MAKEDONIJA-GRČKA-ALBANIJA-CRNA GORA-SRBIJA

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Na ovaj put smo krenuli 03.08.2012 godine u cik zore u 05,00h, tri motora, nas šest uputilo se od Kragujevca ka Makedoniji, Grčkoj,Solunu, Krfu ostrvu Vidu, pa nazad preko Albanije, Drača ( Duress) ka Crnoj gori , kanjonu Lijeva reka, ka Srbiji, preko Zlatibora....

Potresna povest o stradanju srpskih vojnika van granica svoje otadžbine ispisana je krvavim perom preživelih heroja iz prvog svetskog rata. To je priča o jednom od najvećih srpskih svetilišta van granice Srbije, to je priča o ostrvu Vido i Plavoj grobnici.

Najpotpuniji doživljaj tragičnog stradanja srpskih heroja počinje posetom muzeja "Srbi na Krfu od 1916. do 1918.", a završava posetom Vida, malog ostrva naspram starog dela grada Krfa, gde je izgrađena mauzolej-kosturnica u senci stoletnih čempresa, u čast naših predaka koji tu počivaju. Ostrvo Vido je proglašeno srpskim Jerusalimom, a Plava grobnica je predeo mora oko ovog ostrvceta i grada Krfa u koje su potapana tela palih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu.Upravo tamo smo se uputili......

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Puni entuzijazma i energije, natovareni svim i svačim klizili smo niz auto-put ka granici sa Makedonijom. Prva pauza za gorivo nam je bila pumpa nadomak motela Predejane. A odatle smo se uputili ka Manastiru Sveti Prohor Pčinjski koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car. Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Osveženi uz doručak i piće, krenuli smo ka Makedoniji. U Makedonij utisci smešno žalosni, suša svuda, policija u klimavim "Jugićima"prijatni ljudi al većina njih skromno živi, oseća se kriza....

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Vozimo se dalje ka Grčkoj ka Solunu, temperatura je bila kažu 42 stepena, ja u životu veću vrućinu na motoru nisam doživeo, goreo je asfalt i guma je smrdela. Kasnije smo ustanovili šta je po sredi al o o tome kasnije... Dolaskom na Grčku granicu nije bilo gužve, samo nam je to trebalo po vrućini, na sreću brzo smo prošli.Grčkog carinika nije zanimalo ništa sem pasoša, za razliku od Makedonskog koji nas je cedio samo tako. Zeleni karton, saobraćajna i sve ostalo....a sunce greje li greje....

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Ulaskom u Grčku hteli smo do Soluna da posetimo srpsko groblje,ZEJTINLIK, srpsko vojničko groblje nalazi se u Solunu u ulici Lagada, koja počinje od Vardari Trga i njom vodi put za Kavalu. Zejtinlik se nalazi 1,5 km od Vardari Trga sa leve strane u nizu sa savezničkim vojničkim grobljima.

Sto se tiče imena groblja - Zejtinlik - turskog je porekla a prevedeno na srpski znači maslinjak.

