Spavanje je bilo 32E/app u Umagu, 25E/hostel-hotel u Ljubljani, 35/BB u Italiji. Ferry...zavisi sta odaberes. http://www.jadrolinija.hr/ http://www.blueline-ferries.com/

Boigami za svaku pohvalu, i tebi i motoru!

Kompletno putovanje je proslo kao sto smo zeleli. Vreme nas je u sustini jako dobro posluzilo, kisa je sipela na dan kad smo krenuli negde do Hrvatske granice i od Bologne do Ancone. Na prevojima u Dolomitima, grejalo je sunce kao da smo porucili. Cini mi se da je to i bio uslov da se uopste ode na prevoje, obzirom da je u pitanju predsezona. Motor je sluzio bez bilo kakvog problema, naprotiv. U Umagu sam na defileu bio pocascen remapiranjem ubrizgavanja na Stromu, sto je od njega stvorilo potpuno drugi motor, sada spreman za uzivanje u serpentinama na sasvim drugaciji nacin. To je i doprinelo da voznju po Dolomitima dozivim sa osmehom koji ne silazi sa lica. Sto se tice mesta koja smo posetili...O Umagu imam samo reci hvale. Boravak u Umagu za vreme skupa je jedno jako lepo iskustvo. Da je tako govori i cinjenica da mi je ovo drugi put. Sam ambijent Istre i mnostvo motora na sve strane, cini da se osecate fantasticno sve vreme. Staaari rokeri su napravili pravu stvar i ceo skup nudi mnogo stvari koje ne mozete dobiti na drugim mestima. Ljubljanu smo doziveli kao vrlo lep grad, narocito stari deo i tu smo proveli lepo vreme sa prijateljima. Inace, citava Slovenija je zivopisna zemlja i gde god da idete uziva cete u prelepoj prirodi. Dolomiti su nepresusan izvor lepote. Pejzazi koji kao da su nestvarni se smenjuju takvom brzinom da sam posle nekog vremena izgubio zelju da slikam, sa utehom da cu doci ponovo. Svi ti predeli koji oduzimaju dah su ostali samo u nasem secanju. Nemoguce je stajati svaki cas da bi se sve to fotografisalo, ipak smo tu da bi se vozili. Lago di Garda je bilo iznenadjenje. Jezero koje obiluje prelepim mestima, a pruza posetiocima citav ugodjaj boravka na moru. Stari gradovi kao iz maste nizu se jedan za drugim. Put oko jezera je idealan za lagano krstarenje motorom. Na kraju, ali ne i manje vazno, zahvaljujem se ljudima koji su ucinili da neke trenutke sa ovog putovanja ponesem u najlepsem secanju: Staaarim rokerima na domacinskom odnosu i organizaciji, a narocito Sarinju na pomoci oko saniranja kvara na Pecinom motoru, slovencima Mateji, Marjanu i Mausu na svemu sto su za nas ucinili od Umaga pa nadalje, Goranu iz Splita sa V-strom foruma koji je uradio remapiranje Josh-boxom meni i dvojici mojih drugova, kao i svima koji su bili tu da se pobrinu za dobro raspolozenje.

To je ujedno i mesto odakle pocinje cudo od puta. Odlican magistralni put se pretvara u neverovatno los put, prepun rupa i zakrpa, sirine jedne kolovozne trake. Sva sreca pa to traje samo nekoliko kilometara. Ubrzo dolazimo i do Jablanickog jezera pored koga vijuga put. Uzivamo u voznji. Prolazak kroz Sarajevo nas mami da svratimo na Bas carsiju i klopamo cuvene cevape. Ne zadrzavamo se previse, nije nam prvi put u Sarajevu, a i treba stici kuci. Od Sarajeva je vec dobro poznat put prema Visegradu. Ulazak u Srbiju, silazak prema Uzicu i tu primecujemo da je pocelo biti neverovatno vruce. Sto smo blize kuci, cini mi se da je sve toplije, a guzva na putu sve veca. Konacno, pred vece stizemo kuci. Ispred kuce zaticemo nasu malu cerkicu sa babom koja se cudi koji su ovo vanzemaljci usli u dvoriste.

