A ujutru dan kao poručen Sunce, vedro, nigde oblačka.Idemo u pekaru na doručak i u obilazak. Na šetalištu se iskupile čamdžije, razgovaraju i traže mušterije koje će provozati po jezeru. Čamci usidreni pored obale i čekaju.Pored je lep park na koji se nadovezuje šetačka zona.Trgovci doteruju radnje, peru ulice, još je rano i tek je poneka otvorena. Odlučujemo da se malo provozamo po jezeru, dogovaramo cenu i sa još jednim parom krećemo. Kapetan ove barke, stariji čika, pravi je jugonostalgičar.Nekad je radio u vojsci, a sada se izdržava na ovaj način. Priča nam o jezeru, vrstama riba koje žive, čistoći vode, Albanskoj strani obale i još mnogo čemu. Vozimo se nekih 45 min i slušamo zanimljive priče od našeg kapetana, ni na trenutak nije dosadno.

Pošto nas je iz Albanije ispratila, ista ta kiša nas je dočekaIa u Makedoniji, vreme baš bezveze.Prolazimo kroz Strugu i dolazimo do centra da nadjemo neki smeštaj. Odmah nam prilaze ljudi i nude sobe.Pogledali smo 2-3 al sve podaleko.Na kraju smo našli u samom centru kod jedne porodice apartman, 20 eura za nas dvoje .Čisto, uredno ima i natkriven deo u dvorištu, idealno za stromče. Tuširanje, preoblačenje, idemo malo da prošetamo i pojedemo nešto. Veče završavamo sa specijalitetima i punih stomaka.Odlazimo na spavanje u nadi da će sutra biti lepše vreme.

Na granici nema gužve.Dolazimo do carinika koji baca pogled na pasoše, ništa ne overava niti zapitkuje, nije tražio ni zel.karton.To mi beše malo čudno što nije overen u pasošu ulazak, mislio sam da će biti problema prilikom ulaska u Makedoniju.Nastavljamo dalje, malo i slikamo, mada nema ničeg prijatnog za oko. Vidi se da ljudi teško žive, stoka i zaprege po putu, prljavština i djubre na sve strane. Baš tako sam i zamišljao Albaniju.... Evo i jedan servis za dvotočkaše.Radi sve modele Striko ga gusla, ne žuri mu se... Vidim da je dosta ljudi pisalo da su nezadovoljni njihovom vozačkom kulturom, da su bahati, obilaze bezobrazno, voze u suprotnom smeru.Ja stvarno nisam imao takva iskustva, a možda su bili samo odsutni taj dan :-) Putevi su uglavnom dobri i široki, sa dobrim asfaltom sem par kraćih deonica gde su radovi trenutno u toku. Verujem da će i to brzo završiti. Plavci zavode red na raskrsnici. "Troteri" na Albanski način Kolege I tako se vozimo, fino napredujemo i u jednom trenutku Marija viče panično stani,stani !!! Stisnu ja kočnicu, ukopa se stromče Pitam šta je bilo, kaže ona ujela me nešto.Pošto je bila velika vrućina, raskopčala je jaknu da se rashladi i pčelica je iskoristila trenutak i ubola u vrat. Pogledam ja, vidi se malo crvenilo i mesto ujeda, ništa strašno.Posle 5 minuta to je se nadulo kao da je bumbar ujeo E tu sam se presekao opasno, što ne ujede za prst nego za vrat.Sto stvari mi pade na pamet sa najgorim mogućim mislima...mozak samo konstriuše U nekoj zabiti, bez lekara i pomoći od gluposti se može najebati.Imali smo flašu zaledjene vode u koferu pa je držala nekih 15 minuta da vidimo šta se dešava.Nema alergije, gušenja, sve je ok. Nastavljamo dalje ali sada zakopčani do grla Stižemo do Tirane, predgradje Ovde smo upali u popodnevnu gužvu, sa bočnim koferima nema provlačenja, mora da se čeka... Pozdrav i tebi, kralju... Tirana je pravi grad sa lepim i velikim zgradama, sušta suprotnost od ostatka zemlje koje smo videli do tada.Mada videli ste i ono šarenilo i kič boje kojima su kuće okrečene, stilovi se mešaju :-) Verovatno postoji i neka obilaznica i putokaz za istu ali ga nismo videli.Izlazimo iz grada i nastavljamo dalje. Put ide u brda, penjemo se, ima dosta krivina i serpentina...strava... Stižemo u Elbasan, a termometar pokazuje 40 stepeni, izgoresmo jbt... Drž tamo,vamo prolazimo ga, a mozak ključa lagano.Negde na ovom delu nas je zaustavila i policija, preticao sam 3 auta preko pune linije. Pogledaše pasoše i pustiše nas bez reči.... Tako treba tretirati turiste :-) Nekih 50 kilometara pre granice poče i kiša da pada, valjda da nas isprati . Na granici opet carinik gleda pasoš, ništa ne overava i ulazimo u Makedoniju i spuštamo se prema Ohridu!

