Al' smo se rasplinuli - predloga raznih a fokusa nigde... Dajte da se ponovo "skupimo" Imamo nekoliko "problema". Prvi je problem DODATNE OPREME na motociklu (potpuno je nebitno da li brendirane ili nebrendirane) koja realno nigde u Jevropi kojoj težimo nije predmet provere na tehničkim pregledima. Radi se o opremi za prevoz prtljaga, zaštitu motocikla (tu mislim i na roll barove ali i na druge vrste zaštite - šusplehe, slajdere...) i za zaštitu od vetra. Da ne pričam o svoj drugoj opremi koja TEK nigde nije predmet nikakve vrste provere koju neću navoditi i koju je besmisleno i pominjati... Moje mišljenje je da se za ovaj problem treba obratiti MUP-u sa molbom/zahtevom da uputi dopis tehničkim pregledima kojim će dati tumačenje postojećeg pravilnika u smislu da dodatna oprema na motociklu koja služi za prevoz prtljaga, zaštitu motocikla i zaštitu od vetra NIJE predmet provere u smislu tehničke ispravnosti. Takva formulacija je vrlo prosta, i realno ne ugrožava interese ni države ni vozača motocikala a omogućava da se barem po tom pitanju izađe iz sive zone. Drugi je problem izduva. Za razliku od dodatne opreme, izduvi svugde u Jevropi JESU predmet provere na tehničkim pregledima kao i predmet kontrole od strane policije na drumu. Pri tome mislim i na nivo buke i na izduvne gasove. Međutim, kod nas još tri godine neispravni izduvi neće biti faktor za proglašenje vozila tehnički neispravnm i u sklopu te uredbe mnogi tehnički pregledi puštaju motocikle sa bilo kakvim loncima - jednostavno ne obraćaju pažnju. Ipak, realnost je da će to pre ili kasnije postati sistemski problem. Po mom mišljenju, za izduve na motociklu propis bi trebalo da bude takav da je dovoljno prilikom tehničkog pregleda dostaviti kopiju homologacijskog lista proizvođača auspuha kojim se dokazuje da je auspuh homologovan za ulicu i da je homologovan za konkretni tip motocikla odnosno ako to ne postoji onda atest od ovlašćenog opitnog centra kojim se dokazuje da taj izduv ispunjava propisane norme. Treći problem su svetla. Opet ne znam šta pametno reći. Ja sam inače veliki protivnik tjuning-stajling-ksenon-led-udri-me-do-zore svetala na vozilima, jer ako to nije stvarno kako treba odrađeno, onda jako smeta (često vozim noću, i ne mogu nikakvim rečima da opišem koliko me nerviraju i koliko smetaju loše odrađeni ksenoni ili sada popularni "ledovi" u farovima koji jednostavno nisu za to namenjeni). Opet, u Jevropi kojoj težimo, vrlo su rigorozni po tom pitanju, tako da po mom skromnom mišljenju u odnosu na postojeći pravilnik tu ne treba apsolutno ništa menjati. Na kraju dolazimo i do najvećeg problema a to je atestiranja bilo kakve samogradnje ili prepravke na postojećem vozilu kojom se menjaju bitne karakteristike vozila. Kao što sam i u onoj drugoj temi napisao - to NIJE pitanje inicijative moto zajednice nego široko političko pitanje. Moto zajednica može biti inicijator rasprave o ovom pitanju, a najjednostavnije bi bilo nastupiti sa stavom da država gubi deo prihoda od potencijalnog širokog tržišta makar samo kroz takse koje bi mogla da naplati na konto ispitivanja/atestiranja... Znači, dajte da se skoncentrišemo za početak na ovaj PRVI problem a tiče se dodatne opreme koja ne treba da bude predmet kontrole prilikom kontrole tehničke ispravnosti vozila i da tu dođemo do valjane formulacije predloga/molbe/zahteva nadležnim institucijama.

