Imamo temu o propagandnom materijalu koji nismo skoro radili. Obzirom da ne volim "išaranost" dobićeš jednu moju kada se vidimo, samo da me podsetiš da ne zaboravim i to je to.

Krenem do Bokilića da ostavim Crnca i uzmem Hondu i usput mi sa kaiša ispadne kamera. Nova, Sony, 500 evrića... Izgubljene pare nisu ono što me najviše boli, teže mi je što sam ispao glup pa me je zato Bog "nagradio". Kamera je bila u novoj torbici kojom nisam bio zadovoljan ali se bolja i ne prodaje. Deo koji ide oko kaiša spaja se čičak trakom i ja sam odmah video da to nije baš dobro naročito pri većim brzinama. No... Krenuo sam od kuće i vrlo brzo ustanovim da mi motor radi loše. Nisam ništa čačkao, očigledno je bilo da je svećica u pitanju i onda se setim da dve godine nisam menjao svećicu a imam ih koliko hoćeš. Vratim se kući, zamenim svećicu i oduševim se kako motor čupa. Do Bokilica: brzina, brzina, brzina!!! Pa adrenalin. Pa "čašćavanje u saobraćaju". Onda stanem na semafor i samo što se upalilo žuto neki magarac iza mene svira. Ubacim u brzinu i krenem a on svira sve jače i jače. Nabodem Crnca na kočnicu, stanem, okrenem se i samo što nisam sišao sa motora radi prevaspitavanja giliptera ugledam u kolima čoveka sa decom. Ih majku mu, greota da ga lomim tako, ne ide... Krenem a on opet svira. Okrenem se a on nešto pokazuje, maše. Onda ja, sasvim učtivo, njemu pokažem kurac. Pa se mislim nešto "malo mu je" i odmah se popravim te mu ponosno pokažem dva kurca, da ima i za usput. Krenem i razmišljam kako možda ti simboli koje sam stvarao rukama nisu mnogo značajni, možda sam trebao još učtivije da ga uputim na mesto boravka pravog kurca, verovatno bi shvatio, pa ima decu ako nije baš toliko pametan da su drugi radili na tome... Dođem kod Bokilića i shvatim: kamera mi je ispala a čovek je svirao, mahao i pokazivao a zauzvrat je sa moje strane dobio ... i to više komada a verbalno upućeno ka više meta. E, zato sam nagrađen za finoću. Sada kada sam shvatio koliko mi je adrenalin pomutio razum voleo bih da je taj čovek uzeo kameru. Zaslužio je a i potrebna mu je da snima decu. Za takvu stvar poslužila bi njega i višestruko jeftinija ali časnim srcem i obrazom zaslužio da bude njegova. A ja kad sam došao kod Bokilića, pored saznanja o kameri, čujem od njega kako sam stavio dobru svećicu koja je ispravna i sa njom motor lepo radi ali jedino što nije original Bosna nego su me zajebali pa će trajati ko zna koliko. I stara je verovatno bila ista čim je trajala samo dve godine. I tako, trenutak nepažnje, prostakluka, primitivizma, agresije i nasilja u vožnji pa se o čas posla stvori ovakva poučna situacija.

