To je onaj beli lepotan iz oglasa,jel tako Pričali smo pre neki dan,razmišljam da predjem na novi model,još se lomim.Greota to da prodaješ,nov motor

Prosto je bilo nemoguće da se ne primeti tvoj putopis,jer je išlo odbrojavanje skoro 2 meseca ranije Ja sam ga pročitao ako ti to nešto znači,a mislim i većina ljudi,skroz lepa tura i lep putopis.Ne znam zašto je toliko bitno da se skrene pažnja na to,voziš za sebe,a ne za druge.Ima dosta ljudi koji pročitaju ali slabo komentarišu. Primećujem u zadnje vreme da je krenulo kao neko takmičenje na forumu ko će dalje i više da "dobaci" na nekoj turi??? Sponzori,oprema,reklamiranje,kilometraza,kubici,konjske snage.Imam utisak da se vozi zbog drugih,da se ispadne veći avanturista li šta već,ne znam? Ima tona putopisa na adv forumu gde čovek sam,bez ikoga krene na put po svetu na motorčetu od 300-400 kubika,sa nekom oskudnom opremom.E to je avantura. A za skuter si u pravu,to nije motor Veliki pozdrav

Može,ako kupiš 2 komada Koristi obične kartuše.

Danas gledao da kupim plinski rešo i naletim na ovaj model.Pored gorionika ima i lampu.Čini mi se kao super dodatak za one koji vole da kampuju.Nisam vidjao do sada ovo pa reko možda nekome odgovara.Inače,kupljen u metrou,1140 dinara.

Hvala. Eh fali samo jedan post. Mada on stoji napisan do pola na racunaru i ceka zavrsetak. Pa napiši još tu jednu polovinu i postavi.Mada vidim da ima novih detalja (verenica),pa imaš sigurno prečih stvari

Ne znam kako nisam video ranije ovaj putopis ,ali sada mu posvetih puna 3 sata.Vrhunski si opisao tvoje putešestvije,svaka čast chupakabra Jedan od boljih na forumu,šteta što ga nisi završio!

I carinici arče male stromove,novi model ,kompletno opremljen.Ovaj beli je Na šta li će da liče posle par godina @smedic U tvog stroma bi trebalo da ide 2.1 litar rash.tečnosti.Treba ti litar antifriza i ostatak destil.vode.Sa desne strane dekla imaš šraf za ispuštanje iz sistema.Imaš i par videa na youtubu o zameni.

U servisu znaju koje ulje je sipano.Ja bi nastavio sa istim uljem jedino ako nisi zadovoljan.Ako se odlucis za Motul kupi kod uvoznika.....Filter vazduha se menja po potrebi,ne na odredjenoj kilometraži.Zavisi u kakvim uslovima vozis.Na zadnjem servisu moj vazdušni filter je imao 18000 km i bio je odlican,kao nov. Pretpostavljam i da je tvoj odlican,ali mozes da ga proveriš i izduvaš kompresorom ako imaš vremena,to je pola sata posla....Ako budeš čistio ,od unutrašnje ka spoljašnoj strani i obavezno vrati obodnu gumu. Koliko si platio motor ako nije tajna?

Koliko kilometara je presao i sta je sipano u njega na prvom servisu?? Sintetika je kvalitetnija i bolja od polusintetike,jedino sto je skuplja,mada treba samo 3 litra. Mozes usput u nekom servisu da zamenis,jedino ako ides u Mongoliju pa nema servis.Da je moj ja bih pre puta zamenio i pogledao i filter vazduha jos ako treba da se ocisti.....Ovaj novi ima iridijum svećice,tako da si miran sto se tice toga......Stromovi su dokazani kao pouzdane i kvalitetne masine,ne moras brinuti o kvarovima ni van garancije. Skoro sam vozio ovaj novi model i stvarno je odlican,bolji od staroga,jedino sto ima taj gay izgled Edit: @ Aca Strom Mislio sam na naše Suzuki servise koji sipaju iskljucivo Motul.

Ovaj Castrol iz Louisa je polu-sintetičko ulje. 15w-50 je gušće i bolje je za podneblja gde su veće temperature i kada agregat troši ulje.

