Bio sam prošle godine u Turskoj skoro mesec dana. Čim stignem krenuću neki putopis.... Neka iskustva HGS je ozbiljna gnjavaža, posle granice nisu imali za motore. HGS u suštini treba samo za autoputeve. Most može da se plati karticom, neki tunel su mi naplatili, mogao čak i keš, hgs čak bio problem. Imaju nenormalan broj radara, a malo oznaka za ograničenje brzine. Nekada je oznaka za ograničenje na asfaltu. Semafori u kružnom toku, to sam ukapirao tek neki dvadeseti dan, bilo mi frka da li sam neki prošao. Sigurno jesam. Ograničenje brzine 82km na sat Valjda sam dobro zapamtio. Semafori sa zelenog na crveno svetlo jako brzo prelaze, žuto maltene samo trepne. Ako je neki Turak iza, gotovo sigurno je da neće stati. Raskrsnica ima obevezno gomilu kamera, ne znam da li oni dobijaju kazne jer definitivno prodju kroz crveno bar dva automobila. Ja sam nosio kamp opremu i spavao sam u kampovima. Ulaznice za antičke lokalitete umeju da budu baš visoke. Troju sam platio 27 eura, Efes 52. Tvdjavu u bodrumu nisam imao nameru da platim 26 eura. Za Turke su cene mnogo niže pa nadjite nekog da vam kupi ulaznicu ako može. Mislim da je jako bezbedna država, kacigu ostavljao na motoru, u šatoru često gomilu moto opreme imao onako na izvolte. Ne znaju Engleski najčešće, koriste google translate. Nema mušica. Kacigu u azijskom delu sam prao na deseti dan možda i to zato što se kao neka maglica napravila. Dva puta me zaustavila policija, imaju tablet, ukucaju registraciju i onda gledaju. Kod mene bilo baš puno toga, ali ok. Mislim da Turska nije zemlja za vožnju motora. Putevi su široki, sa gomilom traka, čak i kad nije autoput, našao sam nešto brdskih puteva i puteva pored mora, to je bilo ok. Ljudi su super, ima šta da se poseti, dobri su domaćini, gostoprimljivi su, čak malo naporni u tome. Preporuka za putovanje po turskoj kao samo putovanje, upoznavanje kulture i tako to. Povratak sam išao na Grčku, Aleksandropolis pa preko Bugarske, to je bilo znatno zanimljivije nego autoput. Kampovi imaju frižider, super fora za ladno pivo. Pivo im je u prodavnici oko 2 eura, ali meni lično mnogo lepše nego većina naših piva. U kafiću od 4 eura pa naviše. Ako se dobro sećam, Šelov benzin sam plaćao 1.32 eura, mislim u grčkoj da je isti bio 2.2. Valjda ne grešim. Kada me pitaju odakle sam, kažem Srbistan i sva vrata su otvorena. U Sideu, Antalija svratio na čaj pred polazak, neka skromna kafanica recimo. Volim njihov čaj, simbolična cena, a manje se znoji kada se pije taj čaj. Kada sam polazio, bukvalno su svi ustali, mahali mi za srećan put. Više puta su me zvali na hranu kod njih, neki i na spavanje, da budem njihov gost, ali nisam to koristio. Mislim da u Rumuniji za jedan dan možete videti više bajkera nego u turskoj za mesec dana. Motora preko 500 kubika za sve vreme nisam video ni deset. Divlje kampovanje je dozvoljeno, zemlja je ogromna, ali meni je recimo bilo teško da nadjem mesto da mi se dopada. Jednom sam tako birajući ostao da spavam na pumpi. Putevi su im savršeni za skockati gumu Kada izlazite iz turske imate šalter da platite sve globe i tako to, primaju samo lire i (valjda) kartice. Eure ne primaju sigurno. Pre granice, kada ulazite u Tursku, možete da obilazite kolonu, ali na jedno pedesetak metara od kućica više nije moguće. Pumpi stvarno dosta ima, nema šanse da se ostane bez benzina.

25. Maj, Beograd

Samo da javim da je Bevka upaljena, lepo radi, sklopljena, probana do 140km/h

Aktuelno

I još jedan savet, poruči odmah iz Kine zaštitnu foliju za displej.

PS:Naravno ako ima neki kvalitetan za nesto manje para otvoren sam i za to al kontam tesko da ima novih za te pare ne?

