Pa morao sam, jer smo se posle trajekta skoro posvađali oko pravca u kome treba da nastavimo! Da bi joj dokazao ko je u pravu, ja sam izvadio navigaciju - i morao da priznam grešku

Mohač je poznat i po čuvenoj bitci koja se odigrala 1526. god. U njoj su se sukobili turska i mađarska vojska koja je bila neuporedivo slabija, pa je poraz bio neminovan. Čini mi se da taj događaj za mađare ima isto značanje kao naš Boj na Kosovu jer su u istom danu izgubili kralja i državu. Turci su sledećih 200 god, vladali skoro čitavom Panonijom i u par navrata stizali čak do Beča. Posle malo lutanja, odlučujem da upotrebim navigaciju i konačno stižemo na lice mesta. Čitav kompleks se danas sastoji od zgrade u koju je smešten muzej i velikog parka sa stubovima koji obeležavaju mesta pogibije istaknutih učesnika bitke. Na žalost, taj dan je bio vrlo topao, a mi ne volimo vrućinu pa se nismo previše zadržavali. Taman toliko da se napravi nekoliko sličica... Ostatak dana smo proveli na motoru uz česte pauze jer je trebalo stalno nadoknađivati izgubljenu tečnost. Put preko Pečuja i Kapošvara nije ni po čemu poseban, pa ću ga zato preskočiti. Naš cilj je južni kraj Balatona, tačnije gradić Keszthely u kome sam nešto ranije razervisao smeštaj. Čini mi se da je ovo pravi trenutak da u nekoliko reči opišem svoje iskustvo. Naime, skoro svako prenoćište na ovom putu sam pronašao preko AirBnB-a i moram priznati da sam vrlo zadovoljan. Sistem funkcioniše upravo onako kako se od njega očekuje, što znači da možete lako pronaći ono što vam treba, izvršiti rezervaciju (pri čemu se kompletno plaćanje vrši automatski - preko Interneta) i na kraju oceniti svog domaćina (i on vas kao gosta). Ja sam uglavnom birao ponude koje uključuju korišćenje kompletnog stana (garsonjera ili jednosoban) a da pri tome cena ne prelazi 20-25 Eur. Na taj način sam uspeo da znatno smanjim troškove jer se i za najjeftiniji hotel obično traži duplo veća suma pa se zaključak sam nameće - ako vam je potreban smeštaj a želite da uštedite, zaboravite Booking i probajte AirBnb.

Vidim da vam je moj uvodni post privukao pažnju, pa sada možemo da nastavimo . >> Beograd, Bački vinogradi, Mohač, Balaton Pre dve godine sam do mađarske granice išao starim putem pa je to potrajalo čitavo.prepodne. Da se to ne bi ponovilo, odmah izlazim na autoput i maksimalo koristim snagu mašine od 300cc. U stvari, za održavanje prosečne brzine od 120Km/h (sa dvoje putnika i dosta prtljaga), ovom Kymkosakiju ne treba više od pola gasa, što znači da ostaje još dovoljno rezerve za obilaženje. Pravi maksimum sam iz njega izvukao na nemačkom autobanu, gde ni sa 150 Km/h nisam smeo da pomolim nos iz krajnje desne trake... Znači, autoput do Srbobrana, a zatim na levo prema Vrbasu i Somboru. Posle toga do granice nema još mnogo, pa brzo prelazimo na drugu stranu. Naš policajac nas nije ni pogledao, ali smo kod mađara morali da otvaramo kofer i podižemo sedište. Mogu da zamislim njihovo razočaranje kada su shvatili da tu ipak ne može da se sakrije nijedan migrant sa Bliskog istoka, ali pošto je to jedina granica koju ćemo preći pre nego što se vratimo u Srbiju, nije nam bilo teško da udovojimo ovakvim zahtevima. Sledeća prepreka na našem putu je Dunav, a njega nije lako preći pogotovu ako se propusti skela. Ništa zato, bićemo prvi na sledećoj turi a do tada ima tačno pola sata. Kawa u hlad, a mi na klupicu, skidamo višak opreme i vadimo nešto za osveženje. Izgleda da su i putnici sa druge strane bili nestrpljivi, pa se skela ubrzo vraća i tačno na vreme nastavljamo dalje. Tek kada smo se ukrcali, shvatam da je ovo pravi trajekt koji bi bez problema mogao da prevozi putnike po raznim morskim destinacijama. Na žalost, plovidba traje kratko, pa nema mnogo vremena za uživanje - par fotki i opet teraj dalje...

