Kad je sunce kao sto je nama bilo, ni sneg nije problem. Putevi su bukvalno suvi, a ostri kao smirgla. ;D

Samo narucivanje.

Po narudzbini kod Gagija u Balosavi. On mi je nasao i kupca za prethodni motor.

Uglavnom dosta toga moze u 3T racing, Balosava. Ja sam kupio centralni stender H&B kod njih.

Saucesce!

Motor se pod obavezno vezuje na trajektu. Ranijih godina sam nosio spanere za vezivanje, ali uvek posada na brodu ili daje nekakvu uzad ili oni vezuju motor, tako da nema brige. Zadar-Ancona jeste krace, ali treba doci do Zadra na vreme da se kupi karta, i to preko Bosne.

Upravo sam dodao kartu.

Video sam da pises o tome u svom putopisu. Gde bi to moglo kod Nas da se uradi? Ne znam da li je poboljsanje samo na 1000-ki ali i ja primecujem na dl650 mrmljanje na niskim obrtajima, a za voznju na kvacilu su mi objasnili da tako mora;))). Predlog? To je karakteristicno samo za DL 1000. Inace ja ne znam da negde kod nas to moze da se uradi. Procesljaj malo hrvatski v-strom forum oko DL 650 posto se nisam preterano interesovao.

Cao! Ovo ti je tema za predstavljanje... Sve ostalo, kako bi dobio vise i pravih odgovora, terbao bi pitati na pravom mestu, jer dosta ljudi koji bi ti potencijalno odgovorili, ovde ne vide tvoje pitanje. Otvori temu u motorima... Pozdrav! PS. po ovome sto trazis za tebe je Honda CB 500, Kawasaki ER-5 ili GPZ 500, Suzuki GS 500. I po formi i po kubikazi. Mogu da se nadju u dobrom stanju za pristojnu cenu.

Test je bio od Verone do Ancone. Kisa je pocinjala i prestajala, da bi od Bologne padala bez prestanka. Nije bio pljusak u pitanju, ali na 150km/h i kisica dodje kao pljusak. Nije pustilo ni kap. Inace ima dve postave, termo i vodootpornu, koje se stavljaju potpuno odvojeno jedna od druge. Jakna moze da se pricvrsti za pantalone skroz u krug, ili samo pozadi. Nesto sam cuo da Revit sije cuveno Rally pro II odelo za BMW, pa da je ovo u njihovom izdanju, citaj, jeftinije.

Ima jos jedan site bas dobar za planiranje putovanja po Alpima i Dolomitima... http://www.alpineroads.com/

Ovo mi je u planu pod obavezno, mozda vec dogodine.

Spavanje je bilo 32E/app u Umagu, 25E/hostel-hotel u Ljubljani, 35/BB u Italiji. Ferry...zavisi sta odaberes. http://www.jadrolinija.hr/ http://www.blueline-ferries.com/

Boigami za svaku pohvalu, i tebi i motoru!