Neće... Inače u pitanju je ovo: rx 580 8gb ryzen 5 1600 16gb ram ssd 240gb hard disk 1tb maticna asus a320mk napajanje 500w Kaže da ovako nešto vredi oko 350€. ..inače iskoristio je priliku i nabacio mi da će sledeća konfiguracija da bude ,,okvirno 1000€''

Pozdrav svima, novi sam ovde, a novi sam i u svetu motora pa bih cenio savet iskusnijih članova. Imam 22 godine i skoro sam položio za A1 kategoriju, ali jer b imam vec nekoliko godina neću imati probnu tako da to nije ogranicenje. Voleo bih da kupim neki Naked ili Chopper model od 125 kubika i do oko 4000e. +-~300 Motor bih koristio za gradsku vožnju ali i za putovanja/obilaske prirode i gradova po Srbiji a mozda i dalje u jednom trenutku. Najviše bih voleo da kupim nov motor ali nisam siguran da li ih ima za ove pare i da li su kvalitetni, nisam protiv toga ni da kupim polovni ali ako mogu novi njega bih. Vidjao sam na sajtovima dosta motora kineske proizvodnje tipa qjmotors ali nisam siguran na kakvom su glasu. Voleo bih da dobijem preporuke modela/proizvodjaca koje mislite da bi se uklopili u ovo sto sam opisao. Isto ne znam u kojoj bih auto kuci uzeo ako uzimam novi ali pretpostavljam da je to vec manje bitno. Mislim da je to otprilike sve, ako vam trebaju jos neke informacije pitajte. Hvala svima unapred na pomoći!

Pogledaj x-land 55l. Generalni savet, Ako ti je primarno da stanu dve kacige, ponesi dotične dve kacige sa sobom kad ideš da gledaš kofer. Piše da staje fullface, a ono jedva jet može da stane, tako da, ništa bez probe. Sent from my 2107113SG using Tapatalk

Imao problem takodje sa HGS na Čanakale 1915 mostu. Krenuo da se vraćam nazad i otvori se rampa. Izgleda nije registrovala samo. Možeš da instaliraš HGS aplikaciju pa da proveravaš redovono stanje. Smrde su što to i naplate, kao i svaku uplatu na karticu. Kada izlaziš sa mosta ili puta koji se naplaćuje, napiše ti koliko te je koštalo to zadovoljstvo. Pa sabiraj lagano, da ne plaćaš danak aplikaciji.

Pozdrav svima ja sam Miki, imam 22 godine i živim u Novom Sadu. Motor još nemam ali imam položenu A1 kategoriju pa planiram da ga kupim uskoro pa se nadam da ce neko na forumu moći da mi pomogne hahah.

Pre neki dan sam stavio skraćene poluge kvačila i kočnice, milina, za 5 minuta gotovo sve. Al zato sam se za ove "Barkbusterse" sa alija polomio. Ne zbog njih - nego zbog Honde. Još uvek ne znam šta ću sa time što su roze. Pakao je bio skinuti fabričke tegiće, ja gluplji sistem nisam video. Ima metalni valjak, pa oko valjka na dva mesta guma, pa preko jedne gume metalni prsten sa dva jezička koja moraš kroz neke rupice da dohvatiš, ma idi begaj. Bez preterivanja minimum dva sata mi je otišlo na ovo. Ne preporučujem, nek se lome bre poluge do sutra, radije bih ih 10 zamenio nego ovo opet radio. I kad sam izvukao iz kormana, morao sam da stavim u stegu da odvijem šraf koji mi je jedini zapravo i trebao da bude odvijen. Dodao sam i mrežicu za vrućinu, radi lepo, i neke bočne deflektore vetra. A danas sam dodao folije

Eto odradio posao. Za to i sluzi. Najbolje fabricki

Ja imam fabrički crashbar. Pao mi je motor prije par dana u mjestu, početnička greška, stisnih prednju kočnicu i jbg praktično ništa, mala ogrebotina i to je to. Ne znam šta bi bilo da ga nisam imao..

Poslao PP Послато са 23078PND5G помоћу Тапатока

Moj sin svaki dan priča da će da proda računar i da ,,kupimo bolji'' i kaže da može da dobije za njega 400€. Sad ću baš da ga pitam...

Sad još da nadjem odgovarajući a pristupačan kofer za dve kacige i avantura može da počne.

@legendical Meni se ne svidja nista sto se srafi direktno kroz nosace motora, a na cb500x se pretezno svi crash barovi sem fabrickih kace upravo na nosace motora. S druge strane fabricki crashbar je mekan i ako je malo jaci udarac pokrivi se i priljubi uz plastike, doduse Honda to i ne zove crash bar, nego light bar.