Da se voziš, nego šta, šta si radio toliko ako će da stoji. Estetski gledano, meni smeta prazan prostor na rezervoaru. Nekada nije bilo važno da na njemu piše "MZ" ali tada ih je bilo koliko hoćeš i znalo se šta je MZ. Nažalost, to danas nije slučaj. Mlađe generacije imaju jako malo znanja u sebi a MZ im je potpuno nepoznat. Stariji seku vene, čupaju rukave na ulici: prodaj, prodaj... Iz tih razloga koje mogu da podvedem pod PRKOS ja bez slova ne ostajem. Zbog slova neće biti ni jači ni brži, neće biti ni trajniji niti će manje da troši ali će mu "na čelu" pisati da je to MZ. Estetski doživljaj tvog motora je samo tvoj.Ako ne želiš da piše MZ onda neće ni pisati ali bi bilo lepo da razmisliš o tome jer je ta intervencija simboličnog iznosa a malo i nama daje na osobenosti. Sa tvojim motorom možeš da staviš slova, fabričke nalepnice, možeš da napraviš nalepnice, kako ti volja... Ja imam MZ slova ali nemam nalepnice sa bubrega ETZ 251 jer na tom mestu stoji naša MZ Svet nalepnica. I to je greška jer me stalno pitaju koji je to model ili u najgorem pokušaju da ispadnu pametni pa se izlupetaju najstrašnije. Na tom mestu treba da stoji ETZ 251 jer joj je tu mesto a ova naša je mogla na bilo koje drugo i bilo bi joj isto. Eto, to su neka moja razmišljanja.

Za tako nešto su potrebni putevi kojih u bližoj okolini nema. Sve "ovuda" je za do 200, preko toga je rizično. Sa druge strane ako su dobri putevi kao u Nemačkoj onda je velika gužva u saobraćaju pa se opet nemože. Tek sever daje više slobode: Holandija, Belgija, Luksemburg... Velike brzine su opasne a mi treba da postojimo još dugi niz godina. Imamo i ljude oko sebe kojima smo potrebni a koje ne interesuje pri kojoj su brzini ostali bez oca, sina, brata, prijatelja...

Lepota. I dobro je što ovi "medijski stručnjaci" nisu bili u pravu kada su najavljivali najezdu komaraca, krpelja, raznih bubetina...

Tema za predstavljanje novih članova: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/102224-predstavljanje-novih-clanova-mz-svet-a/

Kako bi se brže, bolje i bliže upoznali sa novim članovima MZ Svet-a otvorili smo ovu temu koja je mesto za te stvari. Svima koji nam se priključuju ili će to tek učiniti želim iskrenu dobrodošlicu!

Ovako gledano, sve ukazuje na karburator a ta "knedla" nije suviše ozbiljna stvar. Malo odmori sa radovima: vozi se. To prija i motoru i tebi a na taj način ćeš najbolje da vidiš šta bi još moglo da se doradi. Sad samo purnjaj, što više!

Trebalo bi da donesemo jednu odluku koja je vezana za predstavljanje članova. Na BJB-u je predstavljanje obavezno. To pravilo postoji zato što je u periodu kada je uvedeno članova bilo malo a pošto je težnja da se svi međusobno upoznaju onda je jedan od načina bio i taj da se prijavi i predstavi ko dolazi. Vremenom Forum je narastao do neslućenih razmera i ovo pravilo je izgubilo smisao, nemoguće je da se toliko ljudi međusobno poznaje. Pravilo je ostalo na snazi a postovi u predstavljanju članova ne utiču na ukupan zbir postova određenog člana jer se postovi iz podforuma Predstavljanje Članova ne sabiraju sa ostalima. To je uvedeno jer je u jednom periodu na BJB-u strašno bilo važno ko ima koliko zvezdica, koje boje, koliko postova... zapravo sve što uopšte nije važno. Mi pravilo imamo i uopšte nismo u obavezi na njemu insistiramo ali imamo i tu mogućnost ako nam je potrebno. Palo mi je to na pamet jer se tako pojavljuju novi članovi a o njima ništa ne znamo. Od kako smo napravili MZ Svet sve smo radili da bi novim članovima bilo što bolje, tako smo gradili Forum. Neki su ovde jer im je ovde mesto dok drugi reše problem i odu. Na primer, razboli mi se klinac na rekreativnoj nastavi i krenem po njega na Goč. Nađem se u Kraljevu, okrenem Kataklingera i odmah saznam gde i kako sa skretanjima, raskrsnicama i putokazima. Ili tako rešim da povedem dete "na put" motorom, čak u "drugi grad". Nismo mrdali iz Beograda, mali je... I tako, odemo do Slobe u Pančevo, popijemo kaficu, provozamo se, milina. I to je bogatstvo koje smo stvarali: prijatelji, svuda, uvek i na svakom mestu. Pravi, iskreni i dugogodišnji. Međutim ima i onih koji bi da reše problem na motoru. OK, razumemo se i u motore samo nas ovde vezuju i neke druge stvari... Za "trajne" ljude predstavljanje je potrebno jer se tako brže i bolje zbliže sa ostalima. Za "prolazne" je besmisleno, ionako su tu samo dok ne reše problem. Međutim mi ostajemo ovde, Forum je naš i lepo je da nešto i sebi udovoljimo ako se može. Šta da radimo, da li da insistiramo na predstavljanju ili ne? Da li nam je to potrebno? Da nije možda veliko opterećenje za nove članove? Možda u ovim vremenima zavere i špijunaže može da deluje odbojno insistiranje na ličnim podacima koji se iznose javno jer je Forum ipak javan iako toga obično nismo svesni.

