Nažalost, ceo Pešter je, kao dobar deo ostatka Srbije, finansijski u prilično lošem stanju. Baš nedavno sam slušao na radio Beogradu, koliko oni ustvari gube zbog loše infrastrukture. Putevi su jako loši, često ih uopšte i nema, te ne možete biti veliki proizvođač, jer niko ne želi da velike kamione šalje na takva mesta. Fabrike su propale, kombinati prodani i rasparčani, te više niko ne drži puno stoke, po čemu je ovaj kraj nekada bio nadaleko poznat. A imaju šta da ponude. Ako ništa drugo, onda mlečne proizvode, i kvalitetno meso. Malom broju stanovništa, zaslužna je, osim loše privrede i surova klima. Svi znamo, da je zimi ovo najhladniji kraj, samo jako puno snega, a leta umeju da budu i te kako topla.

Kao što sam već napomenuo, drugog dana, plan je bio da dođemo do Gusinja, odnosno u dolinu Grebaje, koja se nalazi u podnožju Prokletija. Još pre nekoliko godina, gledao sam neke fotografije tog mesta, i negde mi se urezalo kao mesto koje obavezno moram posetiti. No, o tom mestu ćemo posle, jer nas put vodi kroz još jedan živopisan kraj. Put nas vodi preko Pešterske visoravni. Mogu vam potvrditi, ako ste mislili u Mongoliju da idete, samo zbog prirode, nema potrebe. Veoma sličan krajolik imate i na Pešteru. Nepregledne livade, sa pokojim prežuljkom prostiru se na 50 kilometara kvadratnih, i to sve na 1160m visine iznad mora. Kako sam našao podatak, nekada se tu nalazilo veliko jezero, te je kasnije voda otekla. Takođe, Pešter je mesto sa najkvalitetnijim tresetom u Evropi, i ima ga u ogromnim količinama. Mnoge zemlje od njega prave ugalj, koji kasnije lože. Ove fotografije su u blizini vidikovca, iz prethodnih postova.

Canon 550d sa par objektiva pride.

Previše fotografija? Ima još, nema brige. Meandri su nastali 1979. godine, potapanjem Uvca, zbog potreba hidroelektrane, nekoliko kilometara nizvodno. Priroda je, pored toga što je surova u zimske dane, bila darežljiva u ovom kraju. Prelepo je mesto, odlično za šetnju, vozikanje bajskom, kajak. Šteta što nije malo bolje turistički posećeno, ali kod nas inače slabo trude oko toga.

Ništa, onda idemo dalje. Opraštamo se od Radeta, i pravac vidikovac Molitva. To je jedan od dva poznata vidikovca, sa kojih se vide meandri Uvca. Sigurno ste već mnogo puta videli fotografije sa tog mesta, ali nije loše malo se podsetiti. Beloglavog supa nismo videli, sigurno se tu negde motao. Mada, kako su nam objasnili, najbolje se vidi iz čamca. To je svakako ostavljeno za neki drug put, kada bi se ceo kraj mogao obići bajsevima, možda i nekim kajacima?

Narednog dana, imali smo cilj da se dokopamo podnožja Prokletija, gde planiramo da prespavamo. Pre toga, valja videti meandre Uvca. Još malo vozanja makadamskim putevima i uživanje u vožnji. Put je jednostavan za vožnju, ali skoro da i nema saobraćaja, pa je prilično opušteno. Tu i tamo, naiđemo na ponekog seljaka i Ladu Nivu. Naredne fotografije su od Radetove kuće, i kolibe koju izdaje. Zamolio nas je da ga malo izreklamiramo, jer baš i nema tu mogućnost gore u brdu. Ako nekom treba broj od smeštaja, neka pita Bobsa, trebalo bi da ima on. Ja sam moju posetnicu bacio, jer se u toku put više put nakvasila i raspala u džepu.

Izgubio sam vizitku, tj. raspala se u jakni od kiše, tako da nemam broj telefona, ali sam našao face. Inače, čovek ti može sve srediti, prevoz čamcima, smeštaj, prevoz do vidikovaca, šta god ti padne na pamet. https://www.facebook.com/rade.munic.7?fref=ts

Sa Radetom se dogovorismo za smeštaj, to je rešeno, ali mi moramo nazad. Treba kupiti namirnice za večeras. Večeru imamo kod njega, fali nam piće, sa gorivom smo kratki, a valja sutra obići i vidikovac, sa kog se vide meandri. Za večeru dobili smo sjeničkog sira, domaćeg hleba, neku supu sa zaprškom, kupus salatu, spravljenu na način koji nikad nisam video.

