Od Cefalu pocinje bas dobar put za voznju, more, pogled, krivine, dobar asfalt...savrseno. Negde malo pre Mesine, svracamo da posetimo rt, Capo Di Milazzo. Dobar je pogled, lepo vreme, pa smo na zidicu napravili malu zakusku.

Danas bi trebalo da predjemo na kopno, kako sutra ne bi gubili previse vremena. U tom smislu, rezervisali smo isti smestaj u Tropei, veoma nam se dopao u dolasku. Rezervaciju nam je obavio gazda hotela kako bi izbegli proviziju bookinga. Izvlacenje iz Palerma traje dosta dugo. Nema onih ulica sa vise traka kao u dolasku, ali se prolazi kroz niz malih mesta, pa je guranje kroz kolone neizbezno. Cim smo malo odmakli od grada, krece uzivanje uz more. Prva stanica je Cefalu. Parkirali smo se bas do plaze i u lokalnom kafeu narucili arancine i pice. Sisli smo na plazu i uzivamo kao da ce ovaj dan trajati vecno.

Pakovanje pre polaska i poslednji pogled sa prozora na ulicu. Usamljeni kofer ceka pored drveta, dok se panduri malo dalje domundjavaju. Kaze Peca: pazi kad je bomba u koferu...Ubrzo je kvart blokiran i sve unaokolo evakuisano sa ulice i ogradjeno trakama, tako da su svi na bezbednoj udaljenosti. Za to vreme, mi smo sisli da izvezemo motore iz garaze, pa mozemo da vidimo izbliza sta se desava. Dolazi policajac u specijalnom odelu za razminiravanje. Prilazi polako koferu, a i kako bi drugacije...jedva ide u onom odelu, lagano otvara kofer...i rukom javlja policiji da je sve u redu. Na svu srecu, bila je u pitanju lazna uzbuna. Oni istog trenutka otvaraju ulicu. Sve je trajalo manje od pola sata. Deluju da im ove situacije nisu strane. Nakon toga kaze Camo gazdi hotela: hotel ti je la bomba!

Nije bas da imamo vremena na pretek, imamo danas lepu voznju, ali ipak idemo do pijace, da kupimo voce. Pijaca je u delu kvarta kroz koji smo dosli sinoc, nedaleko od hotela. Juznjacka atmosvera u svom najboljem i svom najgorem izdanju. Prodavci sa tezgi vicu iz sveg glasa, kao da su poludeli, a mi se smejemo toliko da nam nije dobro.

Veceras pijemo pice u Palermu. Jos samo da stignemo do tamo. Lakse je reci nego uraditi. Drzali smo se voznje uz more koliko smo mogli. Ulazak u Palermo se oduzio mnogo vise nego sto je bilo ko od nas mogao da pretpostavi. Nismo imali predstavu koliko je Palermo veliki. Tek kada sam dosao kuci sam pogledao na netu. Guzva u vise traka je pocela kilometrima pre Palerma. U svoj toj guzvi, kolone su zive, svi se premestaju iz jedne trake u drugu neprekidno. Dok gledas da izvuces zivu glavu, iskusavamo jedan lokalni obicaj. Vozila sa strane ne cekaju da se ukaze razmak izmedju vozila da bi se ukljucili, vec upadaju „bez pitanja“. Kada mi se to prvi put desilo, pitao sam se da li cu ziv stici do hotela, ali vec nekoliko stotina metara dalje, izbazdaris se na okolnosti i imitiras lokalce...sto i nije bas lako sa natovarenim motorom., ali ide. Posle, kad malo bolje razmislim, oni su taj obicaj usvojili, jer se rastojanje izmedju vozila ne ukazuje, nema ga...i oni koji zele da se ukljuce se samo snalaze. Drugi to prihvataju tako sto cim vide vozilo sa strane da se priblizava, lagano uspore bez zaustavljanja dok se izvrsi radnja ukljucivanja i svi idu dalje. Kasnije nam je recepcionar u hotelu to potvrdio rekavsi da je to zvanicno najgori grad u Italiji sto se tice saobracaja. Od svih velikih i zagusenih gradova u kojima sam vozio, ovo je definitivno najludje. Hotelu prilazimo sa zadnje strane kroz neku suludu cetvrt, prljavu, oronulih zgrada, i prepunu nekog polusveta. Kada smo se parkirali ispred hotela, samo smo razmisljali sta da radimo sa motorima. Medjutim, gazda hotela nam je obezbedio garazu u prizemlju za sitnu kintu. Kuriozitet je da druga strana hotela gleda na glavnu ulicu u Palermu, Via Roma. U hotel udjes sa strane iz jezivog kvarta, a prozor iz sobe gleda na centar grada. Samo brzinsko raspremanje i idemo do grada. Malo smo se rastrkali, pa deo nas ide do nekog bara na aperitivo. To je italijanski obicaj gde barovi popodne ili predvece postave bar sa hranom i za jedan koktel mozes da se sluzis koliko hoces. U pitanju su salate, paste, kanapei, pizze i slicno, a ne neka konkretna hrana. Mada se i ovako moze fino zameziti. Kasnije idemo u neki jazz bar na cugu.

