na ovom putovanju. Zapravo, poenta putovanja i nije bio odmor. Plan koji je uključivao turu po Alpima je takođe uključivao i da odemo sa drugarom iz Monfalconea autom do Venecije, i da ja na vožnji gondolom zaprosim Draganu. Pošto putovanje nikako nije htelo da se realizuje kako sam zamislio, čak i prepravljen plan da rano odemo u Veneciju se izjalovio jer smo bili u Ljubljani umesto u Kopru, nisam hteo da forsiram sve to. Svakako sam znao da će se to desiti na putovanju, samo sam čekao da mi putovanje kaže gde će se to desiti i kako. Do tada, vreme se provodi na plaži i u moru. A možda se tu i desi...

Pisa..Grad u Italiji..regiji Toskana...bla, bla, bla... Da ne serem i da se ne pravim pametan o gradu i tornju, imate sve na wikipediji. Ionako ostali svi to samo kopiraju sa nje i ovde ispadnu "smartići"... Idemo mi dalje, nešto što nema na netu... Ustajemo ujutru, klasična rutina i idemo u obilazak grada. Nije loš gradić. Samo je kao mravinjak. Kao i čitava Italija zapravo. Kako koju zemlju precrtam sa spiska da sam bio u njoj malo duže i površinski više prešao, počinjem da primećujem da Evropa postaje prenaseljena. Na sve strane gužva. Što je verovatno razlog zašto dosta ljudi trči u prirodu. Beže od gužve pa je naprave na drugom mestu... Elem, obiđosmo i Pisu nekako. Akcenat bacili na toranj, naravno. E sad, nekako mi onaj kamp od juče nije baš nešto posebno. Pa ne bih tu da ostajemo. A sada čitava 2 dana javljaju sunčano na toj strani pa je red da se malo i banjamo. A i da kampujemo da ne bude da sam džabe nosio opremu. Apsolutno bez pomisli da na netu nađem mesto gde ćemo zabosti, reših da idemo južno pa gde nas put odnese. I tako krenusmo dole niz cokulu (koju do kraja putovanje možemo nazvati i crocs papuča koliko rupa ima)... Uz par usputnih stajanja na kafice pored plaže, dolazimo do zaključka da kožno odelo i kompletna oprema, defintivno, definitivno ne idu sa Italijom. Ne zna se kome je bilo gore, nama u opremi ili FJR-u kada uđemo u grad. Muka nije gasio ventilator. Posle nekih mislim, 150-200km dolazimo u mesto Marina di Grosseto. Skroz lepo mastašce. Časkom izgooglasmo gde je kamp i krenusmo tamo. Inače, za one kojima se ovo čini OK ruta, Italija skoro u svakom gradu uz obalu ima kamp. Skoro, ne u svakom. Tako da pruža zaista velike izbore i opuštenost u vezi sa traženjem mesta za isti. Nađemo mi kamp, ponovo uz more, ovaj put bez kiše. Samo što ne pričaju ni engleski ni nemački. Nekako se sporazumesmo da je 40 EUR kamp bez struje. Hm, malo poskupo deluje. Sednemo mi na naše skuterče, i odosmo u sledeće mesto: Principina a Mare. Kamp nekih 1km od plaže, 24 EUR sa strujom po danu. Kamp je ogroman, oko 500 kamp mesta ima. Čak 4 ili 5 sanitarnih objekata koji su ful sređeni i čisti. Propratni sadržaji postoje: karaoke veče, predstave za decu, teniski tereni, fudbalski tereni.... U sklopu kampa imate restoran i kafić. Sve je jako pristupačno. Ovo je mesto koje svima od srca preporučujem. Vrlo rado bih se u ovaj kamp vratio i zabo jedno 10 dana u mestu bez da izađem iz istog. Link od kampa je: http://www.principinacampeggio.it/the-camping

