.

Evo još nekih detalja...

Aaaa, tebe će to skupo da košta.

Napuni akumulator pa posmatraj šta se dešava, pokazaće se nešto.

Hmmm MZ 251, generalno sređen, ofarban, delovi, malo ulaganje, 250 €. 065/348-5088

Floyde, ima li nešto intresantno MZ ETZ 125 (1989), metalik plavi, vozno stanje, 350 EUR, fiksno. 064/148-6032 MZ ETZ 250ccm, neregistrovan, 350 EUR, može zamena. Lazarevac. 063/803-9132

Autobus je neispravan i nepomičan, može samo da se šlepuje sa Trga. Rikno je skroz pa nije moglo drugačije a hteli smo.

Korisne slike, veliko hvala. Mada ne da mi Joska da kačim puno struje, kaže da ne puni dovoljno za egzibicije i da ne treba da preterujem, mora da sija smo neophodno.

Ja sam dobio samo taj sitan alat ali ide i pumpa za gume.

2 Makica Ukoliko si u mogućnosti dođi na skup, sutra je, za 1. maj u 11.00 ispred Kuće Cveća, tako je najbolje, da se družimo i vidimo mašinu.

U 10.45 sam na Smerevskom Putu ispred restorana Radmilovac a u 11.00 na auto putu na pumpi Slap za sve koji dolaze sa Juga. Odatle pravolinijski idemo na lokaciju baz zadržavanja. Kako računam da će neko od nas uvek biti slobodan da može da dočeka novopridošle, ko god nije siruran u putanju neka mi se javi na 064/110-77-97, videćemo kome je do vožnje i eto ekipe za doček. Ipak molim sve da imaju u vidu da se okupljamo u 11.00.

Đuro čekamo te

Ko dolazi sa Juga Smederevskim putem, okupljanje je ispred restorana Radmilovac u 10.45. Zadržavanja nema, tu smo do 10.55 a onda se spuštamo do auto puta. Ko dolazi auto putem treba da bude na pumpi Slap u 11.15. I tu nema zadržavanja duže od 11.20 pa se odmah auto putem spuštamo na lokaciju gde smo u 11.30.

I, da se pohvalim, ovo je Joska, moj prijatelj iz Temerina!

Ovaj tekst sam duže pisao jer nisam za cilj imao samo da predstavim uređaj, daleko su važniji ljudi koji su iskreni prijatelji, ljudi dobre duše i čista srca, neko ko je meni podigao vrednost pa sa ponosom mogu da kažem ''Moj Temerin''. Ceo tekst je loš, muški i šovinistički, premalo pažnje je posvećeno Joskinoj ženi i ženi Peter Pana koje su nam pravile prijatno društvo, pomagale i zajedno sa nama delile brige i probleme prilikom montaže ovog remek dela. I fotografije nisu neke, bilo mi je glupo da kao klasičan turista škljočam na sve živo, moju pažnju trebalo je pokloniti prijateljima a ne aparatu. Dragi prijatelji, za sve lepe trenutke provedene tog dana sa vama iskreno se zahvaljujem.

Na Karaburmu sam stigao oko 12.15 i odmah sam uskočio u kadu. Po garderobi vidim da sam bio suv, sve je bilo uredu izuzev glupih farmerki. Na put sam krenuo sa punim rezervoarom, do Temerina ima oko 100 km a motor je potrošio manje od 4 litre sa platinskim paljenjem. U povratku sa Joskinim paljenjem potrošnja je bila još manja i pored silnog ''produvavanja'' dizni i navrtanja gasa do krajnjih granica radi testa prenosa. Ukupno gledano, ovo paljenje je izuzetno, meni nije cilj manja potrošnja, neka troši koliko mu treba i neka meni pruži šta hoću pa smo svi zadovoljni. Na ovo sam se paljenje odlučio jer sam želeo veći broj obrtaja, hteo sam mogućnost navrtanja u četvrtoj do 6-7.000 kako bih ga ubacio u petu i dugim prenosom održavao brzinu na nižim obrtajima. Dobio sam nešto drugo, pametnije od prvobitne zamisli: motor dobija snagu na nižim obrtajima, ne omogućava značajnije povećanje maksimalnih obrtaja jer su oni mehanički limitirani (mašina jeste dobro urađena ali je fabrička, klipa 70.5), ukupna snaga agregata je porasla, neznam da li je baš kao što Poljak kaže za 2KS ali je u mom slučaju to značajno jer sam paljenjem dao život dužem prenosu koji sada dobro radi, smanjila se potrošnja mada neznam koliko ali nije ni važno jer motor više gazim a troši manje pa je korist očigledna i kurblanje je znatno lakše, pali sasvim sigurno i bez napora.