Ne postoji pojam "kako je u EU rešeno"... To i jeste najveći problem - što mi kenjamo o EU kao da je to neka jedinstvena zemlja a NIJE. Svaka zemlja članica EU ima drugačiju regulativu i po ovom, kao i po moru drugih pitanja... Ali generalno - na ove konkretne tri stvari - koliko sam se ja uspeo raspitati, nigde se ne zahteva atestiranje niti se iste upisuju u homologacijske kartone vozila u zemljama gde takvi kartoni postoje. Obično sam proizvođač daje uz tu opremu neko parče papira na kome piše da proizvod ispunjava neke norme i standarde (u praksi, to je izjava kojom potvrđuju da je cevuljaga kvalitetno iskrivljena i zavarena i da su ti u paketu isporučili kvalitetan šraf da to zašrafiš na motor). Konkretno - obično piše nešto tipa "This product complies with 154526 ECC rules" - i kad pogledaš "154526 ECC rules" onda vidiš da se ista odnose na postupke prilikom obrade metala... Motocikl kao takav nigde se ne spominje... BUKVALNO! Pri tome - nema nekog smislenog načina da znaš da je neku cevuljagu savio Hepcko&Becker a neku drugu Seba... Upravo zbog toga je zakonodovac u tim ozbiljnijim zemljama zaključio da je besmisleno zajebavati narod oko tih i takvih dodataka (isto bi se odnosilo na retrovizore, kormane, rajzere, ručke, nosače za ovo i ono, dodatnu elektroniku po motoru itd...). Besmisleno je zajebavati se sa tim jer suštinski ne utiče na bezbednost u saobraćaju. Za izduve i svetla je stvar drugačija.

Evo da napišem nekoliko tačaka koje su u ovom trenutku u potpuno sivoj zoni kada su motocikli u pitanju a tiču se tehničkog pregleda: 1) nosači prtljaga uključujući i obične distancere za bisage 2) roll barovi, slajderi i druge zaštite motora od fizičkih oštećenja uzrokovanih padom 3) viziri 4) aftermarket izduvi 5) svetlosna signalizacija Za sve 4 navedene tačke, vlasnici motocikala su trenutno u situaciji da će ih na jednom TP vratiti a na nekom drugom neće ni obraćati pažnju na to. Ovi prvi ljude vraćaju jer su preplašeni, jer im se preti zatvaranjem i jer ne postoji jasno formulisano tumačanje šta se podrazumeva pod preradom koja zahteva atestiranje. Za prve tri tačke mislim da je stvar jednostavna. Dodatke za nošenje prtljaga i zaštitu motora, kao i vizire ne treba tretirati kao preradu na motociklu. Tehnički pregled bi trebalo da fotografiše motocikl kao takav i to je sve. Za aftermarket izduve je stvar komplikovanija. Ukoliko se radi o firmiranim izduvima, po meni bi bilo sasvim dovoljno poneti sa sobom homologacijski list i priložiti kao dokaz da je izduv homologovan za predmetni motocikl. Za sve ostalo, ne znam šta bih rekao - izduv treba da zadovolji propisani nivo buke i propisanu emisiju štetnih gasova. U teoriji, svi tehnički pregledi bi sada trebalo da imaju uređaje za merenje i jednog i drugog. Najjednostavnije bi bilo izmeriti nivo buke i gasova i ako zadovoljava propisane norme, puštati. E sad, ako pretpostavimo da država neće da se odrekne harača na sve i svašta, onda treba zahtevati da obezbedi mogućnost da odete u opitni centar, da platite atest na buku i izduvne gasove i sa tim papirom dođete na tehnički pregled u kom slučaju bi postupak bio isti kao kad imate fabrički homologacijski list. Za svetlosnu signalizaciju bi stvari trebalo da budu daleko jednostavnije. Jasno je propisano kakav snop treba da baca kratko i dugo svetlo, kako treba da migaju migavci, itd... Turio si ksenon ili LED u H4 far koji nije za to namenjen i ubijaš snopom 'tice po nebu - ne možeš da prođeš i gotovo... Samim vizuelnim pregledom tehnički pregled može da utvrdi da li far/migavac ima homologacijsku oznaku (E, ECC, CEE, trt., mrt.,...) i na osnovu toga pusti ili ne pusti... Hoću reći, nigde tu ne bi trebalo biti nikakve preterane filozofije već samo i isključivo insistiranja na suštini... To bi trebalo da bude poenta svega...

