Evo par fotki i od mene

Pozdrav od vaše makikt Evo malo Crne Gore iz moje perspektive. Ropušnica, u pozadini vrh Tali Katun na planini Vučje i družina Katun Konjev laz, ispod Sinjajevine Bjelasica,Kapela Manastira Ćirilovac Kučke planine, Bukumirsko jezero Rikavačko jezero, ove planine iza su već u Albaniji Carine Bjelasica, Ključ ski lift Iznad Andrijevice, u podnožju je Lim Košutina lokva - Vrelo Ibra, kod Rožaja Hajla, planinarski dom Grope Crna planina Turjak , iza Komova Margarita, u pozadini levo je Kom Izlazak na Sinjajevinu.. Bjelasica, iznad Biogradslog jezera Biogradsko jezero, pogled odozgo Bjelasica, ispod Crne glave Pogled na Zekovu glavu, Pešića jezero i Komove iza Bjelasica, pogled na Šiško jezero Zečka, iznad autoputa Kanjon Tare, preko puta je Sinjajevina Moračke planine, Moračka kapa Kapetanovo jezero Moračke planine još jedna I na kraju moj lepi kameni Maganik

Šumska kornjačica, jede lubenicu iz ruke

Mesec, u prozoru između oblaka

Možda nekom bude koristan info, skoro sam čula od drugara da su neki momci odavde iz Cg, enduraši, vozeći se zašli na teritoriju Kosova i nalete na patrolu. Oduzeli su im motore privremeno. Ne znam detalje ali trebalo im je par dana da to reše i vrate motore nazad. Tako da je možda ipak sigurnije preći na regularnom prelazu ako se ide... A inače, da, ako se od Bogićevice produži graničnom linijom po izohipsi može se uključiti na put za Dečane, ali tu nema prelaza. Ja sam došla do tog puta ali nisam dalje išla, vratila sam se nazad.

U Podgorici imaju dva veća servisa za motocikle što ja znam, pa možete pozvati da se raspitate mogu li rešiti brzo problem: Magnus moto +382 20 624 915 Aćimić moto +382 69 887 733 Ovo je firma koja prodaje KTM ( info sa interneta) , AC VIVA Novo KTM prodajno mesto nalazi se na adresi Dajbabe bb (Pogorica), koje je za kupce otvoreno radnim danima od 8 do 16h (tel: +382 69 999 888). Nadam se da sam bar malo pomogla

Evo snimka

Evo još malo mojih slika u akciji Imam i filmić sa vrha, samo da vidim kako da ga okačim

