A kako proveravaš zategnutost žbica ako nije na uvo? Koji su parametri?

To je bila tvoja cena, za taj konkretan vizir, ovo je sada drugi oglas . Uglavnom, vizir je potpuno nov, nekorišćen, takav košta 169$ (http://www.internationalmotoparts.com/oemparts/a/suz/506b2c74f8700231bc95640f/cowling-body), meni lično deluje da je upola cene fer ponuda. Uostalom, ako nekome treba ima gore kontakt telefon, da ne objašnjavam ja dalje...

Prodato.

Prodajem originalni vizir za Suzuki V-Strom DL 650. Vizir je original Suzuki, potpuno nov, nije korišćen i nema apsolutno bilo kakvo oštećenje, niti ogrebotinu! Cena: 70 Eur Kontakt: 065 466 2309

Ja bih rekao da su i te strelice deo Marokančeve specifične "poetike" . A ona je neka vrsta njegovog potpisa. Ja, eto, volim baš tako kako je...

A, evo šta smo do sada prošli u Sibiru: Nije malo bilo, ali je malo ostalo... PS: primetite na mapi kakvo je Amur vodeno prostranstvo! Definitivno reka Volgine klase!

Tako je, išli smo potpuno uz kinesku granicu. Bukvalno oko Kine... Evo ga jedno razmatranje baš na tu temu, tj. o toj granici (da, još jedan od ovih dosadnih nemontiranih klipova ). U stvari, o mojoj fascinaciji činjenicom da nam je Kina trenutno bila sa zapadne strane!!! Neviđeno čudan, ujedno i dobar osećaj...

10. Avgust 2014. Habarovsk – Kirovski (~475km) Još malo pa sa'će! Jutros odlučujem da ipak snimimo grad. Habarovsk, o njemu pričam . Prelep je i šteta da ostane nesnimljen, neovekovečen našom slavnom kamerom i našim jedinstvenim senzibilitetom… Mislim, kako bi grad to preživao, da tek tako odemo… Snimamo Lenjinov trg, onaj od sinoć, pa ulicu Muravjev-Amurskoga sve do Komsomolskog trga. Tu snimamo Amur i ja nešto, po običaju, kenjam u kameru. Dok snimamo, neki klinci se motaju oko motora. Hoće da otvore gornji kofer, koji sam onako nemarno, jer zaista sam u Rusiji opušten kao kod kuće, ostavio nezaključan i do pola otvoren. Derem se i teram ih. Kao Maršal iz HIMYM, ko je razumeo, shvatiće… *** Krećemo tek oko pola dva, posle dolivanja goriva. Put je prvih stotinak kilometara dobar, posle kreću deonice od po desetak kilometara u radovima. Gust je saobraćaj, pa je veoma prašnjavo. Ipak podloga nije problem, čvrsta je. Kada je kiša ovde može da bude problem. Jasno mi je zašto na Hub-u postoje neke horor priče o ovoj deonici… Dobro napredujemo, ne stajem prvih dvesta pedeset kilometara, iako vozimo sporo, tek do 90km/h, jer je juče iz motora curelo ulje. Stajem posle tih dvesta pedeset kilometara u neki kafe, da jedemo. Mlada, lepa, konobarica hoće motor na poklon. Nije nego . Pišem sa 3G modema drugaru da pogleda na GS forumu za to curenje ulja. Ipak, ne primećujem da danas kaplje. Jesmo sporo vozili, ali deluje da je suvo, da nema ni kapi. Imam teoriju: staro ulje je “puklo”, bilo je previše retko i na oštroj vožnji poslednjih 1.200 km kroz Sibir, do Habarovska, počelo je da curi, sada je u motoru novo, pa problem ne postoji. Ispostaviće se kasnije da nisam bio u pravu, na oba motora u pitanju je bio dihtung španera lanca na levom cilindru. Konstrukciona greška našeg motora, koja dolazi do izražaja u ovakvoj eksploataciji (zanimljivo, na oba motora gotovo na istom kilometru!), ali se doduše lako rešava i brzo otklanja. *** Nastavljamo dalje i vozimo do iza devet uveče. Završavamo u malom mestu Kirovski, gde nalazimo neki hotelčić. Jedva. Ovo je poslednje veče pre Vladivostoka. *** Dnevna svetlost najavljuje poslednji dan ovog putovanja, nisam mnogo spavao. Jutro je oblačno, mogućnost kiše velika! Vladivostok je blizu. "Još malo pa sa'će!", ponavljam u sebi, dok se ludački cerim sedajući na motor…