Jutro je vec svanulo, imali smo dorucak na brodu, pa na pakovanje. Vidi se Split sa palube. Posle iskrcavanja, imamo preko 500km do kuce. Put kroz Hrvatsku do prelaska u BiH, kao i deo kroz Hercegovinu je potpuno prazan, pa to koristimo da malo dobijemo na vremenu. Prolazimo pored nekoliko jezera. Prvo je Busko jezero, odmah posle ulaska u BiH. Malo zatim nailazimo na Ramsko jezero gde stajemo na malu pauzu. Deluje nestvarno. Iza krivine se samo ukazuje prelep prizor.

Posle ukrcavanja, i nalaska kabine koja je minijaturne velicine, otisli smo da sedimo na palubi dok je jos dan. Brod je malo kasnio u polasku, razlog je bio trivijalan. Mornari su vezali brod tako da sat vremena nisu mogli da ga odvezu. Konacno isplovljavamo, a mi odlazimo na spavanje uz zvuk brodkog motora i pljuskanje talasa.

Svanuo je i dan povratka. Treba stici do Ancone u neko dogledno vreme kako bi uhvatili ferry za Split. Deo puta do Verone smo isli lokalnim putem koji vodi kroz brezuljke i okruzen je vinogradima . Na jednoj pumpi ispred Verone, pocela je da pada kisa pa je Milica obukla kisno odelo, a ja sam imao nameru da testiram vodootpornost nove opreme. Tu smo se ukljucili na autoput i pravac Ancona. Stigli smo par sati pre ukrcavanja i otisli da kupimo karte za ferry. Ostalo nam je vremena da napravimo neki krug kroz grad, da nesto klopamo i popijemo kafu. Ancona nije preterano velika i ima smek luckog grada.

Odatle se vracamo istocnom stranom koja je malo pitomija. Put ide tik pored vode pa uzivamo u prelepim prizorima. Zatvaramo krug oko jezera, nekih 160km. U Rivu del Gardu stizemo popodne. Nisam zeleo da se obrukam pa da kroz Italiju prodjem, a da ne pojedem pizzu. Pizza je bila fenomenalna i stigla je za nekoliko minuta, zahvaljujuci tome sto se sprema u peci na drva.

Kako smo blizi jugu jezera, guzva je sve veca. Puno je vila, raskos na svakom koraku, toliko skupih kabrioleta nisam video u zivotu. Na samom jugu jezera je poluostrvo na vrhu kojeg je stari grad Sirmione, u koji se ulazi preko mosta kojim je spojen sa kopnom.

Sledeci dan smo planirali da napravimo krug oko citavog jezera. Lagano smo krenuli zapadnom stranom. Stenovite planine se dizu visoko iz jezera, a put ide kroz stene pa ima dosta tunela. Prvo mesto koje smo posetili je Limone sul Garda. Jos sa puta nam se ucinilo zanimljivo. Posle smo stajali na jos mnogim mestima. Svaki od tih malih gradica je prelep. Svuda su stare zgrade koje odisu nekim specificnim sarmom.

Vec je kasno popodne kad stizemo u Rivu del Gardu. To je najveci grad na severu jezera. Odlican smestaj nalazimo vrlo brzo po planiranoj ceni. Posto nam je apartman bio u samom gradu, posle raspakivanja i sredjivanja idemo u obilazak. Grad je fenomenalan. Ima stari deo u kome su sve zgrade razlicite boje, sa uskim ulicama punim restorana i kafea. Nema puno guzve posto je jos uvek predsezona. Utisak je kao da ste na moru posto je jezero ogromno. Od neke izmaglice iznad vode, druga strana jezera se jedva nazire, pa to jos pojacava taj utisak. Iznad jezera su planine, na vrhovima kojih je jos uvek sneg.

U jednom trenutku, odvajamo se na put koji vodi ivicom dubokog kanjona obraslog drvecem. Put je odlican, od nekog crvenkastog asfalta. Na vrhu kanjona, na samim liticana su starinska sela, koja izgledaju kao iz bajke. U medjuvremenu smo napravili pauzu u jednom zanimljivom kafeu kraj puta. Idemo dalje prema Trentu. Sam ulaz u grad je zanimljiv, spustanje krivudavim putem oko kojeg su vile i vrtovi. Malo smo se zadrzali da vidimo da li ce padati kisa. Trazimo izlaz iz grada i vec smo na putu prema Lago di Gardi. Prolazimo lepim brezuljkastim predelima i pored dva jezera, ali sa mnogo vise saobracaja nego do sada. Planinsku klimu sa snegom polako menjamo za lepse vreme i stvara se utisak da idemo prema toplijim krajevima.