O groblju se i dan danas brine familija Mihailović koja je čuvala i održavala ovo groblje i u proteklih 80 godina. Čuvar groblja je Đorđe Mihailović. međutim kako smo dobili informaciju od vozača autobusa Grka koji je tu sređivao svoj autobus, groblje je otvoreno za posete samo do 18h, a bilo je 17 h po Grčkom jer je vreme sat vremena unapred,tako da smo i pored želje da tamo odemo morali da promenimo plan i razmišljamo o mestu za smeštaj i prenoćište. Uputili smo se ka "Olimpik biču" peščanoj plaži sa pogledom na Olimp. Uzgred kažu da se sa Olimpa vidi Bajčetina...... nismo hteli da proveravamo.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Posle noci provedene u satorima na plazi,kupanja, i vecere, ustali smo i uz jutarnju kafu spakovali opremu za dalji put. Dalji pute je vodio ka Meteorima, Igumanici i Krfu. Put je solidan, nije bilo guzve, sem vrucine koja je bila nesnosna. Prvo stajanje je bio manastir Svete Petke, gde postoji izvor lekovite vode, koja leci ocne bolesti i po nju se mora ici u uzak i mali tunel, pecinica na cijem je kraju izvor. To stajanje smo iskoristili i za dorucak, za koji smo se jedva sporazumeli.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Dalje nas je put vodio ka Meteorima, pravoslavnim manastirima na cudno izvajanim stenama. Neverovatne kamene kule manastira Meteori ili „viseće stene“ su nastale povlačenjem mora pre 30 miliona godina. Prvi religiozni objekti se javljaju 985. godine, kada jednu od mnogobrojnih pećina naseljava monah po imenu Varnava. 1382. godine Svetogorski monah Atanasios povlačeći se pred nadolazećim Turcima dolazi u Tesaliju i biva fasciniran lepotom stena uzdignutih ka nebu. Ubrzo osniva prvi manastir Veliki Meteori na visini od 623 metara, najvišlji manastir celog kompleksa. Velika je tajna i nepoznanica kako su se prvi monasi popeli na tu visinu i počeli da grade manastir. Nedugo posle izgradnje prvog manastira grade se i ostali, kojih je ukupno bilo 23. Do devetnaestog veka ostaje svega 6 koliko ih i danas ima.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Od Meteora, zurimo ka Krfu, jer imamo zadnji trajekt u 20,00h. Peglamo i jurimo samo tako, put je pred nama a mi umorni. kada smo stigli na pristaniste, zurno jurimo da kupimo karte trazeci informacije koje smo dobili od ljudi koji su putovali pre nas kad je najjeftinije i ko prodaje najjeftinije karte. Uzimamo karte za zadnji trajekt, na zadnjem salteru koji je radio po ceni od 50 evra za motor i dvoje ljudi. To je povratna karta koju mozete iskoristiti kad zelite. Uz nju dobijate i red voznje u povratku tako da nema problema. Ali po kupovini karti ja uocavam problem na motoru , mokar zadnji tocak od ulja, ulje se prosipa iz motora fali jedno 400 grama . Pregledom uocavam da se prosipa iz filtera za ulje, kome je zaptivna gumica popustila usled temperature i konstantnog rada motora. Lokalni policajac me upucuje na pumpu i objasnjava kako da dodjem do nje i zamenim filter i ulje. Na brzinu sedam na motor i nalazim pumpu, ali tamo nema ni filtera ni ulja za moj motor. Tu upoznajem vlasnika Adonisa koji se nudi da pomogne, ali posto trajekt ceka, govori mi da kad se vratimo sa Krfa dodjem kod njega i sve resavamo. Na Krfu ima servisa ali Nedelja je sutra a Grci NECE da mrdnu kad se ne radi. Krecemo sa trajektom ka Krfu, voznja traje nesto vise od sat vremena i extra nam je prijala.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

U svitanje stizemo na Krf.....mrak je pao a mi trzimo gde da spavamo. Nije lako idemo od kampa do kampa, a ne verujemo da su cene za tri satora i sest ljudi od 100 pa do 150 evra. Umor nadvladava i smestamao se oko ponoci u najjeftiniji kamp "Dassia" 5km od pristanista levo. Raspakujemo se tusiramo i padamo u trans. Suta uz lagani dorucak krecemo u obilazak Krfa, Srpske kuce, ostrva Vida, plave grobnice i uvece Krfa kao ostrva koje stvarno ima sta da ponudi.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Srpska kuća je muzej posvećen stradanju srpske vojske tokom Albanske golgote 1915-1916. godine.

Nalazi se u gradu Krfu, na istoimenom ostrvu u Grčkoj. U Srpskoj kući se nalazi i počasni konzulat Srbije.

Muzejska postavka sadrži mnogobrojne fotografije, dokumenta i eksponate kojima se ilustruje period Prvog svetskog rata odbrane Srbije 1915., stradanja srpske vojske tokom povlačenja preko Albanije i prhvata na Krfu, pa sve do odlaska vojske sa Krfa 1916.

" Stojte, galije carske!

Spuštajte krme moćne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo držim

u doba jeze noćne

nad ovom svetom vodom.

 

Tu na dnu,

gde školjke san umoran hvata

i na mrtve alge tresetnica pada,

leži groblje hrabrih,

leži brat do brata,

Prometeji nade, apostoli jada."