Postoje dve vrste problema: 1) vređanje zdrave pameti za stvari koje realno nisu prepravka vozila usled proizvoljnog tumačenja pravilnika o TP od strane samih TP, inspektora itd., 2) realna situacija da u Srbiji danas ne možeš smisleno i legalno napraviti nešto u samogradnji kao fizičko lice ili preraditi na vozilu i to uredno ATESTIRATI a zatim vozilo uredno registrovati. Za prvi problem trebalo bi poslati inicijativu MUP-u da oni pošalju dopis tehničkim pregledima sa uputstvom šta se kod motocikala ne smatra preradom (kao što znamo, nedavno je i načelnik saobraćajne policije lepo rekao da se dodaci na vozilu za prevoz prtljaga NE SMATRAJU preradom, jedino to još nije stiglo do tehničkih pregleda u formi nekog zvaničnog dopisa). Kada su motocikli u pitanju, isto bi trebalo da se odnosi i na roll barove, slajdere, vizire... Kočiona creva, poluge, diskovi, pločice, amortizeri i slično, su POTROŠNI DELOVI, tako da to uopšte ne spada ni u kakvom kontekstu u priču o tehničkoj ispravnosti (osim u smislu da kočnice moraju da koče, što se i proverava na tehničkom pregledu vozila). Izduvi su po meni najkomplikovanija stavka. U sadašnjoj postavci stvari, motocikl koji ima fabrički lonac koji je razbušen, iz koga je izvađen katalizator, koji urla, prdi i smrdi, ali je politički korektan na fotografiji, prolazi tehnički pregled bez ikakvih problema, a motocikl koji je IZ SALONA izašao sa aftermarket auspuhom, kao fabričkom dodatnom opremom, koji ne probija nikakve limite buke ili limite za izduvne gasove, ne može da prođe tehnički pregled. To je apsurd nad apsurdima. Isto se odnosi i na naknadno ugrađene aftermarket lonce, koji su uredno homologovani. S obzirom da kod nas nije propisana neka dodatna propratna knjižica uz vozilo u koju bi se upravo na tehničkom pregledu evidentirali dodatni homologovani delovi, zar nije onda najlogičnije da se prilikom tehničkog pregleda dostavi na uvid homologacijski list za konkretan izduv i da to bude sasvim dovoljno da se prođe tehnički? I tu onda dolazimo do druge vrste problema, a to je da u Srbiji više ništa ne možeš normalno atestirati. Opitni centri zajedno sa čuvenom agencijom za bezbednost saobraćaja (namerno pišem malim slovima), postali su usaglašivači neke besmislene papirologije uz vrlo visoku naplatu svoje "usluge". Ispunjavanje forme bez ikakve suštine uz masnu proviziju... Po mom mišljenju, za ovaj problem ne postoji jednostavno rešenje. To je političko pitanje i zahteva daleko širu građansku inicijativu. Jasno je i zbog čega - naravno, zbog fantomske "agencije za bezbednost saobraćaja" čije samo postojanje vređa inteligenciju. Normalan i logičan put bi bio sledeći: 1) napravio sam neku doradu/preradu, ugradio deo koji nije homologovan 2) idem u opitni centar gde stručna lica (inženjeri) utvrde da to što sam preradio ili ugradio ispunjava propisane norme (kakve god) 3) sa papirom iz opitnog centra odem na tehnički pregled gde se prerada/ugradnja notifikuje i upiše u podatke o vozilu Odmah vidimo gde je kvaka - nema u ovom postupku nigde "agencije za bezbednost saobraćaja" - samim tim oligarhija na vlasti nema lagani izvor prihoda od prodaje magle. Zato kažem da je to daleko šire društveno pitanje. Za početak bilo bi dobro nekom inicijativom rešiti makar ovaj prvi deo problema, da ne maltretiraju i ne vraćaju ljude sa tehničkih pregleda zarad gluposti i nedorečenosti u pravilnicima odnosno tumačenjima istih... Bilo bi dobro ako ima neko kontakt sa glavonjama u MAS i AMS, onda ako ima neko lični kontakt sa onim Okanovićem i sa ovim što promoviše bezbednost motociklista (ok je lik, ne mogu da se setim kako se zove), da se sastavi taj neki dopis te da MUP ili ABS ili ko god već treba pošalje dopis tehničkim pregledima sa dodatnim tumačenjem šta konkretno da kontrolišu kod motocikala...

Pa evo da rezimiramo... - Aftermarket auspusi - na dva ne prođu na trećem prođu... - Nosači kofera i kreš barovi - negde traže da skineš radi slikanja, negde opet prođu najnormalnije... - Sve ostalo, koliko kapiram, niko i ne gleda ukoliko ne deluje baš kao čir na dupetu (tipa kineski ksenoni/ledovi u H4 faru koji kad se upale, odmah uginu bar dve pande u Kini )...

Pa kako šta su završili? Jel gorivo opet poskupelo? Jesmo li već došli do ozbiljne priče o komadanju Kosova? Jel se krimosi kokaju na dnevnom nivou usred Beograda kao po brazilskim favelama? Jel se prodaje PKB, Bor...? Da nastavim dalje? Sve su, brate, završili...

@JevtaNS Nametne ti iskustvo ako pretekneš... Ja se sećam i da su se pre 30 godina nosile ozbiljne (i u to vreme vrlo skupe) kacige. Mislim na one koji su iole ozbiljnije vozili motore, putovali i slično... O bilo kakvim trkačima da ne pričam... A naravno bilo je uvek i masa indijanaca sa brzim naočarima za sunce isto kao i danas... Ništa specijalno zakon nije promenio. Ja sam više puta padao na razne načine, i na raznim podlogama (i na asfaltu i na off-u) pa mi ne treba zakon da propisuje nikakvu zaštitnu opremu Naučio "sam od sebe"...

