Upravo tako. Rea se žalio na način na koji ih kažnjavaju. Smatra da je bolje da slabijim timovima bude dozvoljeno više slobode i dodatnog finansiranja, nego što se već uspešni kažnjavaju i zaustavljaju u razvoju.

Au batice pa ti ode u sred Saksonije. Svaka ti čast i na tome. Ja, iako već dugo živim u Nemačkoj, njih skoro pa ništa ne razumem. K'o da imaju kamenje u ustima kada pričaju... Nek' je sa srećom.

Onaj koji to priča više laže sebe nego nas. Što bi moja pokojna baba rekla, zamajavanje.

Ako, ako, koga ne interesuje neka čita. I hvala za dopunu oko cena. Što se mene tiče, Bugarska je opisana.

Ne vidim da se postavljač teme ili neko drugi žali na činjenicu da se lagano udaljavamo od teme, pa neću ni ja već ću samo da upitam koliko košta noćenje u nekom od navedenih mesta. Smatram da bi to bilo korisno ako je iz sopstvenog iskustva. Gugl i ostale p...e m...ine na internetu nude sve i svašta ali bi zaista bilo lepo čuti i da li se i kako neko snašao. Gorivo košta koliko košta. Motor troši pa troši. Hrana, zna se. Balkanske cene se kreću od polovine pa do četvrtine onoga koliko treba izdvojiti tamo negde na Alpima i iza njih. Ali smeštaj? Ko je bio u šatoru, neka kaže da li je ipak morao negde da zakupi mesto za to ili mož' da prođe fazon negde u šumicu pored puta. Kamp? Hotel ili neki hostel možda? Ja sam već rekao da nemam motor, deca su mi mala pa se svi planovi putovanja usmeravaju na auto i četiri osobe. Navešću kao primer onoga što smatram od koristi jedno lagano putešestvije, koje već godinama planiram, kroz interesantne predele oko Alpa pa do Azurne obale i nazad, u drugoj polovini jula. Bez žurbe i sa željom da sve vidim i nekako zapamtim. Krećem iz okoline Dortmunda, prva stanica Strazburg dve noći (210€ noćenje bez doručka), zatim Milano dve noći (250€ noćenje sa doručkom), Sanremo jedna noć (160€ sa doručkom), Marsej pet noćenja (510€ sa doručkom), Dižon dva noćenja (210€ bez doručka), Trir dve noći (290€ sa doručkom). Ponavljam da je smeštaj hotelski, za četvoro i sve je unaprd rezervisano sa mogućnošću otkazivanja u zadnjem trenutku preko booking.com jer se sa decom nikad ne zna. Slušajući Mišelinov ruter, koji eto važi za neki pouzdan, put, sa sve gorivom i vinjetama bi koštao do 700€ a upisao sam da mi auto troši oko 8,5l/100km benzina. Vreme provedeno na putu bi trebalo biti oko 34 časa dok je ukupna dužina puta oko 2800km za tačno 14 dana. Ukupna, krajnja cena (gorivo, vinjete, smeštaj): do 2400€ okvirno jer nije sve baš tačno u brojku. Naveo sam smeštaj i troškove jer mi se čini da je to ono što se traži od početka teme, akcenat nije na samoj ruti jer je motorom ipak drugačiji ugođaj i to ne sporim iako zaista ne planiram samo auto-putevima da se krećem. Iskreno se nadam da ću sve ovo ponoviti i sa motorom, jednog dana. Ako sam skroz u "off-u" jer pričam o automobiliu, onda se unapred izvinjavam.

Olimpijada. Eurosport je pokupovao sva prava za to pa se sve ostalo gura u stranu.

Jes' da je tada bila mlada i mršava ali se pamti.

U filmu "Poslednji skaut" ("The Last Boy Scout") ima jedan sjajan monolog koji izgovara lik Šeldon Šeli Markon ("Sheldon 'Shelly' Marcone) a udarne rečenice su po meni: "...Since ol' Sonny Werblin paid four hundred thousand dollars to Joe Namath in '66, the son of a bitches have just gotten greedier. God Almighty, when's it enough? Jesus, free agents. "Gimme, gimme, gimme, gimme, gimme." I to može žestoko da se primeni na bilo koji sport a Ponšeral može da priča šta hoće.

Srećan bio i dugo vozio.

Inače, nek' je našem čika Rosiju srećan rođendan pa polako.

Hvala. Nadam se da se neće u buduće slično dešavati jer ni sam ne znam šta je bilo.

I ja verujem da za prozivkama i latetnim bezobrazlukom nema potrebe, zar ne?

