Miris zguzvanog celika ili miris ljubavi?

Saler · April 15, 2012

Znam dosta slučajeva gde je nezgoda sa motorom zbližila ljude.Jedan drugar je pao sa motora.Pošto je on bio kriv i nigde nikog mi sklonimo motor i odvezemo ga kući a sestra našeg poznanika je medicinska sestra i ona ga je lečila i previjala.Epilog svega je da su sada u braku i zajedno idu na skupove.MOTOR :moto3: JE SVEMOGUĆ !

Pozdrav i želim ti sve najlepše sa tom devojkom.

SALE_CA · April 17, 2012

Pa dobro na kraju se sve super zavrsilo dobio si pare za nove maske i viljuske i kasike,a usput si nasao i novu devojkupessmaa...Sve najbolje

Stefan3595 · April 23, 2012

Posto vidim da vam se svidela moja prva prica, a posto sam malo bio zauzet evo druga prica koju sam obecao. Da ne bih pravio novu temu za ovu novu pricu, rekoh da je napisem ovde u nastavku.

Ovaj dogadjaj se desio avgusta mesca prosle godine, datuma se ne secam, ali mogu zasigurno reci da je bila subota. Bilo je negde oko 10 sati , a iznad grada se nadvijao tezak vreo vazduh, cekao nas je jos jedan vreo letnji dan. Od kako sam ustao imao sam jedan osecaj "deja vu", tu malu smicalu koju nam nas mozag priredjuje kako bi nas sputavao u nase obaveze ili prosto zeli da nas upozorio na neku opasnost. Odlucio sam se da malo provozam po gradu na mom dvotockasu.

Kada sam seo na njemu, preplavio me osecaj vreline od uzarene presvlake koja je stojala celo jutro na suncu, osecaj je bio veoma nelagodan. Okrenuo sam kontakt i upalio masinu. Cim sam krenuo osetio sam onaj osecaj kada vreo asfalt deluje na gume. Tesko je opisati ga , istovremeno je se odavao osecaj da se gume lepe za asfalt ali u isto vreme kao da lagano klizu kao po tankom ledu.

Skrenuo sam iz moje ulice i uputio se ka Niskoj ulici, za cudo ulica je bila prazna. Subotom je skoro bilo neizvodljivo probiti se kroz guzvu automobila, biciklista i pesaka koji su krenuli na pijacu. Propustio sam jedini auto koji je isao tom ulicom i krenuo za njim. Automobil se kretao veoma brzo, pa sam mogao da otvorim pun gas skoro celom duzinom pravca koji prolazi pored Suve Reke.

Uskoro smo stigli do dobro poznatog supermarketa "Spin", gde je uvek bilo guzva, bilo na trotoaru, bilo na kolovozu. Uzroci tome su bili su raznorazni, od lose parkiranih vozila musterija, koja su se nalazila pola na putu pola na trotoaru, brojnih bicikla koji su tu bili privezani ili sakupljaci kartona koji su marljivo skupljali tu sirovinu kako bi je posle preprodavali na otpad.

Kada smo dosli do raskrsnice koja se nalazi tacno ispred marketa, desilo se ono sto nije trebalo. Iz sporedne ulice je izleteo jedan taksista i oduzeo prednost vozilu koje se nalazilo ispred mene. Vozac automobila, mislim da se radilo o nekom Golfovom karavanu iz devedesetih, je naglo poceo da koci. Od iznenadne sile prouzrokovane kocenjem, gume su zacvilele i ostavile dva paralelna traga. U istom trenutku sam stisao kocnice, ali sam odmah uvideo da nemam dovoljno mesta da se bezbedno zaustavim. Golf se poceo zaokretati polako na levo, da li je to vozac isprobao da izbegne sudar ili je samo izgubio kontrolu na vozilo ne bih mogao reci.

Usledio je strahovit udar, oba vozila su pocela da se uvijaju od sile, a preteci crni dim je zaklonio mesto gde su se oba vozila dodirnula. U strahu sam shvatio da sam isprobao da zaobidjem te dve olupine sa desne strane, ali u tome me sprecio zadnji kraj Golfa koji se nakon udara zaokrenuo i totalno zablokirao tanak prolaz izmedju olupina i parkiranih automobila. Naglo sam skrenuo u ulicu odakle je dosao taksista. Usmerio sam se pravo na trotoaru koju nalazio pored parkiranih automobila, pun slucajnih prolaznika koji su se zagledali u olupine koje su se i dalje kretale i uvijale. Pritisnu sam dugme trube kako bih im skrenuo paznju na mene kako pomahitalo jurim ka njih. Nijedan zvuk se nije odao iz sirene, zatim se oglasi jeda mali tuzan zvuk koji je zatim prerasao u pretece zavijanje koje je svima privukao paznju.

Prednji tocak je naglo udario o ivici, a motor je isprobao da me izbaci sa sedla kao neki pobesneli konj. Iz prednjeg diska se oglasavalo metalno cvilenje, dok mi je zadnja guma proklizavala od silnog kocenja. Kada sam se konacno zaustavio, prsti su mi bili zgrceni oko kocnice a sirena je i dalje urlala. Polako sam spustio nogaru i nalsonio motor. U vazduhu se osecao miris motornog ulja, paljevine i hladnog znoja koji me oblio. Noge su mi klecale ali mi se osecaj polako vracao u njih, napravio sam par koraka ka dveju olupina gde se vec bilo okupilo nekolko coveka i jedan policajac. Ubrzo su masa ljudi okupila oko ove strahovite scene.

Poceo sam da gledam ima li kakvih ostecenja na motoru ali hvala bogu nije ih bilo, zapazio sam nekolko prolaznika kako gledaju pravo u mene i jednu zenu kako nesto prica i uperila prst u mene. Uporno je gledala u mene kao da me je osudjivala, sve dok zvizduk policajske zvizdalice nije ponovo privukao paznju. Ubrzo su pristigla kola hitne pomoci kako bi ukazala pomoc na lako povredjene vozace.

Mogu samo reci da se sve odigralo veoma munjevito, i da nisam nesvesno reagovao, posledice bih sigurno bile znatno teze. Sto bi se reklo "Poneki put treba verovati instinktu".