Ovo je Jet kaciga... Sa vizirom, bez vizira, sa drugačijim vizirom, sa kačketićem... Suština je da poptuno pokriva potiljačni deo i obuhvata lice (vilicu) sa strana. A ovo je NOŠA... I kao i svaka druga NOŠA može da služi da se dete u nju popiški a da zaštiti glavu, vrlo teško... U tom smislu ovaj gore je potpuno u pravu kada kaže da ne zna kako bi to nazvao... Za one koji se pale na taj neki retro/metro/kurac/palac fazon, postoje i ovakve jet kacige:

@mile fazer Nije poenta u kočionim crevima, niti amortizeru, niti diskovima i pločicama - to tehnički pregledi NE GLEDAJU iako direktno utiče na bezbednost (većina i dalje ni na valjke ne nateruje motor makar da vidi da li motor uopšte koči...). Problem je što će te vratiti kao tehnički neispravnog zato što imaš nosač kofera (kakav god, može da bude i najhomologovaniji i najbrendskiji i najfabričkiji na belom svetu), što će te vratiti ako imaš aftermarket izduv koji zadovoljava sve propisane norme za buku i emisiju izduvnih gasova a pustiti ako su na motoru fabrički izduvi iz kojih je povađeno sve što može biti povađeno jer, Bože moj, ovi drugi izgledaju politički korektno na fotografiji a buku i izduvne gasove ionako niko živi i dalje ne meri... I tako dalje, i tako bliže... Evo ovaj automobil je "tehnički neispravan". Obratite pažnju na ovaj maleni spojlerčić na vrhu zadnjeg stakla i na sajtnu... Obe ove stvari su FABRIČKA Fiatova dodatna oprema za Stila (mislim da je čak i fabrički postojala Abarth verzija Stila sa ova dva detalja). Pa na jebenu Wikipediu kad odete i ukucate Fiat Stilo, izbaci vam fotku automobila sa ovom sajtnom i spojlerčićem. Kako za ime Boga ovo utiče na tehničku ispravnost vozila?!?!?!? Kako iko sa makar dva grama mozga u glavi može proglasiti ovo vozilo tehnički neispravnim zbog jebenog spojlerčića i sajtne? Evo drugi primer - ne znam kakve auspuhe na motoru ima kolega @Sale-VFR, ali ja na Yamahi imam homologovane Marvinge sa granama namenjene baš za XJ600N i nisu uopšte slip-on - znači i da hoću NE MOGU da ih skinem sa motora i privremeno natakarim nešto drugo. To je motor iz 94-te godine, sa tim izduvima je uvezen kod nas pre Bog zna koliko godina, ima DB killere i čuje se kao fen - a prema ovome što kolege pričaju sva je prilika da će biti "tehnički neispravni"... Šta da radim? Da se žalim vodovodu i kanalizaciji?

Na žalost, koliko tehničkih odnosno inspektora koji ih kontrolišu toliko i tumačenja novog pravilnika. Lepo je rekao načelnik uprave saobraćajne policije pre neki dan za medije da se ugrađivanje dodatne opreme koja služi za prevoz prtljaga ne smatra prepravkom na vozilu i da takva vozila moraju proći tehnički pregled (naravno, ukoliko je sve ostalo što treba ispravno). Kako nakon toga neko može da te tera da skidaš nosače kofera zarad slikanja?!?

Kad obrneš još 4 puta tu kilometražu onda počni da razmišljš o promeni gumica ventila

XJ 600 ima davač za količinu (nivo) ulja a ne za pritisak. Radi bukvalno na principu davača za nivo goriva u rezervoaru (ko ga ima). Znači, u suštini, jedan plovak koji kada potone ispod određenog nivoa, zatvori strujno kolo u kome je lampica od ulja ka masi i lampica onda zasija. Taj davač zna nekad da glavi i da pali lampicu. Česta pojava na XJ600 N/S. Kod mene je znao da igra pipirejku par minuta nakon paljenja ako je motor duže stajao. Znači, upalim ga i sve uredno... Sačekam nekoliko minuta da se motor zagreje, krenem i posle par stotina metara upali se lampica. Obično u tom trenutku taman stignem do jednog semafora i tu kad stanem, lampica se ugasi. Posle toga se više u toku dana ne pali niti sledećih dana ako svakodnevno vozim motor. Inače nije se ovo stalno dešavalo, nekad se ponašalo ovako, nekad ne. Međutim ima sigurno dva - tri meseca kako se to više ne dešava. Menjao sam lamele na kvačilu, ulje, filter itd., i tada sam malo izduvao taj davač na kompresoru. Verovatno je to pomoglo... U svakom slučaju, bitnije je proveravati nivo ulja na prozorčetu. Ako ga ima dovoljno, lampica ne treba da te preterano tangira (rešava se novim davačem što nije jeftina investicija) E sad, da je u pitanju davač za pritisak ulja, tu bih se već ozbiljnije zabrinuo jer bi to značilo ili da je zaglavio davač ili da pumpa ne druka dovoljno