9. Avgust 2014. Habarovsk Svetlosti velegrada Budimo se kasno. U Habarovsku ostajemo danas ceo dan i još jednu noć. Već ranije planirali smo da ovde uradimo redovan servis motocikala. U pravo vreme, rekao bih, oba motocikla počela su juče da puštaju ulje. Planirali smo da počnemo servis rano izjutra. Počinjemo, eto ponovo je tako ispalo, tek u jedanaest. Nije kada si planirao, već kada ti je suđeno, tako je to ovih dana, mislim se… Uzgred, smeštaj koji smo pronašli ima odlične uslove za servis (veliko zadnje dvorište), ta činjenica nam je bila jako važna. Nemoguće je uraditi veliki servis na dva motocikla negde uzgred (a ovaj na 20k na našim motorima je najveći), bar meni to nije moguće, odmah se unervozim kada nemam mirne uslove za rad . Dodatno, sredio sam i migracionu registraciju u ruskoj policiji preko ovog hotela, do sada smo se švercovali. Sjajno, dva u jedan! *** Servis se jako komplikuje, sve što može da zeza – zeza, naročito navoj donje leve svećice, na oba motora! Pokušavamo da budemo strpljivi. I Sunce zeza, dva puta pomeramo motore i sav alat, joj kako to nervira, tražimo hlad. Nervozan sam. Na kraju, Mimi mi saopštava da je oštećena moja zadnja putna guma. Eto, sve što je moglo da zeza – zezalo je. No, pre ili kasnije (u mom slučaju obično kasnije ) svakom servisu dođe (uspešan) kraj. *** Uveče, iako jako umoran, odlazim u grad (moj saputnik ostaje u hotelu). Sreća da sam sakupio snagu i pobedio inerciju! Grad je impresivan. Veoma lep, živ, izuzetno lepi ljudi, žene naročito. Mnogo motora na ulici. Ulica Karla Marksa vodi pored dva lepa parka do Trga Lenjina. Puno je dece, igraju se kraj lepe fontane. Dve klinke jašu konja! Nakon toga ulica Muravjev-Amurskoga (recimo da je to glavna džada) vodi do trga Komsomolskog. Ispod je Amur, na trgu velika crkva. Sjajne zgrade iz XIX veka! Na Amur se silazi kroz park, stepenicama, prelepo sređeno! Dole je velika peščana plaža! Kao more. Amur je tu O-G-R-O-M-A-N! Habarovsk definitivno pripada prvoj klasi najlepših gradova sa ovog puta!

Prelepo!

