Mrle, otvaraj temu o kombi vozilima

Marinero, pratio sam restauraciju tvoje bele PX-ce, mnogo mi se djasvi Turi neku sličku i ovde. U vezi okupljanja, sledeće je u Nišu, za 20-ak dana.

Marinero, zapalo mi mnogo toga za oko Ja bih najradije neku PX-cu ili njenu prethodnicu model P, a dolaze i starije dame u obzir Bitno mi je da ima papire i da nije u nekom stanju, pošto bih je sredjivao natenane i za svoj gušt. Uprošćeno rečeno, tražim krš al' da nije siroče, da ima tatu i mamu. Pojavi se poneka s vremena na vreme u oglasima, valjda cu je upecati. Imao sam par komada i moram opet kupiti jednu. Darka sam sreo u centru, fin momak. Baš sam ga pitao za Igora i on mi reče za njegovo stanje. Biće nadam se ok. Grci su me oduševili, malo smo ćaskali. Prešli su lepu kilometražu do Zlatibora. Respect !

Prošlog vikenda na Zlatiboru su se održavali dani Vespe. Ne nadjoh ni jednu info u vezi toga ovde na forumu, sem jednog posta kolege koji to spomenu pitajući za rutu . Pošto već dugo želim da jednu ponovo udomim, provozasmo se do Zlatibora da ošacujemo šta se dešava. Čini mi se da je sam skup bio dosta dobro organizovan ali šteta što se i ovde nije neko oglasio povodom toga. Evo par fotki, možda se neko i prepozna

9.Dan Vasiliki-Beograd-Lazarevac (1094 km) Ono kad se probudiš i shvatiš da se završava putovanje. Ukanališ se odmah, a šta drugo ? Jutros smo ustali prilično kasno, a treba nalupati gomilu kilometara do kuće. jedna pred polazak Malo pre Lefkasa sustižemo dva Triumph-a iz Švice. Vozim iza njih i uživam u zvižduku triple mašina. Prelazimo zajedno preko mosta i pozdravljamo se sa Lefkadom. Beše kratko ali slatko. Nadamo se ponovnom vidjanju, na malo duže. I podvodni tunel Preveza je za nama, olakšani smo za 0,70 eura...džabalesku... Na Evzoniu sipamo jeftino gorivo, najeftinije koje smo koristili. Čorbica u restoranu je bila odlična, i jeftina. Makedonija je zakon. U Vranju nas opet čeka Neša, svraćamo kod njega. Ostali smo dužni neke čokolade. Neša je car, odma' vadi iz garaže advenčera, da ga osmotrimo Kol'ki motor, auuuu...dobar je, baš dobar, odličan... Obezbedio je i spavanje za nas ali idemo direkt kući, blizu smo... Hvala ti druže još jednom na svemu Stižemo u Lazarevac, umorni, srećni, zadovoljni... Eto, toliko od nas. Nadam se da nije bilo loše. Pozdrav i vidimo se na drumu

Samo napred

Svraćamo u Sivotu, da vidimo šta ima. A nema baš ništa, ili nije bio pravi trenutak. Malo ribarsko mesto, bez neke lepe plaže. Kažu da je klopa ovde dobra. Logično jel, ako ribari žive ovde. Nismo proveravali jer smo tek ustali od astala. Još varimo one piliće. U to ime parkiram ispred jedne prodavnice. Izvlačim sto i stolice pred nas i sedamo da stučemo po pleKani sokić. Izvlačim i teta kasirku napolje da zabeleži ovaj romantični trenutak. Malo dalje, zaliv Vliho...pripada Nidriju. Noću izgleda još lepše kad brodići upale svetla. Kad smo kod Nidria, tu su i vodopadi Dimosari. Hteli smo da ih obidjemo. Još da ima putokaza, bilo bi lakše. Ima njih al' ko da ih nema. Snadji se majčin sine Petnestak minuta hoda, preko stepenica, vode, stena...ko u survivoru da smo. Poslednje atome snage ostavih tamo. Ali lepo izgleda, vredelo je truda. Lefkas ostavljamo za kraj. Tamo ima neka Jumbo prodavnica igračaka. Meni ništa ne znači al' imam komandu da tamo vozim. Ok, vozim... Posle obavljenog šopinga evo i Lefkasa. Parkiram kod drvenog mosta na ulazu, vezujemo stvari i šetamo. I današnji dan se polako završava, vreme je da se vratimo u Vasiliki. Kod mosta gde smo parkirali, neki bata zaleže na beton, hvata zalazak Sunca. Mara ne časi časa, pa i ona zaleže, kadriraju zajedno Evo jedne iz te serije