Ja sam ranije ovde na forumu opisao svoje iskustvo prve (i hvala Bogu, za sada, jedine) ozbiljne reakcije na ujed pčele. Žena i ja na motoru, jutro, Banjica, krenuli na posao, meni podignut vizir od kacige.... Upada mi pčela u kacigu, ujed za desnu jagodicu. Stajem sa strane bez panike, žena vadi žaoku, nastavljamo dalje... Napominjem da nikada ranije nisam imao ispoljenu bilo kakvu reakciju na ujede pčela ili osa osim lokalnih blagih otoka koje sam rešavao hladnom oblogom (obično belim kamenom). Znači, ujed se desio na Banjici kod 5 solitera, ja sam nastavio u prvacu ka VMA i nakon par stotina metara što sam prošao VMA, osetio sam prvo nesnosan svrab po celom telu (od trenutka ujeda, ta reakcija se ispoljila možda 3-4 minuta kasnije). S obzirom da sam ranije čitao da je to prvi simptom anafilakse, odmah sam stao i skinuo kacigu pri čemu je žena konstatovala da je i lice počelo da mi otiče. Odmah smo se okrenuli nazad ka VMA, pravo u urgentnu službu. Do dolaska u urgentnu službu je potrajalo još možda 2-3 minuta i već sam imao prve simptome otežanog disanja, opšte malaksalosti, dezorjentisanosti itd.. "Ušpricali" su me antihistaminicima, turili na infuziju - sve se ok završilo. Ubrzo posle toga sam nabavio Epipen koji nosim sa sobom kad sam na motoru mada bi pored toga bilo pametnije nositi Synopen i Urbazon a Epipen koristiti samo u slučaju da pritisak počne ubrzano da opada. To je bilo pre tri godine i od tada, do ove godine, nisam imao ujede pčela ili osa. Međutim, ove godine sam prvo imao ubod pčele za ruku (nisam bio na motoru, već kod kuće). Očekivao sam reakciju, spremio se itd., međutim, NIŠTA... Nepunih sedam dana nakon toga, na motoru, imao sam i ujed ose za nogu - opet nikakva reakcija. Ostaje pitanje i dilema da li sada više nisam alergičan, da li je tada to bila neka posebna reakcija organizma uzrokovana možda slabijim imunitetom, da li je samo mesto ujeda uzrokovalo pojačanu reakciju, da li je to bila neka posebna vrsta pčele itd... U svakom slučaju, znam da ni u buduće neću rizikovati i da ću sa sobom uvek nositi ova sredstva. Posebno po ovim enduro vukojebinama po kojima se uglavnom poslednjih godina vozam, to može značiti razliku između života i smrti - bukvalno...

Mislim da D952 nema zadnja za felnu od 17 inča (ako teraš DR650 SE kao iz potpisa). Inače, ja sam sada za vikend konačno isprobao Mitas C-02 na Cagivi. Jedan dan po Kučaju i drugi dan uspon na Rtanj. Znači na meniju je od podloga bilo sve što može da se baci pred enduro motor Blato, crvena glina, zemlja, utabana zemlja, trava, sitan šoder, rizla, krupan kamen, JOŠ KRUPNIJI kamen, klizav kamen po potocima itd. Prethodno mi je pozadi bila T63 koja je bila vrlo korektna u svim situacijama osim u blatu tako da sam od blata bežao ko' đavo od krsta. Posebno me je nervirala nemogućnost da se iskobeljam iz blatnih kolotraga, zatim ako je podloga ona glinasta vlažna zadnji kraj koji potpuno igra svoju igru, onda problem na glinastim blatnjavim usponima gde T63 samo provrti u mestu itd... Elem, da skratim priču - ova C-02 je totalno druga dimenzija... Posle početnog opreza kada sam skontao da motor kroz bilo kakvo blato ide kao traktor suvereno gde god ga usmerim, i kada sam konačno doživeo da mi motor izađe iz blatnog kolotraga kao da ga nema i da mogu da ga poteram po rubu kolotraga i da se ne smakne, usledilo je opuštanje i totalno uživanje u ta dva dana vožnje. Ostale podloge osim mokrog krupnog kamena takođe drži odlično. Na šoderu nije više pametno ići previše blizu iza mene - baca iza kamen i tuče rafalno kao mitraljez na svako dodavanje gasa Na asfaltu je očekivano nikakva, ali to mi stvarno nije bitno... Ja sam je ova dva dana vozio na 1 bar. "Ronjaj sine Nagibe, kupio babo masku sa surlom!..." - ili "Kako je čovek postao svinja..." Porozna stena nije problem... Niti malo "tehničkije" stvari... Brze šumske deonice - uživanje...

