Pre praznika je sredjen i jedan tocak od Transalpa. Jadan je jajastog oblika krenuo u gepeku sluzbenog automobila iz Beograda za Suboticu pa se iskrcao u Novom Sadu gde sam ga pokupio. Za nekoliko dana sav srecan, zdrav i prav se vratio za BG.

Sad mi je jasno zasto je Vlajko uzeo ST...

Srecna Nova Godina cvajtaktasi! Ujedno dozvolite da vam prenesem novogodisnje cestitke TZ Rider-a, MZ-jasa iz Budimpeste koji je bi na skupu u Kisacu. On vama i vasim porodicama zeli puno srece i zdravlja u 2011-oj.

Bravo!

Tuga... :'( Saucesce porodici i prijateljima!

Interesantni motorici. Da li je i ova druga Jawa od 250 kubika?

za sliku! Zelim ti da te novo magare sluzi isto kao Transalp!

Nije lose ispalo!

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/811204/%D0%92%D0%B8+%D0%B8+%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%90%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BA.html Prilog o Deda Mrazevima je emitovan posle gosta koji govori o porezima.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/56686-madarska-legenda-%E2%80%93-pannonia/page__p__966349__fromsearch__1#entry966349

Hvala drugari! Znaci vredelo je!

Fabrika Vajs Manfreda je početkom XX veka bila gigant, u kojem se proizvodilo mnogo toga: počevši od igala za šivenje do aviona, pa čak i konzerve za potrebe prehrambene industrije. Kako je fabrika prepoznala mogućnosti koje pruža motoindustrija, izradila je i svoj prototip motocikla 1929. godine. Prvi model fabrike WM 250 je bila kopija BMW-a i na insistiranje nemačkog proizvođača ovaj projekat nije realizovan. Sledeći cilj konstruktora je bio bicikl sa pomoćnim motorom od 100 kubika, koji je kasnije konstruisan nalik na francuski LABRADOR motocikl. Interesantno je da su se u to vreme motocikli do 100 kubika mogli voziti bez dozvole. U početku je proizveden bez menjača, koji se mogao montirati naknadno. “Crvenorezervoarac” proizveden 1931. godine je imao menjač, 1,5 konjsku snagu i bio je težak 37 kilograma. Slični motocikli su u to vreme bili teški oko 45 kg. Ovaj tip je bio poznat po većoj potrošnji, tako da je uskoro zamenjen “žutorezervoarcem”. Turan sa 86 kubika se proizvodio između 1935. i 1937. god., a izrađeno je ukupno 1800 komada. Razbušivši cilindar, dobili su motor od 98 kubika i 2,3 konjske snage. Ovaj “niklrezervoarac” je put od Zahonja do Budimpešte (oko 300 km) prešao sa prosečnom brzinom od 60 km/h, što je u to vreme bilo za pohvalu. Istina, fabrika sa Čepel (Csepel) ostrva je imala i konkurenta. Motocikl Matra sa svojih 99 kubika proizveden od 1934. je predstavljao jedan od najmodernijih motocikala. Konstruktor ovog modela je bio Urbah Laslo. Matra je imala prednje amortizere - teleskope, što je bila retkost kod motocikala tog doba. Taj motor je sa svoje 3 konjske snage i dvostepenim menjačem bio popularan i uspešan kako na putevima, tako i na sportskim stazama. Na osnovu ovog modela je konstruisan kasnije model od 125 i prototip od 200 kubika koji nije nikada pušten u proizvodnju. Do izbijanja II svetskog rata je proizvedeno i prodato 10 hiljada komada malih Čepela od 100 kubika. Cena im je bila 380 pengova (predratni madjarski novac), dok je pomoćnik u fabrici nedeljno zarađivao 70 pengova. Kako je Evropa počela da se sprema za rat, tako je fabrici bilo isplativije sklapati proizvode za potrebe ratne industrije. Rat se još nije ni završio kada je počelo sa rasčišćivanjem ruševina fabrike, gde su prvo popravljali ruska vojna vozila. Do 1946. godine nije moglo biti reči o prodaji zbog inflacije, ali je te godine ipak počela proizvodnja motocikala. 1947. je proizvedeno 985 komada, 1948. god. 3984 kom., a 1849. ukupno 9346 gore pomenutih niklrezervoaraca od 100 kubika. Radnici u fabrici su mesečno zarađivali 300-400 forinti, a jedan Čepel od 100 kubika je koštao 3980 forinti. Kako je u ono vreme to već bilo uobičajeno, pored odeće i obuće je omogućeno da se i motocikl kupuje na rate. Model Čepel je izvožen od Indonezije do Amerike i od Holandije do Indije. Bili su to kontigenti od 15-500 komada. No, ipak je bilo problema sa proizvodnjom rezervnih delova za serijske modele. Ne retko su motocikli stajali samo zato što nije bilo rezervnog klipa, karika ili čak pneumatika. Prve vesti o prototipu Čepela od 250 kubika su se pojavile 1954. godine da bi se Panonija (Pannónia), motor proizveden na osnovu ovog prototipa pojavio na jesenjem Salonu motocikala u Parizu. Interesantno da su ovi motori privukli pažnju čak i Engleza i prodavani su kod njih. Na slici je motor sa oznakom 1953 po kome se vidi da su vesti u Mađarskoj tada poprilično kasnile. 