Drage kolege, Prošlo je više od dve godine kako nisam ništa napisao na ovom podforumu, ali pošto se ovog leta ponovo ukazala prilika da malo protegnem točkove, red je da nešto od toga podelim i sa vama. Obzirom da više ne pripadam generaciji koja svakog leta mora da ispunjava porodične obaveze (čitaj: vodim decu na more - oni to mogu i sami), a to automatski znači da ne moram da se pržim na za Mediteran uobičajenih 35-450C, put me je ponovo odveo na sever. Upravo zato je ovaj putopis i dobio naslov MittelEuropa 2 jer se na neki način nadovezuje na moje prethodno putovanje u središnju Evropu. Sa druge strane, osim dve kraće deonice (Drezden-Berlin i Segedin-Beograd) sve ostalo je za nas bilo potpuno novo pa se nadam da će se i vama dopasti. No, da krenemo redom. Pošto je u međuvremenu umesto Xciting-a u garažu stigao Kawasaki, tehničke pripreme su bile jednostavne. To znači da je trebalo uraditi samo redovni servis (posle prvih 5.000 Km) i proveriti još nekoliko sitnica, Sva potrebna oprema je tu od ranije, a ni pakovanje za put od nekih 20-tak dana nije predstavljalo problem. Iako po pravilu putujemo u dvoje, sve što nam treba se lako smesti u Givi Maxia-u, tunel torbicu i pod sedište. U stvari, problemi oko pakovanja se javljaju nešto kasnije, jer se uz put često pojavljuju nove "sitnice" za koje tek treba pronaći odgovarajuće mesto. Da se ne bi izgubili, na jedan telefon sam instalirao Here navigaciju a na drugi iGO, što se kasnije pokazalo kao nešto bolje rešenje. Uglavnom, planirana ruta je izgledala otprilike ovako, a ako se na nju dodaju mala skretanja i lokalni izleti, ukupna kilometraža se zaustavila na nešto preko 4000. Dan pred polazak je sve već spakovano, pa je za jutro planiran još samo kratak foto sešn. Naravno, momcima ne pada na pamet da ustaju iz kreveta, pa slikanje odrađujemo sami i po idealnom vremenu krećemo na put. Nastavak sledi...

Ako cete u Brno, da vas sacekam? Edit. To je tek za mesec dana, pa ima vremena za dogovor.

U 9 h na AK nije bilo nikoga. Napunio rezervoar, malo sacekao pa Kawasaki nazad u garazu. Ne ide se na kupanje solo. Mozda nekom drugom prilikom :-(

Upravo gledam prognozu zs sutra - malo svezije, a moguci su i pljuskovi. Svejedno, ko je raspolozen za voznju ka severu Backe i kupanje, neka u 9h dodje na AK. Ostale cekamo do 10.30h na Temerinskom putu (nakon petlje). Vidimo se...

Inace, ja sam u Paciru proveo detinjstvo i ziveo do odlaska u JNA i posle na studije u Bg. Poslednji put sam tamo bio pre 10 god. ali jos uvek mogu da vam pokazem sve "znamenitosti".

Izgleda da treba jos malo reklame! Dakle, jezero u kome cemo se kupati se puni termalnom vodom cija se temperatura krece od 26-28C. Ulaznica za ceo dan je 300 din, a ako nas bude vise postoji i grupni popust od 50%.

