O Durmitoru, ne bi previše, mislim da su fotografije dovoljne. Meni je ovo jedna od lepših planina koje sam do sada video, a nikako da dođem tamo ciljano, i obiđem celu okolinu. Putem Trsa - Žabljak, imate neprestalno smenjivanje prelepih pejzaža i verujem da većina vas zna za ovaj put.

Po prelasku u Crnu Goru, vozimo se kanjonom reke Pive. Voda ima neverovatnu boju, pravo je uživanje vozati se ovim putem. U kanjonu reke Pive u Crnoj Gori izgradjena je lučna betonska brana visine 220 m, i samim tim uvrštava je u jedne od najvećih u Evropi. Svi objekti hidroelektrane : dovodni cevovodi, mašinska hala, odvodni tunel, trafo hala i razvodno postrojenje su podzemni i smešteni su u levom boku neposredno uz branu. Teški i nepristupačni terenski uslovi zahtevali su vrlo efikasnu organizaciju gradjenja. Poseban problem je bio dovoz cementa s obzirom da je morao da se koristi pomorski, železnički i drumskim prevoz na ukupnoj dužini od oko 600 km. Kod mosta odvajamo se ka mestu Trsa, i prevoju preko Durmitora. Oduševljen sam ovim putem, još od kad sam ga prešao po teškom pljusku pre koju godinu. Ovaj put, vreme je poslužilo, pa smo imali vremena i za fotkanje.

Iz Sarajeva, put nas je vodio preko Pala za Goražde, pa smo uz Drinu došli do Šćepan Polja, mesta gde Tara i Piva formiraju Drinu. Uz reku Pivu, preko Durmitora, uveče stižemo u Boku Kotorsku. Prvi deo puta, za Goražde je interesantan. Kasnije je postao i malo zamoran zbog velikog broja oštrih krivina. Srećom, pa je i desetak kilometara u makadamu, pa me je to malo razveselilo. Krajolik je lep, uostalom kao i u celoj Bosni. Put za granični prelaz Šćepan Polje je u očajnom stanju, uzak, prepun rupa i kamenja po putu. Srećom, pa nema nešto puno saobraćaja. Jedino treba pripaziti na džipove koje voze ovi što organizuju raftinge. Dva su me pošteno isekla, voze kao da nikog nema na putu, a da se ne lažemo, nisam ni ja baš sporo vozio.

Jeli nešto usput, bezveze i skroz zaboravili na ćevape. Koja greška, a?

U Sarajevu odsedamo u hostelu ˝Ljubičica˝ koji se nalazi baš preko puta česme na Baščaršiji. Cene pristupačne, osoblje ljubazno i šašavo na neki njihov način. Ima li smo celo veče da obiđemo stari deo grada, i pogledamo znamenitosti Sarajeva. Za početak ˝Inat kuća˝ - poznata po tome što se nekad nalazila sa druge strane reke Miljacke. Naime, vlasnik, nije dozvolio da mu se kuća ruši zbog izgradnje Gradske Vijećnice. Posle dosta pregovora, kuća ipak nije srušena, nego je dogovoreno da se uz novčanu nadoknadu koju je Austro-Ugarska isplatila gazdi, ta kuća prenese baš preko puta mesta gde je izgrađena. Ispred kuće stoji natpis : „Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo iz inata.“ Sarajevska Vijećnica, danas je renovirana, ali su radovi još uvek u toku. Izgradnja vijećnice počela je krajem XIX veka, i promenjeno je tri projektanta. Prvi koji je angažovan nije zadovoljio u potpunosti sa svojim projektom, pa je to povereno novom projektantu. On se ceo prepustio izradi ove zgrade, i inspiraciju tražio u arhitekturi islamskih građevina u Španiji i severnoj Africi. Najveća inspiracija mu je bila u Kairu, gde mu je džamija Kemala II poslužila kao osnovna ideja. U Kairo se vraćao dva puta. Na kraju, ipak ne uspeva da završi ovu zgradu, i zbog nedovoljno osvetljenog glavnog atrijuma gubi razum i na koncu, izvršava samoubistvo. Tek treći arhitekta dovršava ovaj projektat, i zgrada konačno biva završena 1894. godine. Zgrada je se obnavlja već nekoliko godina, iz razloga što je u poslednjem ratu zapaljena, i kasnije granatirana. Nažalost, tada je izgubljeno oko 80% dokumentacije koje su svedočile o istoriji BiH. Posetili smo nekoliko džamija u Sarajevu, ali nismo ulazili unutar ni jedne. Plaća se ulaz, što mi je potpuno besmisleno za verski objekat, čak se i vernici mole napolju, a i bilo je već veče, a imali smo dosta za obići. Ovo je groblje Careve džamije izgrađene 1462. , i samim tim je jedna od najstarijih u Sarajevu. Ubrzo nakon gradnje ona je spaljena. Ponovo je obnovljena pod patronatom Sulejmana Veličanstvenog, nekih sto godina kasnije. Na ovom groblju predpostavlja se da je sahranjen osnivač Sarajeva, Isa-beg Isaković. Gazi Husrev-begova džamija, zbog svoje veličine, jedna je od najvećih atrakcija Sarajeva, bar što se islamskih građevina tiče. Zanimljivo je da je ovo prva džamija na svetu koja je dobila električno osvetljenje. Gazi Husarev-begova medresa Katedrala Srca Isusova, izgrađena je 1887. godine, i nalazi se na samom šetalištu koje vodi do Baščaršije. Spomenik ˝Vječna vatra˝, izgrađen je 1946. godine, na godišnjicu prestanka okupacije nacističke i ustaške vojske i posvećen je žrtvama okupacije Sarajeva za vreme II sv. rata. Ulica Maršala Tita Da ne bude da smo samo obilazili grad, malo smo i meračili. Kafa super, ali pivo očajno, jedva smo popili. Od Sarajeva to je to, sutra nastavljamo dalje.