Od Arabe pocinje uspon na Passo Pordoi. Uspon je malo tezi, serpentine su uze i ostrije. Svuda srecemo neverovatno mnogo biciklista. Oko puta je mnostvo zicara za skijase. Posto i sam uzivam u zimskim carima, a oko nas snega ne nedostaje, zamisljao sam kako bi bilo na ovim padinama tokom zime. Za razliku od Giau, ovde je na vrhu prilicno zivo. Mnostvo ljudi koji se setaju, parkirani autobusi. Silazak je opet na juznoj strani, snega skoro da nema. Dalje put prolazi kroz mnogo mali turistickih mesta. Pored svih ima dosta zicara. Jos uvek smo u onoj razglednici i uopste nam se ne napustaju ovi predeli. Od vecih mesta prolazimo kroz Moenu i Predazzo.

Silazak je na juznoj strani i ima manje snega ali vise serpentina. Prolazimo nekoliko planinskih mesta koja se nalaze na padinama zelenih pasnjaka. Predeli su krajnje idilicni.

Deo puta prolazi kroz sumu, i vec tu pocinju smetovi snega pored puta. Kako se penjemo sve vise, drveca je sve manje, pred nama se otvaraju ogromne padine pod snegom. Na domacim planinama ga ovoliko nema ni u sred zime. Interesantno je sto je put bukvalno suv, samo na nekim mestima voda koja se sliva prelazi preko puta, tako da je voznja pravo uzivanje. Na samom vrhu ima skoro 3m snega.

Imali smo nameru da proverimo neke hotele u Cortini koje sam tipovao preko neta. Dva nisu radila, a jedan smo promasili. Posto je Cortina najvece mesto u okruzenju, mislio sam da tu negde nadjemo smestaj, kako bi mogli malo da prosetamo pred vece. Medjutim, mala mesta duz puta su delovala dosta zivlje, a za Kortinu se ispostavilo da je avetinjski pusta. Vratili smo se nazad i nasli pristojan smestaj na par km ispred Cortine. Uvece smo ipak otisli motorom do marketa. Iznenadili smo se kad smo videli da je u 20h bilo 18°C na planini. Te veceri sam dosta razmisljao sta sutra ciniti. S jedne strane ne dolazim na Dolomite svaki dan, pa da dopustim sebi luksuz da ne prodjem najlepsim prevojima, a sa druge postojao je izvesni strah da to vreme nece dopustiti. Medjutim, svanulo je predivno alpsko jutro. Sedamo na motor i krecemo u visine. Put prema Passo Giau nas vodi iznad Cortine, odakle se sa vidikovca pruza predivan pogled na citavu dolinu.

Na vrhu smo se slikali sa Marjanom i pozdravili, posto nakon silaska, mi skrecemo levo na prevoj Sella Nevea, a on desno pa nazad u Sloveniju. Put je lokalnog karaktera sa ne bas sjajnim asfaltom i serpentinama u tunelu. Te nedostatke nadomescuju prelepe slike prirode koja nas okruzuje. Dalje idemo prema Tolmezzu, izlazimo na sasvim solidan put. Od Tolmezza idemo na Passo di Mauria. Priroda je sve lepsa i lepsa. Posle silaska sa ovog prevoja ukljucujemo se na glavni put za Cortinu d` Ampezzo. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Hr/qlNzK_fotka156.jpg Ovim putem moze solidno brzo da se vozi. Prolazimo kroz nekoliko bas lepih planinskih mesta. Predeli sa razglednice ne prestaju.

Ujutru je Marjan bio ispred naseg hostela u dogovoreno vreme. Svratili smo po gorivo i na kafu. Ja sam odredio neki put preko brda i planina, koji se ispostavilo da je odlican. Uzivali smo u voznji. Imao sam osecaj da sam usao u razglednicu. Prolazimo pored reke Soce koja ima neverovatnu boju. Od Boveca krece uspon na Predel pass gde ulazimo u Italiju. Okolo su vrhovi planina pokriveni snegom.

Ponedeljak pre podne provodimo u setnji centrom Ljubljane. Posle smo se culi sa Marjanom i otisli motorima do prodavnice moto opreme gde sam kupio dugo cekanu opremu. Posto je u blizini te radnje, veliki trzni centar i moja zena je dobila svojih pet minuta, dok smo mi pili pice u jednom od kafea. Marjan je predlozio da sutra krene sa nama do Italije, pa bi se vratio drugim putem. Naravno, tih pet minuta se malo oduzilo. Posle podne smo otisli na veceru kod prijatelja koji su nam poslali garantno pismo za vizu. Otisli smo posle na neko pice i pravac hostel.