Pompeji-Rim-Chitavechhia-Orbetello (kamp) Jutro u Pompejima počinje rano. Ustajem u 7, lagano pakujem stvari i sklapam šator, pomalo me tuga hvata što napuštam ovaj kamp – ali vrijeme je za nastavak puta. Na recepciji završavam plaćanje – dvije noći, 40 eura, sasvim pošteno. Već u 8 sati sjedim u obližnjem kafiću na brzoj kafi i oproštajnoj sfogliatelli. Lijepa bašta, talijanski jutarnji žamor, miris espressa... Pijem gotovo na brzinu, ne zadržavam se. Čeka me Rim. Plan za Rim je jasan: brzinski obilazak od 3-4 sata, bez traženja parkinga, bez čekanja u redovima, bez ulaznica. Naravno da Rim zaslužuje više – mnogo više. Ali ovo je samo usputni pozdrav, simbolično stajanje, da ne prođem pokraj jednog od najvažnijih gradova svijeta, a da ne svratim makar na kratko. Krećem iz Pompeja, izlazim na autoput kod Napulja i vozim prema Rimu. Oko 200 kilometara puta, negdje na sredini prelazim iz regije Kampanije u Lazio. Krajolik se polako mijenja. Postaje zeleniji, pitomiji, nekako kontinentalniji – iako sam i dalje blizu mora. Manje maslina, više čempresa, niže brda i sve gušće naseljeni predjeli. Ulazim u Rim – i odmah nalijećem na gužvu. Prva stanica mi je nešto što većina turista preskoči: Piramida Cestia i ostaci Aurelijevih zidina. Rimska piramida možda zvuči kao šala, ali ona tu stoji od 12. godine prije nove ere, sagrađena kao grobnica za rimskog pretora Gaja Cestija. U njenoj blizini pružaju se ostaci nekadašnjeg Aurelijevog bedema – masivni zid koji je štitio Rim od upada barbara u 3. vijeku. Nakon toga se penjem na Aventin brdo, u Park narandži. U sjeni drveća tražim predah od sunca koje već peče. Pogled s vidikovca na Rim djeluje kao iz bajke – ali mutna izmaglica zbog vrućine ne dozvoljava da napravim pravu fotografiju. Ne skontah dje mu dodju tih 7 brežuljaka. Nedaleko odatle nalazi se poznata "rupa" Malteških vitezova – pogled kroz ključanicu na tri države u jednoj slici: vrata Malteškog reda, italijanski vrt i kupolu Bazilike Svetog Petra u Vatikanu, sve savršeno poravnano. To je Rim u jednoj slici – neočekivan, slojevit, vječan.(Slika nije uspjela, pa je ni ne stavljam).. Spuštam se prema Circo Massimu – nekadašnjoj trkaćoj stazi za kočije koja je mogla primiti i do 250.000 gledalaca. Danas je to prostrana zelena livada, ali duh antičkog spektakla se i dalje osjeti u zraku. Vožnja dalje vodi prema Koloseumu. Ali Rim mi ne dopušta da se zaustavim – gužve, kolone, vrelina, nervozni skuteraši... Nemam gdje stati, sve je zakrčeno. Prolazim pored Koloseuma, slavoluka Konstantina, rimskog foruma... ali sve samo u prolazu. Osjećam razočarenje. Ali ne odustajem. Vozim krug od dvadesetak minuta – što u rimskoj vrevi i žegi nije nimalo lak zadatak – i vraćam se. Pronalazim mjesto pored ceste i, na zaprepaštenje talijanskih vozača koji su navikli na brzinu i kaos, zaustavljam se. Izvlačim telefon i slikam – Koloseum i moja Suzana, rame uz rame. Za uspomenu. Jer makar i kratko, Rim se mora dokumentovati. Dalje nastavljam kroz dio grada Trastevere, možda najautentičniji dio Rima. Ulice su uske, kamene, prožete mirisima hrane, vinom i lavandom s prozora. Svuda oko mene zuji žamor – jezici se miješaju, ali sve odiše Rimom. Ulični svirači stvaraju ugođaj kao da sam u nekoj filmskoj sceni iz pedesetih. Ovdje, između stolova malih trattoria i rimskih balkona, Rim najjasnije diše. Bez pompe, bez monumentalnosti – samo srž. Mislim da se baš ovdje najbolje osjeti duh Rima – ona životna opuštenost, sloboda i neka urođena ljepota koja ne mora da se trudi da bi postojala. Nastavljam u pravcu Vatikana, ali moj telefon me izdaje. Ugrijo se jadnik. I kako i ne bi, kad termometar na satu pokazuje četrdeset stepeni C. Sve se to dešava pored neke fontane, pa nalazim hlad(ne znam joj ime) , presvlačim majicu i bukvalno guram glavu u vodu. Plaćam danak rimskoj vrućini i saobraćajnoj