Koje ulje si sipao do sada? Tvoj strom beše nov? Ako ti je motor u garanciji,verovatno će ti sipati u servisu Motul,polusintetiku ili sintetiku jer Suzuki preporučuje ovo ulje za svoje motore.....I ja ga lično koristim u svom polu.sintetiku 5100 i nikakvih problema. Možeš sipati i neku drugu marku po svom izboru samo da je kvalitetno i originalno.I ovaj Castrol iz Louisa nema razloga da nije odličan.

Lepa tura i putopis.I tenerka izgleda odlično Pozdrav

Ja sam kupio ovakve kao sa linka.Sad su jos jeftinije,ne placa se postarina,nema carine,led 10w svaka,ima nosač za kačenje.Vidim da su ove sto vi gledate po 30w,mislim da je to prejako. http://m.ebay.com/itm/131022218166?nav=SEARCH

Završavamo sa razgledanjem i idemo ka Naumu. Stižemo brzo i uzimamo čamčić za razgledanje.Posle 15 min vožnje iskrcavamo se na obalu. Gužva, ima dosta restorana sa baštama, muzika trešti, roštilj, suveniri, ma nema čega nema.Veliku posećenost ljudi koriste da bi zaradili, čini se da je dosta iskomercijalizovano. Manastir se nalazi na ogromnoj steni iznad jezera.Podigao ga je Naum. Kao i Kliment i on je bio učenik Kirila i Metodija .Prema verovanjima imao je isceliteljske moći, a neko vreme je ovde bila i bolnica za mentalne bolesti.U sklopu ovog kompleksa je i hotel. Ono što me iznenadilo je da se plaća ulaz u manastire??? Taman po završetku obilaska i vreme počinje da se menja i kreće kišica.Ovde je to redovna pojava, promena vremena je česta.Pakujemo se i idemo do stana da malo odmorimo.Sretosmo gazdu u dvorištu i čovek nam preporuči jedan lep restoran pa smo se uveče spustili do centra da to proverimo . Stromče uživa na trgu sa drugarima, a mi punimo stomake. To je bilo poslednje veče na ovom putovanju. Plan je bio produžiti do Grčke bar 3-4 dana ali nismo imali više slobodnih dana.Ostavićemo to za drugi put, možda već za ovu godinu... I tako sutradan krećemo put kuće, deli nas nešto manje od 700 km.Zatvorili smo naš krug vozeći kroz 4 zemlje, lepo se proveli, videli nove stvari, mesta i ljude. Moglo je još malo više ali biće prilike.....Nadam se da su tekst i fotke bile ok. Pozdrav!

Sledeće jutro opet ranije ustajemo i plan je posetiti manastir Sv. Naum. Do tamo ima nekih 30km.Vreme nas i dalje lepo služi, dan prelep, sunčano i toplo.Lagani doručak i krećemo.Posle nekih 10-ak kilometara nailazimo na muzej na vodi. Stajemo na parking i silazimo da pogledamo ovu atrakciju.Ko dodje u Ohrid, šteta je da ga ne poseti i nalazi se baš na putu za SV.Naum.Naziva se još i uvala kostiju.Tako je nekada izgledalo naselje sa sojenicama, a u sklopu je i muzej.

Popodne smo rešili da se popenjemo do Samuilove tvrdjave i da obidjemo crkve Sv.Jovana i Sv.Klimenta.Pogleda sa tvrdjave je odličan i Ohrid se vidi kao na dlanu. Od centra krećemo pešice kaldrmom, dolazimo do antičkog amfiteatra, slikamo i nastavljamo gore do tvrdjave. Na ulazu kupujemo ulaznice i idemo da razgledamo.Ja i dalje na zemlji, a Mara se penje stepenicama do gore i slika.Naravno pogled odozgo je mnogo bolji od mog. Tvrdjava je srednjevekovna ali dosta dobro očuvana.Sa 3 strane je ogradjena bedemima koji su dugački oko 3 km, a podignuta je na mestu nekog starijeg utvrdjenja. Nemamo mnogo vremena jer uskoro zatvaraju ali ipak dovoljno za par snimaka. Izlazimo poslednji i krećemo prema crkvi Sv. Klimenta. Sazidao ju je Kliment Ohridski.Srušili su je Turci, a obnovljena je 2002 godine. Još malo niže je i crkva Sv.Jovana. Umorni,spuštamo se u centar.Večeramo i vučemo se na spavanje. Dosta smo obišli i prepešačili dosta ali vredelo je. Ohrid je zaista prelep i poseban.