Nedelja jutro. Kafa na terasi, poslednje pakovanje, odlazak u kamp po zahvalnicu, pa na dorucak i eto ga vreme za polazak. Mateja sa ekipom vec ceka u podne na dogovorenom mestu. Vodili su nas starim putem za Ljubljanu, koji je, obzirom da je nedelja, bio pun motora. To je kod njih uobicajeno posto mnogo Slovenaca vozi motore, a broj motora se stalno povecava. Na svakom mestu gde smo pili kafu, bilo ih je nekoliko desetina. Prvo smo otisli na moto-blagoslov kod Vaskih Boysa u Domzale, pa tek onda u Ljubljanu, u hostel koji smo imali rezervisan. Hostel je bio bas u samom centru, tako da smo mogli setati gradom bez ikakvog prevoza. Vece smo proveli na zajednickoj veceri sa prijateljima iz Ljubljane u kafani Pod lipom.

Toci se besplatno pivo. Saznajemo i da je u blizini neki sajam morskih plodova. Dok smo pili pivo i druzili se, raspitivao sam se gde da popravimo Peci sajlu, i sa Sarinjom pravim dogovor da posle defilea odemo do njega da to resimo. Tu nalazim poznanike sa foruma, Bojana P. i Gorana iz Splita koji sa sobom ima Josh Box i radimo remapiranje meni i dvojici mojih drugara na Stromovima. Inace, ovo mi je vec dugo bilo u planu, ali kockice nikako da se sloze, pa je ovo bilo potpuno neocekivano. Rezultat je miran i elastican rad agregata. Odlazim sa Sarinjom da resimo sajlu, pa u kamp na pivo. Pred vece smo kod nas na terasi malo degustirali vino koje je Peca nabavio u Savudriji nadomak Umaga, kod zene gde je kupovao i prosle godine. U medjuvremenu sam dogovorio da se vidim sa Matejom u kampu. Mateja je inace drugarica od Marjana alias Fraising, sa kim smo trebali da se nadjemo u Ljubljani. Dogovorili smo se za sutrasnji polazak, popili jos po neko pice i ranije nego prethodne veceri otisli u bungalov.

Posle setnjice po Motovunu, krecemo u potragu za nekim restoranom i stajemo u tavernu pored koje smo prosli u dolasku. Klopa je bila odlicna i pred polazak, cujem se sa delom ekipe koja dolazi u Umag i u blizini je, pa odlucujemo da ih sacekamo zbog cega smo se duze zadrzali. Po povratku u bungalove, pripremamo se za odlazak na skup uz domacu rakiju i pivo. Vece na skupu smo proveli u dobrom raspolozenju i odlicnom drustvu. Puno, sto starih, sto novih prijatelja. Ostali smo bas do kasno i super se proveli. Za subotu nismo nista planirali, jedino smo hteli stici na defile koji smo prosle godine propustili. Citavo prepodne smo proveli na rivi. Stizemo ispred kampa tacno pred pocetak defilea, ali Peca odustaje zbog puknute sajle od kvacila. U defileu je mnostvo motora i prilicno se disciplinovano vozi. Defile odlazi, a gde drugo nego na rivu.

Put od Poreca do Motovuna vodi kroz prelepe brezuljke Istre. U nasem slucaju, Garmin ga je malo zacinio sa par ne bas logicnih skretanja, sto na kraju i nije bilo lose jer smo se bas lepo provozali. Na ulasku u Motovun srecemo dvojicu mojih kolega, Igora iz Celinca pored Banja Luke i Dodu iz Mladenovca sa kojima jos na ulazu u grad pijemo pice.

Petak je bio dan za lokalnu voznju. Na repertoaru su bili Porec i Motovun. Posle jutarnje kafe na rivi sa bikerima, odlazimo na voznju. Lagano krstarenje do Poreca, setnja ulicama starog grada, obilazak rive, klopamo krofne.

Uzimanje apartmana, sredjivanje, odlazak u grad na klopu, pa uvece u club-house na svirku. Prava nagrada za one koji su dosli jos u cetvrtak. Posto smo prethodnu noc spavali kratko, a pod tockovima ima dosta kilometara, vec oko ponoci odlazimo na spavanje.