Spust iz Ericea je odlican. Dobar put sa lepim krivinama i fenomenalnim pogledom koji traje sve vreme spusta. Idemo u San Vito Lo Capo. Kada sam pripremao turu, ovo mesto mi je zapalo za oko, pa sam pozeleo da ga posetimo. U pitanju je zaliv sa dugackom pescanom plazom okruzenom planinama. Veoma zanimljivo mesto i dobra voznja do tamo.

Nakon jutarnje setnje, idemo da obidjemo stari grad Erice, na brdu tik iznad grada. Do tamo vodi stari uzani put prepun serpentina, koje se na pojedinim mestima spajaju, pa se iz jednog zavoja bukvalno prelazi u sledeci i to sve sa prilicnim usponom. Gradic je sarmantan, ima predivni pogled prema Trapaniju.

Nakon poduzeg odmora na plazi, idemo prema Trapanju. Prvi deo puta je veoma zanimljiv za voznju. Smenjuju se brdoviti predeli prosarani zelenim poljima. Pravi melem za oci. Kasnije, put se polako pretvara u ravnicu i odmah odlucujemo da skrenemo prema unutrasnjosti. U Trapani stizemo u vecernjim satima. Hotel je u imao veliku dvorisnu terasu okruzenu zidovima i ukrasenu zelenilom, pa smo tu napravili gozbu pre odlaska do grada. Trapani se ne pominje bas previse, kada se prica o Siciliji, a grad odusevljava. U gradu smo naisli na pravu riznicu arancinija, tradicionalne sicilijanske hrane. U pitanju su kugle od pirinca sa safranom punjene slanim ili slatkim nadevom, pa pohovane. Sigurno da je priprema malo ozbiljnija od ovoga sto sam naveo, ali to je u sustini i ukus je kakav se samo pzeleti moze. Na ovom mestu je bilo bas puno izbora, nismo lako mogli da se odlucimo. Jos jedan sicilijanski biser smo nasli u Trapaniju, Birra Moretti Siciliana. Inace standardnu verziju ovog piva volim jos od ranijih poseta Italiji, a ovu Sicilianu sam bas zeleo da probam, ali nismo nailazili na nju sve do sada. U ukusu se blago oseca pomorandza. Zelimo da kupimo nesto pica da imamo na terasi pre spavanja, pa pronalazimo automat sa picem u nekakvom haustoru na setalistu. Pice se kupuje tako sto ubacis zdravstvenu knjizicu ili licnu kartu, da bi potvrdio da si punoletan i onda pristupas kupovini, ali samo na komad. Ne mozes da kupis vise pica odjednom. Tu smo morali da zamolimo neke momke da nam pozajme dokument da bi mogli da obavimo kupovinu, pa smo i njih castili sa po pivom.

Ovo je bila slika za tebe...