Problemi su počeli da se dešavaju kada sam posle Kamenice pokušavao da teram uzbrdo petom i da vidim kolikom snagom raspolažem, koliko će izdržati bez promene na niže... Odjednom motor je krenuo da se davi na način koji je jasno ukazivao da u gorivu nije bila voda nastala kondenzacijom već našim uobičajenim sipanjem vodovodske vode radi krađe. Ta voda je velika opasnost jer kondenzaciona voda u sebi nema kamenca dok je ova ''pitka'' ima toliko da je enigma šta od dizni radi i kako. Uzbrdica raste a ja iz pete završim na drugoj, mašina se vrti do 3.500 obrtaja, nema šanse da promenim brzinu jer bi se motor ugasio i pitanje je da li bih ga posle upalio. Držao sam ga na tih 3.500 i molio Boga samo da isteram na vrh brda, nizbrdica pruža i neke druge mogućnosti. I taman kada sam se popeo do vrha, nisam stigao ni da se obradujem, počela je kiša. Pada, vozim dalje i razmišljam: ''šta sad, treba pretrpeti mada je to već znatno duže vreme vožnje do kuće, kiša ne dozvoljava jurcanje''. Onda na nizbrdici zaletim motor ali opet do 3.500, prebacim u petu, ubrzam malo i vratim u četvrtu uz puni gas u nameri da izduvam obrtajima dizne koliko je to moguće. Tu se obrtaji dignu na nekih 4.800, iz auspuha puca kao kod kašikare i posle toga MIR, ide, vuče, radi lepo... Tada ga ubacim u petu i na pravcu dođem do nekih 4.000 obrtaja, fantastična brzina sa ovim dugim prenosom, jedino što kiša ne dozvoljava da vozim brže. Pokušam i da spustim brzinu pa da je podignem samo u petoj, može, sluša, sve radi kako treba. Tu sam bio prezadovoljan, sa platinskim paljenjem peta za mene nije postojala kao opcija za vožnju već samo za spuštanje. Čim sam dočekao naseljeno mesto kiša je stala. Mogao sam da stanem bilo gde ali zašto, nema kiše pa može da se nastavi. Zadovoljstvo je kratko trajalo, novi kamenac zapušio je opet dizne. Stao sam, na leru dao gas do kraja a motor nije prelazio 4.000 obrtaja. Tako sam nastavio dalje do Batajnice pred Beogradom kada je kiša ponovo počela. Padala je jako, bio je manji pljusak koji ne bi trebalo da traje dugo ali na motoru je duplo jači. Kada sam ušao u Zemun osetio sam da mi je hladno, kiša nije prošla u gornjem sloju garderobe ali su farmerke bile kao od šper ploče, krute, pune blata i vode i neizdrživo hladne. Da kiša nije bila većih razmera shvatio sam tek na Novom Beogradu, tu nije padala pa sam zaključio da su probleme pravili raspušteni oblaci koji su tumarali kojekuda praveći pljuskove a ja sam im bio interesantan pa su se malo poigrali mojom srećom i zdravljem.

Iz Temerina sam krenuo negde oko 10.30, ispred mene vozio je Quassar. Na putu do izlaza motor mi se iznenada ugasio, baš sam bio iznenađen jer je sve savršeno radilo a onda odjednom krrrr... i stade. Svirao sam i ablendovao, Quassar je okrenuo i vraćao se ka meni. Sišao sam sa motora i upalio ga na prvu kurblu. Struja nije, šanse nema, a onda sam pogledao u prozirnu slavinicu i video da ima vode u gorivu. Nema veze, idemo dalje. Nastavak je u meni izazivao uzbuđenje, primetio sam rast adrenalina, tu smo motor, put i ja, udri! Do Novog sada ima oko 20 kilometara, ima nekih obilaznica pa sam vozio polako, do 80. Noć je, iako nije kasno nema nikoga na putu, na svu sreću nije mi hladno, rezervoar skoro pun, sintetika unutra, signalizacija radi i ne primećujem da može da dođe do bilo kakvog problema. Kada sam izašao iz Novog Sada osećao sam se kao kod kuće, put znam napamet. Setio sam se koliko sam bio neiživljen kao mlad, vozio za opkladu tim putem i postizao neka jako kratka vremena. To nije ludost neć postupak zbog koga bih danas lišio slobode bilo koga, to je kao da imaš Smrt za suvozača.