 

Milutin Bojić, "Plava grobnica"

 

Potresna povest o stradanju srpskih vojnika van granica svoje otadžbine ispisana je krvavim perom preživelih heroja iz prvog svetskog rata. To je priča o jednom od najvećih srpskih svetilišta van granice Srbije, to je priča o ostrvu Vido i Plavoj grobnici.

 

Najpotpuniji doživljaj tragičnog stradanja srpskih heroja počinje posetom muzeja "Srbi na Krfu od 1916. do 1918.", a završava posetom Vida, malog ostrva naspram starog dela grada Krfa, gde je izgrađena mauzolej-kosturnica u senci stoletnih čempresa, u čast naših predaka koji tu počivaju. Ostrvo Vido je proglašeno srpskim Jerusalimom, a Plava grobnica je predeo mora oko ovog ostrvceta i grada Krfa u koje su potapana tela palih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu.

Priča o Srbima na Krfu datira od kraja 1915. godine, kada je Srpska vojska zadala katastrofalan poraz austro-ugarskoj vojsci, koja je bila ponižena i izbačena iz Srbije. U trenutku kada nemački car Viljem izdaje zapovest da se srpska vojska odlučno porazi, Srbija biva napuštena od svih svojih saveznika, osim Crne Gore. Pod pritiskom velikih nemačkih, austro-ugarskih i bugarskih ofanziva, srpska vojska je bila prisiljena na povlačenje preko Crne Gore i Albanije. Strahote koje je srpski narod preživeo u tom povlačenju retke su u istoriji. Više od sto pedeset hiljada srpskih vojnika stiglo je na Krf.

 

Sledeće potresne činjenice o srpskom egzodusu se nalaze na zidovima muzeja Srpske kuće, velelepne dvospratnice u centru grada Krfa:

 

"Iako opkoljena sa gotovo svih strana, srpska vojska se borila nadčovečnom snagom, odstupajući stopu po stopu pod borbom. Sa vojskom se povlačio i narod. Posle pada Kragujevca, Niša i Skoplja, počelo je opšte povlačenje srpske vojske ka Kosovu.

 

Na malo ostrvo Vido, kamenito i bez vegetacije, koje su Grci vekovima zvali ''Ostrvo zmija'', došle su 21. januara 1916. godine moravska, pirotska i čačanska vojna bolnica. Među prvima stiglo je više hiljada dečaka-regruta, na smrt iscrpljenih i obolelih od dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća i gladi. Ličili su na žive leševe, nije bilo šatora, ležali su na goloj zemlji, pod kišom, koja je danima neprekidno padala. Prvih dana je neprekidno umiralo i do 300 nesrećnika.Ako ste za letovanje u Grčkoj izabrali Krf, fakultativni izlet koji se podrazumeva je odlazak na ostrvo Vido.

 

Umrli srpski vojnici u prvo vreme su sahranjivani na kamenitoj obali ostrva Vida u plitkim grobovima (1200), a kada su počeli masovno da umiru, čamcima su sa francuskog sanitetskog groba prevoženi i potapani u vode Jonskog mora, "Plavu grobnicu". Smatra se da je na ostrvu Vidu i u "Plavoj grobnici" sahranjeno preko 10.000 srpskih vojnika i regruta, jedna kompletna divizija. Na ostrvu Vidu je 1936. godine podignut veliki Mauzolej-kosturnica u koji su smeštene kosti vojnika sahranjenih ovde."O žrtvama Srbije u njenoj borbi za slobodu svedoče mnoga vojnička groblja. U Prvom svetskom ratu razvejani Srbi u izbeglištu su ostavili svoje kosti u 17 zemalja. Neka je večna slava srpskim borcima za slobodu koji su dali svoj život daleko od svojih sela, tamo gde cveta limun žut...