Meni je ona baklava napeta

Odlična vožnja, super ste

8.Dan Lefkada-ukrug (198 km) I danas nastavljamo po planu. A plana nema, pa nema ni mape puta. Ko bi to i uspeo složiti, ja sigurno ne. Bacam oko sa terase, vidim tormo zakisao malo, noćas. Hebem ti vaše čet'ri zvezde na hotelu kad nemate garažu. Hvale se da imaju, bazen, saunu, djakuzi...poštenu garažu nemaju. Eto, bar lift imaju, i muziku u liftu. Za mene jako bitna stvar, taj lift, ne muzika. Danas vucaram samo zadnji kofer iz sobe, bočni odmaraju. I tank torbu, naguravam u nju neke brošurice i mape koje smo pokupili iz sobe. Vasiliki je na samom jugu ostrva. Ako mene pitate, odlično mesto za odmor i kao baza za obilaske Lefkade. Još ako planirate da se prebacujete na Kefaloniju, to je to. Pa još ako i surfujete, ne tražite dalje. Vasiliki je zakon. Jes' da je plaža banana ali to je nebitna stvar, bar ovde, na Lefkadi. Vasiliki Idemo zapadnom stranom, tako sam usmerio tormo. A i kažu da su na toj strani lepše plaže. Put vijuga u brdo, dobre krivine. I bez šašavih turista za volanom, jako bitno. Ovde ćemo levo. Dolazimo do sela Atani, odatle ide put za Gialos plažu. Taman da je pogledamo, baš nam usput. Put zatvoren, radovi u toku. Hebem te srećo, ćorak na prvoj. Marija bi da se vratimo, ja i ne bih baš. Ajmo, pa dokle stignemo. Silazimo skoro do kraja, čini mi se još sto metara do same plaže, možda i manje. Ali nema dalje puta...ništa onda, paljba uzbrdo... Obeshrabreni, sedamo u jednu tavernu, da cirnemo nešto. Kraj samog puta je, ne mož' da se promaši. Privukla me stara vespa, parkirana na terasi. Iz 58' je, stara, limena, prava. Pored ove rodjak ima još tri komada. Najači je u selu. Zove me da pogledam nešto iza taverne. Očekujem parkirane motore, kad ono pilići se vrte. Au majku ti...nikad mi pile nije izgledalo sladje... Namazan je Grk...pravi trgovac. -Rodjak, ostavi nam neko parče sa strane, navratićemo kasnije, na ručak. Plaža Egremni nam beše sledeća, spuštamo se prema njoj. Al, ne zadugo. I ovde neki radovi, ne mož' dalje. Možda i bolje, ne znam dal' bi preživeo onih trista i kusur stepenika. Al' ako i sledeća bude zatvorena, vraćam se u hotel odma'... Porto Kaciki je kažu najlepša plaža na Lefkadi. Možda i jeste al' nemam sa čime da uporedim, nijednu nismo videli do sada. Gledam izokola i ne vidim nigde mašine i kamione. Dobro je. Plaća se parking, 3 evra za motor. Nije dobro. Evo je malo izdalje, boja je nestvarna, loodilo. Pravi raj, rajska plaža... Nema ni neke gužve, al' ima stepenika, sto i neki, nije strašno, nizbrdo...za uzbrdo ćemo videti... Nastavljamo do svetionika, još jedno mesto koje vredi postiti na ostrvu. Tu se jedna mučenica bacila sa litice, zbog nekog frajera. Kažu da je zalazak Sunca ovde upečatljiv, mi nažalost to nećemo videti. Parkiram dole, na parkingu i pentramo se do svetionika. Majstori kažu da je nešto u kvaru pa ne možemo na sam vrh tornja. Ništa zato, škljocamo par komada. To je ta kobna litica Šibamo do taverne, gladni k'o vukovi. Grk je održao reč, klopa je bila ekstra, razvalili smo se. Dobijamo na poklon neku voćnu rakiju, za posle ručka. I baklJava je išla na gazdin račun Usporeni, zbog punih stomaka, vraćamo se do Vasilikia i krećemo na istočnu stranu Lefkade, da obidjemo ponešto i tamo...