A gde su ti ponuđači i motori, jel to negde u Roterdamu ili kojegde okolo po Holandiji? Ići ću za Amsterdam ali se neću zadržavati pa ako nešto mogu da pomognem tako u prolazu...

Manual je pouzdan, to je "bukvar". Ja kao vozač ne bih trebao o struji ali neko će nam već objasniti razliku ova dva reglera.

Zbog ukupne situacije u kojoj smo se našli odlažemo datum održavanja Skupa. Nastavićemo ovu temu u istom aranžmanu, jedino ćemo utvriti datum.

Nađi ga ti posle kako najviše odgovara i tebi i njemu ali sad dok je u razradi neka ga tako ako lepo radi.

U redu, ima fore do kraja godine, sakupićemo se...

Koje su to "manice"?

Očigledno je da troši malo više ali mislim da sada, u ovoj fazi razrade, tim stvarima ne bi trebao da se baviš. Sada agregatu treba "pojačana ishrana", sa benzinom ide i ulje koje ga podmazuje i baš u ovoj fazi "rasta i razvoja" na ulju ne treba štedeti. Da je motor moj ne bih smanjivao potrošnju dok se ne razradi, ne bih pravio manju smešu od 3% čiste sintetike i ne bih mu nabijao obrtaje preko 3.500-4.000. MZ ume da ceni brigu i negu. I uzvraća na mnogo lepih načina...

Dok čekamo da Konstruktor obiđe lokalitet dogovaramo se o "rezervnoj lokaciji", mestu gde bi održali susret ukoliko Kumova Česma nije u prihvatljivom stanju. Za rezervnu lokaciju imamo do sada dva predloga: Jasenovo i Banovci. Putevi koji ne rade do našeg datuma će biti osposobljeni sigurno a i da ne budu to za MZ nije problem. No veći je problem ovo što lale kaže: "pošto su zbog vanrednog stanja - odložena sva sportska takmičenja, mišljenja sam da bi i MZ - skup trebalo uskladiti sa tim". Po meni trebali bi da se povinujemo pravilima vanrednog stanja ukoliko se ovo odlaganje bude odnosilo i na period kada pravimo Skup a ako to tada ne bude važilo onda bi mogli kako smo planirali. Šta mislite?

Imamo nekoliko varijanti "za svaki slučaj" sa ciljem što manje promene u dogovorima do kojih smo jedva došli. 1. Zvaću Konstruktora telefonom da nam kaže kakva je situacija na lokalitetu, da li stanje može da se stabilizuje do termina Skupa ili ne 2. Treba da odredimo rezervnu lokaciju na koju bi se izmestili u slučaju da u Valjevo ne možemo. Na kraju krajeva ako se zlo nastavi u Valjevo možemo i sledeće godine dok bi sada mogli negde po Vojvodini gde su problemi izgleda manji. Do dobre lokacije se teško dolazi, u Valjevo idemo sigurno ako ne sada onda dogodine 3. Ukoliko ne uspe ni prvo ni drugo, pomeramo datum za Septembar kada će sve biti drugačije. Ipak, do ovoga neće doći, šanse skoro da ne postoje... Sada bi, dok se ne javi Konstruktor, trebali na brzinu da napravimo dogovor o rezervnoj lokaciji negde u Vojvodini ili gde god gde je bolje. Lale, možda bi mogao da dođeš ako bi ti se približili? Ko se nije upisao ne spisak neka se upisuje, Skup neće propasti.