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Težak osećaj, jeza te čitavog obuzme, čovek ma koje vere i nacije bio ako ima malo ljudskog u sebi ne može a da se ne divi golgoti, hrabrosti i stradanju koje je Srpski vojnik podneo. Večna im slava.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Posle povratka sa Vida, na Krfu je trebalo obići i videti malo noćnog života. A i odmoriti i spremiti se za odlazak sa ostrva u nepoznato, u Albaniju.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Jutrom rano ustajemo pakujemo stvari , plaćamo račune i krećemo trajektom sa Krfa. Po dolasku u Igumanicu ja odlazim kod Adonisa, koji me povezuje sa svojim prijateljem koji radi u Hondinom servisu i zove ga da donese filter i ulje radi zamene. Posle pola sata stiže čovek na nekom enduru i u kesi nosi ulje i filter i pita gde da menjamo?! Ja kažem u servisu, a on ajde za mnom. Na brzinu dajem nepotrebne stvari sa sebe Editi i krećem za čovekom koji vozi kroz saobraćaj kao da je sam......stižemo na odredište, Hondin servis, 100 tinak motora svi nešto čekaju gužva, a meni se žuri. Kaže čovek ostavi motoro da se ohladi. Hmmmm ne svidja se meni čekanje al šta ću, čekam jedno 40 tak minuta i on me pozva da uteramo Varadera u servis. Za tili čas je sve bilo gotovo, kaže brat Srbin, nisam mogao pre! Bar sam ga ja tako razumeo, račun 65 evra, ja zadovoljan polazim do ostatka društva koje me jedva čeka, smorili se u kafani. Krećemo ka Albaniji........

Iz Grčke nas ispraća lepa Grkinja...

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

S obzirom da smo krenuli sa zakašnjenjem, peglali smo da stignemo za dana, dok se vidi do Drača, ili kako ga Albanci zovu Duress.Dolaskom na Albansku granicu bila je gužvica, ali nismo čekali, krenuli smo u avanturu zar ne, pa onda što čekati, preko kolone do granice......niko ništa ne kaže, samo nas gledaju, a i propuštaju.

granicu smo prešli bez problema, sem što se meni činilo da su se blago čudili oni koji su ukapirali odakle smo, a njih je bilo jako malo. Krenuli smo po navigaciji koju sam ja imao putem za Drač i pri ulasku zamenili evre za leke. Odnos je skoro isti kao za dinare, znači jedna leka jedan dinar.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Sam ulazak u Albaniju je bio izazov za sve nas, dal zbog osećaja ili predrasuda ne znam. Albanija je po onome što sam ja zaključio zemlja kontrasta, bogatih i jako siromašnih ljudi. Planinski deo je tradicionalistički obojen a primorje je definitivno pod punim uticajem zapada. Na mestima gde smo stajali niko nije predpostavljao odakle smo, mešali su nas sa Hrvatima , Slovencima, Bugarima.....a kad kažemo , ne, ne mi smo Srbi, Srbija...ratatattttttaaaatatatatata, kalasnjikov,....... . face su im zbunjene u neverici. Jedan stariji fino obučen Albanac je rekao, super, super, i odmah je pokusao da nam objasni bolji put za Drač, kuda smo mu rekli da idemo. Nov put je lep, onako pravi Američki, ali nije završen, u prekidima je , radovi su u toku, a i na navigaciji ga nema, mada je mapa iz 2011 godine. Uglavnom pomogao nam čovek, stigli smo preko Feri-ja do Drača jako brzo, kako nam je on objasnio, štedimo 1,30 sata u putu! Pumpe su pretežno Tači oil, i na njima je gorivo 1,73 evra a na drugima je i 2 evra po litru, uz obavezu da vas potkradu ako mogu!

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Stižemo u Drač, oko 21,00 sati, grad ne mogu da uporedim ni sa jednim po količini šljaštećih reklama, gužvi koja mi se činila kao da gledam putopis iz Indije. Sat vremena smo išli metar po metar, preumorni od puta iza nas, mokri od znoja i na motorima koji isijavaju vrelinu. Nije prijatno biti u nepoznatom gradu, da nikog ne znaš i da ne znaš šta ti ko misli. Uz to ni grad ne poznaje niko od nas, na sreću snašli smo smo se na taxi stanici, jedan od taksista koga smo pitali za pomoć nije hteo ni da razgovara s nama, verujem jer mi je na majci video četiri S, a drugi stariji me je pozvao i rečima da je ortodoks, tj. pravoslavac, na Italijanskom, Albanskom i nemuštom jeziku ponudio pomoć. Objasnio sam du smo Srbi što je i ukapirao i rekao sam da nam treba smeštaj. Na to je on pozvao svoga prijatelja koji je takodje pravoslavac i vlasnik je hotela "CEKA" da nas primi na noćenje.

