BJBikers će uskoro dobiti par alarma za motore firme Macchina Security, uradićemo test i članovi BJB foruma će imati vrlo povoljne uslove za ugradnju. Strpite se par dana, biće i nagradna igra a nagrada će biti alarm i ugradnja. najzli

Tori je moja neispunjena želja. Obavezno slikaj sve pa napravi zanimljivu priču, a kako se to radi, obrati se struji. Ako treba pomoć, vapi. najzli

Jasno je da je situacija sa motoristima u Beogradu, ali i drugim gradovima krajnje haotična. Ne brinem se ja za legalnost vozila, ali veliki je broj vozača bez kacige i kategorije. I sam sam dugo vozio bez kategorije, ali mislim da takve rigorozne kontrole mogu samo da pomognu. Ne mislim da trebaju toliko da insistiraju na kategoriji, jer pečatirano A polje ne znači da je vozač osposobljen za vožnju, ali kaciga i oprema znače da je vozač savestan i da neće počistiti ljude na autobuskoj stanici ako mu uleti muva u oko dok jurca... najzli

I ja glasam za KLE! najzli

Flora, svaka čast za angažman. Jel se radi o beogradskom hipodromu? najzli

Ja sam prodao KLR650 zahvaljujući tome što je kupac mogao da dodirne zemlju sa obe noge. Ipak, moj KLR je imao aftermarket (čitj ručni rad) sedište koje je dodatno snižavalo mesto za dupe. Kupac nije bio preterano visok. Možda oko 170cm. najzli

Evo ti par reči o Banditu.. http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=7933.0 Inače, ja nikada ne slušam one koji mi govore koliko je teško pronaći delove za pojedine motore. Ja kupujem one motore koji mi se sviđaju. U ovom slučaju bi uzeo malog Bandita jer je to legendarni motor. Robusniji je, lepše izgleda i nikada ne bi rekao da ima samo 400 kubika. Ima ga Redoran, i baš je zadovoljan sa motorom. najzli

Dobrodošao ponosni tečo! najzli

Aj da kažemo da je dobro što je motor pronađen, lopova će kazniti oni kojima je to posao. Zaključavam temu da ne bi ušli u neke ružnije teme... najzli

Meni se češće dešava da se deca okupe oko motora i da traže da se slikaju, na ulici moja Nataša mahne SVAKOM detetu koje je pogleda dok se vozimo. Uvek se zaustavljam da propustim pešake i to tako što im dam znak da se zaustavljam zbog njih. Našim gestovima na ulici, kao što je Pauk stao i porazgovarao sa gospođom, pružamo lep primer i pokazujemo da smo i mi motoristi ravnopravni učesnici u saobraćaju. Stvari će doći na svoje mesto. Dovoljno je da gospođa vidi Pauka koji je pušta preko pešačkog pa će shvatiti da postoje ovakvi i onakvi, a to automatski znači da neće razmišljati kao da smo svi užasni i nenormalni. najzli

Ja tek sad vidim temu i... oduševljen sam! Oćemo Nat i ja sledeći put dole... najzli

Pa valjda svi možemo jedan put u dva dana??? najzli

Znaš zašto će mali buraz da dobije po pičci? Jer spamuje burazovu temu. ;D ;D ;D najzli

Divno, baš ste se lepo provozali. E, ako sledeći put planirate da roknete neku ovcu na putu, obratite se meni. Da ste zvali, možda bi smo krenuli i mi sa Vama. Super slike. Jel to to dres? najzli

Svaka čast, sjajne slike! Blago vama. Ako nije tajna, a ne sećam se da sam negde pročitao, koliko ste ukupno kilometara prešli? Kako leđa? ;D najzli

Jel nosite foto aparat? ;D ;D ;D najzli

Ružne stvari ne biraju mesto. U novinama piše da je Una već kremirana. Užas. najzli