A ujutru dan kao poručen Sunce, vedro, nigde oblačka.Idemo u pekaru na doručak i u obilazak. Na šetalištu se iskupile čamdžije, razgovaraju i traže mušterije koje će provozati po jezeru. Čamci usidreni pored obale i čekaju.Pored je lep park na koji se nadovezuje šetačka zona.Trgovci doteruju radnje, peru ulice, još je rano i tek je poneka otvorena. Odlučujemo da se malo provozamo po jezeru, dogovaramo cenu i sa još jednim parom krećemo. Kapetan ove barke, stariji čika, pravi je jugonostalgičar.Nekad je radio u vojsci, a sada se izdržava na ovaj način. Priča nam o jezeru, vrstama riba koje žive, čistoći vode, Albanskoj strani obale i još mnogo čemu. Vozimo se nekih 45 min i slušamo zanimljive priče od našeg kapetana, ni na trenutak nije dosadno.

Pošto nas je iz Albanije ispratila, ista ta kiša nas je dočekaIa u Makedoniji, vreme baš bezveze.Prolazimo kroz Strugu i dolazimo do centra da nadjemo neki smeštaj. Odmah nam prilaze ljudi i nude sobe.Pogledali smo 2-3 al sve podaleko.Na kraju smo našli u samom centru kod jedne porodice apartman, 20 eura za nas dvoje .Čisto, uredno ima i natkriven deo u dvorištu, idealno za stromče. Tuširanje, preoblačenje, idemo malo da prošetamo i pojedemo nešto. Veče završavamo sa specijalitetima i punih stomaka.Odlazimo na spavanje u nadi da će sutra biti lepše vreme.

Na granici nema gužve.Dolazimo do carinika koji baca pogled na pasoše, ništa ne overava niti zapitkuje, nije tražio ni zel.karton.To mi beše malo čudno što nije overen u pasošu ulazak, mislio sam da će biti problema prilikom ulaska u Makedoniju.Nastavljamo dalje, malo i slikamo, mada nema ničeg prijatnog za oko. Vidi se da ljudi teško žive, stoka i zaprege po putu, prljavština i djubre na sve strane. Baš tako sam i zamišljao Albaniju.... Evo i jedan servis za dvotočkaše.Radi sve modele Striko ga gusla, ne žuri mu se... Vidim da je dosta ljudi pisalo da su nezadovoljni njihovom vozačkom kulturom, da su bahati, obilaze bezobrazno, voze u suprotnom smeru.Ja stvarno nisam imao takva iskustva, a možda su bili samo odsutni taj dan :-) Putevi su uglavnom dobri i široki, sa dobrim asfaltom sem par kraćih deonica gde su radovi trenutno u toku. Verujem da će i to brzo završiti. Plavci zavode red na raskrsnici. "Troteri" na Albanski način Kolege I tako se vozimo, fino napredujemo i u jednom trenutku Marija viče panično stani,stani !!! Stisnu ja kočnicu, ukopa se stromče Pitam šta je bilo, kaže ona ujela me nešto.Pošto je bila velika vrućina, raskopčala je jaknu da se rashladi i pčelica je iskoristila trenutak i ubola u vrat. Pogledam ja, vidi se malo crvenilo i mesto ujeda, ništa strašno.Posle 5 minuta to je se nadulo kao da je bumbar ujeo E tu sam se presekao opasno, što ne ujede za prst nego za vrat.Sto stvari mi pade na pamet sa najgorim mogućim mislima...mozak samo konstriuše U nekoj zabiti, bez lekara i pomoći od gluposti se može najebati.Imali smo flašu zaledjene vode u koferu pa je držala nekih 15 minuta da vidimo šta se dešava.Nema alergije, gušenja, sve je ok. Nastavljamo dalje ali sada zakopčani do grla Stižemo do Tirane, predgradje Ovde smo upali u popodnevnu gužvu, sa bočnim koferima nema provlačenja, mora da se čeka... Pozdrav i tebi, kralju... Tirana je pravi grad sa lepim i velikim zgradama, sušta suprotnost od ostatka zemlje koje smo videli do tada.Mada videli ste i ono šarenilo i kič boje kojima su kuće okrečene, stilovi se mešaju :-) Verovatno postoji i neka obilaznica i putokaz za istu ali ga nismo videli.Izlazimo iz grada i nastavljamo dalje. Put ide u brda, penjemo se, ima dosta krivina i serpentina...strava... Stižemo u Elbasan, a termometar pokazuje 40 stepeni, izgoresmo jbt... Drž tamo,vamo prolazimo ga, a mozak ključa lagano.Negde na ovom delu nas je zaustavila i policija, preticao sam 3 auta preko pune linije. Pogledaše pasoše i pustiše nas bez reči.... Tako treba tretirati turiste :-) Nekih 50 kilometara pre granice poče i kiša da pada, valjda da nas isprati . Na granici opet carinik gleda pasoš, ništa ne overava i ulazimo u Makedoniju i spuštamo se prema Ohridu!