@bdada sve je jasno Hvala tebi što nam prenosiš iskustva iz prve ruke. Na žalost, pasolutno je jasno da ovo sve nema nikakve veze sa suštinskom tehničkom ispravnošću vozila... Desiće se ono što sam već nekoliko puta ponovio (tačnije već se dešava)... Privilegovani tehnički pregledi neće imati nikakvih problema sa mogućim inspekcijama dok god makar slikaju vozilo i odstoje pored njega pola sata. Njima neće doći nikakav inspektor da im piše prijavu zbog nosača kofera na motoru, kuke, matirane farbe na haubi, ili čega god drugog o čemu se danima unazad priča... Oni će imati klijente i normalno će poslovati. Ovi drugi će polako od pritiska početi da pucaju - ili će ih zatvarati inspekcije ili će polako ostajati bez klijenata...

Moram opet da pomenem "fabrički znak"... Znači ako ja na nosač kofera nalepim nalepnicu "Yamaha" i turim Yamaha logo, onda će taj nosač da ima "fabrički znak". Mogu i pločicu da stavim da pojačam utisak Hoće li to onda biti "tehnički ispravno?!?!

Znači ako ima "fabrički znak" onda je sve super mega dojajno?!? A šta je "fabrički znak"? Evo konkretan primer - za Yamahu XJ600N i XJ600S Diversion fabrika (znači original Yamaha, ne SW Motech, Touratech ili već ko god) je isporučivala kreš barove kao dodatnu opremu. Ta dva komada cevuljage nemaju na sebi apsolutno nikakvu oznaku - a fabrički su. Drugo - šta znači "izlazi iz gabarita vozila". Koliko ja znam, na motociklima, krajnje tačke vozila su krajevi kormana (na nekima su i krajevi retrovizora). U knjizi koja se dobija uz motor kad se kupi, obavezno su navedene sve te dimenzije. Ako crash barovi ili nosači kofera ne izlaze iz tih gabarita, to znači da su apsolutno legalni - ili nisu?!?! Ili postoje neki drugi gabariti vozila po slobodnom tumačenju koga god? Razumem da sami bočni koferi recimo izlaze iz gabarita i da ih za tehnički pregled treba skinuti. Ali za nosače ili odstojnike za bisage koji su poptuno u gabaritima motora ne vidim razlog da se skidaju. Hoću reći, ovlašćena osoba na tehničkom ima puno pravo da pusti kao tehnički ispravan motor sa crash barovima i nosačima kofera i da bilo kom inspektoru argumentovano objasni da to ne izlazi iz gabarita vozila. Kako će inspektor to da ospori?

'bem li ga, meni se ovo sviđa i rado bih terao... U propratnom videu prikazali su i jedan novi naked koji odlično izgleda. Međutim, imaće problem sa činjenicom da utrčavaju na tržište kojim vladaju evropski brendovi sa povremenim uplivima japanskih proizvođača koji pre svega cenovnom politikom otkidaju delove kolača "evropljanima". Ako se pogleda ADV segment tržišta gde je veliki GS tata-roditelj i gde njega u stopu prate veliki KTM-ovi i Multistrade, i gde onda ispod (cenovno i u svakom drugom smislu) već ima bezbroj modela i evropskih i japanskih koji se besomučno kolju za kupce, vrlo će teško Harley naći interesnu grupu za svoj ADV motor.

Auhuuhhhh Sale, sad pročitah i još se tresem. Ne znam ni šta bih napisao. Budi snažan zbog sebe i Marijinih najbližih. Ako treba bilo kakva pomoć tu sam.

