Silazak je na juznoj strani i ima manje snega ali vise serpentina. Prolazimo nekoliko planinskih mesta koja se nalaze na padinama zelenih pasnjaka. Predeli su krajnje idilicni.

Deo puta prolazi kroz sumu, i vec tu pocinju smetovi snega pored puta. Kako se penjemo sve vise, drveca je sve manje, pred nama se otvaraju ogromne padine pod snegom. Na domacim planinama ga ovoliko nema ni u sred zime. Interesantno je sto je put bukvalno suv, samo na nekim mestima voda koja se sliva prelazi preko puta, tako da je voznja pravo uzivanje. Na samom vrhu ima skoro 3m snega.

Imali smo nameru da proverimo neke hotele u Cortini koje sam tipovao preko neta. Dva nisu radila, a jedan smo promasili. Posto je Cortina najvece mesto u okruzenju, mislio sam da tu negde nadjemo smestaj, kako bi mogli malo da prosetamo pred vece. Medjutim, mala mesta duz puta su delovala dosta zivlje, a za Kortinu se ispostavilo da je avetinjski pusta. Vratili smo se nazad i nasli pristojan smestaj na par km ispred Cortine. Uvece smo ipak otisli motorom do marketa. Iznenadili smo se kad smo videli da je u 20h bilo 18°C na planini. Te veceri sam dosta razmisljao sta sutra ciniti. S jedne strane ne dolazim na Dolomite svaki dan, pa da dopustim sebi luksuz da ne prodjem najlepsim prevojima, a sa druge postojao je izvesni strah da to vreme nece dopustiti. Medjutim, svanulo je predivno alpsko jutro. Sedamo na motor i krecemo u visine. Put prema Passo Giau nas vodi iznad Cortine, odakle se sa vidikovca pruza predivan pogled na citavu dolinu.

Na vrhu smo se slikali sa Marjanom i pozdravili, posto nakon silaska, mi skrecemo levo na prevoj Sella Nevea, a on desno pa nazad u Sloveniju. Put je lokalnog karaktera sa ne bas sjajnim asfaltom i serpentinama u tunelu. Te nedostatke nadomescuju prelepe slike prirode koja nas okruzuje. Dalje idemo prema Tolmezzu, izlazimo na sasvim solidan put. Od Tolmezza idemo na Passo di Mauria. Priroda je sve lepsa i lepsa. Posle silaska sa ovog prevoja ukljucujemo se na glavni put za Cortinu d` Ampezzo. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Hr/qlNzK_fotka156.jpg Ovim putem moze solidno brzo da se vozi. Prolazimo kroz nekoliko bas lepih planinskih mesta. Predeli sa razglednice ne prestaju.

Ujutru je Marjan bio ispred naseg hostela u dogovoreno vreme. Svratili smo po gorivo i na kafu. Ja sam odredio neki put preko brda i planina, koji se ispostavilo da je odlican. Uzivali smo u voznji. Imao sam osecaj da sam usao u razglednicu. Prolazimo pored reke Soce koja ima neverovatnu boju. Od Boveca krece uspon na Predel pass gde ulazimo u Italiju. Okolo su vrhovi planina pokriveni snegom.

Ponedeljak pre podne provodimo u setnji centrom Ljubljane. Posle smo se culi sa Marjanom i otisli motorima do prodavnice moto opreme gde sam kupio dugo cekanu opremu. Posto je u blizini te radnje, veliki trzni centar i moja zena je dobila svojih pet minuta, dok smo mi pili pice u jednom od kafea. Marjan je predlozio da sutra krene sa nama do Italije, pa bi se vratio drugim putem. Naravno, tih pet minuta se malo oduzilo. Posle podne smo otisli na veceru kod prijatelja koji su nam poslali garantno pismo za vizu. Otisli smo posle na neko pice i pravac hostel.

Nedelja jutro. Kafa na terasi, poslednje pakovanje, odlazak u kamp po zahvalnicu, pa na dorucak i eto ga vreme za polazak. Mateja sa ekipom vec ceka u podne na dogovorenom mestu. Vodili su nas starim putem za Ljubljanu, koji je, obzirom da je nedelja, bio pun motora. To je kod njih uobicajeno posto mnogo Slovenaca vozi motore, a broj motora se stalno povecava. Na svakom mestu gde smo pili kafu, bilo ih je nekoliko desetina. Prvo smo otisli na moto-blagoslov kod Vaskih Boysa u Domzale, pa tek onda u Ljubljanu, u hostel koji smo imali rezervisan. Hostel je bio bas u samom centru, tako da smo mogli setati gradom bez ikakvog prevoza. Vece smo proveli na zajednickoj veceri sa prijateljima iz Ljubljane u kafani Pod lipom.