Ostasmo još par dana u CG ali smo se uglavnom kupali i odmarali, uobičajeno.... Iz Bara nastavljamo dalje naš krug po komšiluku.Plan je preko Albanije doći na Ohrid .Kad sam saopštio ovaj plan umalo se ne vratih sam kući Ali plan se ne menja, idemo na Ohrid. Dugo sam imao želju da ga posetim, a sada je bila prava prilika. Nisam znao šta da očekujem od ovog tranzita kroz Albaniju ali sam pročitao par putopisa na forumu i video da ama baš niko nije imao problema.Da su ljudi išli na par dana i po nekim zabitima i sve ok. Par dana pre polaska sam pričao sam i sa drugarom iz C.Gore koji je prošao mesec dana ranije tim putem .On nije bio te sreće, opljačkan i pokraden ispred nekog restorana, kad su stali da ručaju.Ništa onda, čuvaćemo stvari i pare na sigurnom i motor nećemo ostavljati bez nadzora. Hrabrim se ja ali uvlači se i u mene neka blaga napetost. Kad se ide u grupi sa par motora sve je lakše, ne misliš ni o čemu, uvek će neko rešiti problem.Kad putuješ sam čak i na kraće ture uzdaš se u samog sebe. U mašinu ne suJMljam, znam da ona neće zatajiti I tako, opet svanuo lep dan kao i svaki na tom odmoru.Lagani doručak na terasi, ispraćaju nas rodjaci i krećemo prema Makedoniji. Tek je 10 ujutru, a već velika vrućina, baš prži.Gledao sam vremensku prognozu i javili su i mogućnost kiše za taj dan. Prolazimo Stari Bar i stajem na pumpu da kupim kartu Albanije i Makedonije. Imam navigaciju, al ni karta neće smetati, nek se nadje. Idemo na gran.prelaz Sukobin-Muriqan, tu ćemo ući u Albaniju.

Uskim i krivudavim putem penjemo se sve višlje. V2 zadovoljno brunda uzbrdo.Priroda ovde nekako divlja, netaknuta. Gore idemo Posle nekih 15-20 kilometara stižemo do Lovćena.Gužva na vrhu, radovi su u toku, kopaju tunel, skele svuda okolo.Te godine su proslavljali 200 godina od rođenja Njegoša pa su pretpostavljam radovi u vezi toga.Čovek koji je zadužen za regulisanje saobraćaja dozvoljava mi da parkiram na platou pored samih stepenica.U prizemlju je prodaja suvenira i restoran sa prelepim pogledom. [/url] Ja muškarčina pošto imam zent od visine brišem u restoran, a lepša polovina odlazi sa aparatom do mauzoleja Posle nekih sat vremena vraća se premorena, jbg ima mnogo stepenica Ne preporučuje se osobama sa slabim srcem Kažu da kad je baš vedro da se vidi Italijanska obala.Mi nismo bili te sreće.Evo nekih fotki:

Dugo već je bila u planu poseta Njegoševoj rodnoj kući i mauzoleju na Lovćenu.Ceo dan smo odvojili za to i polako krenusmo, opet iz Bara. Pre Budve put odvaja desno i penje se ka Cetinju. Posle par kilometara stajemo pored jednog spomenika da malo fotkamo. Stižemo i na Cetinje i idemo prema Njegušima.Dolazimo ispred rodne kuće, parkiramo se i ulazimo u dvorište.Tu nas sačekuje Rako Petrović.On je meštanin i 40 godina radi kao kustos.Njegov otac je radio isti posao koji je on posle nasledio.Otvara i zimi i leti, kaže da nema radno vreme i da nikoga nije vratio.Kupujemo ulaznice i Rako nas sprovodi po kući, priča, objašnjava sve u vezi Njegoša. Način života, odrastanje i običaje.Pokazuje nam alatke, orudje, knjige. Završavamo sa obilaskom i pozdravljamo se sa Rakom koji nas upućuje gde je najbolje kupiti čuveni njeguški pršut. Tik iznad je i stara crkva... Nastavljamo put Lovćena do mauzoleja!