Mislio sam na tebe, uleteli smo ti u "atar",sedeli na Tekerišu i sreli smo nekog dečka iz Loznice na crnoj Africi iz 1991 godine, njegov ćale prvi vlasnik . Pričao je o nekoj zajebanoj jagnjetini na Ceru, u restoranu gde se skuplja dosta motorista. Pomislio sam, ako neko zna to mesto, to je onda Misirac... najzli

Ja sam CeBejac... Imam 4 radio stanice na 27MHz i nekoristim ih uopšte jer sam uspeo da pronađem još svega trojicu koji me čuju i sa kojima mogu da komuniciram. Radioamaterizam je kul. najzli

Kupiš XT? :D najzli

Više puta pominjana tura po zapadnoj Srbiji i Rađevini, sa blagim dodirom Mačve i Podrinja, će se ostvariti u budućnosti. Ovoga vikenda smo organizovali malu izvidnicu, čisto da slikamo de će da budemo, pa da želja bude još jača. U petak, posle posla, spremimo se Nataša i ja put Krupnja. Moja majka je slavila preuzimanje većinskog dela prvog veka života, te je svoj pedeseti rođiš slavila, što bi se reklo, u vamiliji. Nat i ja odlučili da iskoristimo priliku i malo se provozamo. To "malo" je ispalo 470km, dupeta poodpadala. Odmah da vam ispričamo na koji način pičimo moja žena i ja, mi se odlučimo za put, i onda cepamo na nekim deonicam ai svih 90kmh, a često i mnogo sporije. Zaustavljali smo se gde god je bilo zgodnog mesta, pa makar eto da zapljunemo drvo, livadu ili nešto što nam se dopalo. Nismo nigde žurili, sebi smo dali rok od 4 sata da pređemo 131km, i to smo uspeli da odradimo za jedva 3 sata i 30 minuta. Prosečna brzina, uh jel se to može nazvati brzinom? Krenuli smo u 19:00 iz Aljehinove, što bi Spave rekao, iz Južnog Beograda, i krenuli put Obrenovca. IGo GPS, odličlna stvar za zaludne pustolove, nikako za ljubitelje statistike... Samo govori kuda da ideš, ništa drugo... Utezanje opreme, Afrika čeka kao zapeta puška... Zapalili li mso ka Obrenovcu, prošli Debrc pa skrenuli levo ka Vladimircima, put je na tim delovima nov, dušu dalo za vožnju. Nakon Vladimiraca, Gps naš drnda levo desno, koči kreni i skrećemo levo na neku nizbrdicu a ispred nas gromada, Cer! Inače, mi tučemo Tekeriš, a nas tuče... mrak. Usput se uredno javljamo svakom prolazniku, mašemo deci, a ponekad stanemo ne bi li Nataša porazgovarala sa lokalnim stanovništvom... Druželjubivo jedno stvorenje. Nakon Tekeriša, dok smo se penjali na Zavlačko brdo, provalim da je neko odneo pola ulice... I znakove... Noć je, nisam baš uslikao, mada i "nema šta da se vidi", krenulo brdo nizbrdo... Stigli u Krupanj. Subota protekla u Kotlićima, pićima, tortama, roštiljima, pečenju i veselju. mama, srećan ti rođendan. (Inače, Glista je imao neodložnih obaveza u Zaječaru, morao je da vozi skejt. Ako neko zna da ugodi prvo sebi, onda je to moj buraz. Go Glista Go! Ja mu rekao da će se okupiti cela kevina rodbina, a on mi odgovorio "Neke stvari su bitnije od drugih". ;D) Nedelja, lagano ustali, popili kafu, ispozdravljali se sa rodbinom i zajahali Afriku. Krenuli smo ka pumpi da napojimo Hondu, usput svratili do crkve Dobri Potok, ja sam tu kršten i uvek rado odem, čisto da je vidim. Dobropotočka Crkva Ovo je pogled sa parkinga. Možda je ovaj crveni brži, ali ja sam sigurno jači! Odatle se vraćamo u Krupanj i krećemo u pentranje na Jagodnju, na Mačkov Kamen. Usput stajemo kod peći za ćumur. Dolazimo na Mačkov Kamen, kod spomen kosturnice i ja vodim Natašu na malo iznenađenje. Siđeš sa puta na ovo.. Ispostavilo se da je to mesto idealno za prosidbu jer ne očekuješ da prođeš kroz ovakvu šumu... I odmah se pojavi ovakav prizor... Onda smo se slikali, čisto da se vidi kako smo lepi (znam da niko neće ni gledati nas dvoje pored onakve panorame ;D) A Afrika se smeškala na obodu šume, stideći okrećući pogled dok smo se nas dvoje ljubili... U povratku udaramo na spomen kosturnicu. Ukoliko bi se tura i organizovala, kampovali bi ili na proplanku sa onim pogledom ili na ovoj livadi ovde. U blizini je izvor, tako da ima pijaće vode. Za klonju bi se snašli, iskopali... Ili pazili da ne ugazimo ;D Sa Mačkovog Kamena palimo uz Jagodnju, ka Ljuboviji, na Jug. Idemo u Manastir Soko Grad. Iznenađujem se