Onda sam doneo odluku da idem nazad pa šta god se desilo, vraćam se kući pod bilo kakvim okolnostima. I tada pogledam kako sam obučen, u toj kombinaciji odevnih predmeta sasvim solidno vozim ali kada je temperatura oko 40 stepeni. No, kažem ja sebi, to je samo sat i po smrzavanja, i to ću preživeti. Međutim domaćini na taj kompromis nisu hteli da pristanu, morao sam da uzmem deo Joskine garderobe kako bih se koliko - toliko bolje zaštitio od zime. Na kraju sam gore imao svašta ali na nogama i dalje samo farmerke što mi se učinilo dovoljno. Tu se tvrdoglavošću nisam dao, džabe su me Joska i Peter Pan ubeđivali da, ako već neću da se oblačim ponovo, da bar ove stvari stavim pod jaknu pa za ne daj Bože mogu da stanem i ceo se obučem kako treba. Ne, dosta je, otkinuću motor pa ću brže stići. Mrzeo sam tog trenutka i organizaciju svog MC-a, od 100 jakni koje imam nijedna ne valja, rešili smo da svi kupimo iste jakne i da stavimo našivke Crnih Svinja na njih. Ta jakna treba da bude najbolja, klasičnog rokerskog kroja ali od najkvalitetnije moguće kože izuzetne završne obrade. I takve se jakne već dosta dugo traže, kada se pronađu nema brojeva za sve pa ih ne kupujemo i u međuvremenu se ja vozim kao go. Hteo sam čak za privremeno da kupim neku jaknu od savremenijih materijala, ne mora da je neki kvalitet, samo da ne duva ionako je za određeno vreme. No, ona mesta gde sam bio imala su samo reklamni dizajn: ''Šta hoćeš, Honda, Jamaha, Kawa...'' E pa neću ništa od toga, kad nema MZ onda mi ne treba. Besan na sebe razmišljao sam da i treba da se smrznem kada sam budaletina, kao da preko te Honda jakne nije mogla da se stavi spitfajer jakna u kojoj sam došao i problem je rešen. Razmišljao sam da, kada se napravi sledeći sastanak Crnih Svinja insistiram da se kupe BILO KAVE JAKNE ILI KOMBINEZONI dok se ne nađu oni pravi, eto da se dogovorimo da bacimo pare zarad zdravlja i više od dva puta ako treba.

Negde oko 22.15 pripremao sam se za polazak. Domaćini su bili neverovatno gostoprimljivi, insistirali su da ostanem u Temerinu pa da ujutru polako popijemo kafu i kada otopli krenem nazad gde bi i Joska isao samnom do Beograda nekim poslom pa bih mu ja kostitio oko snalaženja po gradu. Svi su bili toliko iskreni i dobronamerni da me je stvarno bilo mnogo sramota što nisam mogao da ostanem, za praznik sam ceo dan van kuće, kada se vratim sigurno me čekaju novi problemi koje nisam imao jer se uopšte nisam hvatao telefona a i moji poslodavci uopšte nisu humaniji od Joskinog Vilikusa (goniča robova).

Atmosfera je bila baš prijateljska, super smo se zezali. Joska je za to vreme prekontrolisao i ostatak instalacije i elektro uređaja, podesio je regler na optimalno punjenje, rešio potpuno trule i beskorisne osigurače, namestio poziciju zadnjeg fara... Motor je iz garaže mogao da izađe, od struje je sve bilo savršeno, može slobodno da se kaže da je bolje nego kada je motor bio nov.

Tada su nam se priključili prijatelji Quasaar i Joseph B. Ceo dan su se vozikali po Vojvodini, bili kod Majstor Kvariše u Mitrovici sa manjim padom pri povratku, na svu sreću bez posledica.

A kao dokaz da se nismo slikali sa čašama i da nemate ovde posao sa prevarantima, eto slike koja najbolje govori šta se sa tim pivom iz čaša dalje radi