Ostasmo još par dana u CG ali smo se uglavnom kupali i odmarali, uobičajeno.... Iz Bara nastavljamo dalje naš krug po komšiluku.Plan je preko Albanije doći na Ohrid .Kad sam saopštio ovaj plan umalo se ne vratih sam kući Ali plan se ne menja, idemo na Ohrid. Dugo sam imao želju da ga posetim, a sada je bila prava prilika. Nisam znao šta da očekujem od ovog tranzita kroz Albaniju ali sam pročitao par putopisa na forumu i video da ama baš niko nije imao problema.Da su ljudi išli na par dana i po nekim zabitima i sve ok. Par dana pre polaska sam pričao sam i sa drugarom iz C.Gore koji je prošao mesec dana ranije tim putem .On nije bio te sreće, opljačkan i pokraden ispred nekog restorana, kad su stali da ručaju.Ništa onda, čuvaćemo stvari i pare na sigurnom i motor nećemo ostavljati bez nadzora. Hrabrim se ja ali uvlači se i u mene neka blaga napetost. Kad se ide u grupi sa par motora sve je lakše, ne misliš ni o čemu, uvek će neko rešiti problem.Kad putuješ sam čak i na kraće ture uzdaš se u samog sebe. U mašinu ne suJMljam, znam da ona neće zatajiti I tako, opet svanuo lep dan kao i svaki na tom odmoru.Lagani doručak na terasi, ispraćaju nas rodjaci i krećemo prema Makedoniji. Tek je 10 ujutru, a već velika vrućina, baš prži.Gledao sam vremensku prognozu i javili su i mogućnost kiše za taj dan. Prolazimo Stari Bar i stajem na pumpu da kupim kartu Albanije i Makedonije. Imam navigaciju, al ni karta neće smetati, nek se nadje. Idemo na gran.prelaz Sukobin-Muriqan, tu ćemo ući u Albaniju.

Uskim i krivudavim putem penjemo se sve višlje. V2 zadovoljno brunda uzbrdo.Priroda ovde nekako divlja, netaknuta. Gore idemo Posle nekih 15-20 kilometara stižemo do Lovćena.Gužva na vrhu, radovi su u toku, kopaju tunel, skele svuda okolo.Te godine su proslavljali 200 godina od rođenja Njegoša pa su pretpostavljam radovi u vezi toga.Čovek koji je zadužen za regulisanje saobraćaja dozvoljava mi da parkiram na platou pored samih stepenica.U prizemlju je prodaja suvenira i restoran sa prelepim pogledom. [/url] Ja muškarčina pošto imam zent od visine brišem u restoran, a lepša polovina odlazi sa aparatom do mauzoleja Posle nekih sat vremena vraća se premorena, jbg ima mnogo stepenica Ne preporučuje se osobama sa slabim srcem Kažu da kad je baš vedro da se vidi Italijanska obala.Mi nismo bili te sreće.Evo nekih fotki:

Dugo već je bila u planu poseta Njegoševoj rodnoj kući i mauzoleju na Lovćenu.Ceo dan smo odvojili za to i polako krenusmo, opet iz Bara. Pre Budve put odvaja desno i penje se ka Cetinju. Posle par kilometara stajemo pored jednog spomenika da malo fotkamo. Stižemo i na Cetinje i idemo prema Njegušima.Dolazimo ispred rodne kuće, parkiramo se i ulazimo u dvorište.Tu nas sačekuje Rako Petrović.On je meštanin i 40 godina radi kao kustos.Njegov otac je radio isti posao koji je on posle nasledio.Otvara i zimi i leti, kaže da nema radno vreme i da nikoga nije vratio.Kupujemo ulaznice i Rako nas sprovodi po kući, priča, objašnjava sve u vezi Njegoša. Način života, odrastanje i običaje.Pokazuje nam alatke, orudje, knjige. Završavamo sa obilaskom i pozdravljamo se sa Rakom koji nas upućuje gde je najbolje kupiti čuveni njeguški pršut. Tik iznad je i stara crkva... Nastavljamo put Lovćena do mauzoleja!