novim asfaltom u sred ničega... Neko jako lobira da se ovde napravi dobar i kvalitetan put. Radi se u etapama, pa tako i mi, nailazimo na delove dobro utabane šljake i delove asvaltiranog puta. Nat i ja smo se složili da smo oboje očekivali da se pojavi... more. ??? Mentoli. Zamisli da živiš ovde... Ko mi kaže da je Cerak daleko od grada dobije posao poštara u Rađevini. ;D Evo naselja gde treba odneti novu veš mašinu... Mene ovo podseća na one igrice serijala Colin McRae Rally... (Možda sam omašio naziv) Ovo je jedna od mnoštva javnih česmi u okolini puta. Ko ima čistu Afriku nek mu rikne televizor. ;D ;D ;D A onda opet asvalt niodkuda... I vožnja kroz šumu po novom putu... Ovo je Manastir Soko Grad, provalite providnu zastavu između dva brda, istripovano... Desno je stena koja se zove Kalkan, a levo je Soko Grad, poslednje Tursko utvrđenje koje su Turci napustili. U vreme kad aje bilo aktivno bilo je veće od Šapca. Srbi su bili zatočeni u ćelije i mučeni na razne načine, na žalost kao odmazdu su srušili sve što se moglo srušiti... Neki ostaci postoje, a takođe i put do gore, do krsta. Idemo gore kada se okupimo, a? Dobar pogled. Još jedna sa parkinga... Od manastira se spuštamo do Drine, i onda desno, niz reku ka Lozani. (Loznica, lokalni sleng) Mnoštvo prelepih vikendica i lepih restorana, kao da voziš jadranskom magistralom, baš lepo. Htela žena da skoči u vodu, a ja kao svaki savestan muž viknem "Čekaj, nemoj... dok ne uzmem foto aparat..." U Loznici smo svratili kod ujke Slavka i ujne Maje, popili sokić, ja se bućnuo u bazenu, i nastavili smo put Loznica, Lipnički Šor, Trbosilje, Tekeriš... Usput smo imali jedan dosta zajeban incident, na jednoj krivini, pri brzini od oko 60kmh, primaćujem da isped sebe imam stado ovaca pored puta, usporavam ali iznenada dve ovce izleću na put i pravo pod motor. Mi ih udaramo, iako sam pokušao da ih obiđem udaram ih Afrikinim stomakom, i mojom i Natašinom nogom. Ogromna ovce se odbija, nas baca u levu stranu, ali ipak ostajemo na točkovima. Nismo pali, iznendaio sam sebe kako sam reagovao, video sam da moramo da je udarimo i i bio sam spreman na to, malo sam oborio motor, od udara se motor ispravio i lagano sam se zaustavio. Ovca onesvešćena, Nataša plače, kuka da je boli noga, seljaci izlaze iz kafane da vide šta se desilo. Nataša se mnogo uplašila, ja sam iskulirao. Misli su mi se vretle oko toga da će seljaci da me cimaju za ovcu pa ću da napravim neko sranje ako se pobijem u pičkovcu, a sa druge strane ako je Nataša ozbiljnije povređena, onda ću da prebijem pastira što šeta ovce po magistalnom putu pored tri miliona hektara jebene livade u okolini. Srećom po pastira i sve nas, Nataša dobro, u šoku ali dobro, ja se smeškam, a najradije bi pobio i stado i pastira i kučiće, a začudo i ovca se probudila, i tetura po putu. Seljaci donose ratluk i vodu Nataši, ona sedi i puši cigaretu koju nije upalila. Jednu od ovih sam roknuo. ;D Nataši je otekla noga, i mene malo boli desni zglob. Dobro smo prošli, da smo pali... uh, neću ni da mislim o tome. Vunica, spontani detalj na našoj Africi... Na tekerišu stajemo da se osladoledimo, prizor je poznat, tu su bili Andrej, Šmajser i Đura kad aje Đura zveknuo fazana. Đuro, malo dete si, javi mi se kada rokneš ovcu. ;D ;D U povratku zastajemo još jednom da opustimo guzice i javimo se na propuštene pozive... 300m ranije, gledamo u srndaća kako lagano šeta ulicom. Priroda. Stajka posle Obrenovca, pred samu Kolubaru, Nataša mi rekla d aje sve poze promenila i da je dupe boli opasno, ja je ubeđujem da ću da ljubim da prođe i pokazujem pozu koju sigurno nije probala. Rekla mi da sam nenormalan, a ja sam samo hteo da pomognem Dolazak u Aljehinovu, i zvanično na GPS... Rezime, 470km, tempo laganeze, nekada i sporije. Putevi od sjajnih do još boljih, od onih koji su pre 20 godina urađeni da traju 20 godina, do onih koji su pre 20 godina zaboravljeni. Mrtvi umorni stižemo da kažemo samo... Jedva čekamo da opet idemo tamo i da vodmo drugare da vide sve ono lepo što smo i mi videli. najzla i najzli