@InkaBar Umesto atestiranja prepravljenog vozila, mislim da je daleko jednostavnije (sa stanovišta papirologije) podneti zahtev za ispitivanje POJEDINAČNO PRAVLJENOG VOZILA. Jedina začkoljica je što to ne možeš da podneseš kao fizičko lice već moraš kao pravno lice (privredno društvo, preduzetnik itd. - to je ta novina uvedena 2013. godine). U suštini, formalni zahtev može da podnese recimo tvoj drugar koji ima registrovanu automehaničarsku radnju. Druga začkoljica je što ovo ispitivanje košta više (umesto cca 50 EUR za prerađeno vozilo, ispitivanje pojedinačno pravljenog vozila košta oko 300 EUR). Ipak, za ozbiljnu preradu u caffe racer-a (posebno ako se radi o komercijalnoj preradi) to i nije toliki trošak... Posebno definisane procedure postoje za pojedinačno pravljena vozila tipa O1, O2, O3, O4, R, T i Tm (u prevodu - prikolice svih vrsta, traktore i motokultivatore), dok za vozila tipa M, N, O i L (gde spadaju i motocikli), procedura je ista kao za postupak ispitivanja predviđen za izdavanje Uverenja o ispitivanju vozila. Uostalom, evo ga izvod sa sajta Agencije za bezbednost saobraćaja:

Što bi bilo šta objašnjavao? Kad prođe ovaj početni svirocokur za jedno mesec dana, tehnički pregledi će se vrlo jasno podeliti na one koji nemaju zaleđinu (to su oni koji će biti maksimalno kontrolisani od strane "organa" i koji će posledično maksimalno MORATI da zajebavaju klijente koji im dođu insistirajući na širokom spektru gluposti koje nisu jasno definisane i podložne su vrlo širokom tumačenju a koje nikakve veze nemaju sa bezbednošću i tahničkom ispravnošću vozila, i koji će opet, posledično vrlo brzo ostati bez posla) i na one koji imaju zaleđinu (to će biti oni kod kojih ćeš kao i do sada moći da registruješ i veš mašinu na točkovima). Uostalom, kao i sve drugo u ovoj državi.

Elem, da... Uzrok za curenje ulja na Cagivi je bio davač pritiska ulja. Nakon cca 20 godina rada, procureo je pored buksne na koju se priključuje kabal koji dovodi 12V na njega... Nisam ni znao da to može da se desi, ali posle po internetu vidim da je to poznat problem kod svih motora/automobila koji koriste takav isti davač (inače isti se koristi na BMW F650, Aprila Pegaso, više modela Guzzi-ja, Vespi, onda na dosta automobila iz VAG grupe (VW, Audi, Skoda..))... Rešenje je bilo prosto... Malo epoksidnog "plastelina" da se zatvori ulazna rupica na navojnom delu, tako da ne curi dalje... Zamena - kad dođem kući... O bazenu i toploj vodi Alp je sve rekao - težak je život enduraški Neki su morali da lepe paknove, a neki su morali i da greju guzicu u bazenu...

Ako su vežbe u toku, straža će te zaustaviti i vratiti. Inače se normalno prođe. Od Troglan bara, kada kreneš ka Pasuljanama, ako te zaustave, možeš da se vratiš vrlo malo nazad i da skreneš na jedan put ka Senjskom rudniku. Ima taj put na jednom od mojih trekova ovde postavljenih. Ne vidi se na prvi pogled i zna da bude i zarastao jer se uglavnom koristi za izvlačenje drva, ali je uvek prohodan bez obzira na vežbe. Tako mi je makar rekao vojnik svojevremeno.