Jevreji u Sibiru, znate li za to? - drugi deo Vozimo dalje. Ulazimo u Jevrejsku autonomnu oblast i stajemo na pumpu. Sada se ti pitaš: "Jevrejsku autonomnu ŠTA?" Jevrejsku autonomnu oblast, brale/sele, sibirski Izrael! Staljinov eksperiment rešavanja jevrejskog nacionalnog pitanja u SSSR imperiji. Eksperiment se sastojao u tome da, za razliku od nemačkih ekperimenata na sličnu temu, SSSR organi "humano" pokupe jevrejsko stanovništvo diljem imperije i potom ih deportuju duboko u Sibir. Za uzvrat Jevreji su sačuvali fizičku egzistenciju, pri čemu su pripazarili i izvesnu samoupravu, tj. autonomnu oblast, stepen autonomije odmah ispod Republike. U dubinama Sibira, osam časovnih zona od Moskve, autonomija nije mnogo smetala totalitarizmu. Jevrejska autonomna oblast i njena prestonica Birobidžan, bili su mi jedan od najzanimljivijih ciljeva u Sibiru, onomad kada sam planirao ovo putovanje. Ja, inače, neobično mnogo poštujem Jevreje. Narod koji je svoj jezik i alfabet uspeo da vrati iz mrtvih, koji živi i uspeva da preživi vekovima, u okolnostima kada većina sveta fizički želi da ih uništi. Mislim da smo se mi u Evropi ogrešili o Jevreje previše, možda i izvan nivoa oprosta (što nije ništa ni novo, ni posebno, mi Evropljani smo se ogrešili gotovo o sve i o svakoga na ovoj planeti). Mislim, dakle, da su Jevreji narod od koga se mnogo može naučiti, kako od njihovih uspeha i njihovog trajanja, tako i od njihovih modernih zabluda, kada su, usled tog prokletstva, tog sindroma žrtve, od mučeničkog naroda, u današnjuem Izraelu postali gotovo društvo mučitelja. Mislim da, naročito mi na Balkanu, treba od toga da učimo. No, dosta filozofiranja, nazad na priču! Dakle, prvi susret sa ovom zanimljivom tvorevinom, sa Jevrejskom autonomnom oblašću, bio je baš ovde, na benzinskoj stanici, gde dopunjavamo gorivom gvozdeni, a šećerom (u obliku čokoladnih barova) ljudski deo ekipe. Pričamo sa ruskom porodicom iz Blagovesjenska (glavni grad Amurskog kraja), idu na odmor u Vladivostok. To vam ovde dođe kao odlazak na rivijeru, na more, u toplije krajeve (mada, za naše pojmove, nema ničeg previše toplog u Vladivostoku, a Pacifik tamo jedva da je pogodan za turizam). Znaju za Srbiju, bivšu Jugoslaviju, znaju istoriju "regiona", sve znaju. Zanimljivo, žena priča sa nama, muž ne, drži se po strani. Kao da u ovim krajevima vlada matrijarhat… *** Birobidžan, jevrejski grad, stižemo u rano popodne. Ime mi je smešno, mog rođenog brata kao deta zvali smo "Bidža", stoga mi Birobidžan razvlači lice u osmeh, svaki put kada izgovorim to ime. Evo