gužvi. Ležem na neki zidić u hladu, napola pijem vodu, napola je polijevam po sebi. Nakon nekog vremena dolazim sebi – i ja, i telefon – pa nastavljamo prema Vatikanu. Brzinska fotografija ispred, taman koliko da se dokumentuje prisustvo, i bježim iz Rima što prije. Kako se približavam izlazu iz grada, promet jenjava, a sve izgleda lakše, prozračnije. Vozim u pravcu Civitavecchie, približavam se moru i već se taj miris slanog zraka osjeti u nosnicama. Vrućina ne popušta, skidam jaknu i vozim samo u majici kratkih rukava i bermudama. Znam da će me većina kritikovati – ali po ovoj vrućini stvarno nije humano. Nemam izbora, moram nastaviti put. Negdje u tom dijelu prelazim iz provincije Lazio u Toskanu. I odmah – sve izgleda kao naslikano. Ne znam da li da uživam u pogledu, u mirisu, u bojama, formama ili u oblicima okolnog pejzaža, ali jedno je jasno – Toskana je nevjerovatna. Lagani brežuljci, maslinjaci, čempresa u savršeni sklad… sve kao sa razglednice, samo što sada nije slika – nego stvarnost. Prolazim kroz gradić Orbetello i nakon nekoliko kilometara stajem u jedan od brojnih kampova u okolini. Kamp je smješten u šumi s neobičnim borovima – stablima bez grana prvih trideset metara, a onda visoko iznad formiraju gustu krošnju kroz koju se nebo jedva nazire. Podižem šator, polako se umirujem, a misli mi još uvijek lete kroz Trastevere, preko Koloseuma, pa sve do mora koje se osjeća u zraku. Nakon što sam raspremio motor i stvari, krecem do lokalnog marketa. Plan je jasan: piva i nešto jednostavno za pojesti. Već sada mi je jasno da nakon kupanja u moru, neću imati ni trunke snage za potragu po restoranima. Pašteta i paradajz — klasični bajkerski obrok. Lagan, efikasan. I uz to se — nasmiješ. Vraćam se u kamp. Hladovina pod borovima je najdeblja koju sam u životu video — gusta i zaštitnička. Temperatura savršena. Brzo se presvlačim i pravac plaža. Ponovo onaj sitni pesak, onaj što se uvuče svuda. Mrzim ga, al’ šta ćeš — nema boljeg izbora. Ulazim u more — (Ligurijsko, čini mi se?) — i hladan talas me presiječe taman kako treba. Osvježavam se i divim se svojoj "domišljatosti" što sam ponio jednu pivu sa sobom na plažu. Savršeno. Ležim i sabiram utiske iz Rima. Teško je ne praviti poređenja — Rim i Napoli su dva svijeta. Rim ima aristokratski mir, oseća se autoritet u svakom kamenu. Sve je uređeno, moćno i s mjerom. Dok Napoli… Napoli ti se nasmije, poludi s tobom i nestane iza ćoška. Razmišljam o Rimljanima. Gde god da živiš u Rimu, istorija ti je pod prozorom. Hodaš do trafike, a pored tebe — stubovi, terme, sjenke vjekova. To nije grad, to je vrijeme koje još traje. Večera jednostavna, pivo hladno, umor taman. Ležem u šator. Najbolja stvar kod mog šatora? Crn je kao noć i svjetlost ne ulazi ni kroz šavove. Temperatura unutra savršena. Tjelo se smiruje, mozak tone. Zaspivam. Danasnja ruta cca 440km

Ja bih gledao polovno, tanak je budžet za novo ako će mu trebati išta ozbiljno

E ovo nije ni malo loša opcija. Retke su Crome sa poznatom istorijom i ovako malom kilometražom....ukoliko je to,stvarno to. Ne vučem vodu ni na čiju vodenicu ali @Vitez Koja planiraš kuću,tebi matori ovako nešto treba. Da prevezeš sve i svašta i da imaš porodičan auto. Dobru cromu je danas veoma teško naći. Prema motorima koje ovde izbacuje u prodaju,rekao bi da je ova croma vredna za pogledati.

Hvala na predlogu, razmisljam i o crash barovima... Motor vozim samo po asfaltu, ne znam kolko su mi potrebni. Mozda bi najbolja varijanta bila da stavim one slajdere.

Skoro sam preko ivog lika iz Kule kupio odlučan komp klincu za igrice za 400€. https://www.facebook.com/share/1C497fw4La/

Asu je zapakovali ko da je poklon za ispod jelke. A ne ko miselin, pireli i ostali

Konačno uzeh motor iz salona. Prešao sam do sad nekih 40 km. Za sad sam zadovoljan,lagana vožnja dok se mašina razradi.