Ti ako nastavis tako da nas ignorises, bice svasta Vec trecu seansu propustas Zato mu se stanje pogoršava iz sezone u sezonu... U ovom slučaju ni brak ne oslobađa odgovornosti.

Baš sam se iznenadio, nisam mislio da je toliko bila sjebana.

Zovi Šumija pa vidi, sreli smo se pre neki dan u gradu ali nisam mnogo insistirao na toj temi jer je bio u društvu gospojice poznate sa fotografija pa eto... A i da nije toga Sloba je u pravu, ima nas dosta, peške nećeš sigurno.

Sada se zna skoro sve: kada idemo, gde idemo i u kojim ćemo uslovima boraviti... U suštini je sve dobro, sve je kako treba. Pored toga želeo bih da podsetim na problem rasvete pa bi, kod se prijavljujemo na spisak, i o tome mogli, čisto da se zna kako rešavamo tu stvar. Da bi pokrili ostatak obaveza koji se odnosi na kupovinu i planiranje potrošnje (hrane, pića i ostalog) treba nam spisak onih koji dolaze na Skup: 1. Vuja 2. 3.

Treba da vidim na kom sam poslu u to vreme kada se budeš javio ali sam raspoložen da sa istog uteknem makar na kratko. Rakiju ne smem uopšte ali ću uživati u svakom tvom gutljaju! Javi se.