Toci se besplatno pivo. Saznajemo i da je u blizini neki sajam morskih plodova. Dok smo pili pivo i druzili se, raspitivao sam se gde da popravimo Peci sajlu, i sa Sarinjom pravim dogovor da posle defilea odemo do njega da to resimo. Tu nalazim poznanike sa foruma, Bojana P. i Gorana iz Splita koji sa sobom ima Josh Box i radimo remapiranje meni i dvojici mojih drugara na Stromovima. Inace, ovo mi je vec dugo bilo u planu, ali kockice nikako da se sloze, pa je ovo bilo potpuno neocekivano. Rezultat je miran i elastican rad agregata. Odlazim sa Sarinjom da resimo sajlu, pa u kamp na pivo. Pred vece smo kod nas na terasi malo degustirali vino koje je Peca nabavio u Savudriji nadomak Umaga, kod zene gde je kupovao i prosle godine. U medjuvremenu sam dogovorio da se vidim sa Matejom u kampu. Mateja je inace drugarica od Marjana alias Fraising, sa kim smo trebali da se nadjemo u Ljubljani. Dogovorili smo se za sutrasnji polazak, popili jos po neko pice i ranije nego prethodne veceri otisli u bungalov.

Posle setnjice po Motovunu, krecemo u potragu za nekim restoranom i stajemo u tavernu pored koje smo prosli u dolasku. Klopa je bila odlicna i pred polazak, cujem se sa delom ekipe koja dolazi u Umag i u blizini je, pa odlucujemo da ih sacekamo zbog cega smo se duze zadrzali. Po povratku u bungalove, pripremamo se za odlazak na skup uz domacu rakiju i pivo. Vece na skupu smo proveli u dobrom raspolozenju i odlicnom drustvu. Puno, sto starih, sto novih prijatelja. Ostali smo bas do kasno i super se proveli. Za subotu nismo nista planirali, jedino smo hteli stici na defile koji smo prosle godine propustili. Citavo prepodne smo proveli na rivi. Stizemo ispred kampa tacno pred pocetak defilea, ali Peca odustaje zbog puknute sajle od kvacila. U defileu je mnostvo motora i prilicno se disciplinovano vozi. Defile odlazi, a gde drugo nego na rivu.

Put od Poreca do Motovuna vodi kroz prelepe brezuljke Istre. U nasem slucaju, Garmin ga je malo zacinio sa par ne bas logicnih skretanja, sto na kraju i nije bilo lose jer smo se bas lepo provozali. Na ulasku u Motovun srecemo dvojicu mojih kolega, Igora iz Celinca pored Banja Luke i Dodu iz Mladenovca sa kojima jos na ulazu u grad pijemo pice.

Petak je bio dan za lokalnu voznju. Na repertoaru su bili Porec i Motovun. Posle jutarnje kafe na rivi sa bikerima, odlazimo na voznju. Lagano krstarenje do Poreca, setnja ulicama starog grada, obilazak rive, klopamo krofne.

Uzimanje apartmana, sredjivanje, odlazak u grad na klopu, pa uvece u club-house na svirku. Prava nagrada za one koji su dosli jos u cetvrtak. Posto smo prethodnu noc spavali kratko, a pod tockovima ima dosta kilometara, vec oko ponoci odlazimo na spavanje.