Negde ispred Kuršumlijske banje dolazimo do prve zahtevnije deonice... Nacrtani trek nas je odveo niz "nešto" što je nekada bio šumski put, a sada u praksi vododerina koju su bujični tokovi ispresecali dubokim kolotrazima i koja se na kraju faktički završava u potoku... Pauza za procenu situacije... Alp sumnjičavo gleda u GPS Šuma nam na momente pruža malo hladovine... Kao i mogućnosti da makar ponegde malo "odvrnemo" gas... Uskoro stižemo i do potoka... Koji manje-više teče ostacima puta... Još malo "potočarenja"... ... i na kraju izbijamo na lepu livadicu do koje je sa druge strane potoka došao put probijen bagerom verovatno za potrebe izvlačenja drva... Tim putem izbijamo iz šume bukvalno iza hotela u Kuršumlijskoj banji (nekada ponosa banjskog turizma a sada... otići ću u politiku ako nastavim...)... Nakon konsultacija sa policijom u Kuršumlijskoj banji o stanju i prohodnosti puteva, nastavljamo u pravcu Đavolje varoši. Kroz sela i zaseoke kuršumlijskog kraja... ... dolazimo na dobar makadam koji nas vodi do komada asfalta prema Đavoljoj varoši... A Đavolja varoš? Podeljeni utisci... Lepo je videti, ali reklo bi se da celom kompleksu ipak fali malo više održavanja. Možda nije još počela sezona... Od Đavolje varoši posle ručka nastavljamo ka Medveđi... U jednom trenutku dolazimo na tačku gde ponovo imamo dilemu - levo ili desno... Levo je "prečica" koja nas vodi malo dalje od administrativne linije sa Kosovom, a desni, malo duži put nas vodi uz samu administrativnu liniju, uz mogućnost (po priči policije) da stanje na terenu po tim šumskim putevima baš i ne odgovara stanju koje karta kaže... Što zbog te činjenice, što zbog vremena koje već polako odmiče, odlučujemo se za "prečicu". Ipak vrlo brzo uviđamo da nam "prečica" neće ništa preprečiti jer se posle nepunih pola kilometra pretvara u strm tehnički put sa enormnim kolotrazima... ... pošto smo već uveliko zagazili u podne, uz oblake koji su počeli da se navlače, shvatamo da je ipak možda bilo pametnije da smo izabrali onaj duži put, te odlučujemo da se vratimo nazad... Taj drugi put se pokazuje kao sasvim dobar makadam, tako da pristojnim tempom nadoknađujemo prethodni izlet "prečicom"... Uz povremene stanke da proverimo gde smo... ... brzo izbijamo u atar sela Sponce... ... a nedugo zatim i na asfalt neposredno ispred policijskog punkta... Nakon provere ko smo i šta smo, nastavljamo ka Medveđi. Na pumpi u Medveđi, pumpadžija primećuje da meni ozbiljno curi ulje iz motora. Brzi pregled pokazuje da ni jedna dekla nije razlupana kao i da je karter čitav. S obzirom da na policijskom punktu pola sata ranije nije bilo ni kapi ispod motora, ka ni na jednoj od predhodnih stajanki, zaključujem da se nešto desilo u tih poslednjih pola sata. Sumnja mi odmah pada na tri moguće stvari - da je propi*ao semering osovine menjača (na koju ide prednji lančanik), da se od vibracija otpustilo crevo/holender od uljnog hladnjaka na mestu gde se šrafi u blok ili da se isto od vibracija otpustio senzor za pritisak ulja. S obzirom da smo kraj današnje etape predvideli u Sijarinskoj banji koja je na 15 minuta od Medveđe, odlučujem da vozim do tamo i utvrdim o čemu se tačno radi kad se smestimo ... Dobro perem motor u perionici pored pumpe, dosipam malo ulja i tako vozim do kraja..

Isti dan - iz moje perspektive Iz Brzeća taj dan krećemo sa malom zadrškom... Alp ujutro primećuje da mu se prednja guma na Yamahi prilično "rascvetala"... Malo kontempliramo šta/kako i na kraju se odlučujemo za najjednostavnije rešenje - dopumpati gumu i pomoliti se Bogu da spoljna izdrži do kraja ture. Iz Brzeća idemo na jug i ubrzo silazimo sa asfalta. Pravimo kratku pauzu da skinemo vetrovke, da Lord i ja malo ispumpano svoje gume itd... Nakon ove pauze, put nas vodi dalje kroz šumu gde ubrzo ova utabana zemlja i makadam prelazi u duboko blato (pominjem ovo jer sam prethodno u šali rekao Alpu da nas ne vodi kroz blato, jerbo' ja blato ne volem ). Ipak ubrzo iz šume ponovo izbijamo na dobar makadam... ...koji samo povremeno presecaju blatne deonice... Ubrzo hvatamo odličan makadamski put ka Lukovskoj banji... ..koji nas vodi kroz živopisna sela Topličkog kraja... Na ovoj deonici su zemljani radovi u toku... Reklo bi se da šire put i spremaju za asfaltiranje (mada je moguće i da samo saniraju odrone i ravnaju put). Put nas dalje vodi dolinom Štavske reke ka Lukovskoj banji... Neposredno pred Lukovskom banjom, pravimo pauzu za doručak i logističke poslove (potragu za smeštajem na kraju dana). Za razliku od nas jebezera, Alp je spreman pošao na čas, te nakon doručka vadi svoje "knjige indžijele" u kojima su zapisane tajne sveta (hoću reći, adrese i telefoni potencijalnih smeštaja u SIjarinskoj banji ). Dvadesetak minuta i X poziva kasnije, uspevamo da dogovorimo smeštaj kod jedne fine gospoje... Kreveti nas čekaju, samo još da i mi stignemo na cilj današnjeg dana... Prvobitni Alpov trek imao je dve varijante od Lukovske banje... Prvu, "sigurniju" ka Kuršumliji i drugu, po raznim osnovama izazovniju ka Kuršumlijskoj banji. Odlučujemo se, naravno, za ovu drugu varijantu Put nas vodi kroz lepe krajeve... I ubrzo izbijamo na greben iznad Trmke odakle puca pogled ka Kosovu... Nastaviće se...