i sada, dok pišem, smešim se. Fotografišemo veliku jevrejsku menoru, na glavnoj železničkoj stanici trans-sibirske železnice, ništa manju od one čuvene, zlatne, koja stoji ispred Zida plača u Jerusalimu. Tu je i spomenik jevrejskim doseljenicima, sve izgleda lepo. U kafeu, u centralnom gradskom parku, pričamo sa ruskim kamiondžijama, petak je, kraj nedelje, pa se opuštaju na ovde omiljen način - piju. Formalno, vrlo teatralno u kameru, čestitaju nam na pređenom putu. Ceo kafe odobrava. Hoće da zovu lokalnu televiziju, doživljavamo sveopšte odobravanje. Kad zadiviš trans-sibirskog kamiondžiju, e onda si prešao veliki put, mislim se… Fotografišem kasnije veliku sinagogu, izgrađenu izraelskim parama, i zatim centar grada, pa se vraćam opet na ručak, jedem još šest jaja (devet tog dana ukupno, gde će mi duša! ). Pre nego što krenemo, jedan od već polupijanih kamiondžija nas vodi u stranu i kaže: "Recite kući da ste videli pravog Jevrejina i da ste sa njim pričali ovde". *** Danas je Birobidžan većinski slovenski grad, Jevreja je ovde još jako malo (iseljavanje u Izreal iz Rusije, krajem XX veka, bilo je veoma intenzivno. U Izraelu je danas ruski drugi jezik). Ali, hebrejska kultura i religija ovde su i dalje veoma prisutni, rekao bih čak da se stanovništvo pomalo i ponosi tom svojom specifičnošću, bez obzira što je uglavnom rusko i pravoslavno, da uživa u toj različitosti, kojom se izdvaja u ovoj imperiji od sto četrdeset miliona ljudi, raširenih na najvećoj teritoriji jedne države u svetu. Ah, koliki je to put, koliko daleko je Otišao Birobidžan i Sibir uopšte! Od mesta izgona, do mesta koje zovu dom. I znate šta? Mesto je to koje i meni izgleda kao sasvim pristojan dom… *** Na izlazu iz grada prelazimo trans-sibirsku prugu, čekamo da prođe voz. Put je na momente dobar... ...ali, uglavnom relativno loš, ima nekoliko kratkih deonica bez asfalta. Mi forsiramo motore, vozimo veoma brzo i Habarovsk postaje nestvarno blizu. I dalje, sve vreme, jako forsiramo motore. Amur prelazimo u sumrak. Ogroman je! Reka klasa Volge! Dakle, nepregledno vodeno prostranstvo. Te posebne, (pre)velike reke, znate to već, oduvek mi izazivaju strahopoštovanje i oduševljenje. Oduševljenje i strahopoštovanje! Most je dug preko četiri kilometara. Impresivno! I Kina je opet tek dvadesetak kilometara od nas! Ulazimo u Habarovsk oko deset uveče. Na prvi pogled zadivljujuć grad, ogroman! Nestvarno mi deluje posle pređenog sibirskog prostranstva, ova moderna metropola u kojoj smo se, umorni, musavi i prljavi, obreli. Prejahali smo Sibir! Skoro…