Aaaa, pa onda veliko izvinjenje kolegi obožavaocu lika i dela gospodina Rosija. Ovim putem i molim za izvinjenje a kao dokaz moje privrženosti istom, prilažem fotografiju na kojoj smo ja i moj naslednik a zatim i nekoliko s prošlogodišnjeg puta u Tavulju.

Ovaj deo mi je najbolji. Hvala ti. Kao da se radi o jedinstvenom zakonu prirode koji je "nedvosmisleno dokazan" a ne o ljudskom ponašanju koje je prilagodljivo situacijama i okolnostima. Govoriš o "nedvosmislenom dokazivanju" jednog izbacivanja noge koje je zaključio izvesni "brain storming" likova sa interneta, koji su očigledno sve stručnjak do stručnjaka jer je odavno dokazano da dokonost na internetu izgrađuje najbolje naučnike, a mnogi i dalje veruju da je Zemlja ravna. Ipak, kao i @rastkojokic nadam se da si bio sarkastičan.

Imam utisak da kolegi Niku sve ovo oko motora ne bi toliko smetalo, da bi on i dalje vozio "narandžastog" da su u servisima bili bolji prema njemu. Sve se na svetu pokvari, popravljamo mi to sve, neko sa velikom voljom, sam u svojoj garaži, dvorištu, neko ne ali to nema veze sa ovlašćenim servisima na koje kupac ima pravo u garanciji, za boga miloga. Pa nije kupio izvozan i izmučen motor sa delovima koji su u svakom slučaju za proveru i zamenu pa je rizikovao već novo, ej, novo! Sramota za dilersku i servisnu mrežu "KTM"-a. Sve ostalo je stvar afiniteta i očekivanja.

Autom može biti jeftinije jedino ako se putuje u troje, četvoro.

Evo ako treba, potpisujem da je ovo istina.

KTM ima već tradiciju neuravnoteženog motora kojeg treba "krotiti" ali da je to baš u ovoj meri, nisam znao. Nisam ga vozio, probati hoću sigurno ali mi je ipak najgore od svega taj odnos prema kupcu. Car kad ga kupuješ a posle, magarčenje. Šteta.

Izvinjavam se ako zvučim crno ili mračim, nisam tip koji baca hejtove. Govorim da je to jednostavno zabranjeno. Bilo gde. Tamo gde živiš, morao bi se prijaviti. Kako je moguće pronaći bilo koga ako živi na nekoj drugoj adresi na kojoj je prijavljen? Pa čak kad odeš negde i turistički obavezna je prijava boravka. Crnogorci su to uveli. Ženin zet, moj paša je zaposlen u Carini u CG i kada smo bili u poseti kod njih, ne u hotelu ili nekom drugom smeštaju, odveo me je da prijavim celu porodicu kako ne bi bilo problema prilikom izlaska. Nije bilo plaćanja troškova jer se radi o rodbini ali sam se prijavio a na izlasku iz države me je zaposleni na granici zaista pitao za tu prijavu boravka. Kako inače nekome poslati račun, obaveštenje, izveštaj neki pa zašto ne i kaznu? Super je to sve za izbegavanje sudskih poziva, procesa, kazni a ranije boga mi i poziva u vojsku. U Srbiji još uvek nema centralizovane baze podataka ali je lagano uvode. Primer mi je jedan od dvojice drugara za koje bih odmah i krv dao. Njegov otac je 1992. ili 1993. kupio Audi. Rizična godina beše za sve pa i za to. Otišao u policiju, proverio sve i rekli, dobro je, vozi. Pre tri godine, dakle nekih dvadesetak godina kasnije, je ostao bez auta jer se uvođenjem centralne baze podataka i njihove provere došlo do podatka da postoji još jedan isti auto, sa istim brojevima šasije i motora. Jedan je prekucan. Oduzet mu je i mala je šansa da će ga dobiti nazad. Sudski proces je u toku, veštačenja i čuda-m..a, jer se ne zna koji je tačno prekucan, što i nije bitno. Hoću da kažem da sam mišljenja da je to bitna stvar i da jedna od osnovnih stvari od kojih se počinje uređenje društva i da tome u EU zaista daju veliki značaj. E sad, ako mračim ili zvučim licemerno zbog eventualnog držanja pridika jer, je li, živim "tamo negde preko", izvinjavam se, neću više. Želim da posavetujem, iznesem mišljenje i utiske nakon decenije života u EU, ništa više.

Zaboravih da preporučim https://www.viamichelin.com/ koji je možda poznat ali zaista daje kompletnu sliku oko puteva i putarina sa velim odabirom opcija (kao što je tip vozila ili npr izbegavanje auto-puteva).

