Na prodaju kaciga koja je jedva koriscena, stara samo godinu dana. Prvi sam vlasnik, nisam ni 1000km presao sa njom. Uz nju ide ovaj dodatno kupljeni Rainbow Titanimum vizir (Zatamljeni), kao i originalni providni. L Velicine (60cm), oznaka CS15. Nikakvih ostecenja nema, bukvalno je kao nova kako spolja tako i unutra. Viziri su takodje kao novi. Uz nju ide originalna kutija, wind deflector itd. Cena sa oba vizira 95e. Kontakt 061/132-64-00

Pozdrav svima! Ima li neko na prodaju otvorenu kacigu, bez vizira za klasican motocikl, nesto ovako: L dimenzija, ne ciljam na nesto skupo i kvalitetno, cisto za grad da se ne maltretiram sa integralnom. Mozete ponude preko privatnih poruka, Pozdrav!

Narandžasta je praktično nova. Kupljena je pre par meseci sa 1700km predjenih i stojala je decenijama. Drago mi je da je moj imenjak ne drži u staklenom zvonu već svakodnevno koristi.

Lepo putovanje koje smo ovog vikenda napravili:

Ostalo mi je nešto dana godišnjeg odmora od prošle godine, trebaju se iskoristiti u junu,neka lepa planinska moto tura se zamišlja u glavi. Ići modernim motorom? Pre 20 godina odgovor bi bio naravno, ali sada mi je to jako dosadna kombinacija. Dogovor brzo pada, kolega Marko sa ČZ 472 - 350 i ja sa ČZ 477 175 sport iz teme : Priprema za put praktično nema, brzinska provera guma, ranac na leđa i krećemo. Žena klima glavom i ne shvata da ja ne idem Kawom. Poslednje veče tek sledi zapanjena faca i "Ti sa onim malim ideš? Pa jesi li ti normalan?". Subota ujutru, krećem iz Vršca i idem do Smedereva, tamo se nalazimo budući da je imenjak iz Beograda i idemo polako preko Požarevca dalje. Spuštamo se na Petrovac, pored banje Ždrelo i ulazimo u Homoljske planine. Divan put za vožnju, krivina na krivinu, mašine pevaju. Prolazimo Krepoljin i stižemo u Žagubicu. Prva stanica Vrelo Mlave: Predivno mesto, i pomalo zapostavljeno na Google recenzijama. Pastrmke plivaju, i direktno odatle idu na roštilj u restoranu. Kolege bajkeri stižu iz Beograda sa klasičnim voznim parkom Honde NC750, TDM, Afrike i krste se kako smo stigli ČAK do tamo. Kažemo da smo tek krenuli Nakon divnog ručka, krećemo dalje na Jasikovo,Debeli lug i ka Majdanpeku. Konobar nam odmah govori da je put prilično loš i da ga lokalci izbegavaju pa se spuštaju čak na Bor da bi išli nazad za Majdanpek. Zahvaljujemo se na sugestiji i predlažemo da je to više opasno po gore pomenutu skupinu sa plastičnim motorima nego za nas. Pa ovi motori su stvoreni za taj teren Put kreće uzbrdo sa solidnim usponima i nečim što je nekada davno bio asfalt a sada se više ne zna šta je rupa a šta zakrpa. Takva deonica traje 40tak kilometara. Neverovatno kako ovim motorima to ne smeta uopšte. Ogibljenje je toliko mekano da samo plivamo preko rupa. U glavi već zamišljam kako bi bubrege ostavio tu negde da sam krenuo sa nekim drugim motorom iz garaže. Vozimo bez ikakvih tenzija i napetosti, nemamo nikakav plan i program, gde nam se staje da popričamo tu i stajemo. Saobraćaja na ovom putu apsolutno nema. Za tih 40 kilometara možda smo 2 vozila videli. U Jasikovu skrećemo za Leskovo, zatim Debeli Lug i ulazimo u Majdanpek. Sipamo gorivo i idemo na vidikovac iznad grada. Motori su velika atrakcija i gde god da stanemo kreće okupljanje, slikanje, "koliko su stare" itd. Plan je bio da spavamo na Dunavu u Donjem Milanovcu, ali ne sečemo direktno odatle, već idemo dole opet ka Rudnoj glavi i u Klokočevcu se uključujemo na put koji gore vodi ka Dunavskoj magistrali. Predivan put, dobar, skoro urađen, krstarenje iz krivine u krivinu. Prolazimo Miročku dolinu, i stižemo predveče u Donji Milanovac. Parkiramo motore u smeštaju i odlazimo u kraći obilazak Hotela Lepenski vir, Keja u Milanovcu itd. Sutradan, doručak, bez žurbe... "Krenemo kad krenemo" stil. Uključujemo se na Dunavsku magistralu i krstarenje do tvrđave Golubac. Odatle nastavljamo za Veliko Gradište i Srebrno jezero... Put nastavljamo dalje ka Ramskoj tvrđavi i prelazimo na skelu za Staru Palanku... Šta ćemo dalje? Pa normalno, kupanje na Belocrkvanskim jezerima... Nakon ručka i kupanja...Idemo na ultimativno mesto... Češko selo. Čim smo stali ispred muzeja u selu, istrčava čovek sa oduševljenjem i viče "Jao vidi Jawe". Zove nas odmah na hladnu Kofolu, njihovo nacionalno piće koje im stiže redovno iz Češke. Vikend se bliži kraju, sutra se radi, polako nam se razilaze putevi, drugar Marko ide preko Dubovca i Gaja za Beograd, a ja kući za Vršac. Prelepa tura od 500+km. Kvarova nikakvih nismo imali i motore u toku puta nismo ni pipnuli što se kaže. Sipali smo gorivo na istim pumpama do čepa i potrošnja je kod mene bila oko 3.6 l/100km a na 350 je bila oko litar veća. Toliko o onim bajkama "10 litara itd". Ono što je najzanimljivije u celoj priči, da sam sišao sa motora oba dana prilično odmoran, a imam inače velikih problema sa leđima, i svaka duža vožnja inače na Japancima kod mene iziskuje nešto za bolove tipa Actasulid itd. U ovom slučaju ništa. Neverovatno kako su ovi motori udobni, a put je prvog dana bio sve samo ne cruising. Sa ovakvim motorima počne čovek da oseća stvari na koje inače ne obraća pažnju. Miris šume kroz koju prolaziš...Svežina kad uletiš sa sunčanog dela u hladovinu...Vrhovi u daljini... Baku koja nosi drva na leđima daleko od puta... Nije sve u brzini i elektronici. Pozdrav svima i vidimo se negde na putu!