U povratku sa kupanja, svratismo i do Kotora.Nalazi se u podnožju Lovćena, na samom vrhu zaliva.Dosta je star grad i bio je pod vlašću raznih naroda i vladara.Na platou ispred starog grada vrvi od motora i skutera.Od malih vespica do gold winga sa sve prikolicom. Turisti tek pristigli sa kruzera u pratnji vodiča idu u obilazak, slušaju priče o istoriji grada. Ispred ulazne kapije je info pult, ima i devojaka koje dele reklamne letke.Parkirasmo i mi stroma u ladić i odosmo malo da lutamo. Obišli smo sve uličice i radnje.Pokupovali neke suvenire za rodbinu i prijatelje.U jednom restoranu smo i večerali i polako prema Baru. Da ispričam i jednu anegdotu iz 2012 koja se dogodila isto u Kotoru.Tek što sam parkirao motor, prilazi nam jedna žena.Ona je novinarka, videla je BG tablice i htela je da nas intervjuiše u vezi promocije knjige "Govorimo Srpski" . Htela je da čuje naš komentar na to. Malo smo popričali,slikala nas i kaže biće objavljeno sutra u novinama.Sutradan ja na trafiku kad ono mi na pola strane

Kao što rekoh zbog prljavije vode i kamenite plaže, odlučili smo da se kupamo u Lepetanima u zalivu. Mirno more, čista voda , bez gužve, prelepo jedno mestašce.Jedino što je udaljeno od naše baze, pa smo vozili oko 150-200km da osolimo guzice U blizini je i stari grad u Kotoru pa smo i tu redovno svraćali.Znači ujutru doručak, krenemo ranije oko 10, svratimo negde malo da prozujimo potom kupanjac i uveče kući. Posle toga ili u grad ili roštilj na brdu. Evo par slika sa magistrale: Vidikovac iznad Sv.Stefana, redovno stajalište za turiste. Non stop neko staje, puni minibusi turista.Ljudi se slikaju, snimaju.Pored je i tezga pa može da se kupi neki suvenir za uspomenu.Stajemo i mi da malo fotkamo. Idemo dalje u Boku Kotorsku

Uz zvuke cvrčaka budjenje i klopa na terasi ispod loze.Ženski deo ekipe se potrudio da bude bogato i na nivou Inače u kući pored nas su bili rodjaci sa malom decom pa smo uveče uglavnom roštiljali i sedeli zajedno do kasno. Silazimo do grada i vidi se da se dosta gradilo od prošle godine.Letujem ovde od kraja 80-ih pa pamtim kako je nekad izgledao.Bar ima oko 40 000 stanovnika i najveću luku u CG.Najviše zahvaljujući njoj i morskom saobraćaju lepo se razvio.Još jedna stvar koja mi se svidela je što su uradjeni kružni tokovi umesto semafora pa je i saobraćaj brži, nema gužve, za pohvalu! U popodnevnim satima kad je najveća gužva obično je na raskrsnici policajac na skuteru koji reguliše saobraćaj.Čini mi se da se vozačka kultura malo popravila pa nema više onog divljanja po ulicama...... Svratismo malo i do luke, da vidimo šta se tamo dešava. U luci svega ima, od malog ribarskog preko vojnih do velikih kruzera, za svakog po nešto.Ima dosta i pecaroša .Pored je i veliko šetalište puno kafića, raznih tezgi, uličnih prodavaca koje vodi duž cele plaže. Tamo snimih i ovog lepotana koji je kompletno sredjen.Vlasnik je gazda picerije, vozika ga svaki dan. Inače Bar ima kamenitu obalu, voda i nije najčistija zbog brodova koji često saobraćaju! Evo par fotkica sa plaže: Pas čuvar Evo i par noćnih... hotel Princess Dvorac Kralja Nikole