20.04.2024 Maganik- Međeđi vrh 2139 mnv Dugo, baš dugo nisam pisala u ovoj temi, a nije da nisam imala šta. Svega je bilo u proteklom periodu. Promenila sam motor, pa povredila nogu, pa pauzirala godinu dana. I o tome bih mogla dosta zanimljivog da napišem, počev od dileme da li je to kraj što se moje moto karijere tiče , ili ću se ipak ponovo uhvatiti u vrzino kolo , pa preko muke i borbe da zalečim povredu i prohodam što pre , budući da sam rehabilitaciju radila samostalno u selu hodajući uz pomoć štaka po makadamskim putevuma uzbrdo i nizbrdo, iznova i iznova, sve dalje i dalje, dok na kraju nisam prohodala bez njih. I dok su svi ostali bez dileme znali da prva ljubav zaborava nema, da ću se sigurno ponovo vratiti na motor, ja nisam bila sasvim sigurna u to. Bar mi se tako činilo iz perspektive oporavka . Ali , kako je vreme odmicalo a ja sve više ličila na onu staru, sve češće sam o motoru razmišljala a onda i počela da ga pripremam za sezonu. I naravno, čim sam ponovo na njega sela i napravila prvi krug, sve je bilo jasno. Krećemo iznova Onda je usledila jedna sjajna sezona off road vožnje po Crnoj Gori. Sve što sam ranije vozila Xtrainerom i Klx-om, sve sam to prešla i sa mojim Luciferkom, kako sam ga prvobitno iz revolta nazvala. Ali nakon prelepog druženja prethodne godine, i pređenih preko 6000 km po vrletima Crne Gore poznatim ali i novim putevuma, on, odnosno ona je dobila novi nadimak iz milošte, moja Betica . Ali, ovo sada nije priča o tome. Vožnje i prelepe predele do kojih sam stigla Beticom, ostavljam za neki drugi put. Ovo je priča o Maganiku. Mom Maganiku, oko koga sam kružila motorom sa svih strana dokle god sam mogla prići na dva točka. A najviše koliko sam mogla prići motorom, bilo je do ispod Maganika, do katuna Poljane i katuna Maganik. A on, onako nadmoćan, usamljeni kameni div, posmatrao me je odozgo i mamio da mu se još više približim. Već dve godine maštam o tome kako ću se popeti uz njegove kamene litice do samog vrha, i time zaokružiti svoju priča o Maganiku, krovu moga zavičaja, planini koja nosi i čuva duh prošlih ali i sadašnjih vremena moga kraja. Došao je i taj dan. Pažljivo izabran da bude vedar i bez vetra, sa minimalno snega na vrhovima da se može bezbedno popeti. Ali trebalo je osmisliti i logistiku, kako prići dovoljno blizu početnoj tački uspona nekim prevoznim sredstvom. Da sam u ovaj poduhvat krenula sama, mogla bih motorom do katuna. Ali, niti imam planinarskog iskustva, niti se na takvu planinu penje sam, a najvažniji razlog je taj što sam ovaj poseban trenutak, uspon na Međeđi vrh, želela da podelim sa ćerkom koja i sama planinarka. Terenskim vozilom se lako može doći do katuna Maganik koji je na 25 km od nas, ali mi nismo imale takvo vozilo, već mali putni autić. Pa smo morale Maganiku prići sa strane Nikšića, preko Štitova i rudnika boksita, i nekih osam kilometara solidnog makadamskog puta do katuna Rekočica. U katunima sada još uvek nikoga nema. Čitav taj deo ispod Maganika je potpuno pust, bez signala mobilnog telefona, pa je u tom smislu jako bitno da sve bude dobro isplanirano i da sve protekne kako treba jer smo od trenutka silaska sa asfalta prepuštene same sebi. Meni je sve u podnožju planine poznato, motorom odlazim tamo i kada nikoga nema. Ali kada krenemo naviše, nemam predstavu šta nas čeka. Ni kakav uspon, ni kakav teren, ni ima li prepreka, ni hoću li ja imati snage da izađem do vrha, ni da li će biti snega gore jer opremu za sneg nemamo. Ali volja da dam sve od sebe, pa i više, je tu . A to je ono najbitnije, pokretač svega. Volja je ta koja pomera granice i ruši barijere. Sada je taj trenutak i ja ću se maksimalno potruditi da ga iskoristim. I tako krenusmo u osvajanje Maganika. Od Rekočice do Katuna Maganik ima nekih dva kilometra laganog hoda relativno ravnim makadamskim putem koji u zadnjem delu prelazi u sing trail kroz lepu šumicu. Odatle se Maganik vidi u svoj svojoj lepoti a nama postaje jasno da ćemo morati dobro da se pomučimo ako želimo da budemo nagrađene predivnim pogledom odozgo. Put od Rekočice ka Katunu Maganik Tamo treba da se popnemo Stari katun Maganik Ostaci kolibe moje porodice Odmor pred početak uspona I krećemo naviše U početku, red kamena, red trave kroz borovu šumu, poveći konstantan nagib , za moje fizičke sposobnosti podosta naporan. Ali ne dam se . Korak po korak sa povremenim pauzama da dođem do daha, polako napredujemo. I izbismo na čistinu. Maganičko polje u podnožju i kolibice male kao drvene figurice . Deluje da smo se dosta popele a nije ni četrvrtina puta pređena. Idemo dalje... Strmim travnatim livadama penjemo se do grebena. A tamo sneg ! Tek toliko da razbije monotoniju kamena i čaroliju učini još lepšom Taman kad smo pomislile da je vrh na koji se penjemo onaj koji nam je današnji cilj, shvatamo da avanturi još nije kraj. Još jedno kraće spuštanje, prelaz preko uskog kamenog grebenčića i uspon na sledeći vrh je ono što nas još uvek razdvaja od cilja . Ali, već i ovde je sve magično i čarobno. Kao da hodam po drugoj planeti. Umorna jesam ali ne osećam to. Adrenalin raste jer sada sam već tu na korak od vrha, najvišeg vrha mog Maganika. Sada je već izvesno da ću prepešačiti i tih poslednjih pola kilometra i popeti se na Međeđi vrh. Ispod u podnožju vidimo malecki katun Poljana. Desno na horizontu su Prokletije, pa Komovi, pa Bjelasica. Levo Moračke planine i Kapetanovo jezero, a iza se vidi i Durmitor još uvek beo. Ispred nas je Sinjajevina a iza planina Prekornica. Sve kao na dlanu. Prelepo! Nestvarno! Poljana u podnožju, na horizontu Prokletije Moračke planine Poslednji uspon I evo ga ! Međeđi vrh 2139 mnv Krov moga zavičaja i nas dve na njemu ! Nagrada za uspešan uspon - kolačići To je to - mojoj sreći nema kraja Eh da je dan još mogao da potraje pa da duže ostanemo na vrhu sad kad smo ga već popele. Ali mora se nazad.. Babin zub Pa nizbrdo ka katunu... I siđosmo Sad možemo i da predahnemo. Sjajan dan, uspešan uspon. Predivni pejsaži i slike za pamćenje. Maganik je naš! Maganik je moj! Popeh se i ja na Međeđi vrh. Ako nije moglo motorom , moglo je peške. Ima još vrhova i čarobnih mesta na Maganiku, kao i uspon sa druge strane koji je još zahtevniji i strmiji. Ali, to ostaje za neki drugi put, možda ... Meni je srce puno. Osetila sam i doživela Maganik u svakom smislu. To je ono što sam dugo želela. A sutradan zaslužena nagrada za sav napor i trud , kako bolje nego ovako

Morača , u gornjem toku

Ako se niko nije javio ja sam zainteresovana. Jel ti problem da izmeriš dužine rukava, i širinu i dužinu jakne? Nosila bih preko gladijatora pa da vidim da li bi mi odgovarala. Hvala, pozz

Uvek me obraduje kada pročitam da se i devojke, posebno u tom broju, priključe nekoj zajedničkoj vožnji. Najčešće su u manjini ili voze same. Ove vaše vožnje gde sve češće čitam da momci i devojke voze zajedno ohrabruju da ipak ima nade za toleranciju i kompromis Bravo momci i devojke! Samo tako nastavite

Kad se pomenu Vražji vir, setih se svog prvog kupanja od pre par godina u istom . Samo leto bilo, sve zeleno i voda toplija

Tražite vraga? Ili je to mit ...?

Stara seoska crnogorska kuća od drveta i blata, sa ozidanom štalom od kamena ispod