Da vas podsetim kako su zvučali motori nekada...

Plavo/ljubicasta:

Svaka čast na prodaji. Neko će se lepo navozati. Ne mogu da ne komentarišem cene koje su generalno u rangu naučne fantastike za polovne motocikle trenutno. Ja sam 2017, znači pre 7 godina, kupio ZX9R F model (2003 god) vrlo sličan tvom i platio ga 2200e. Što se kaže bez ulaganja, prva boja, potrošni materijal dobar, čak je bio i registrovan. Lično mi je 3000e+ za velikoserijske motore stare preko 2 decenije ipak nerealno. Kad vidim Suzuki K5 1000 za 6000e, a i on će 20 godina još mi je tužnije.

Kako slikati motor star više od pola veka? Pa filmskim aparatom, normalno.

Češko selo Č

Te 6to klipne Tokico čeljusti ne treba uzimati ni na poklon, posebno sada kada imaju 25 godina. Imao sam ih na ZX9r i za 3 sezone jedno 6 puta skidao i razrađivao. Nisu valjala ni kao nova. Stalno neka strana brže izlazi, ili glavi pa ne vraća. A plus ne koči ništa specijalno ni kad je u top stanju u odnosu na ostalo iz tog vremena. U roku od odmah su ih u fabrici zamenili i izbacili, već naredne godine je ZX9R dobio 4klipna koja uopšte nemaju te maintenance probleme a i bolje koče. Ovo nije pravac u kome treba razmišljati za upgrade, my 2 cents.

Malo vožnje po okolini Vršca... I onda odlazak do mog oca, koji je prvo sa nevericom gledao sa terase u nju, pa reče "Stoji na istom mestu kao pre 55 godina".

Ostao sam dužan par slika. Kao što je i planirano, motocikl je registrovan (Da, bez žmigavaca kako je i izašao iz fabrike ), i vozi se. Ako bog da, i otac bi trebalo da je provoza koji krug i da se podseti 1969. godine

AP Racing. Ne sinter već organic.

Nema od farbanja grana ništa. Posebno na motoru koji nema oklop. 2 vožnje po kiši i ima da ti progori boju gde hladna voda pljusne na vrelu granu. Bez obzira na pripremu i kvalitet boje. Fabrički ceramic coated crna itd je drugo. Sve firme koje postoje u Srbiji i šire: VHT, Dulux, Simonix, PJ1, Motip...Been there done that. Na kraju gurneš ruku u džep, kupiš lepo stainless steel sistem kako i dolikuje tom motoru i uživaš. Na svake 2 godine ispoliraš ako ne želiš da budu ljubičaste na pregibu i to je to. Za 900R bar ima da biraš izduva za 600-1000e novih.

Nazalost prelivanje se desava i u voznji. Na vecim obrtajima na otvorenom putu moze i da sagori taj visak donekle, ali cim stanes na neki semafor i motor radi na leru cilindri se zalivaju.