Baš ta slučajnost je najopasnija. To je igranje sa vatrom. Kada se tako nešto otkrije, nema potrebe za čuđenjem otkud zabrana ulaska u EU od nekoliko meseci pa do deset godina. Lepo reče @Skyrunner

Nisam išao na duga putovanja motorom ali jesam autom. Zbog toga se ograđujem od mogućih nesuglasica ali jednostavno želim da kažem koliko mene košta put pa možda bude nekome okvir za sve. Put od mesta u kome živim do Beograda je 1600km u jednom smeru. Dakle, sa povratkom 3200km i nikada me do sada nije koštao više od 500€. Radi se o autu sa pogonom na benzin, 2000 kubika, četvoročlanoj porodici sa dovoljno kofera da prtljažni prosotr bude pun. Da pojednostavim: - 3200km; - četiri dana (dva dana putujem u jednom smeru, nisam vatrogasac pa da žurim bilo kuda); - dva noćenja u nekom hotelu za četiri osobe (unapred rezervisano samo zato što ne želim iznenađenja tipa da nema slobodne sobe što bi sa decom bilo ravno haosu); - jelo i piće (istina je da pri polasku ponesem nešto hrane ali je to dovoljno samo da zaustavi prvo krčanje u stomaku); - gorivo (prosek je 8,3l/100km); - putarina; - do 500€. Kao što rekoh, koliko je ovo od pomoći, ne znam ali da škodi, e to ne može. Svako ima svoje afinitete i želje. Ima ljudi koji dremaju na parkinzima, jure kampove ili spavaju u vrećama za spavanje pored auta. Jedu bajate sendviče i piju vodu sa česmi ili voze k'o sumanuti čitavu deonicu tako da ako njih neko pita, ja se sa onolikim parama "razbacujem" i "ponašam raspinički" ali na cilj dođem opušten i odmoran.

U Nemačkoj sam, kao što piše ispod slike i to ovde nije moguće. Gde je adresa stanovanja, tamo mora biti i vozilo. Tablice se menjaju u roku od deset radnih dana ali njih ne moram da promenim samo u slučaju da mi je nova adresa u istoj saveznoj državi, ili pokrajini, kako ko zove. Ovo je novijeg datuma, možda od pre pet godina, ne više. Osiguranje, ne znam, u stvari nisam potpuno siguran ali znam da mora odgovarati minimalnim zahtevima Nemačke oko naplate štete od trećeg lica. Putarina, još uvek, nema. Ali i ne treba da ih ima. I ovako ih plaćam kroz dažbine i to sasvim dovoljno.

Naravno da može, zbog čega ne bi mogao? Samo je zabranjeno imati dve adrese prebivališta. Kada se radi o upravljanju vozilom, pravo je pitanje čija je vozačka dozvola, tj koja država ju je izdala. Ako je srpska, sve van Srbije je turizam i moguće je 6 meseci upravljati vozilom. Nakon toga to prestaje da važi jer se očekuje da je u tom periodu prebačena dozvola na državu u kojoj se želi voziti. Kako se to rešava, plaćanjem dažbina, novim polaganjem ili nekako drugačije, nije toliko bitno. To, najčešće, zahteva prebacivanje prebivališta, menjanje svih dokumenata i tako dalje. Uglavnom, birokratija u svom najgorem svetlu jer svaka država želi da ima što više onih koje oporezuje. Saobraćajna i osiguranje vozila su jednostavne stvari. Tamo gde je prebivalište, iz te države mora da potiče i vozilo. Zato i rekoh, gde hoće da živi? Kada je to jasno, sve ostalo će ispratiti tu činjenicu i život ide dalje sa osmehom.

Pitanje je u principu jednostavno. Gde planiraš da živiš? Razmisli malo i videćeš da ćeš kupovinom drugog motora samo imati dve registracije godišnje dok ćeš samo jednu da koristiš u potpunosti. Gde živiš, tu registruješ i vozilo. Na drugom mestu si turista, hteo ti to ili ne. Možda je dvojno državljanstvo povoljnost koja ti omogućava da odeš u posetu, da radiš i zaradiš ali imati dve adrese stanovanja je zabranjeno. Kako bi ti slali kazne i račune? Na toj adresi moraš imati sve prijavljeno, počevši od boravka, isprava pa do pokretne imovine. Čim neko shvati da imaš više adresa, vrlo brzo ćeš osetiti EU bes. Jednostavno, zar ne? P.S.: I u Srbiji je zabranjeno biti prijavljen na više adresa ali dokle god nema centralne baze podataka, biće i muljanja i problema raznih vrsta.