Hvala Ne mogu da smislim racunare, da ne kazem glup sam...probacu ove programe pa ako negde zapne, vičem te

7.Dan PYLOS-LEFKADA-VASILIKI ( 517 KM ) Danas napuštamo Peloponez, osećanja su nam malo pomešana. Hteli bi da ostanemo ovde još neki dan, ali bi da vidimo i nešto drugo. Mnogo smo skromni. Ipak idemo dalje... Pakujemo se i rešavamo doručak na terasi. Rasterećujemo prtljag za još par konzervi, suvina je nestala pre dan-dva. Pišem podsetnik sebi...sledeći put poneti dupla sledovanja slanine i pršute. Na kontu toga iz kofera izbaciti kišna odela, po' litre ulja za tormo i ostale nepotrebne stvari... Još jedan lep dan u najavi... odoše po ribu stiže led Jedan od milion ovakvih u Grčkoj, mali Suzuki Iz sedamdeset i neke je. Beše i vlasnik tu. Kaže, super ga služi. Rukom ga kurbla, da mi demonstrira kako dobro i lako pali. Mislim se,rodjak nisam ti ja kupac, al' tebi je kompresija u qrcu. Nemam srca da mu kažem, a ne znam ni kako bi mu to preveo... Trubim par puta i pozdravljamo se sa Pilosom. Možda opet nekad... Vozimo prema Pirgosu, dosadan put do zla Boga...Sunce prži jako, al' dobro. Bolje i to nego da pada nešto sa nebesa... Još jedna voćara, negde pred Patrom 50 centi su nErandže. Dosta jeftinije nego u radnjama. Ne znam tačno koje su cene al' recimo juče u Pilosu ovo platismo 8,50 eura. Cene napumpane, kako li će biti tek za mesec-dva... Prolazimo pored Patre i stižemo na most. Duva neka vetrina, sreća pa smo teškaši. Sa gorivom sam tanak baš, nemoj samo sad da mi staneš, lepo moje stromče A most dugačak, nema kraja, metar mi ko kilometar...Prelazimo ga na švaler gas, lagano, kao nešto razgledamo. Prelaz košta sitno ispod 2 eura, 1.8 čini mi se... Sledi tankanje do čepa, zadovoljan sam. Potrošnja se vrti oko petice, bord mi pokazuje nešto veću potrošnju. Šta ti je Japanac, poštenjačina... Odavde je uradjen nov autoput prema Janjini. Mi se isključujemo za Lefkadu. Čuli smo da je lepo ostrvo, nije mnogo ni veliko. Taman da mu se sutra posvetimo, bez žurbe. Zablesio sam sa strane pa mašim skretanje. Čekamo sledećih 15 kilometara da se okrenem nazad...kreten... Gužva je u gradu, vreme oblačno, umorni smo. U tom trenutku sam pomislio da se zahebasmo sa Lefkadom, nije mi ostavila taj prvi utisak. Gledamo par smeštaja, ništa nam se ne svidja. Palimo za Vasiliki i uzimamo sobu u jednom hotelu, za dve noći. Ujutru krećemo u obilazak...