Kompletno putovanje je proslo kao sto smo zeleli. Vreme nas je u sustini jako dobro posluzilo, kisa je sipela na dan kad smo krenuli negde do Hrvatske granice i od Bologne do Ancone. Na prevojima u Dolomitima, grejalo je sunce kao da smo porucili. Cini mi se da je to i bio uslov da se uopste ode na prevoje, obzirom da je u pitanju predsezona. Motor je sluzio bez bilo kakvog problema, naprotiv. U Umagu sam na defileu bio pocascen remapiranjem ubrizgavanja na Stromu, sto je od njega stvorilo potpuno drugi motor, sada spreman za uzivanje u serpentinama na sasvim drugaciji nacin. To je i doprinelo da voznju po Dolomitima dozivim sa osmehom koji ne silazi sa lica. Sto se tice mesta koja smo posetili...O Umagu imam samo reci hvale. Boravak u Umagu za vreme skupa je jedno jako lepo iskustvo. Da je tako govori i cinjenica da mi je ovo drugi put. Sam ambijent Istre i mnostvo motora na sve strane, cini da se osecate fantasticno sve vreme. Staaari rokeri su napravili pravu stvar i ceo skup nudi mnogo stvari koje ne mozete dobiti na drugim mestima. Ljubljanu smo doziveli kao vrlo lep grad, narocito stari deo i tu smo proveli lepo vreme sa prijateljima. Inace, citava Slovenija je zivopisna zemlja i gde god da idete uziva cete u prelepoj prirodi. Dolomiti su nepresusan izvor lepote. Pejzazi koji kao da su nestvarni se smenjuju takvom brzinom da sam posle nekog vremena izgubio zelju da slikam, sa utehom da cu doci ponovo. Svi ti predeli koji oduzimaju dah su ostali samo u nasem secanju. Nemoguce je stajati svaki cas da bi se sve to fotografisalo, ipak smo tu da bi se vozili. Lago di Garda je bilo iznenadjenje. Jezero koje obiluje prelepim mestima, a pruza posetiocima citav ugodjaj boravka na moru. Stari gradovi kao iz maste nizu se jedan za drugim. Put oko jezera je idealan za lagano krstarenje motorom. Na kraju, ali ne i manje vazno, zahvaljujem se ljudima koji su ucinili da neke trenutke sa ovog putovanja ponesem u najlepsem secanju: Staaarim rokerima na domacinskom odnosu i organizaciji, a narocito Sarinju na pomoci oko saniranja kvara na Pecinom motoru, slovencima Mateji, Marjanu i Mausu na svemu sto su za nas ucinili od Umaga pa nadalje, Goranu iz Splita sa V-strom foruma koji je uradio remapiranje Josh-boxom meni i dvojici mojih drugova, kao i svima koji su bili tu da se pobrinu za dobro raspolozenje.

To je ujedno i mesto odakle pocinje cudo od puta. Odlican magistralni put se pretvara u neverovatno los put, prepun rupa i zakrpa, sirine jedne kolovozne trake. Sva sreca pa to traje samo nekoliko kilometara. Ubrzo dolazimo i do Jablanickog jezera pored koga vijuga put. Uzivamo u voznji. Prolazak kroz Sarajevo nas mami da svratimo na Bas carsiju i klopamo cuvene cevape. Ne zadrzavamo se previse, nije nam prvi put u Sarajevu, a i treba stici kuci. Od Sarajeva je vec dobro poznat put prema Visegradu. Ulazak u Srbiju, silazak prema Uzicu i tu primecujemo da je pocelo biti neverovatno vruce. Sto smo blize kuci, cini mi se da je sve toplije, a guzva na putu sve veca. Konacno, pred vece stizemo kuci. Ispred kuce zaticemo nasu malu cerkicu sa babom koja se cudi koji su ovo vanzemaljci usli u dvoriste.

Jutro je vec svanulo, imali smo dorucak na brodu, pa na pakovanje. Vidi se Split sa palube. Posle iskrcavanja, imamo preko 500km do kuce. Put kroz Hrvatsku do prelaska u BiH, kao i deo kroz Hercegovinu je potpuno prazan, pa to koristimo da malo dobijemo na vremenu. Prolazimo pored nekoliko jezera. Prvo je Busko jezero, odmah posle ulaska u BiH. Malo zatim nailazimo na Ramsko jezero gde stajemo na malu pauzu. Deluje nestvarno. Iza krivine se samo ukazuje prelep prizor.

Posle ukrcavanja, i nalaska kabine koja je minijaturne velicine, otisli smo da sedimo na palubi dok je jos dan. Brod je malo kasnio u polasku, razlog je bio trivijalan. Mornari su vezali brod tako da sat vremena nisu mogli da ga odvezu. Konacno isplovljavamo, a mi odlazimo na spavanje uz zvuk brodkog motora i pljuskanje talasa.

Svanuo je i dan povratka. Treba stici do Ancone u neko dogledno vreme kako bi uhvatili ferry za Split. Deo puta do Verone smo isli lokalnim putem koji vodi kroz brezuljke i okruzen je vinogradima . Na jednoj pumpi ispred Verone, pocela je da pada kisa pa je Milica obukla kisno odelo, a ja sam imao nameru da testiram vodootpornost nove opreme. Tu smo se ukljucili na autoput i pravac Ancona. Stigli smo par sati pre ukrcavanja i otisli da kupimo karte za ferry. Ostalo nam je vremena da napravimo neki krug kroz grad, da nesto klopamo i popijemo kafu. Ancona nije preterano velika i ima smek luckog grada.

