Vita Golušin MK Bezbednost

Evo jedna na prodaju. Nije bas Novi sad al nije ni puno daleko za Afriku.

Evo moje iskustvo. Pre neki dan sam izvozio 400Km magistrale (povratak iz Crne Gore preko Žabljaka) sa dve kraće pauze. Nije neudobno ali zna da bude naporno zbog gužve u saobraćaju. Inače rekord mi je 700Km za dan od čega je oko 100 bio auto put. Afrika se odlično vozi i u stojećem položaju pa povremenim ustajanjem na manjim brzinama može se odmoriti dupe. Obzirom da smo otišli do mora, sledeći dan se vozili po gužvi od plaže do plaže i treći dan vratili, bio sam prilično umoran. Što se tiče krivina sa dobrom gumom Afrika se lepo vozi ali to nije ni izbliza lako obaranje kao recimo na GS-u gde je težište izgleda znatno niže. U grupi na ovoj vožnji je bio i jedan GS 1250 nov i dominirao je u vožnji ali prednost Afrike je bila jedino što te na njoj ne zanima da li ćeš zastoj obići preko ivičnjaka, trotoara, zemlje. Radovi na putu bez asfalta se voze kao po asfaltu. Tako da svaki model ima prednosti i mane, zavisi samo kome se šta sviđa i u čemu najviše uživa. Zapazio sam i da se prosečna potrošnja sa 4l opuštene vožnje popela na preko 5 u oštrijoj vožnji uz uštedu kočnica obaranjem brzina. Inače ponovo sve pohvale za automatski menjač koji je pravi odmor i za dinamičnu vožnju.

Pozdrav Slave. Tema je otvorena za sve a posebno za takve ljubitelje i poznavaoce Maljena kao što si ti.

Da li odgovara za CRF 1000L

Pozdrav Darko. Čestitam na izboru motora i želim ti da dugo uživaš u vožnji na Africi. Već sam pisao da ne mogu da izdvojim vreme za izradu novih kofera ali sam tu za svaku sugestiju ako se odlučite da kofere pravite sami ili uz pomoć nekog majstora. I za sebe sam jedva uspeo da napravim jedan, bočni još čekaju. Prosto, potrebno je puno vremena za izradu i ne isplati se sem u slučaju kada želja prevazilazi bilo koju cenu koštanja.

Da ne smorimo temu, evo par slučica sa poslednje vožnje. Možda i u njima čuči odgovor za moj slučaj.

Mislim da je ovo poslednje ključno.

Samo mi GS fali. I za ovaj je htela da me zapali.

Podrška za oboje i pošalji recept kako si uspeo da ubediš gospođu. Meni još ne polazi za rukom.

Ovaj put nije Maljen ali je teren odličan. Preko Prilika, Katića i Štitkova do mesta gde se Tisovica uliva u Zlatarsko jezero. Povratak preko Ljubiša, Sirogojna i Drežnika. Asfalt i off, pola-pola.

Alu ploče nisu previše komplikovane za izradu ali teško bi se napravio univerzalni model. Na svakom motociklu fiksiranje za ram je drugačije. Na ovoj je urađena i manja korekcija ugla kofera. Moram priznati da je prvobitno ideja bila da napravim štelujući nosač za telefon ali ovako stabilan. Kada sam se umorio od traženja rešenja, prešao sam na fiksni. Nova rešenja obično deluju jednostavno dok ne kreneš u realizaciju. Pojavi se usput 1000 dilema, svaka pozitivna promena za sobom vuče i neke negativne efekte. Uz pomoć znanja, iskustva i neophodne inspiracije potrebno je prvo uraditi ozbiljnu projektnu analizu, sve nepristrasno ispravno oceniti, izvagati i na kraju se dobije rešenje, KOMPROMIS.

Ovako Husqvarna još lepše izgleda I još malo Afrike

U paketu sa koferom rađen je i nosač za telefon. Mana je tačna mera za model telefona Note 9 sa zaštitnom maskom. Verovatno ne odgovara za bilo koji drugi model. Prednost, jednostavno i sigurno fiksiranje telefona u nosaču koji nema nezavisne vibracije u odnosu na ram.

Za suvozača se valjda podrazumeva da se, dok je na motoru, drži za vozača ili za rukohvate sa strane. Mala je verovatnoća da se plastični nosač odjednom polomi i odleti kofer. Kvalitetna je plastika i kontrukcijski je dobro rešena. Pre će se desiti da neki deo napukne a tako nešto bi povećalo gibanje kofera i brzo bi se primetilo. Inače mogućnost da kofer spadne sa noseće aluminijumske ploče rešio sam tako što sam ga direktno fiksirao vijcima. Žrtvovao sam sporije skidanje za sigurnost i lakšu izradu. Na prošlom koferu sam imao dve bravice koje zaključavaju skidanje ali sam ga toliko retko skidao da sada nije bilo teško izbaciti tu mogućnost. Ono što me sada po malo iritira je usporeno gibanje kofera usled elastičnosti plastičnog osnovnog nosača. Ne smeta ni u bržoj vožnji ali počeo sam da razmišljam o dodatnom osloncu zadnje strane aluminijumske ploče s obzirom da ona u drugoj polovini prelazi (visi) preko osnovnog nosača.