Misliš, a

6.DAN KALAMATA-KORONI-PYLOS ( 142 KM ) Još jedno sunčano jutro, konstatujem kroz poluotvorene venecijanere. Preskačemo doručak i razdužujemo ključeve od smeštaja. Koji je uzgred rečeno bio najgori do sada, tako nam zapalo. Ono kad nemaš sreće pa dobiješ kretene u susednoj sobi...djipali su do pola noći... Kalamatu napuštamo bez da smo je ljudski videli. Ono sinoćno šunjanje po centru tragajući za krevetom ne računam... Vozimo se zapadnom obalom, ovaj deo Peloponeza pripada okrugu Mesinija.Na ruti su nam dva živopisna seoca, Koroni i Metoni. Sem što su lepa mesta na obali, turiste privlače i svojim zamkovima. A mi smo valjda neki turisti, pa da virnemo... Onaj drugi ( Methoni ) smo obišli prošli put, a Koroni ćemo upravo sada. direkt iz njive, ne mož' biti svežije drž' se deda, ide krivina... Koroni koji pogledi, mora da je neka snaša naišla... Šetkamo se i u jednoj zavučenoj uličici nalećemo na pekaru. Koje otkriće. Stara, tradicionalna, kakvih nema baš puno. Taman da doručkujemo. Problem je šta izabrati, sve lepo, sveže, miriše... U istoj prostoriji i mese, peku, i prodaju... taman porumeneli vrati čoveku lopatu, izgoreće mu lebac Iznad sela, na brdu je zamak. Uska uličica vodi do njega. Parkiram baš ispred kapije, ne smetamo nikome. Prilazi nam jedan stariji par, zagledaju stromče. Englezi, vozikaju se kamperom po Peloponezu. Voze kontra krug od nas. Imaju i motor na kamperu, pa koriste i jedno i drugo. E to je odmor... Razmenjujemo iskustva gde je ko bio i ulazimo zajedno u zamak. Ulaz se ne plaća. Ono što me iznenadilo da su unutar zamka kuće i ljudi tu žive najnormalnije. Malo dublje se smestila crkva, groblje i manastir. Metoni je dosta veće utvrdjenje, izgleda atraktivnije i po meni lepše. Obično se obidju oba u istom cugu al' ako se nema vremena, dajem prednost Metoni-u... Nastavljamo do Pilosa, tamo ćemo da konačimo. Usput nailazimo na jednu lepu plažu. Pusta, kao i skoro sve ostale. Da smo poneli šator i vreće, ne bi mrdali odavde sledećih par dana Uzimamo isti onaj hotel Galaxy, mislim da je i soba bila ista ili tu negde pored... Raspremanje na brzinu i ponovo jašemo tormo. Nekih 15 kilometara odavde se nalazi jedna od najlepših plaža u Grčkoj, Voidokilija. Hoćemo da je obidjemo kad smo već ovde, iako od kupanja nema ništa... Sutra napuštamo Peloponez i selimo se na jedno ostrvo...

Obišli smo Staru Mesinu prošli put, vredi je posetiti svakako...ima je na prvoj strani teme...

Gitio je nekada bio važna luka na Peloponezu. Sada je više turističko mesto. Pisao sam o tome prošli put. I o nasukanom brodu koji je atrakcija za turiste. Eto, opet smo stali kod njega. Stvarno čudno izgleda ovako parkiran u plićaku. Ili mi se čini, ili se malo pomerio ulevo od prošlog puta Sunce danas prži jače nego inače ili smo samo umorni od pešačenja. Plažni bar i sok nam daj...sedamo da malo odmorimo... 30-ak kilometara dalje je Areopoli, pored kojeg se nalazi čuvena pećina Diros. Još jedno fantastično mesto na Peloponezu koje smo hteli pod obavezno obići ovaj put. Koliko sam shvatio, to su ustvari tri pećine koje su povezane. Kupujemo karte, 7 eura po osobi. U zbiru nas dodje 13, kako, nemam pojma. Čekamo da se još neko pojavi, da nas bude za pun čamac. Dok ne dodjoše ostali, striko nas je ispitivao unakrsno, dobrih pola sata... Valjda da nas bolje upozna, ne vozi nepoznate... vozač-ispitivač..zajebana faca plan pećine...proučiti dobro, u slučaju neke frke Bilo je bitno zauzeti prva dva mesta u čamcu da bi pogled za fotkanje bio bolji. Zato smo jurnuli prvi, umalo čamac ne prevrnusmo. Prostor je dosta uzak, na par mesta mora doooobro da se zalegne da ne bi otkinuli neki od stalaklita ili izlupali glavu. Ko ima frku od uskog prostora, možda je bolje da preskoči vožnjicu. Inače je osećaj dok smo se vozili odličan, boje i oblici su nestvarni... Ova poseta je bila pun pogodak, plus što smo se osvežili na prijatnoj temperaturi. Iskačemo iz čamca i nastavljamo dalje uredjenom stazom. Gore, dole, šetkamo se desetak minuta. Zbog svetla su fotke dosta loše, jbg... I na kraju pećine, svetlooooooo...izašli smo na skroz drugom kraju. Kardamili je na putu, pa svraćamo i rešavamo ručak u jednoj tavernici na obali. Za totalni bonus vozimo odličnu deonicu do Kalamate, tridesetak kilometara vijugavog puta Nalazimo smeštaj i lagano tonemo u san. Beše to odličan dan za nama...