1955. godine su se pojavile bočne prikolice Duna za Panoniju. Iste godine je proizvodnja Čepela od 125 kubika preseljena u fabriku Danuvia, gde je godinu dana kasnije proizveden i 10 hiljaditi model Danuvia-Čepel motocikla. U fabrici Čepel je nastavljeno sa inovacijama i 1956. godine se pojavio model Panonija TL koji je pored prednjeg teleskopa dobio i zadnje amortizere. Ime Panonija potiče od tehničara Molnar Lasla (Molnár László). Iste 1956. godine na 24 časovnom takmičenju Bol d’Or Panonija osvaja titulu u svojoj kategoriji. No, Panonije polako postaju finansijski nepristupačne običnim građanima: tip TLT proizveden 1957. košta 15500 forinti, dok prosečna godišnja neto zarada iznosi 8356 forinti. 1957. godine u fabrici municije za lov u Egeru proizveden je prototip mopeda Berva, a u Čepelu prototip mopeda Panni. Interesantan je podatak koliko je koštalo održavanje motocikla na pređenih 100 kilometara 1959. godine. Procena obuhvata amortizaciju mašina od 20 %, istrošenost guma, prosečnu cenu servisa, potrošnju goriva, registraciju i poreze sa pretpostavkom da motori prelaze 10 hiljada kilometara godišnje. Prema ovoj proceni za vožnju Danuvije je bilo potrebno izdvojiti 43 forinti, za Panoniju 65, za Jawu 250 – 75, za Jawu 350 – 86, za IŽ-a 72, za Simsona 83, za Bervu 24, za Panni 25, za Simson moped 22, a za Pionyer 23 forinti na svakih pređenih 100 kilometara. Neto mesečna zarada je bila oko 1400 forinti. Iz prethodno navedenog, takođe se može videti i koji su se modeli vozili u Mađarskoj krajem pedesetih. 1960. godine je proizveden 100 hiljaditi model Danuvie i 100 hiljaditi model Panonije. U radnjama se pojavljuje moped Tinde (Tünde). No, zajedno sa prestankom proizvodnje Berva i Panni mopeda 1962. polako nestaje i Tinde. Šezdesetih godina pojavio se jedan interesantan moto-dodatak Panonijama. To su bile prikolice marke Motorkuli i Pille sa jednim točkom, koje su mogle nositi teret od oko 30-40 kilograma. Prikolice su se proizvodile od lima, nisu imale kočnice, ali su imale amortizere. Pille je bio nešto lakši i jeftiniji u odnosu na konkurenta, Motorkulija. Motorkuli Pille Proizvodnja Danuvije prestaje 1968. godine kada se pojavljuje prototip Panonije P20 od 250 kubika sa dva cilindra. 1972. godine se pojavljuju prototipovi P modela od 350 i 175 kubika, međutim ovi modeli nisu ugledali svetlost dana. Svi P modeli su imali dva cilindra i bili su skuplji od modela T i po mnogima nisu bili konkurentni sa cenama. Sa druge strane, proizvodnja je bila strogo regulisana u Istočnom bloku i Mađarima nije bilo dozvoljena serijska proizvodnja motocikala većih od 250 kubika. Panonije T serije su se za sitnim izmenama proizvodili do 1970. godine. Na međunarodnom tržištu najtraženiji model je bio T5. Isključivo za kalifornijski izvoz je rađena Pannonia White – luksuzni model T5-ice. P model je bio konstruisan uzimajući delove od T serije i fabrika je tada već manje ulagala u razvoj. Panonija je bila popularna ne samo u Mađarskoj već i u Sovjetskom Savezu, u Americi, u Brazilu i u Indiji. No, bez daljeg razvoja motocikala potražnja i prodaja je počela da opada. Poslednja 689 039-a po redu Panonija je sa proizvodne trake sišla 24. oktobra 1975. godine. Bio je to model P21. Deo priče jeste da je japanska kompanija Yamaha 1974-e pregovarala sa fabrikom Čepel. Predmet pregovora je bilo ulaganje u 40 hiljada kvadratnih metara mađarske fabrike sa očekivanom proizvodnjom od 50 hiljada motocikala, od toga 70% za izvoz. No, tadašnje rukovodstvo to nije prihvatilo. Poslednja nada je bila u pokušaju proizvodnje elektro skutera 1974. godine. Napravljeno je nekoliko prototipova i rezultati su obećavali, ali nisu smeli rizikovati. Činili su to sa razlogom, pošto se elektro skuteri nisu proizvodili u većim serijama dugo godina. Od ostataka delova legendarne Panonije su se do 1984. godine proizvodile poljoprivredne mašine u fabrikama u Čepelu i u Tekelu. Izvori: http://www.csepel-sziget.hu/ http://www.veteranpark.hu/ http://wikipedia.org/ http://csepelmotorok.uw.hu/ g http://marotimotor.hu