U povratku sa kupanja, svratismo i do Kotora.Nalazi se u podnožju Lovćena, na samom vrhu zaliva.Dosta je star grad i bio je pod vlašću raznih naroda i vladara.Na platou ispred starog grada vrvi od motora i skutera.Od malih vespica do gold winga sa sve prikolicom. Turisti tek pristigli sa kruzera u pratnji vodiča idu u obilazak, slušaju priče o istoriji grada. Ispred ulazne kapije je info pult, ima i devojaka koje dele reklamne letke.Parkirasmo i mi stroma u ladić i odosmo malo da lutamo. Obišli smo sve uličice i radnje.Pokupovali neke suvenire za rodbinu i prijatelje.U jednom restoranu smo i večerali i polako prema Baru. Da ispričam i jednu anegdotu iz 2012 koja se dogodila isto u Kotoru.Tek što sam parkirao motor, prilazi nam jedna žena.Ona je novinarka, videla je BG tablice i htela je da nas intervjuiše u vezi promocije knjige "Govorimo Srpski" . Htela je da čuje naš komentar na to. Malo smo popričali,slikala nas i kaže biće objavljeno sutra u novinama.Sutradan ja na trafiku kad ono mi na pola strane

Kao što rekoh zbog prljavije vode i kamenite plaže, odlučili smo da se kupamo u Lepetanima u zalivu. Mirno more, čista voda , bez gužve, prelepo jedno mestašce.Jedino što je udaljeno od naše baze, pa smo vozili oko 150-200km da osolimo guzice U blizini je i stari grad u Kotoru pa smo i tu redovno svraćali.Znači ujutru doručak, krenemo ranije oko 10, svratimo negde malo da prozujimo potom kupanjac i uveče kući. Posle toga ili u grad ili roštilj na brdu. Evo par slika sa magistrale: Vidikovac iznad Sv.Stefana, redovno stajalište za turiste. Non stop neko staje, puni minibusi turista.Ljudi se slikaju, snimaju.Pored je i tezga pa može da se kupi neki suvenir za uspomenu.Stajemo i mi da malo fotkamo. Idemo dalje u Boku Kotorsku

Uz zvuke cvrčaka budjenje i klopa na terasi ispod loze.Ženski deo ekipe se potrudio da bude bogato i na nivou Inače u kući pored nas su bili rodjaci sa malom decom pa smo uveče uglavnom roštiljali i sedeli zajedno do kasno. Silazimo do grada i vidi se da se dosta gradilo od prošle godine.Letujem ovde od kraja 80-ih pa pamtim kako je nekad izgledao.Bar ima oko 40 000 stanovnika i najveću luku u CG.Najviše zahvaljujući njoj i morskom saobraćaju lepo se razvio.Još jedna stvar koja mi se svidela je što su uradjeni kružni tokovi umesto semafora pa je i saobraćaj brži, nema gužve, za pohvalu! U popodnevnim satima kad je najveća gužva obično je na raskrsnici policajac na skuteru koji reguliše saobraćaj.Čini mi se da se vozačka kultura malo popravila pa nema više onog divljanja po ulicama...... Svratismo malo i do luke, da vidimo šta se tamo dešava. U luci svega ima, od malog ribarskog preko vojnih do velikih kruzera, za svakog po nešto.Ima dosta i pecaroša .Pored je i veliko šetalište puno kafića, raznih tezgi, uličnih prodavaca koje vodi duž cele plaže. Tamo snimih i ovog lepotana koji je kompletno sredjen.Vlasnik je gazda picerije, vozika ga svaki dan. Inače Bar ima kamenitu obalu, voda i nije najčistija zbog brodova koji često saobraćaju! Evo par fotkica sa plaže: Pas čuvar Evo i par noćnih... hotel Princess Dvorac Kralja Nikole