5. DAN NEAPOLI-ELAFONISOS-KALAMATA (290 KM) Nedelja je. Ništa bitno sem ako tog dana ne idete na Elafonisos. Onda je bitno, jer Grci nedeljom nisu raspoloženi da isplovljavaju pre 9 sati. Ostalim danima kreću u 8, ali nedeljom jok. Hebo ih pas. Srećom pa sam proverio sinoć raspored vožnji tako da bar neka korist, džonjamo sat vremena duže. Pounta je udaljena oko 10 kilometara od Neapolia. Mislim da trajekt ide i iz Neapolia ali vožnja traje duže, oko pola sata. Iz Pounta-e vožnja traje 10 minuta, a karte za nas troje su 6,80 eura, u jednom smeru. Prvi povratni ide za sat i po, mi ćemo s' njim nazad na kopno. Dogovorili smo se sa gazdaricom da se odjavimo oko 12, pa da ne ispadnemo džukci. Imamo za ostrvo oko sat vremena, bolje i to nego ništa. I ovde je uparkiravanje unazad, sem jednog stručnjaka kojem to nikako nije polazilo za rukom. Prepoznaćete ga, belo vozilo, a nije tormo dalje neće moći Crkva Agios Spiridon, simbol ostrva Elafonisos je ostrvce, sa svega par stotina stanovnika. U sezoni to se poveća na par hiljada. Dovoljan je bajs ili skuter, a može i peške da se obidje, ko je baš zaludan. Ono zbog čega svi dolaze ovde je kristalno čisto more i neke od najlepših plaža u Grčkoj. Najpoznatija je Simos, 5 km udaljena od mesta iskrcavanja, ali na levu stranu. Mi smo otišli desno, pa se onih sat vremena istopilo na pola sata za obilazak. Treba gledati putokaze, a ne po svom. Parkiramo tormo i udri pešaka. Neki i kampuju. Od kupanja nema ništa al' bar nogice da ukvasimo. Plaža je stvarno full top max, jedino što nikako nismo mogli napraviti neke dobre fotke koje bi tu lepotu i dočarale. Amateri... NLO Vraćamo se u Neapoli, nabacujemo kofere, razdužujemo ključ od smeštaja i krećemo prema Gitio-u...

Pratim te

Jok brate, komentarišemo u sebi, svako za sebe...tako je najbolje Zato je i kupljen, da nas voza Ukupna kilometraža sada je bila 3845 km, prosek po bordu je bio 5.4 litra... Sve na njemu jos fabričko, filt.vazduha, svećice, lanac....zamenjene gume i ulje... Ulje od prvog dana Ipone Katana full sint, nema nikakve potrošnje... Na satu 25000 km, za nekih 14 meseci ...imao 2-3 jače ture sa njim... Za te novce ne vidim bolji motor

Hvala tebi druže na svemu, i u odlasku i u povratku Baš tako, ovaj period je idealan

Nastavljamo dalje punih stomaka. Bravo za klince, klopa je bila odlična. Najradije bih sad parkirao negde pored puta i dremnuo malo, da odmorim od ručka. A lepo mi reče Marija da ne jedem k'o ala... Kotrljamo se nizbrdo i opet onaj udar toplog vazduha. Sad mi se još više spava. Srećom, naidje neki baja u kolima, pa bi se on malo i potrkao sa nama. To me razbudilo odmah Stižemo do Monemvasije. Oduševljeni smo, predobro izgleda. Žalili smo što je ne obidjosmo prošli put ali i bolje što nismo...ko zna dal' bi se opet vratili na Peloponez. Povezana je sa kopnom nasipom dugim par stotina metara. Sa ove strane se ne vidi gradić, već samo sa obale. Ispred ulazne kapije je parking za motore pa uglavljujem stromče i vezujemo kacige i jakne sajlom. Evo kako izgleda unutar zidina. Siti jesmo al' ima mesta za desert. Biramo jedan restorančić koji ima terasu na spratu. Kako je dobro biti ovde, makar na kratko. Monemvasija nas je oduševila, sjajno mesto za posetiti Teleportiramo se do Neapoli-a. Njega smo izabrali za večerašnju bazu jer odatle nam kreće trajekt do ostrva Elafonisos. Planirali smo da ga posetimo sutra na kratko, da vidimo čuvenu Simos plažu. Kažu da je jedna od najlepših u Grčkoj, videćemo... Na obližnjoj pumpi hvatamo signal i bukiramo lep smeštaj na plaži. U gradu je neka trka pa obilaznim putićima dolazimo do smeštaja. Marija je umorna, a ja sam se razgaćio i sišao do plaže da uhvatim zalazak Sunca...