8. Avgust 2014. Belogorsk – Birobidžan - Habarovsk (~670km) Jevreji u Sibiru, znate li za to? Opet krećemo oko jedanaest. Nema jakih razloga za rano buđenje, brzo trošimo kilometre ovih dana i, mislim se, imamo luksuz dužeg jutarnjeg spavanja. Dodatno, opet imamo vezu sa svetom, hoću reći Internet, pa se jutros dalje bavim logističkim galimatijasom u budućem transportu motora ruskim železnicama. Budžet nam je nategnut, dani kojima raspolažemo takođe, iz svega toga sledi da ne možemo sebi da priuštimo opušteno čekanje i neizvesnost u Vladivostoku, sve moram da pripremim unapred, mora da bude brzo i organizovano. Mislim, ako to u Rusiji uopšte može da stoji u istoj rečenici, a da ne bude oksimoron. Logistika pada na mene, prema tome – dabome… Nekako krećemo oko tih jedanaest. Put je danas lošiji nego prethodnih dana, ispade dosta lošiji. Toliko o luksuzu kasnog buđenja… *** Stajemo posle svega sto trideset kilometara da "doručkujemo". Fensi kafe, dobra jaja na oko. I još nešto važno, luksuzno – tačno prvi WC, toaljet, "unutra"! Posle više od dve i po hiljade kilometara puta, prvi "unutrašnji" krajputaš! I tako, dok ja zviždim u luksuzu unutra, neki radnici koji grade motel pored, preterano ružnu kućerinu upravo u nastajanju, razgledaju i komentarišu naše motore. Tako ti je to, nekome je Sibir san, a nekome kuluk, ne stiže da mi se rodi misao u glavi, jer mudro naoružani alarm sa perimetarskom zaštitom, ne verujem ja na tim stajanjima u panslovenstvo i bratski ruski narod , aktiviran previše radoznalim kirgiskim gastarbajterom, urlanjem počinje da razdire kroz sibirska prostranstva! Jebem te živote i huda srećo, taman vidiš WC školjku, u čistom toaletu, eno ga i mekani toalet papir (obično u Rusiji i dalje caruje onaj tanki, sovjetski, udobnosti kao šmirgl papir 200), taman pustiš uzdah zadovoljstva, a planovi krenu da se roje, i onda skači, trči da proveriš motor, nabadaj dugmiće, a aj' ti nađi dugme za isključenje na snopu ključeva nestalim u dubinama spuštenih moto pantalona, pa teši zatim šokiranog Kirgiza uhvaćenog u radoznalosti, tapši ga po ramenu i vrćaj iz stanja šoka... Sve to samo da bi shvatio kako je u međuvremenu neko zauzeo busiju na WC školjki! Tako raspoložen, zaključujem da su i gume blizu kraja... *** Dolazimo do monumentalnog znaka na putu: "Moskva-Vladivostok". Tu se onomad i Putin uslikavao, kada su otvarali ovu magistralu (činjenica da put ni do dana današnjeg nije potpuno završen nije mu tom prilikom smetala, da se pred izbore fotografiše i diči graditeljskim uspehom. Zvuči poznato?) Slikamo se i mi, gde je dobro drugu Putinu dobro je i REW zamlatama, i pričamo sa nekim Rusima iz Vladivostoka. Idu za Belogorsk, putešestvije, da deca upoznaju sibirsku domovinu. Žena, lepa plavuša, priča sa nama, muž, deca i svekar veoma malo. Sve je gledam, ponosan sam na slovensku lepotu, al' ne previše, izgleda da muž posećuje teretanu!