Dorucak u pecini, a kafa na stepenistu, a onda na motorima krug oko grada. Grad i preko dana deluje podjednako velicanstveno kao i po mraku. Dobijamo instrukcije da posetimo dvorac Donnafugata, jer nam je takoreci na putu. Malo smo se promuvali okolo, ali nismo ulazili. Ubrzo, kada smo se vec obukli i seli na motore, vidimo da nema Cama. Cekamo ga u opremi na suncu. Posle nekog vremena, on se pojavljuje sa pricom da je nasao coveka iz Kraljeva koji tu radi i malo sa njom porazgovarao. Svet je mali. Inace, jedna od najupecatljivijih stvari na ovom putovanju bilo je cekanje Cama. To se desavalo uvek i svuda. Tako je jednom prilikom dok smo ga mi cekali, pojavio se odusevljen sa pricom kako je na nekom kruznom toku prelepo cvece, pa je on uzivajuci obisao jos neki krug...oko kruznog toka. Sledeca stanica je dolina hramova pored Agridjenta. Dovozimo se do ulaza gde deo grupe odlucuje da poseti hramove, a mi idemo do obale da potrazimo neko mesto gde bi popili kafu i malo iskulirali. To se ispostavlja da nije tako lak zadatak, debela je predsezona i deo pored plaze, gde inace ima gomila beach barova i restorana, samo retki su otvoreni.

Moze korpa da se reparira i u Srbiji.

Smestaj za veceras smo rezervisali u Ragusi. Na putu prema tamo nas zatice mrak. Pusacki deo ekipe staje na cigar pauzu, a nepusacki svraca u Modiku, da baci pogled. Vec na samo prilasku ragusi, stari grad obasjan svetlima u noci, ne ostavlja nas ravnodusnima. Izgleda fenomenalno. Smestaj je u starim zgradama, delimicno iskopanim u stenama, i sa velicanstvenim pogledom na stari grad. Cim smo se smestili, idemo u setnju i na neko pice, da malo sumiramo utiske.

Prilikom dolaska u Sirakusu, koristimo se oprobanom tehnikom, pravo u centar. I opet uspeva, svi se razilaze i u roku od par minuta svi se vracaju parkirani. Sto se tice starog grada, kao i obicno, prelepo. Moglo bi se tu potrositi mnogo reci na opisivanje, ali jedna slika govori vise od hiljadu reci.

Silazak sa Etne na suprotnu stranu. Idemo prema Siracusi. Biramo varijantu da se malo promuvamo po unutrasnjosti kako bi izbegli autoput. Mada svi koji su ga vozili, kazu da autoput na istocnoj starni Sicilije nije los za voznju...ostaje da proverimo nekom narednom prilikom. U jednom trenutku zamisljen, promasujem skretanje, pa se vodim mislju skrenucu na sledecem ponudjenom skretanju. Prvo sledece kad sam video, odmah sam ga promasio namerno, mada ni sledece nije bilo mnogo bolje.

Jutarnje razgibavanje sa pogledom na Etnu. Lagano razvlacenje po dvoristu. Biramo malo alternativniji prilaz Etni. Ustvari na prvom skretanju gde je moglo evakuisemo se sa glavnih puteva. Na tragove vulkanske aktivnosti nailazimo prilicno rano, dok smo jos uvek prilicno nisko. Kada smo se ukljucili na glavni put kojim se penjemo prema vrhu, prepustili smo se istinskom uzitku. Svuda naokolo su tragovi ohladjene lave, povremeno se vide skoro potpuno zatrpani objekti. Rastinja ima jako malo, uglavnom ono prilagodjeno surovim uslovima. Sve deluje po malo misticno. Dosli smo do glavnog platoa, odakle, ko zeli moze zicarom da se izvuce jos vise i dalje nekim specijalnim vozilima. Dosta je skupo i zahteva nekoliko sati.Mi smo se zadovoljili, setnjom po padinama prekrivenim vulkanskim kamenjem. Vrhovi vulkana su jos uvek pokriveni snegom.