Dobrodosao!

Pozdrav Lorant! Dobrodosao!

Kao sto je Don Jefta napisao vec smo se dogovorili i tockic ce biti sredjen. Hvala drugari na preporuci!

Daj Boze da se ova tema premesti u Motoristi na drumu!

Ja sam kod njih uzeo unutrasnju gumu 21 coli za nesto manje od 1000 dinara. To je bilo pre popusta i bilo je jeftinije nego na buvljaku.

Obratite paznju da to zavarite kako treba. Ako osovina bude samo malo koso stajala menjac ce se zaglavljivati, vile nece mozi da klizu po osovini. Drzac je najverovatnije pukao zato sto su blokove sastavljali na silu, a osovina nije usla na svoje mesto, u onu rupicu u desnom bloku. Kada budete sastavljali motor dobro pogledajte da se poklope kanal za ulje na onom alu prstenu koji se nalazi izmedju dva lezaja i kanal u bloku .

Vozio ga. Dobar motor.

Vrati sraf na 2,5 kruga i prestace da puca. Pucketace i dalje kada budes kocio motorom, ali "detonacije" ce nestati.

Dobro nam dosla!

Sijalice izgorevaju kada je crko regler i napon u istalaciji je visi od dozvoljenog. Proveri da li je punjenje u redu. Napon na akumulatoru ne sme biti veci od 14,5 V kada je motor upaljen. Ne bih da te plasim, ali proveri to sto pre posto prevelik napon moze da sprzi i CDI. P.S. Napon izmeri na leru i na vecim obrtajima. Mozda ce na leru biti sve u redu, ali povecavanjem obrtaja ce najverovatnije porasti i voltaza.

Welcome back!