Drage MAXI kolege, Predstojeći vikend i najavljena visoka temperatura predstavljaju idealnu priliku za prvo ovogodišnje MAXI kupanje. Zato želim da vam predložim jedno manje poznato mesto - termalnu banju Pačir, Ona se nalazi na krajnjem severu Bačke (oko 175Km od BG-a) i pruža odlične uslove za odmor i opuštanje posle "naporne vožnje" kroz Vojvođansku ravnicu. Polazak je planiran za nedelju, 19/06 u 9h sa AK, da bi i ovi koji su unapred odustali imali priliku da se predomisle .

Za ovaj vikend na žalost, nije bilo šanse da se uklopim. Srećan put i lep provod.

Ako krenemo u 9h i u Arandjelovcu napravimo kafe pauzu, u Banju bi trebalo da stignemo oko 13.30h.

Pobrinuo sam se da Ivani ne bude dosadno u muskom drustvu 01. sasha&Vesna 02. bbocko 03. Satelis 04. Alexa & Ivana 05. Gagi74 06.

Ova tura je idealna za Honde u razradi i skutere od 125cc. Znači, prosek 60Km/h a max brzina 90Km/h. Idealno za postizanje rekorda u niskoj potrošnji goriva...

Prema trenutno aktuelnoj prognozi, za vikend nas čeka pravo letnje vreme, pa bi trebalo iskoristiti priliku da se malo protegnu točkovi. Pravac prema jugu, isključivo magistralnim i lokalnim putevima, pa preko Barajeva, Sopota, Arandjelovca, Donje Šatornje i Knića sve do Vrnjačke Banje. Usput ima mnogo zanimljivih stvari, a jedna od njih je i manastir Svete Petke koji se nalazi na 20-tak Km od Banje. Nakon što se osvežimo sa malo Vrnjačke vode, nazad možemo preko Kragujevca, Topole i Mladenovca, što ukupno čini nešto manje od 380 Km. Verujem da su nove Honde spremne za vožnju, a njihovi vlasnici nestrpljivi, pa predlažem da krenemo sa Autokomande u subotu (28/05) u 9h.

Na drugoj slici bi trebalo da bude planinarska staza koja vodi do vrha. Ima nesto preko 5km - taman za 4h setnje.

Ja već godinama vrebam priliku da se popnem na Rtanj. Obzirom da se sutra očekuju idealni uslovi (ni previše hladno, ni toplo) odlučio sam da prvo protegnem točkove: a zatim i noge: Krenuo bih nešto ranije (8-8.30h) jer treba prvo stići do naselja Rtanj a posle se još i penjati na njega. Nadam se da je neko raspoložen da proveri da li tamo ima vanzemanjaca i kako izgleda Srbija sa 1565m - društvo nije na odmet...

Pošto za odlazak imamo na raspolaganju čitav dan, mogli bi da idemo kroz Slavoniju pa preko Varaždina i da u Sloveniju uđemo preko graničnog prelaza Trnovec. Prema Google-u, tim pravcem do Ljutomera ima oko 460 Km, pa možemo držati umeren tempo. Za povratak u nedelju popodne bi morali da izaberemo auto put, ne zbog velike max brzine nego da izbegnemo vožnju po mraku. https://goo.gl/maps/SCE2JiBx6Yu

Sve si napisao! Treba jos samo da vidimo koliko nas ide pa da se prijavimo kao gosti i rezervisemo hotel za te dve noci.

Evo malo više detalja o organizaciji skupa PRLEKIJA 2016

To jos ni Slo ekipa nije razradila. Treba pratiti njihov sajt. Do sada su uvek imali detaljan plan gde i kako.

Šta MAXI ekipa misli o ovome? Naravno, ako ne bude kiše...

Na domaćem terenu...

Da malo sredimo prijave: 1. Sasha&Vesna 2. Njam njam & lepša 1/2 3. Alexa & Ivana 4. Fanki 5. bobances 6. ... sutra ce biti divan dan, idemo dalje...

Ma Vesna se nešto nećka, ali "nema alternativu"...