Znao sam za to...i bar i pogled, ali jbg. ima jos toga sto je preskoceno, a Sicilija je lepa, pa cu se valjda vratiti jos koji put. Utisak je da je ostrvo dosta vece nego sto mi se u pocetku cinilo. Nekoliko dana je dovoljno tek da se Sicilija malo zagrebe.

Slobodno sa Vlasine na Bosilegrad i Ćustendil, bio sam pre neku godinu.

Naravno, skinuo sam track sa GPS-a, pa cu ga postaviti na kraju. Ako te zanima neki deo posebno, mogu iscrtati u googlemap-u pa postaviti.

Ideja da veceras stignemo sto blize Siracusi, ne cini se realna uopste...pa od toga i odustajemo. Na taj nacin sebi potvrdjujemo ideju da ne rezervisemo smestaj unapred. Tako smo spontaniji u odlucivanju da negde popijemo jos po jedno pivo. Imamo vremena da svratimo do Taormine, eventualno da bacimo pogled na anticki teatar, i idemo do smestaja. Dok smo bili u restoranu, rezervisemo gajbu u mestu pored Taormine, Giardini Naxos. U Taormini je solidan problem za parkiranje, cak i za motore. Mi po starom dobrom obicaju pucamo pravo u centar, i to se pokazalo dobro. Uspeli smo da uglavimo sve motore potpuno regularno, na samom ulazu u stari deo grada. Anticki teatar nismo videli, vec je isteklo radno vreme. Ostalo je vremena da malo osetimo atmosveru grada. Taormina je lepa, ali i sad van sezone, dosta opterecena turistima. Spustanje iz Taormine, smestaj bi trebalo da je blizu. Giardini Naxos je bas turisticko mesto koje deluje solidno avetinjski van sezone. Smestaj smo malo teze pronasli, ali je bio dobar, a i ispostavilo se da imamo odlicno dvoriste, gde smo proveli vrlo ugodno vece.

Pre nego sto krenemo dalje, valjalo bi nesto popiti i pojesti. Jos uvek nije prosla podnevna pauza za vreme koje skoro nista ne radi. Odmah pored bara je pizerija, zaticem stariju zenu, vlasnicu kako sa komsinicama gustira, pristaje da nas ugosti. U restoranu je u vitrini izlozena vencanica iz filma. Nesumnjivo da je u citavom selu film jedan od glavnih elemenata za privlacenje turista.

Nastavljamo dalje prema Villi San Giovanni. Trebalo je malo vremena dok smo se isprovlacili kroz neke lokalne puteve i sela koja deluju kao da su napustena, i dohvatili mora. Moguce da je takav utisak jer je ipak debela predsezona, pa nema turista, a ni lokalaca nesto previse. Put uz more je lep i zanimljiv, a posebna poslastica je deo od mesta Scilla do Ville San Giovanni. Prikupljanje u luci i ukrcavanje na trajekt za Siciliju. Trajekt vozi jako kratko, i ide vrlo cesto. Sva sreca, jer smo Kepa morali da sacekamo u Mesini. Kako smo bili u koloni, zatvorili su ukrcavanje u nas brod tik ispred njega. Prva destinacija na Siciliji je selo Savoca i cuveni bar „Vitelli“ iz filma Kum. Unutrasnjost bara obiluje slikama i predmetima iz filma. Tu nas je cekao Aleksa sa Natom. Konacno citava ekipa na okupu.

Nastavljamo dalje prema Villi San Giovanni, putem koji vodi uz more. Ubrzo nakon izlaska iz grada, nailazimo na deo puta koji je zatvoren, najverovatnije zbog nekih radova. Dozvoljavamo Garminu da nas sprovede alternativnim putem...o kako smo samo bili lakoverni. Odmah od blokade, put se odvaja levo i krece u brdo, veliki uspon, ogroman, put se suzava, a podloga sve manje podseca na asfalt. Nisu mi off road voznje strane, naprotiv, ali u ovoj situaciji je daleko od prijatnog. Kolona lagano vijuga kroz brdasca, i u jednom trenutku, sa ogromnim nagibom dolazi do ulice na koju se ukljucuje pod pravim uglom. Zaustavljanje na strmini ne dolazi u obzir, pa se nadam da iskakanje na tu ulicu nece biti tragicno. Dalje se nastavlja uskim puticem, obodom brda sa odlicnim pogledom, valjda kompenzacija za prethodno iskustvo.