Hm, dalje, dalje, dalje... Dalje smo za divno čudo pobegli od kiše. Pola sata od odlaska iz Monfalconea, tamo je bilo užasno veme. Inače, malo nam se i kupalo negde u moru. Gledali smo malo mapu i razmišljali smo o Riminiju. A kada pogledamo slike plaže tamo, vidimo da je isuviše komercijalizovano. Tako da smo odustali. Ali nikada nismo bili na obali Tirenskog mora... Shodno tome, koristimo FJR-a za ono što je njegova svrsishodnost - jedenje kilometara. I tako, kilometar po kilometar, rupa po rupa "savršenih" Italijanskih puteva, litra po litra goriva od 1,6-1,8 EUR (u povratku sam ga platio jednom čak 1.91 EUR i to kao self service), pola litre po pola litre vode od 2 EUR i stigosmo na levu stranu cokule (da su putevi bolji zvao bih je čizmom). Mesto u koje smo stigli, vika se Piza (ne PizZa ). Verovatno najpoznatija po slikama ljudi koji šatro drže toranj da ne padne. E, pa sad ćemo ga i mi..držati da ne padne... Usput sam inače pokušavao da rezervišem smeštaj neki povoljan jer je to veče po prognozi sledovala, pogađate - kiša. Istini za volju ne obilna ali svako je trebala da pada. I padala je... Ništa povoljno nisam našao. Posle 650 km, stigosmo na odredište. Kamp na samoj plaži. Ljubazna teta kaže 33 evropske novčanice za nas troje (treće je motor, snajka još nije noseća da ne pomislite odmah to ). Kolega od te ljubazne tete mi kaže da će pasti kiša i pokazuje na skoro crno nebo. Reših još par minuta da probam da rezervišem nešto pa onda ako ništa, kamp pa šta nam Bog da. Za 40e nađem smeštaj u gradu, 12km od nas. Odemo tamo a smeštaj ekstra. Zove se "SMILE TOWER". Pitam ja Italijana čiji je smeštaj gde je toranj, on počeo da priča engleski gore nego kombinacija Valentina Rossija i Doviziosa. Ništa ga razumeo nisam. Mislim se ja u sebi, otkud te i pitah, sad mi glupo da te iskuliram a ne mogu da te razumem. Uglavnom, završi se i njegov monolog i ode on. Krenemo mi tu par stotina metara od smeštaja da kupimo neke hladne tekućine, kad ono sa naše leve strane toranj. Ispostavilo se da smo bili 600m od njega, ali u onoj žurbi ja nisam ni obraćao pažnju. I tako smo malo pronjuškali oko tornja, a glavni obilazak ostavismo za ujutru.

Po povratku u smeštaj, razmišljamo gde ćemo dalje da idemo i pravimo neki inicijalni plan. Sutradan, krećemo oko 9h ka Kopru. Od 11h je u najavi kiša u Sloveniji, tako da imamo fore da popijemo kafu uz more sa uživanjem u suncu. Pada mali foto sešn i idemo dalje. Jedan od mojih najboljih prijatelja već par godina živi i radi u Monfalconeu pa smo rešili da odemo da ga posetimo. I za slike Monfalconea ste ostali uskraćeni jer je grad baš sranje. Klasičan multietnički gradić u kojem je brodogradilište glavni posao, a stanovništvo pretežno iz Bangladeša i ako se ne varam Maroka. Osim šabačke ekipe na privremenom i prinudnom radu, jedino što valja u tom gradu je kebab kod Rajka. Tako da doručkujemo ponovo kebab koji smo na putu do Gruzije par sedmica pre toga rekli da nećemo probati ko zna do kada. Što bi se reklo: reče svinja i leže u blato. Poseta se malo odužila pa smo izbacili Veneciju iz dnevnog plana iako je za mene Venecija, igrala krucijalnu ulogu u ovom putovanju. Ali pošto mi je ovo putovanje već dokazalo da se ne da planirati, reših da mu se ne suprostavljam nego prilagođavam. Inače, u Italiji sam najdalje išao negde 50-60km od Monfalconea. Nešto mi se nikad nije svidela i kad god sam se vraćao od drugara (kući) u Ljubljanu, osećao sam olakšanje po izlasku iz Italije. Pripišimo to tome što je taj deo generalno relativno slabo ekonomski razvijen, etnički dosta pomešan i bez preterane kulturološke baštine i osim Sistiane ništa nije ni imalo da mi se svidi. S obzirom na to, rešismo da idemo malo dublje u Italiju i da joj dam šansu da mi se svidi. Shodno tome, plan za taj dan se ispravlja. Od Monfalconea nastavljamo kroz kilometarske radove ka Palmanovi, Portogruaru, Veneciji....