Pa i nije mala razlika između 150 i 250

Nismo mogli da izaberemo gori dan za posetu: kiša je padala stalno i blatište je bilo svuda pa kao da se priroda okrenula protiv nas. Asfaltni put ne ide do lokaliteta i da nije ovoliki potop i kaljuga lepo bi se došlo donde motorom ali smo ovom prilikom morali peške. Prostor na kome ćemo boraviti udaljen je od okolnih sadržaja 1, 2 ili 3 km. No, to su "okolni sadržaji", nešto što ima, postoji ali nam nije na raspolaganju stalno ukoliko smo na lokaciji "Kumova česma". To je plaža sa vikendicama okolo i pećina sa manastrom. Plaža nam je najbliža i nalazi se sa druge strane prilaznog asvaltnog puta, od "Kumove česme" nekoliko stotina metara asvaltnog bespuća. Ovo odredište nismo obilazili, vreme je gadno, kaljuga svuda a očigledno je da vikendaši dolaze do plaže i vikendica kolima pa će nama biti još lakše. Dotle može i peške, tehnički je moguće ukoliko neko pešači te relacije do 1km što je ova distanca za MZ-a pravo zadovoljstvo u šumskom ambijentu. Manastirski kompleks je lep ali nam nije na raspolaganju: manastirski je. Nekada nije bilo tako, u manastiru nije bilo bratstva pa se narod koristio imovinom kako je hteo a najčešće kao izletište ili kao prostor za muzičke događaje. Sada je bratstvo uspostavljeno sa za sada jednim monahom koji nastoji da život vrati pod Svetosavske tipike što narodu malo teže pada jer su naučili na drugačije. U svakom slučaju ovde možemo sve što bi i na drugom manastirskiom posedu: da ga obiđemo, pronađemo monaha, vidimo crkvu i prošetamo imanjem koje krasi rečica sa velikom pećinom što je Peđa fotografski zabeležio. Dakle imamo dva "izletišta" sa naše lokacije koja su u blizini i koja možemo da koristimo a ne moramo, individualna stvar je, kako ko hoće. "Kumova česma", lokalitet na kome boravimo, odgovara našim težnjama. Doduše ukoliko bi insistirali bukvalno na svemu (kupanje, pecanje, hladovima...) onda bi Kumova česma sa okolnim lokacijama - izletištima u potpunosti zadovoljavala naše prohteve. Prostor gde noćimo i gde boravimo dva dana nema plažu ili reku gde bi se kupalo i pecalo ali ima izobilje vode: pitke vode. Prostor je omeđan sa dva potoka u kojima teče pitka voda a kome ta površinska potpuno ispravna nije po volji može da se koristi vodom sa česme, "Kumove česme" koja je izvorska i dubinska. Dakle, imamo tri izvora pitke vode u neposrednoj blizini koji odaju svoje prisustvo neprekidnim šuštanjem. "Kumova česma" je pozitivna stvar. Nije kum ubio kuma, sjebo ga, utero mu... Jok, ovde je stvar lepa i poštena: kum je kumu podigao česmu. I nema dalje, poštene namere, podigao čovek česmu svom kumu - svaka mu čast! Za hladovinu brige nema jer za razliku od prošlih lokacija gde je prostor i pogled bio usmeren ka prostranstvu ovde je sve smešteno u šumi, ne ka spolja nego ka unutra. Sve je kao hajdučka jazbina, nigde ničega i nikoga okolo u prelepom šumskom ambijentu sa tekućom pitkom vodom svuda unaokolo. Hladovine ima svuda a samo jedan mali proplanak je potpuno izložen suncu gde su moguće i tehnički izvodljive sve vrste zajebancija i glupiranja. Kako je reč o divljini onda nema uslova za čvrsti smeštaj, mora da se kampuje. U centru lokaliteta je kućica, bolje rečeno objekat namenjen pripremanju hrane i jelu. Ovaj prostor je rađen za manje ljudi nego što će nas biti pa kako bi ga pripremili za naše potrebe treba da rešimo neke sitnice. Objekat ima prostor za roštilj a nedostatak rešetke na njemu će rešiti Konstruktor. Za životinju postoji peć na kojoj doduše nedostaju vrata od lima i nemamo dovoljno drva ali to kako Željko odluči, ima i prostor za ražanj pa šta je bolje. Bobanova "tenda" od plavog materijala bi dobro poslužila da proširiomo trem za sedenje jer ovako imamo oko 6-7 mesta za sedenje dok bi sa tremom proširili kapacitete. Prvomajski praznici izmamili su u šume svakojake koji su ostavili plastičnu ambalažu za sobom. U Petak kada je pripremni dan trebalo bi pokupiti otpad a ako trava neumereno izraste mogla bi i da se pokosi jer je nema mnogo, samo sa tog majušnog proplanka, ostalo je sve u šumi. U divljini i u šumetini u kojoj smo - struje nema. Nismo time oštećeni jer se piće hladi po potocima jedino nam zbog svetla treba. Ono može da bude rešeno plinskom rasvetom iz boce ili na neki drugi način, kakvo rešenje pronađemo. Treba imati u vidu da nam treba par svetiljki (poželjno što više) koje bi sijale dve cele noći pa u skladu sa tim tražiti rešenje. Od potrebnih para do sada smo skupili nula. Niko nije poslao/uplatio/doturio Konstruktoru pare a i mi smo posetu završili na isti način iako smo imali da mu damo. U celini gledano to nije dobro jer nedostatak para onemogućava da se iskoristi taj prvi dan za pripreme ili ako se nešto nabavlja ranije, čak i pre tog prvog pripremnog dana, onda opet trebaju pare. Kada se pare donesu direktno na Skup od njih nema mnogo koristi jer neko opet mora da nabavlja, vozi, tovari, kupuje... silna zajebancija a sve u vreme koje nije namenjeno organizaciji nego druženju. Iz prve ruke - to je to.