Nema nedoumica, zaliva.

Prelivaju ti karburatori 101%, vozim taj motor samo 15 godina Još ako nemaš centralni štender već samo ćopavu, eto belaja. Iglice su vrlo retko uzročnik problema. Najčešće pušta gorivo oko samog sedišta iglice (ono se vadi iz tela karburatora, drži se na jednom šrafu), i ima na sebi naravno o-ring. Tu prvo popusti. Pored toga visina plovka, ti Mikuni BS34 su jako osetljivi na to, obavezno proveravati na stolu sa cevčicama gde je pravi nivo posebno kad se stave u položaj kako stoje na motoru, i naravno testirati uz nagib (ćopava). Nemoj slučajno da bacaš pare na bobine i struju, to je kod njih "300 do 500 godina vek". Dok motor stoji karburator nalije gorivo u cilindar (Čak i ako imaš elektro ventil u njima ima mnogo goriva) i tako mokra svećica ne baca varnicu. Kad je izvučeš siguran sam da je čađava crna, jer se gorivo samo gomilalo bez detonacije. Znači jedan dobar remont karburatora je na redu.

Na prodaju odličan drumaš desetobrzinac, sa dosta dodatne opreme. Ram je veličine 56. (Ja sam 187cm) Lula: SR Royal Kočnice: Dia Compe Drop Forged dvostruke napred i pozadi Gume: 23-622 (Continental Grand Prix) Hromirane felne bez tačkice oštećenja (kao ogledalo) 10 brzina (2x5) Menjači Sachs Huret Duple poteznice za kočnicu tako da možete kočiti i dok su vam ruke gore na volanu. Šticna: Zoom Sedište: Scout vader Nova traka volana Force Nisam nikakav preprodavac, bicikl je kod mene preko 15 godina. Maksimalno održavan, sve u odličnom stanju. Pakne, lanac, sajle - sve ok, nikakvih ulaganja nema. Razlog prodaje: Nemam vremena da ga vozim i stoji. Cena: 280e Kontakt: 061/132-64-00

Ivica Stanojevic - Niš (0606719700)

Bukvalno poslednji detalj na motociklu - obnovljeno sedište. Štep, raspored šavova je isti kao na fabričkom.

https://pipeburn.com/killer-kwaka-kawasaki-gpz750-by-marco-visacki/

Neko sa strane ko nije prošao kroz ovako nešto, uglavnom bi rekao nešto u stilu "Lepo, malo ste je picnuli". Mogu samo reći da je potpuni restomod na mojoj Kawi GPz810, sa sve menjanjem kompletnog vešanja, ogibljenja, kočnica sa modernog motora, prelaska na 810cm3, pa i farbanja bio sa tehničke strane dečija igra u odnosu na posao koji je zahtevao ovaj mali motorić. Kod Japanaca je to sve u stilu "skinem staro, napravim na CNC-u adapter, i stavim novo". Kraj priče. Ovaj ČZ je pojeo toliko radnih sati da neko sa strane ne bi poverovao, i da nije bilo prijatelja Marka koji je daleko smireniji i sam rešio tonu stvari budući da je daleko vičniji sa strugom, aparatom za varenje, pravljenjem električnih instalacija od nule, itd, pitanje je u kom pravcu bi se sve odvijalo, a evo i zašto: 1) Količina "čačkanja i pipanja od strane nestručnih lica" koje MZ, Jawa, ČZ motori prežive za tako male kilometraže na ovom podnevlju može da se uporedi sa kvakom na vratima gradske pošte. Bukvalno je retkost da je bar neki deo netaknut. Tek kad se sve rasturi kreće "Ovde je zalomljeno, ovde je polomljeno, ovde je prozviždao navoj, itd." - Čini mi se da na Kawi 1 navoj nisam razbušivao nakon 40 godina. 2) Izvorno su dolazile sa krajnje primitivnim sistemom montiranja (Sve lim na lim, bez gumenih čaura, distanci, silenblokova), i ako to planirate da malo unormalite čeka vas tona strugarskog rada - kao u ovom slučaju. 3) Od zamenskih delova ništa skoro ne paše šraf na šraf i sve traži doradu, bušenje, brušenje itd. 4) Ne vidim drugi način da se izborite sa tom količinom korozije i svega osim peskiranja/prajmera/plastifikacije. Trebalo bi napomenuti i timeframe: Po motocikl sam išao 10.oktobra 2023, a slika retrovizora je od juče, znači faktički je urađena za tri i po meseca, ali se radilo na svim frontovima u isto vreme. Delovi na hromiranju, delovi na farbanju, nas dvoje na pripremi i mehanici, i još smo za neke stvari morali dosta da čekamo delove iz Češke. Ali kad je vidim kako je ispala, srce mi je na mestu.