Mislim da su i oni uvideli grešku pa na novim modelima plastični, zamenili aluminijumskim nosačem. Mada neće ni ovaj da se lako prelomi. Ova vožnja mu je bila pravi test.

Nisam radio ojačanje za ploču. Pričvršćena je direktno za plastični nosač. U vožnji se primećuje blag hod kofera gore-dole jer se i sam plastični nosač savija. Nisam merio težinu kofera ali mislim da prazan ima blizu 10 Kg što je kataloški maksimum opterećenja plastičnog nosača. Na pomenutom putu kofer je bio do vrha napunjen stvarima pa se ukupna težina popela na oko 20 Kg. Sve je prošlo bez problema čak i na lošim delovima puta tako da ne planiram ojačanja s obzirom da će kofer uglavnom služiti za pakovanje kacige i jakne tj. voziće se prazan.

Konačno se našlo malo vremena za još jedan al kofer i noseću ploču, ovaj put za Afriku. Da nije bilo zakazano putovanje u Albaniju, verovatno bi projekat izmena prethodne KTM verzije bio još u razradi. Malo se žurilo ali na kraju ne izgleda tako loše. O eventualnim doradama razmišljaću kasnije a svaki predlog će dobro doći. Prvi test je uspešno obavljen, 1500Km pun stvari, bez bilo kakvih problema. Bilo je čak i brze off vožnje na rekonstrukciji puta oko Nikšića i Pljevalja. O komercijalizaciji kofera ne razmišljam jer je sve manje vremena koje mogu odvojiti za to ali ako se neko upušta u sličnu avanturu, URADI SAM, biću na raspolaganju za svaku vrstu podrške.

Prošla subota vozili C trek sa enduro trke sa lutanjem po delovima B poveznica. Polomili smo se ali bilo je super. Na kraju smo izvukli motore i živu glavu.

Bravo Slave. Stigao si na Maljen. Evo par fotografija sa vožnje od prošle subote. Lepo smo se namučili ali na kraju je zadovoljstvo prevladalo umor.

Putem moze proci kombi sa prikolicom. Ima par deonica loseg asfalta na usponu prema Breznima. Isplati se ići ako idrs bas u Kostunice.

Na raspolaganju i za posao i za vožnju uvek. Bez kombinacije jednog i drugog ne ide. Desi se ali retko da takve pozive izgubim iz vida. Popravićemo se.

Preporuka za pekaru kod Maha, Prijepolje. Peciva i ćevapi koji se prave generacijama na tradicionalan način.

Za sve one kojima su dosadila putovanja po Srbiji, topla preporuka, skrenite sa glavnih puteva. Jučerašnja vožnja ili istraživanje puteva oko Sjeničkog i Zlatarskog jezera. Dnevna i noćna mora na putevima zapadne Srbije zbog praznične seobe Srba na Zlatibor uspešno se izbegla rutom: Arilje, Prilike, Katići. Put idealan za motore uz upozorenje da na pojedinim delovima ima još zaostale rizle na kolovozu što nije ni čudno s obzirom da pored puta u hladovini ima još snega. Posle Mučnja skrećem levo na dobar makadam i krećem u istraživanje. Put je odličan za sve vrste motora sem možda sportskih a priroda za uživanje. I sve tako do prelepog, skrivenog sela Štitkova. Skriveno od slučajnih prolaznika, u dolini Tisovice, neobično ušoreno oko seoske crkve očuvanim objektima karakterističnim za predratnu arhitekturu ovog kraja. Savršeno mesto za prvu pauzu i okrepljenje ledenom vodom sa seoske česme. Cilj putavanja je, pored okrepljenja uz uživanje u lepotama Srbije od pritiska posla, pronaći prilaz malo poznatim mostovima na Zlatarskom jezeru. Pavlovića mostu između sela Božetići sa desne i Komarani sa leve obale Uvca i visećeg pešačkog mosta u Puljcima između sela Debelja i Vilovi. Ovo je područje Specijalnog rezervata prirode "Uvac", poznato po čuvenim meandrima i zaštićenoj vrsti Beloglavog supa. Spust niz kanjon Uvca do Pavlovića mosta i izlazak na drugoj strani je pravo uživanje za ljubitelje off vožnje. Put je tvrd i s obzirom na kamenu podlogu, prilično ravan. Da njime retko ko prolazi dokaz je i trava koja prekriva polovinu asfaltne podloge mosta. Odavde krećem preko brda sela Komarani i Vilovi do pešačkog mosta u Puljcima. Na moju veliku žalost nisam pronašao put da priđem mostu bliže od 200m.

Rzav, Arilje.