Kiša, loše vreme, neradni dani pa reko da podelim sa vama jedno putovanje iz prošle godine. Kuda ići, šta videti i gde provesti tih 15 dana odmora? Pa, najbliža nam C.Gora, imamo fraj smeštaj, ne treba mnogo love, a i blizu su joj još neka mesta koja možemo obići i napraviti jedan solidan krug. Stvari spakovane uveče, puna 3 kofera, a još toliko stvari ostalo kao da smo krenuli 2 meseca na put Strom napojen i spreman u niskom startu! Ujutru rano, beše već dosta toplo i prognoza za taj dan je bila preko 40 stepeni.Izlazimo na Ibarsku, a ono ko na pisti, motorista kolko hoćeš, što u grupama što solo. Kasnije sam čuo i video da je taj vikend bio skup na Zlatiboru, pa otud i gužva.Krenuli ljudi malo da odmore.Posle Zlatibora, vidno manje saobraćaja ali sunce prži, baš vrućina.Bele kacige, al kuva mozak, čujem kako cvrči . Da bi se malo oladili, isključujemo se sa magistrale i idemo na gran.prelaz Jabuka........Na granici samo 2 auta ispred nas, a u suprotnom smeru kolona 2 km čeka na ulaz u Srbiju.Čvare se na onom Suncu, deca plaču, svi nervozni, užas jedan.Mislim se u sebi, i ti ćeš ovako mučeniče kad stignu deca, uživaj još malo Bez zadržavanja i uz srećan put od carinika prolazimo preko granice. Priroda prelepa, zbog visine malo i zahladilo, idealno za vožnjicu.Za čas eto i Pljevalja, ovaj put bez tamburaša, haha! Na Tari svratismo na po sendvič i sok i da malo protegnemo noge. Puno ljudi, šetaju se, slikaju, ma uživaju.Neki pošli ka moru, neki se vraćaju, a mesto ko poručeno za odmor.Ko nije bio neka obavezno svrati i obidje. Odmorismo pola sata i opet sedlaj tormo prema Žabljaku. Posle Sozine čekamo onaj trenutak da vidimo prvi put more i osetimo miris.Ne znam što al svaki put se oduševim tim prvim prizorom, jbg valjda ga jednom godisnje vidim pa se uželim. Skotrljasmo se i do Bara, gužva, idemo u Šušanj na brdo.Otvaram garažu, oslobodih mašinu silnih torbi i kilograma, čuo sam kako je i on uzdahnuo od olakšanja. Raspakovasmo se i mi i pravac terasa da večeramo i uživamo u pogledu na grad, luku i more. Odmor je počeo........

Malo da podignemo i osvežimo ovu super temu ! Bio sam par puta motorom,ali sve na kratko, na dan-dva.Nešto sam video ali dosta toga je ostalo da se vidi i obidje..........Zamolio bih kolege iz Bosne ako mogu da sastave neku rutu u trajanju od 5-6-7 dana vožnje kroz Bosnu i Hercegovinu.Šta bi obavezno trebalo da se obidje,vidi,odvoza,a da dnevna kilometraža bude max 350 km,jer ne bih hteo da jurcam nego natenane da lepo obidjem......Mislim na nacion.parkove,istorijske spomenike,prir.lepote,reke,vodopade i neke lepe deonice za vožnju.Može i makadam ako je neophodno doći do nekog mesta,ali ne teži off. Pa ako ima nekih predloga,pišite

Teško da će ga naći u oglasima,jer kompjuter se ne skida zbog rezervnog dela,već je verovatno auto tipovan za kradju.Moj ti je savet da staviš neku ozbiljnu zaštitu!

Uzmi što veći kofer,mesta za stvari uvek fali.Inače ona maxia sa slike je 52 litra.

Bio sam sa ovim momkom pre 4-5 dana u Balosavi na servisu i sada pročitam ovo Neka mu je laka zemlja !!!

http://m.ebay.com/itm/321143519338?nav=SEARCH Jedino sto se ceka oko 30 dana da stigne.

Evo malo opreme koju sam stavio na stroma tokom zimske pauze.Možda se nekome nešto dopadne ,pa odradi isto ili slično na svom stromu. Gumeni štitnik amortizera,da ga malo sačuva od prljavštine i vode.Obično parče gume debljine oko 5 mm,isečeno i pričvršćeno sa 2 šrafa na onu plastiku iza amortizera.Našao sam na ebay origin.plastični ali je bio preskup.: Produžetak prednjeg blatobrana ili fenda extenda.Dolazi lakiran u crnoj boji,morao sam malo brusilicom da ga prepravljam da bih mogao da ga namontiram da lepo izgleda: Štitnici za oba hladnjaka,montiraju se bez prepravki i budženja: Maglenke i prekidač ,jer bez njega neće da rade D,D,D, Maglenke su led ,10 vati svaka: Evo i drugara Laband-a sa silnim alatom i žicama ,koji je odradio deo sa strujom i povezao maglenke.Hvala mu još jednom.