Postaviću jedan više slikopis, nego putopis, ne zamerite, ali ne da mi se baš previše pisati. Ove godine, letnji deo godišnjeg odmora, proveo sam na putu kroz Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju i Grčku. Pređeno je oko 2500km, ne znam tačno, ali to i nije tako bitna stvar. Motor je sa sve saputnicom, pretovaren, trošio po planinama oko 4.5l, pa sve do 6 - 6.5l po autoputu. Uglavnom, potrošnja se vrtela oko 5l, što mi je sasvim zadovoljavajuće. E, da, otišlo je i 8dcl ulja, ali za zamenu je, pa mu opraštam. Najlepše utiske sa putovanja, obostrano, nosimo iz Platamonasa i Sokobanje, gde smo sjajno ugošćeni, i sa Durmitora. No, o tome ćemo kasnije, kad dođe vreme za to. E, da, putopis se ovako zove jer ... ma videćete i sami. Plan je bio da krenemo bez nekog plana. Jedino smo znali da prvo veče spavamo negde u Sarajevu, i da ćemo otići do Risna u Boki, jer tamo imamo besplatan smeštaj, ostalo je bilo podložno promenama. Zadnji par putovanja nisam planirao previše, jer sam shvatio da to previše ubija draž vožnje. Ne znam šta se krije iza svakog ćoška, ostavljam da me ponešto i iznenadi. Naravno, okvirna putanja je isplanirana, i znam šta od znamenitosti ima da se vidi usput. Već prvog dana, kiša nas je propisno okupala. Nekih pedesetak kilometara, uspešno smo išli mokrim putevima, ali kiša je bila negde ispred nas. Izgleda sam brzo vozio, jer smo u jednom trenutku uspeli da je stignemo i kisnemo sve do ulaska u Sarajevo. U Sarajevu, nije bilo kiše, ali je gužva zbog nekog udesa neopisiva, pa smo se do Baščaršije provlačili baš dugo. Za smeštaj, imali smo neke kontakte koje sam našao na bjb, ali igrom slučaja, parkirao sam baš ispred tog hostela, u želji da ih pozovem. Smeštaj uredan, cimer iz Ukrajine, pričljiv tip. Sutra nastavak Sarajevo, danas nemam više inspiracije.

Durmitor

Hvala za ovo, pogledaću čim uhvatim malo vremena.

Pogled na Pečuj

Pečuj, pogled sa TV tornja sa planine Meček

Segedin

Prva fotografija sa novim fotoaparatom i objektivom.

Evo jedna sa telefonom, baš mi se sviđa kako je ispala.

Ako te bude neko dirao u firmi, slobodno reci da sam ja kriv. Hvala ljudi, znači mi to što se ovaj putopis čita posle toliko vremena. Dokazuje da ima nešto u njemu, i dođe mi kao nagrada za trud dok sa ga pisao i postavljao ovde.

Haha, jedan X viška, ni tamo ni vamo. Inače putopis je pisan prilično nepažljivo, ne bi li ga brže završio, što se vidi i iz pravopisnih grešaka, ali šta je tu je. Ne može se sad menjati, što je možda i bolje.

Fotografije su reuplodovane, i zahvaljujuci Arakisu koji je to sve sredio i izmenio, ponovo mozete da ih vidite i citate putopis onakav kakav je bio u originalu. Hvala Arakisu na trudu!

Jedna sa Titelskog brega

Sad gledam, baš fali dosta slika. Jedino što nemam opciju ˝izmeni˝ , ne znam kako da ponovo postavim ono što nedostaje.