Мали осврт на курсеве огибљења које сам похађао у задњих пар месеци. На сваком курсу је било сервисера који имају огромна исуства било то у сервисирању друмског, тркачег или мотокрос програма. Кејтек, Андријани и Олинс заступљају сва три сегмента и још по нешто.
У октобру сам био у Њу Јорку на кејтековом курсу где су пажљиво изабрали ко ће да дође на први курс после скоро 5 година паузе. Имао сам среће да ја будем један од нас осморице. Ту су били озбиљни момци из Мото Америка Шампионата као и неки као и ја који само раде на локалном нивоу. Морам да напоменем да кејтек има веома добро написана сервисна упуства, ако се пажљиво прочитају постоје веома мале могућности да се направи грешка или грешке. Мој циљ је био да одем, упознам људе и научим нешто ново о кејетеку... на моју срећу ја нисам ништа погрешно радио, научио сам пар ствари које ће ми помоћи у будућем сервисираљу њиховог огибљења. Оно што је мени најбитније склопио сам познанства на које могу да се осломин ако ми нешто запне. А богу хавала то зна да се деси и ту смо да помогнемо једно другима. Највише што ме је занимало код кејетека је нови систем огибљења који они зову TRDS (thru rod damping system)... можда најједноставније да се објасни да предњи уложци и задњи амортизер ради на принципу амортизера волана, а самим тим ососвина не излази на другу страну. То је нешто то није ново и користи се у ауто тркама, да ли америчкоф инди или ф1 још од краја осамдесетих. Због комплексности и цене да се произведе није толико заступљено на тршижту. Али кејете је одлучио да стави то у своју понуду са не баш тако повољним ценама.
У децембу сам отпутовао у мали градић у Северној Калорини који се зове Хендерсонвил и ту је седиште Андрејани САД. Циљ је увек исти да се научи нешто ново и да се упознају људи који су ту главни за продају и техничку подршку. На овом курсу сам научио више него на кејтеку јер се андријани више базира на сервисирање фабричког огибљења свих сегмента мото индустрије, као и бицикла са огибљењем. Андрејани је један од највећих олинсових заступника поред самог олинса и увек имају у понуди олинсиове производе са неки малим преправкама као што су рецимо хидраулично подешавање тврдоче опруге... где олинс има механичко подешавање са две крунасте матице. Поред тога што сам научио оно што нисам знао како се правилно сервисирају неки амортизери у серијској уградњи, упознао сам сервисера који је радио са многим суперкрос, мотокрос и ендуро тимовима у задњих 25 или више година. То познанство сада је нешто то не може да се купи без обзира колико ти послујеш са њима. Пошто је главни и одговорни директор и овај сервисер обојица су талијани и испоставило се да знамо исте људе или послујемо са истим људима то се стекло међусибно поверење што ми је отворило нека друга врата на пословном плану. Андријани за сада има најбоље алате, вакум машине и лагер са много резервних делова за серијско огибљење. Овде су заступници Нитрон огибљења што ми даје мало више оприце за тркаче који не желе кејтек или олинс.
Прошле недеље сам опет био у Хендерсонвилу и свега 100 метатра ваздушне линије од Андријанија. Задњи пут кад сам био на олинсовој обуци то је било у новембру 2012 као део програма да постенем дукатихјев сервисер са највећим могућим квалификацијама од дукатије. Много се тога променило и колико видим познајем само пар људи од тада или сам можда неке заборавио. Све курсеви горе наведени па и овај се одржавају од 08:30ч до 16:00ч или од 09:00ч до 17:00ч. Са паузом за ручак од 30 минута и по две паузе од 15 минута. Атмосфера је опуштена и имаш право да упадаш инструктору у реч са питањима. Што и они желе јер желе да пренесу што више знања, али и сами сви знамо да је то немогуће у тако кратком времену. Овај курс је трајо мало дуже од претходних и морао сам да седим три дана у учионици да слушам како се сервисира друмски програм и фабричко огибљење код Априлије, Дукатија, МВ Агусте и Јамахе... мада знам то научио сам пар ствари које сам погрешно радио. Ја сам се ослањао на сервисна упуства које су преведена са шведског на енглески и ту се негде загубило у преводу. Било како било, моје сервисира од сад па надаље ће бити исто како то раде у Олинсу. Коначно четврти дан су нам преставили оно зашто сам ја и дошао. Они то зову хајперспорт и тркачи програм. У питању су FKR улошци и ТТХ GP задњи амортизер... учили су нац како се монтира, сервисира и подешава. Инстерсантно сва сервисна упутства за сервисирање ових амортизера су у склопу каталога резервих делова, ако нису ту онда имају у сколпу техничког цртежа који није доступан јавности. Податци који су у склопу каталога за резервне делове је која товатна маст се користи и где, који лепак за навоје се коисти и где и на колико се стежу сви склопови. Морам да напомене да Кејтек има веома слична упутства као Олинс. И овде се види колико треба да се има не свих али неких специјалних алата и наравно све три опције кило или вам момент кључева 1/4, 3/8 и 1/2 цола, у неким апликација мора да се има кило кључ који може да стеже леве и десне навоје. Показали су нам ауто секцију где смо морали да оставимо мобилне у учионици јер је строго забрањено да се слика или снима. Видели смо свашта нешто што се ради у ауто индустрији и тркању, као и пробни сто за каросерију за тркаче болиде и ауте... Елем дошао је дан где смо само причали од тркама и разним подешавањима, 1000 зашто и 1000 зато, ништа није погрешно ако се дође до циља, а циљ је победа и шампионат или у најгору руку 2 или 3 место. Овде сам упозноа људе који су глави и одговорни за мото секцију где сам имао разгово насамо о неким будућим плановима. Ако се остваре писаћу овде јер неби да баксизирам . Желим да каже да веома вешто крију многе податек за сервисирање и да то дају на кашику само сервисиерима од поверења. Разлог је јер не желе да било ко ради и сервисира њигове производе, кад је пордаја у питању и ту су опрезни јер не желе да се било ко надмеђе у јефтиној продаји њихових прозвода.
Све у свему много сам задовољан што сам научио и упознао нове колеге.