Stvarno su beli najlepši

4.Dan TOLO-MONEMVASIA-NEAPOLI ( 260 KM ) Danas smo posebno raspoloženi za vožnju i uživanje. Idemo do Monemvasije, ona nam je bila jedan od jačih razloga za povratak na Peloponez. Pakujemo kofere i izguravam motor do ulice, da ne budimo ostale goste. Pozdravljamo se sa gazdom i vrtimo još jedan krug po Tolo-u. Ko zna kad ćemo opet na ovu stranu... Ostavljamo Nafplio iza sebe i vozimo prema jugu. Na jednom parkingu rešavamo jutarnje klopanje. Polako praznimo zalihe hrane, oseća se višak mesta u koferima. Ne moram više da ih gazim da bi ih zatvorio. Savet za one koji planiraju da kupe kofere...kupite najveće moguće Redjaju se mala mesta smeštena uz obalu. Plaže su kao sa razglednice. Nigde nikoga nema, pusto. Oštrim okom pretražujem po plaži,tražeći neku zalutalu nudistkinju koja je možda izašla da osunča svoje obline ali nema. Valjda je još rano za prve kupačice. Shodno tome, i saobraćaj je dosta slab, što nije loše. Tek poneki autobus ili rentirani autić sa turistima. Obilazili smo se toliko puta da smo počeli i da se javljamo jedni drugima. Doktor je u svom putopisu nahvalio deonicu Leonidio-Kosmas pa smo se rešili da je odvozamo. Fala Doktore Leonidio je malo veće mesto od ovih usputnih.Živi tu par hiljada ljudi. Ulice su dosta uske, a sa obe strane dominiraju lokali. Lokalci su poznati i po svom proslavljanju Uskrsa. Prave fenjere od bambusa i papira, ukrašavaju ih, farbaju i uz pomoć krpe natopljene u naftu puštaju da lete u vazduhu. Evo jedne fotke sa neta, ovako to otprilike izgleda. Biramo jednu birtijicu tu u centru da se malo osvežimo. Počelo da peče, blizu je 30 stepeni. Naručio bih biter lemon, nekako mi najviše prija al nema to u Grčkoj. Što je to tako, nemam pojma al beležim im jedan minus Tamo je Kosmas Koze su ovde što se kaže svoj na svome Par kilometara odavde je i manastir Agiou Nikolaou, smešten visoko u steni. Planirali smo da ga obidjemo. Put vijuga levo, desno i penje se u brda. Svakom krivinom smo mu sve bliže i bliže. Vidi se gore, iznad mene Pogled sa vrha na put kojim smo došli Očigledno je posećeno mesto pa su trgovci raširili štandove i prodaju med i voćke. Ova sa srednjeg štanda je bila najupornija i najpričljivija pa smo kod nje pazarili med od pomorandže. Nudila nas da probamo razne, hebeš ga ako hoćeš da prodaš, moraš malo i da se potrudiš... U medjuvremenu stigao kolega...dobra mu ova šuplja cev, opasno grmi...bilo me sramota dok ne odmakne da upalim ovaj moj fen Sledećih 15 minuta forsiramo Parnon planinu, na kojoj se nalazi Kosmas, autentično selo sa oko 300 duša. Visinska promena nam dobro došla, pothladjujemo se baš fino. Sve se vrti oko malenog trga, tu su crkva, škola i par taverni. U jednoj jedva punoletni dečkić sa mladjom sestrom služi goste. Taman ćemo kod njih da ručkamo. Parkiram tormo i ulećemo na terasu, vreme je za klopu...

I meni je drago Hvala Imaš neopravdani za kašnjenje Obrnućemo neki krug zajedno