Odatle se vracamo istocnom stranom koja je malo pitomija. Put ide tik pored vode pa uzivamo u prelepim prizorima. Zatvaramo krug oko jezera, nekih 160km. U Rivu del Gardu stizemo popodne. Nisam zeleo da se obrukam pa da kroz Italiju prodjem, a da ne pojedem pizzu. Pizza je bila fenomenalna i stigla je za nekoliko minuta, zahvaljujuci tome sto se sprema u peci na drva.

Kako smo blizi jugu jezera, guzva je sve veca. Puno je vila, raskos na svakom koraku, toliko skupih kabrioleta nisam video u zivotu. Na samom jugu jezera je poluostrvo na vrhu kojeg je stari grad Sirmione, u koji se ulazi preko mosta kojim je spojen sa kopnom.

Sledeci dan smo planirali da napravimo krug oko citavog jezera. Lagano smo krenuli zapadnom stranom. Stenovite planine se dizu visoko iz jezera, a put ide kroz stene pa ima dosta tunela. Prvo mesto koje smo posetili je Limone sul Garda. Jos sa puta nam se ucinilo zanimljivo. Posle smo stajali na jos mnogim mestima. Svaki od tih malih gradica je prelep. Svuda su stare zgrade koje odisu nekim specificnim sarmom.

Vec je kasno popodne kad stizemo u Rivu del Gardu. To je najveci grad na severu jezera. Odlican smestaj nalazimo vrlo brzo po planiranoj ceni. Posto nam je apartman bio u samom gradu, posle raspakivanja i sredjivanja idemo u obilazak. Grad je fenomenalan. Ima stari deo u kome su sve zgrade razlicite boje, sa uskim ulicama punim restorana i kafea. Nema puno guzve posto je jos uvek predsezona. Utisak je kao da ste na moru posto je jezero ogromno. Od neke izmaglice iznad vode, druga strana jezera se jedva nazire, pa to jos pojacava taj utisak. Iznad jezera su planine, na vrhovima kojih je jos uvek sneg.

U jednom trenutku, odvajamo se na put koji vodi ivicom dubokog kanjona obraslog drvecem. Put je odlican, od nekog crvenkastog asfalta. Na vrhu kanjona, na samim liticana su starinska sela, koja izgledaju kao iz bajke. U medjuvremenu smo napravili pauzu u jednom zanimljivom kafeu kraj puta. Idemo dalje prema Trentu. Sam ulaz u grad je zanimljiv, spustanje krivudavim putem oko kojeg su vile i vrtovi. Malo smo se zadrzali da vidimo da li ce padati kisa. Trazimo izlaz iz grada i vec smo na putu prema Lago di Gardi. Prolazimo lepim brezuljkastim predelima i pored dva jezera, ali sa mnogo vise saobracaja nego do sada. Planinsku klimu sa snegom polako menjamo za lepse vreme i stvara se utisak da idemo prema toplijim krajevima.

Od Arabe pocinje uspon na Passo Pordoi. Uspon je malo tezi, serpentine su uze i ostrije. Svuda srecemo neverovatno mnogo biciklista. Oko puta je mnostvo zicara za skijase. Posto i sam uzivam u zimskim carima, a oko nas snega ne nedostaje, zamisljao sam kako bi bilo na ovim padinama tokom zime. Za razliku od Giau, ovde je na vrhu prilicno zivo. Mnostvo ljudi koji se setaju, parkirani autobusi. Silazak je opet na juznoj strani, snega skoro da nema. Dalje put prolazi kroz mnogo mali turistickih mesta. Pored svih ima dosta zicara. Jos uvek smo u onoj razglednici i uopste nam se ne napustaju ovi predeli. Od vecih mesta prolazimo kroz Moenu i Predazzo.