I meni trebaju zadnje pa se dvoumim sta da kupim, ove sto su trenuto na motoru koce kada stanem petom na papucicu. Ja sam se odlučio za EBC sinter pločice.Na stranim v strom forumima njih najviše hvale i preporučuju kao odlične i mnogo bolje u odnosu na originalne. Oznake su FA 229 HH i FA 231 HH za prednje diskove,a za zadnji FA 174 HH. Iste su i za 650 i za 1000-ku.

011/2991-725

Mislim da Joca Profimoto ima yosh box kojom se radi podešavanje,tako sam čuo.Nemam iskustva jer malom stromu to nije potrebno,on izlazi iz fabrike podešen Javiće se neki vlasnik dvocevke da potvrdi.

Kako su se pokazali ovi novi prekidači,jesu li otporni na vlagu,vodu? Koliko sam video na slici to su oni sa ebay-a od 5-6 $.Trebaju mi za maglenke,mislio sam da stavim kip sa zaštitnom gumom,ali mogu i ovi ako su ok.

18 eura-komad u Balosavi,kupio ja prošle godine.

Ja sam noćio u Kolubarinim apartmanima,sa ostalima nemam iskustva.Prosečan smeštaj,ništa specijalno.Uglavnom ga koriste za odmor svojih radnika mada ima i gostiju sa strane.U prizemlju je restoran sa velikom terasom i pogledom na sportske terene,naravno to sada nije u funkciji zbog zime.Hrana je ok,medjutim sve je to sada pod znakom pitanja i ne znam koliko često spremaju i dal uopšte ima gostiju.Kažem ti, nisam video par ljudi gore. Ako si već rešio da ideš ,idi bolje u privatan smeštaj.Jeftinije ćeš proći sa smeštajem,a imaćeš domaću kuhinju od Srpskog seljaka.

Bio sam na Rajcu pretprosli vikend.Nema nigde nikog,pustara.Imaš privatan smeštaj,a imaš i Kolubarin hotel.Ako baš voliš samoću idi ali mislim da će ti biti dosadno posle 2 sata,jedino ako hoćeš baš da se posvetiš ženi .Bolje da odeš na leto ili na proleće tamo. Po meni Divčibare je bolji izbor,nije mnogo urbano ali ima ljudi i više sadržaja.Ima dosta smeštaja i privatnog i hotelskog.Cene nisu baš najpovoljnije. Razmislio bih i o Tari,bio sam prošli vikend.Blizu ti je Mitrovac,Kremna,Drvengrad pa i Višegrad.Možeš da se osamiš,a ako ti bude dosadno imaš šta i da vidiš i obidješ. Ja bih Taru izabrao!

Pozdrav Jawaroši,da vas priupitam nešto! Pre nekih 14-15 godina sam bio vlasnik jedne prelepe Jawe 350 Twin Sport.To mi je bio prvi veći motor.Slatko sam se navozao sa njom.Nisam imao nekih kvarova,jedino malo oko paljenja,sve ostalo super...Sećam se da je tih godina bila nestašica goriva,pa smo kupovali na flaše....Prodao sam je jednom dečku iz Mladenovca,čini mi se 1999-2000 godine,mislim da je on doseljen sa Kosova,tako mi nešto ostalo u sećanju......Došli on i ćale fićom da je preteraju na zadnjem sedištu , pošto nisu uspeli odvezao je njegov matori za Mladenovac. Bila je u fabričkom savršenom stanju, siva metalik ,mislim da sam imao i dodatni vizir. Ima li neko da je iz tog kraja ili da zna nešto o toj Jawi,dal se vozi još?

U ovoj temi imaš slike Brkine ralice,plastična je! http://forum.bjbiker...a-made-by-brka/ Na nolimit forumu kontaktiraj člana Madža,pravio je za njegovog stroma metalnu! Gledao sam na slikama,lepo je uradjena.