Plašim se da ćemo morati da malo pomerimo ovu našu akciju ili da izaberemo neku drugu lokaciju. Upravo sam se čuo sa čovekom (zaboravih mu ime) koji je vlasnik bungalova "Kompleks Ravništraka" (063/8951748) sa namerom da rezervišem smeštaj a on mi reče da je za 03/04 avg. već sve rasprodato. To samo po sebi ne bi moralo da bude problem, jer nam sigurno ne bi smetali obični izletnici (verovatno bi bilo sasvim suprotno), ali je za taj vikend planirana svadba sa nekoliko stotina gostiju. Prema njegovim rečima, čitav prostor će biti zauzet velikim šatorom i ostalim sadržajima... U tom slučaju nam preostaje samo da ponesemo poklone i da se pravimo da smo sa "mladine strane". Takođe je već zauzeta i treća nedelja avgusta (22-23-24/08) jer se tada održava neka likovna kolonija.

Predlog za organizatora je da mesto za sledeće okupljanje bude izletište Grza kod Paraćina. Može da se kampuje, pronađe čvrsti smeštaj, prilaz nije komplikovan a priroda je izuzetna.

Tada je taj skuter još uvek mirisao na novo, a ni posle 8 god. se nije mnogo promenio..

Ostrvica 2023, al za malo... Vreme: 10h 25ˇ Mesto: Lazarevac, parking ispred DIS-a Stanje: automobila > 50, motora = 1 Deset minuta kasnije... Biće bolje sledeće godine...

1.Lalajko 2.Duca i Sale 3.Fale 4.Gera 5.Jefta 6.Zoca 7.Šeki 8.Arso 9.Koja 10.Zoki 11.deki295 12. Vesna i Sasha

Zainteresovan (+1)

@sasha & Vesna Zbog obaveza ne mogu da krenem sa vama, ali ću na Stol stići do 17-18h.

Evo ga i veći brat! Nije baš iz iste fabrike ali ni po čemu ne zaostaje.

Kymko je prvi napravio mašinu od 300cc sa 30 KS dok su se ostali proizvođači zadovoljavali sa 23-25 KS. Moj KYMKOSAKI (spolja Kawa a unutra Kymko) su Japanci malo oslabili pa ima "samo" 28 KS. To je taman dovoljno da se sa dvoje pretekne šleper i ne krši ograničenje na autoputu (130 km/h max).

> Pozar > Beograd Poslednje jutro na putu, polako pakujemo stvari, čekamo doručak i konačno krećemo kući. Društvo nam prave lokalni čuvari… Nakon ovakvih putovanja se kući obično vraćamo sa glavom punom utisaka i gomilom fotografija a ovoga puta je sa nama stigla i jedna mala bronzana figurica. Ona će nas zauvek podsećati na sve lepe trenutke koje smo proveli na Peloponezu. Do sledeće prilike pozdrav od Vesne i Saše.

> Kamena Vourla > Pozar Za povratak smo (kao i u dolasku) rezervisali dva dana. Pri tome smo umesto glavne magistrale koja vodi uz obalu Egejskog mora, izabrali pravac koji povezuje nekoliko većih gradova (Lamiju, Larisu i Kozani) sa idejom da dobacimo što dalje ka severu. Da nam ne bi bilo dosadno, svratili smo do Termopila i dobro osmotrili zapadne obronke Olimpa. Nešto pre Kozanija smo naišli na veliko veštačko jezero a na pauzi koja je usledila sam potražio mesto na kome bi mogli da provedemo ostatak dana. Izbor je pao na banju Pozar i to se ispostavilo kao pun pogodak, jer smo imali taman dovoljno vremena da uživamo u bazenima sa toplom vodom.

> Katakolo > Kamena Vourla Sve što je lepo, kratko traje a to definitivno važi i za naš obilazak Peloponeza! Za utehu, postoji i mišljenje da poslastica obično dolazi na kraju. U našem slučaju to znači da ćemo u povratku preći preko mosta koji se nalazi nadomak Patrasa i predstavlja najkraću vezu ka centralnom delu Grčke. Mesta koja se nalaze na severnoj obali Korintskog zaliva predstavljaju prave male dragulje pa nismo propustili priliku da makar na kratko uživamo u njihovim čarima. Sunce i prozirno more se savršeno slažu sa ribarskim brodićima i malom tavernom na obali... U istom ritmu smo nastavili dalje a moram da priznam da će prelepi predeli kroz koje smo prošli trajno ostati u našem sećanju. Naš sledeći cilj su Delfi, mesto koje je u antičko doba privlačilo sve one koji su želeli da saznaju šta ih čeka u budućnosti. Iako je proročica Pitija prestala da prima klijente pre par hiljada godina, gužva ispred njenih vrata ni dan danas ne jenjava. Obilazak arheološkog lokaliteta po toplom danu i u moto opremi nije bila baš najbolja ideja, ali smo se nadali da ćemo do kraja dana biti u prilici da još malo uživamo u morskom ambijentu. Na prvi pogled plaža u Kamenoj Vourli je izgledala primamljivo, ali čim smo primetili da se uz obalu kreću neka čudna stvorenja, shvatili smo da od kupanja neće biti ništa. Za utehu, bar je terasa naše sobe bila okrenuta prema moru i suncu…