Aleksa se probudio pre svih i otisao do Catanie na aerodrom da pokupi Natu. Nakon dorucka i laganog razvlacenja odlazimo da obidjemo stari grad. Kao i mnostvo ostalih gradica u Italiji, ovaj je lep, i zanimljiv, tek sa blagim detaljima koji odaju da nije na severu vec na jugu zemlje. Grad se nalazi na brdu iznad mora, a glavna ulica u starom gradu zavrsava ogradom odakle se pruza predivan pogled, a ispod se spusta strma litica tik do vode. Nakon pesacke ture po gradu, krecemo i motorima u obilazak, zelimo da prodjemo ispod grada, pored mora.

Isao sam od Draca u septembru, nisam kroz Tiranu. Tuda sam isao prosle god u septembu i isli smo kroz grad, ali tako smo hteli, pa ne znam za obilaznicu.

Danasnji cilj je Tropea. Prolazimo kroz jako lepo mesto Sapri. Odatle se put useca u stene i pruza odlican pogled prema moru. Kasnije, lagano se spusta sve nize i krajolik postaje sve ravniji. Kako smo usli u Kalabriju, sve je neodoljivo pocelo da podseca na Balkan. Putevi nisu najbolji, izuzev glavnih sve ostalo je skoro pa gore nego kod nas. Pojasevi oko puteva su izdasno dekorisani djubretom. Da se ne prica italijanski, lako bi mogao da pogresis u proceni gde si. Valjda nas je severna Italija naucila na neke druge vrednosti. Mi polako razmisljamo o rucku. Posto je praznik, rade samo retki restorani, u nekima su samo proslave. Pokusavali smo u nekoliko navrata da pronadjemo restoran, ali uglavnom bezuspesno. U jednom od tih pokusaja, nailazimo na restoran u kome je bas zavrsena neka proslava. Camo koji po malo prica italijanski, odlazi do restorana da se raspita da li mozemo da rucamo i ubrzo nas zove da dodjemo. Mogu da nam pripreme lazanje i pastu, uz po neku casu vina ili piva. Na samom ulasku u restoran, osecamo da citav restoran smrdi na gandzu, osoblje se smeje kao ludo i sa tri skupljena prsta pokazuju prema nosu i u glas vicu marijuana calabrese...Svi pocinjemo toliko da se smejemo da smo jedva narucili hranu. Camo u razgovoru sa gazdom saznaje da je i on biker, vodi ga do garaze da mu pokaze motore. Kada smo svi bili za stolom, gazda donosi flasu vina na poklon. Rucak je protekao odlicno, uz salve smeha. Polako smo poceli da osecamo juznjacku neposrednost. Tokom rucka smo rezervisali i smestaj za veceras u Tropei. Tropea je najpoznatiji dragulj Kalabrije. Cim smo poceli da se priblizavamo, docekala nas je guzva poput one koju smo jutros doziveli i preziveli. Vracamo se starom stilu, s tim sto su ovde kolone u oba pravca, a putevi uzi pa je provlacenje otezano. U kontaktu sa ljudima iz automobila, opet se susrecemo sa njihovom spontanoscu. Neprekidno dovikivanje, pozdravljanje, overavaju sa nama kroz prozor od automobila...skoro pa pocinjem da uzivam u svemu tome. Njihov temperament losije puteve i prljavstinu smesta u drugi plan. Smestaj jedva pronalazimo po mraku. Ulica je prava, ali neosvetljena, loseg i propalog asfalta, pa se pitamo da li je moguce da smo na pravom putu. Par stotina metara dalje, dolazimo do naseg smestaja. Pozitivno smo iznenadjeni. Hotel je vrhunski, veoma komforan, pizerija sa vrhunskim pizama...a sve to po super ceni, valjda sto je totalno van sezone.