Dok sam ja uspeo da napisem i postavim putopis, prodje vise od mesec dana... TRI U JEDAN -more, planina, jezero- Plan je bilo da se ove godine iz Umaga sa skupa produzi na turu, posto kasnije obaveze to ne bi dopustale. Prvobitna ideja da se ide na Grossglockner i Nockalmstrasse, otpala je zbog duge zime ove godine i puno snega na prevojima.Rezervna varijanta je malo juznija, ali ne mnogo. Takodje da se ide na planine, ali malo i na jezero. Smislio sam plan. Posle Umaga idemo u Ljubljanu gde bi se jedan dan odmorili, videli sa prijateljima, setali po gradu, video za novu opremu koju sam jako prizeljkivao, a zena bi imala dan za trzni centar. Iz Ljubljane bi isli u severnu Italiju, tacnije Dolomite, kako bi ipak obisao neki prevoj i odatle na Lago di Gardu, gde bi se vozikali oko jezera. Posle jezera pravac Ancona, odakle bi se ukrcali na ferry za Split, i odatle preko Hercegovine i Bosne kuci. Sve skupa 10 dana. Spremanje putovanja se sastojalo od dobijanja vize za Sloveniju, rezervacije bungalova u Umagu i hostela u Ljubljani. Sve ostalo je trebalo biti plod trenutne inspiracije. Dosao je dugo ocekivani dan za polazak, cetvrtak 7. maj. Navio sam sat da se probudimo u 5.00 kako bi do 6.00 bili spremni i posli. Ali nasa cerkica Una, kao da je osetila da idemo i priredila nam je budjenje vec u 4.00. Pijenje kafe, poslednje instrukcije babama oko cuvanja bebe, oblacenje opreme i polazak. U dvoristu, dok smo se spremali da krenemo, pocela je kisica i obukli smo kisna odela. Na termometru je bilo 12°C. Posto nismo imali viska dana na raspolaganju, a ipak smo zeleli da budemo u Umagu u cetvrtak, trebalo je voziti od Kraljeva do Umaga u danu, nekih 850km, skoro sve autoputem. Trudili smo se da bar u pocetku sto manje pravimo pauze, tako da je prva pauza, osim za sipanje goriva bila na granici sa Hrvatskom. Ja sam tu skinuo kisno odelo jer je kisa vec prestala i pocinjalo je da bude toplo, ali ga je Milica zadrzala sve do ispred Zagreba. Na granici smo sreli grupu Brothersa koji su posli u Portugal, preko Umaga. Autoput od Beograda do Zagreba je poznat po svojoj zanimljivosti, da ti prosto treba tempomat na motoru. Samo sto brze ga proci, znaci gorivo, kafa i gas. Od Zagreba prema Rijeci situacija na autoputu postaje malo zanimljivija i samim tim brze prolazi. Ispred Rijeke, neki tunel je bio zatvoren tako da je citav saobracaj bio usmeren kroz grad. Ovo mi se desava vec nekoliko puta. Posle malo kolonarenja kroz grad izlazimo na pravi put i posle tunela Ucka, odvajamo se za stari put preko Buzeta i Buje, koji nisam zeleo da propustim. Prelepi predeli se nizu jedan za drugim. Ubrzo stizemo u kamp Stella Maris, oko 17.00.

Bogami kakve su cene navedenih guma kod, izgleda da hoce. Ja sam par Tourance EXP dobio za 226 umesto 300 koliko je u Keleni.

Ova voznja izgleda odlicno, a i lepo je dokumentovana! Citav kraj je nepresusan izvor mogucnosti za voznju.

Ja sam bio u maju u Sloveniji, druzio se sa bikerima u Ljubljani, imam sve najbolje utiske...Verovatno cu i sledece godine proci kroz Sloveniju na putovanju.

Dobrodosao!

Lepo ste to spakovali... Samo, trebao si od 1.maja da nastavis prema Sjenici pa na Pazar...

Svaka cast! Neki od ovih predela su mi u komsiluku, a da ih nisam obisao, tu gresku moram ispraviti...

Samo napred!

CR sluzi odlicno, sto se mene tice i bolje nego sto sam mislio. A sto se terena tice, planine su na sve strane oko Kraljeva, pa se u jednoj voznji izmenjaju makadam, krupno kamenje, blato, zemljani putevi, pescani putevi, suma.... Jedino sto dok vozimo, mrzi me da stajem i da slikam, a bas bih voleo da imam barem delic onih puteva-predela na fotkama.

Jedino smo mogli da prenesemo motore, ali nismo jer smo vec bili umorni. Probali smo malo okolo da prodjemo, ali bezuspesno, pa smo otisli drugim putem. ih bre, pa Ivan x bi preskocio iz prve Samo jos malo da izvezbam, pa cu i ja... ;D ;D ;D :D

Odlicno! Kako si zadovoljan sa REVIT-om?

Kako je Rajku tacno korisnicko ime na forumu? A sta mislite o shark kacigama? Rajko nije na forumu, ali mnogi su kupovali kod njega...0637762046

Dobrodosli!