Ja organizujem vožnju po šumi (Ako mi Nataša dozvoli :-[ ). Ima li zainteresovanih? ;D ;D ;D najzli

Ja sam mislio da imamo po 50 konja, ne znam odakle mi taj podatak. Onih 35 konja mi ostalo u sećanju, mislim da je Cope to rekao... Možda je bilo u pitanju 35KW, to je skoro 50 konja... Svakako, mislim da mi je i to mnogo... Bitnije mi je da mi ne trne bulja nego da mogu da budem brz... najzli

A kada ti je ona komšinica izletela u susret unazad dok ste se igrali mame i tate nisi se bunio... Trebali ste da ga vidite uživo dok je objašnjavao koliko se uplašio i poludeo, da sam ja bio vozač automobila, sakrio bi se u pikslu. Ličio je na ženku besnog mandrila kojoj su oteli mladunče. Samo neka si ti njega izbegao kada je bilo kritično... To je sada jedino bitno. najzli

E, pazi šta mi palo na pamet, do sada sam vozio motore od 25 do 110 konja. Uglavnom su to bile meni za dušu vožnje, nikada se nisam takmičio niti trkao. Prošlu sezonu sam završio sa 110 konja na VFR-u, ove sezone sam kupio Afriku koja ima 50 konja. Dok sam vozio 110 konja nikada mi se nije desilo da osetim da nemam dovoljno snage, da nekad zafali. Sada, kada vozim 50 konja, dešava mi se... ISTO. Uopšte mi ne trebaju onije 60 konja viška od prošle sezone. Nekako mi se čini da dosta ljudi samo želi više, bez da razmišlja koliko mu uopšte treba. Ja mislim da bi mi ona Copetova Afrika, Švajcarska, uštrojena na 35 konja sasvim dobro pokrivala sve potrebe... Iskreno, koliko Vam treba konjskih snaga da bi zadovoljili svoje potrebe? najzli