7. Avgust 2014. Skovorodino - Belogorsk (~570km) Idemo dalje, kroz Sibir U Skovorodinu smo proveli jednu neprijatnu noć. Bezveznu, više me je umorila nego odmorila. Ali kako posle svake noći dolazi jutro, čak i u Sibiru, jer daleko smo ispod polarnog kruga, prvo jutarnje svetlo donosi mi novu energiju i želja za putovanjem se vraća. No, pomalo umorni i pomalo lenji, opet krećemo kasno, tek oko 11h. Tog jutra, inače, rešili smo da menjamo taktiku vožnje, da počnemo da se menjamo na čelu između svake dve pauze. Većina putnika putuje upravo tako, sa tim promenama na čelu. Svega petnaestak kilometara od Skovorodina stajemo na raskrsnici gde od Amur hajveja kreće Lena hajvej, ka Magadanu, tamo na severo-istok. Ovo "hajvej", naravno, shvati isključivo pod navodnicima. No, da ne grešim dušu, izgradnja Lene trenutno je u punom jeku! Magadan je udaljen nešto manje od 3.200 km od te raskrsnice, za ove prostore to nije BAŠ predaleko. Stojimo na račvanju, parkirao sam ukraj puta, ne mogu da sporim - srce me vuče i na tu stranu! Jebi ga, ako nisi onaj elektron u čuvenom kvantnom eksperimentu, ne možeš biti na dva mesta u istom trenutku, glasno razmišljam, skoro lamentiram … *** Nastavljamo dalje i posle dodatnih osamdeset kilometara stajem u neki krajputni kafe, raspoložen za doručak. Prolaze dva motora, jedan smanjuje brzinu, zagleda naše motore i bez javljanja odlazi dalje! Skot. Hej, na ovakvom putu videti kolege motocikliste i ne javiti se, ne popričati, razmeniti informacije, umesto toga punim gasom zdimiti! Skot, dakle, nadrndano i momentalno donosim u mislima presudu … Vođstvo preuzima Mimi. Vozimo sledećih dve stotine kilometara. U jednom trenutku prolazimo pored ona dva motora. Mimi staje, ja produžavam, namćorišem se, z'inat… *** Prvih sto pedeset kilomatara danas put je imao one karakteristične "ugibe" (loša podloga, građena, zbog dodatnog profita, zaobilazeći građevisnke standarde, povremeno potone u teren i formira neprijatne, duboke talase, koji ograničavaju brzinu vožnje motora na stotinak kilometara u satu. Za automobile i, naročito, kamione, na još manje). Posle toga, put je odličan. Najbolji do sada u Sibiru, ide nam jako lako! Dopunjavamo gorivo i ja preuzimam vođstvo. Vozimo nešto manje od dve stotine kilometara, ide nam i dalje jako lako, odličan put. Stajem opet u kafe, ima ih i dalje povremeno (na svakih par stotina kilometara), ovoga puta željan ručka. Brzo napredujemo danas, bez problema. Mimi preuzima vođstvo. Pita gde da spavamo, ja opušten dobrim napredovanjem, kažem da mi je svejedno. Možemo još da vozimo, tek je 17:30h. A možemo i u Belogorsk. Danas smo nepripremljeni, ne znamo udaljenosti između naseljenih mesta i ne smemo da rizikujemo. Prekidamo dan i odlazimo u Belogorsk, trideset kilometara van puta, nije baš optimalno. *** No, na korisnu stranu kantara, Belogorsk je prilično velika varoš, prava civilizacija. Koristim rani dolazak, tu smo za radnog vremena, da u MTS-u (najveći ruski mobilni operater) osposobim mobilnu 3G karticu. Kupljena još u Barnaulu, dakle još pre altajskih planina, nikada posle ulaska u Mongoliju nije ponovo proradila. Ruski mi je već sasvim dovoljan za rešavanje problema, uspevam, sada imamo Net svuda!!! Pokazaće se kasnije, čim napustimo periferiju Belogorska, da je optimizan bio preteran, taman onoliko koliko i preuranjen . Pronalazimo brzo neki smeštaj. Prijatno jeftin za rusko-sibirske uslove. Koristim vreme koje nenadano imam na raspolaganju i popravljam (već treći put na ovom putovanju!) stari headset za kacigu. Opet ga izvlačim iz mrtvih, prešao je već 150.000 km u tri kacige i krpljen je već nebrojeno puta. Pa, dobro - biće sutra opet muzike (!) i mojih živih komentara u kameru… Ostatak večeri koristim da aktiviram kontakt sa Vladivostokom i udaljeno organizujem sve za transport motora ka Moskvi. Sve u svemu, prilično produktivno popodne i veče! I onda, na kraju dana, sedam da na miru popijem pivo i upišem sve ove redove i reči u dnevnik. Mada, posle one kalvarije u Ulan Batoru, pivo mi se još uvek prilično gadi, a taj "mir", ovde u ruskom provincijskom bircuzu, ustvari znači slušanje neslušljivog ruskog popa na 120 dB, sa nekoliko pijanih Rusa i Ruskinja, u praznjikavoj prostoriji koja podseća na disko-klub osamdesetih negde na periferiji Virovitice. Pa ti onda vidi, prijatelju moj, koliko su mi kriterijumi trenutno pali, kada mi je ovo "na miru" i kada mi, u stvari, prija...

(jer se ova učitava letnji dan do podne )

...stranu.

...na sledeću...

...da pređemo...

...još jednom ...

No, najpre moramo...

Nastavljamo putovanje kroz Sibir...

Tekuća situacija: Potrebna nam je pomoć, tj. da zajedno nađemo sledeće ljude: 1 x DJ (pušta muziku i vodi ozvučenje, tehniku imamo. Treba da ima svoju prigodnu muziku) 1 x BJB ženski klovn 1 x BJB muški deda mraz klovn 1 x BJB video snimatelj - FJCharlie 1 x BJB fotograf - FJCharlie I DJ, a Bogami i klovnovi koji će da zabavljaju klince su nam veoma bitni za celu akciju. Hajde, ljudi, pomagajte!

Nesalomiv duh... koji hoda! Drago mi je zbog ovako dobrog putopisa.

Burito, srpska domaća radinoS :

To vas dve pričajte za sebe...

Ako sa skija prelaziš na dasku, to je kao sa motora na pikap Morao sam...