Gremo fantji... Slovenija... Pre par godina kad god sam poslovno tranzitirao kroz ovu zemlju divio sam se prirodi. I tu se završavao svaki kontakt sa njom. 2016. godine mi se ukazala šansa da tu živim i radim. S obzirom da imam govornu manu i da reči koje počinju sa NE ( neću, ne smem, ne znam, ne želim) ne izgovaram (ili retko), prihvatam ponudu i selim se u Ljubljanu gde sam živeo prošlu godinu. Onaj osećaj tinejdžerske zaljubljenosti i euforije se odmah javljaju, i pored naše lepe Srbije, u srce i glavu mi se stidljivo uvlače Slovenija i Ljubljana i tu ostaju zauvek. Sa Obrežja po mestimičnoj kiši krećemo ka Ljubljani. Na Rudniku se sakrivamo u tržni centar eLeclerc , u kafić da razradimo dalji plan. Vreme je već za to, skoro je 19h. Koper je još sat, sat i 15 minuta vožnje a kiša je tako da od kampa nema ništa. Odlučujemo da je najpametnije da prespavamo u Ljubljani. Pošto inače, nikad ili retko kada smeštaj tražim par dana unapred, bacam se na potragu prenoćišta preko Airbnb. Pošto tu ne nalazim ništa, idem na proverenu varijantu. Odlazim na mesto gde sam do sada mnogo puta spavao dok sam završavao svoju radnu dozvolu i dok nisam našao stan u Ljubljani i gde sada šaljem vozače da spavaju kada završavaju papire za prebacivanje u našu Slovenačku firmu. Smeštaj se zove GOSTILNA ŽIBERT. Bez doručka je 26 EUR po osobi sa taksom, dakle u našem slučaju 52 EUR. 30 EUR je sa doručkom ali pošto je on od 9h, nisam hteo. Pre je bilo 15/20 EUR ali je u međuvremenu vlasnik preminuo pa su sad čitav objekat uzeli 5 drugara u najam, renovirali sobe i to lepo, poboljšali higijenu i mnogo lepo rade. Momci su jako korektni i zaista ih preporučujem. Taman kada smo došli do smeštaja, kiša je stala. Malo se okupali (red je ipak, jelte) i rešismo da odemo negde da jedemo. Onako samo u jaknama, odemo da Dragana proba po mom mišljenju najbolji kebab u LJ a i šire. Može da mu parira samo onaj kod Rajka u Monfalconeu a turski jok (valjda zbog priloga, otkud znam). Taman kad smo stigli do Nobel bureka na kebab, počinje kiša i vraćamo se ponovo mokri do kože. Tako da za slike Ljubljane ostajete uskraćeni. Mada nismo ni nešto preterano hteli da se cimamo oko slikanja iste, ja je znam kao Šabac, a Dragana je bila par puta kod mene, tako da... Prilažem jednu sliku od prošle godine čisto fore radi. Ko nije bio, neka obavezno ode, prelep grad.

Mi uvek nosimo ranac sa stvarima (bez obzira da li imam top case na motoru ili nemam kao što je sad slučaj) koje mogu da zatrebaju a da ne raskopavamo kofere. Tu je obavezno po majica, voda, neka grickalica, maramice i slične stvari i naravno, kompresor jer nema mesta više nigde osim tu. Uvek na dno pa preko njega sve ostalo. U fazonu:

Šala za ovaj klip, naravno. Forum i služi za to. Ovo je svakako napisano u šaljivom kontekstu i ne treba shvatati lično. Isto kao kada bi napisali da li rezervni kardan ide uz svako putovanje BMW-a (iako se naravno ne kvari to toliko često ali je izvikano) ili da li u TDM 4tx ili Strom na svakih 100km ide više ulja ili goriva i još pregršt stereotipa o svakom tipu i modelu motora... Malo mi to preuveličavamo. Naravno da kiša nema veze sa javljanjem, ona je bila u prognozi te bila... I naravno da se i GS-ovci javljaju. Istini za volju, ređe ali nije kao što mi seremo. Mi smo takva nacija da volimo da preterujemo u svemu. A mi da nastavimo dalje sa životom i priključenijama moje malenkosti....