 

[Ninja66 2583 Napisano Avgust 19, 2012]

Idem za koji dan u Al pa me interesuje put od Vlore preko Draca do Skadra.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Taksisti smo ponudili novac da nas odvede do hotela, a on je odgovorio da ne želi novac i da će to da učini besplatno. Pošli smo za njim i kroz neke uličice stigli do solidnog hotela, po ceni smeštaja za apartman 20 evra. Čovek nas je extra dočekao i rekao nam da motore možemo bez brige ostaviti u dvorištu hotela i da će on to pratiti preko kamera koje su svuda instalirane. Da li da verujemo?! Ma koga je briga kad smo večerali , istuširali se , popili Tirana pivo zaspali smo kao zaklani.

Sutradan, Vlasnik Jakob Ceka nas je pozvao na doručak o njegovom trošku i na kafu, razmenili smo utiske i pričali o svemu ,čak i o vremenu Envera Hodže i druga Tita......

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Pre polaska dogovorili smo se da se malo okupamo u Albanskom moru i da obidjemo grad.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Iz Drača polazimo put Skadra, rešili smo da uđemo u Crnu goru na najkraćem delu putaod Drača do Podgorice. Putevi su u izgradnji, a vrućina na maksimumu, iako sam bio u majci i tankim pantalonama, bukvalno sam bio mokar, uostalom kao i svi ostali.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Idem za koji dan u Al pa me interesuje put od Vlore preko Draca do Skadra.

Imas na slikama deo tog puta, uglavnom je put koji je u izgradnji, stari deo puta je loš i u prekidima. Mi smo išli od granice Grčke sa Albanijom planinskim delom pa smo na nekih 50 km sa starog puta skrenuli na taj novi koji je još u izgradnji. Na mojoj navigaciji nije ucrtan iako je mapa 2011 godine. U principu koristi ljude na pumpi ili sa strane koji prodaju kraj puta, oni mogu da ti bliže objasne. Mada ćeš naići i na one koji neće hteti ništa da kažu.....

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Kad smo došli do granice i prešli je nekako nam je svima bilo lakše...... ubrzo posle osveženja krenuli smo ka Podgorici i kanjonu Lijeva reka koji je kao alternativan pravac kanjonu Morače. Put je jedinstven za vožnju enduro motora i Silvana ga je poredila sa transalpinom u Rumuniji.( može joj se jer je tamo bila ) Verujem da mnogi uopšte ne znaju za taj put a kad bi ga vozili bili bi oduševljeni.

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Po izlasku iz kanjona Lijeva reka uputili smo se ka Andrijevici i Prijepolju, a zatim ka Zlatiboru, gde smo hteli da jedemo kiselo mleko i pogače kod "Zorine Krčme". A uz put pre granice sa Srbijom pored Morače s smo sedeli u jednom lepom restoranu, žao mi je ne mogu da se setim imena...umor je kriv..

[Dallape 220 Napisano Avgust 19, 2012]

Na kraju ovog putopisa, želim da pomenem i zahvalim se na naporu i podršci naših supruga koje su izdržale put, koji je po kilometar satu na Marjanovom motoru bio dugačak 2100 km. Put koji je pratila ekstremno velika temperatura po merenju i do 45 stepeni u hladu, put koji je većim delom bio nepoznat ali sve avanture su takve i ne mogu svi biti bajkeri...... ;D

 

Po doolasku u Kragujevac,oko 02,00 h ujutru, svi smo bili nasmejani, ispred diskonta u Stanovu popili smo po pivo i otišli svojim kućama. Ja sam sledećeg dana odputovao sa porodicom u Hrvatsku, Zadar, a Marjan za dva dana takodje sa porodicom u Pariz. Naravno automobilom .......to je zbog dece, inače bi opet mopedom.... :moto3:

[Toreador 503 Napisano Avgust 19, 2012]

Lepa tura svaka cast,posebno Zejtinlik i deda Djordje.