Do Uvca stižemo preko Arilja i Ivanjice. E, sad, tu baš i nismo nešto bili organizovani za smeštaj. Šatore smo ostavili kući, jer su noći ipak previše hladne, a i noćenje nije preskupo u ovom delu sveta. Prvo smo pokušali u kampu ''El Dorado'', ali smo tu odustali, jer je sezona završena, i kamp pust. Osim izletnika i pecaroša nikog nema kilometrima okolo. Tako smo se malo provozali brdima oko Uvca. Zapisao sam na neki paprić naziv sela u kom može da se nađe prenoćište, pa smo se uputili tamo. Asfalta nema, ali to nije nikakav problem, jer je put odličan. Malo smo se i gubili, jer tu ne pomažu ova gps pomagala, ali sve to tako treba. Tako i upoznajemo Radeta, našeg budućeg domaćina. Čuvao je krave kraj puta, pa da se ne bi još gubili, jer uskoro pada mrak, pitamo ga za neke instrukcije. Sve nam čovek lepo objasni, usput vadi vizit kartu, i daje nam sa par ponuda vezanih za obilaske ovog kraja. Rade se snašao, sa seljaka preštelovao se u turističkog vodiča, a ima i neki konak, koji navodno izdaje. Kažem navodno, jer mi baš i ne izgleda da neko tamo noći, jer je poprilično neuredno, ali ko zna, pravdao se da smo ga iznenadili, kraj sezone je. Ajde, možda i jeste tako, stvarno, nije bilo turista nigde. Mesto za piknikovanje sa sjajnim pogledom, i mislim ljuljaškom postavljenom na najboljem mogućem mestu.

...čistog uživanja. Ajde, ovako, nekako da počnem sa ovim putopisom. Razmišljao sam kako postaviti naslov teme, nešto vezano za mesta koja smo prošli,ali toliko toga smo obišli, i sve je bilo zanimljivo na svoj način, pa bi bilo nepravedno da izostavimo neko mesto. Ovo putovanje, iako nismo išli na neko egzotično mesto, stvarno je bilo čisto uživanje. Mnogi ljudi često pate za nekim tamo Pragom, Parizom, Rimom, a da zapravo i ne poznaju svoju zemlju, i šta sve lepo ima u njoj da se poseti. Mislim da je pored prelepe prirode koju ova naša državica ima, najveći turistički potencijal upravo čovek. Ljudi su u zabačenim mestima i dalje dobrodušni, gostoprimljivi. Naravno, uvek se nađe izuzetaka, ali ipak mislim da ova prva grupa prevladava. Pre par meseci, bio sam u gostima kod Bobsa, gde smo došli na neku ideju da se provozamo ove jeseni, ali da se ne zamajavamo previše za rutom putovanja. Cilj je da obiđemo jedan kraj Srbije, i deo severne Crne Gore, u koji nikada nismo išli. Otprlike znali smo koja ćemo mesta obići, ali ne i kojim putem idemo. To smo prepustili improvizaciji, i trenutku. Zadnjih par putovanja putovao sam na ovaj način, pokušavajući malo da se prepustim vožnji, nedopuštajući da se opterećujem suvišnim detaljima. I ovaj put, to se pokazalo kao odlična ideja, te smo se za tih nekoliko dana, sjajno navozali, i lepo družili sa ljudima usput. Dosta filozofiranja, bolje da ipak pređem na nešto zanimljivije. Dakle, nalazimo se na periferiji Beograda, i nakon dogovora, biramo put preko Divčibara, ne bi li izbegli gužvu na Ibarskoj, i uživali u prirodi i sporijoj vožnji. Nigde ne žurimo, tempo na Ibarskoj nikako nam ne bi prijao. Vozimo se uz divne pejzaže, koje će vam najlepše prikazati fotografije.

Još će neko reći da sporo vozimo! Look from cabine 2 by Saša Lalić, on Flickr

Krušedol by Sasa, on Flickr

Nemam plavušu na fotki, al kontam da može da prođe.

Transsibirsku železnicu, odnosno putovanje njom, ako bi iko pravio listu najboljih mesta za čitanje, uvrstio bih na sam vrh. Tu mi je nekako bilo lakše udubite se u stranice knjige, nego kući. Ne znam, valjda jer tamo nema ovih silnih tehničkih ˝pomagala˝, koje služe samo da nam ubace u glavu gomilu nebitnih informacija. Tu ste prepušteni zelenom krajoliku, koji se stalno menja, a ipak ostaje isti hiljadama kilometara. Breza, močvara, četinari, i poneko selo. Sve tako u krug, izmešano u svim mogućim kombinacijama. Iako sve vrvi od ljudi, osećao sam se na tom mestu kao da sam potpuno sam u pojedinim trenucima. To, i svakako vreme koje sam imao pred sobom, omogućilo mi je da konačno malo razmišljam, bez da me prekida zvonjava telefona, ili neka suvišna misao iz nekog dnevnog događaja. Nije sad neka fotografija, ali je fina za fotografiju dana.

Oljhon ostrvo na Bajkalu, Rusija

Dve noćne Hrama Svetog Save, ovde se malo bolje vidi nego par postova iznad 1. 2.

Stari tok Dunava, u blizini Apatina Mol by Oroku1, on Flickr

Ovde je priroda malo divljala.

Lančani most, Budimpešta

Posetio Maltu početkom meseca, pa evo jedna fotografija nastala na tom putovanju. Doduše, nije sa Malte, nego sa susednog ostrva, Gozo.