Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan NE VOLIM JANUAR... ...ni bele zimske vragove... Ne volim februar a ni decembar. Ne... vo... lem! Članovi ovog foruma dobro znaju o čemu govorim. Ipak, da ne bih ovogodišnji letopis započeo kao nekakav namćor, moram da priznam - zima ima svoju čaroliju, čak i za bajkere. Tada naši ljubimci sanjaju svoje zimske snove a mi sanjamo naše. Da, nema onih intenzivnih emocija, nedostaje nam miris šume, adrenalin u krvi, vetar u kosi ali upravo to nas upućuje da se više okrenemo ka sebi i svojim unutrašnjim preživljavanjima. Što je temperatura niža, to naša sećanja i slike onoga šta smo doživeli postaju intenzivniji. Tokom dugih zimskih večeri idealna kombinacija je dobro društvo, čaša crnog vina i razgledanje fotografija sa putovanja, prepričavanje dogadjaje, gledanje filmove iz kokpita, čitanje putopisa... Pretpostavljam da je tako i kod vas. Meni u tim trenutcima u stomaku zaigra leptirić. Nekako unutrašnje, imam utisak da i tada vozim. Zima je često predstavljala inspiraciju za pesnike. Čak i nama, običnim smrtnicima, to godišnje doba probudi potrebu da sve lepe spomene prenesemo "na hartiju". 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan BUDJENJE RANOG PROLEĆA Kako početkom zime preovladjuju seta i misli o prošlim dogadjajima, tako se sa približavanjem toplijih dana sve češće pojavljuju iščekivanje i nestrpljivost. Kad će to proleće? Kod mene je taj osećaj ove zime bilo dvostruko jači nego obično. Oni koji su čitali moje putopise, znaju da sam 2010-tu završio sa dva predivna primerka u garaži. Zbog toga mi je, tokom beskrajno dugih dana moto apstinencije, povremeno kroz glavu proletala slatka dilema - šta ću voziti prvog dana nove sezone? Da li ću prvo osedlati Intrudera? Zamišljao sam sebe kako ulazim u garažu, okrećem ključ i 1800 kubika u dva cilindra počinju da režu vazduh onim fenomenalnim, moćnim zvukom… Ubacujem u brzinu, odvrćem naglo gas, alarmi na automobilima se pale a meni osmeh ostaje deset metara iza. Ah… slatki zimski snovi… Osim što je Intruder poklon od Tanje i samim tim ima jedinstveno mesto u mom srcu, na njemu sam napravio svoja prva putovanja, upoznao mnogo dobrih ljudi, osetio mirise borove šume… Na Intruderu sam ušao u bajkerski svet i zahvaljujući njemu sam rešio da tu i ostanem. Obožavam ovaj motor. Sa druge strane je BMW R1200GS Adventure. Prvi utisci su bili dobri ali još nismo imali prilike da se upoznamo. Prethodne sezone sam samo uspeo da ga razradim do prvog servisa na 1000 kilometara i onda je pao sneg. 2011-ta je trebalo da bude njegova godina. Planirao sam nekoliko relativno dužih tura koje su uključivale i silazak sa asfalta. Za to je, kažu, GS i napravljen. Imaću priliku da proverim da li su sve legende oko ovog motora samo prazne priče; da li su hvalospevi samo pokušaj da se opravda zajeb davanja gomile novca za ništa ili taj motor zaista poseduje ono “nešto”. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Kada učenik osnovne škole treba da prepriča neki doživljaj, obično počinje ovako: Osvanuo je divan sunčan dan. Tako počinjem i ja. Gradske ulice su najzad bez snega. Život me je naučio da je strpljenje veoma korisna stvar jer, kada se na kraju želja ostvari, emocije budu mnogo intenzivnije. Uraaaaa… danas krećemo! Dan je 12. mart 2011. Otvaram svoju četvrtu moto sezonu. Otvaram garažu i gledam dva lepotana, Intruder i GS. “Prokleta mogućnost izbora,” rekao je Džoni Štulić nekada davno (do duše, u drugom kontekstu). Kada je on to napisao (1982), imao sam 19 godina i nisam mogao ni da sanjam da ću ikada u životu imati ovakvu “mogućnost izbora”. Sećate se priče o Buridanovom magarcu? Neodlučna životinja nije mogla da izabere izmedju dva plasta sena i umrla je od gladi. Da ne bih ulazio u nepotrebnu moralnu dilemu tipa Sofijin izbor, rešim da budem potpuno nepristrasan. Koji motor prvi upali njega ću da vozim. Neka bolji (akumulator) pobedi. To je bilo dosta tehnokratsko rešenje lišeno emocija ali zato - fer. Uslovi za takmičanje su bili skoro jednaki. Oba motora su istog dana oprana, ostavljena u garaži i na oba je upaljen alarm. Tri meseca ih nisam pipnuo. Akumulator na Intruderu jeste bio dve godine stariji ali je prošle godine motor upalio iz prve. I šta mislite, ko je postao heroj dana? Svojevremeno sam isto pitanje postavio na forumu ali je tema kasnije bila obrisana zbog neke svadje. Niko, apsolutno niko (uključujući i fenove BMW-a) nije založio na GS-a. Epic fail. BMW je upalio kao da sam ga juče ugasio a Suzuki je ostao nem. Počinje godina boksera. 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Tog dana plan je bio da se sretnem sa još nekoliko kolega bajkera. Kada sam shvatio da ću voziti GS-a, odbio sam njihov predlog da se vozam nekakvim “banalnim“ asfaltnim putevima. Ja ipak vozim enduro, jel'te. Idem ja na Vitošu (planina iznad Sofije na kojoj često do maja traje skijaška sezona). Čim sam izašao iz grada i počeo da se penjem, suv put je lagano postao prošaran vlažnim flekama, pa mokar, pa sneg sa strane, pa bljuzga na putu, pa sneg na putu, pa... led. Kada sam prvi put malo neopreznije dodao gas i kada je zadnja guma počela da šara levo-desno, us**o sam se ko grlica. Popališe se nekakvi sistemi za stabilizaciju motora i tako ostadoh na nogama. Stojim tako i mislim: ovaj motor ima gomilu različitih režima za vožnju. Sigurno ima nešto i za ovakve uslove puta... ali kako se to uključuje? Koje dugme treba da stisnem... Treba li da ga držim stisnuto... da li motor treba da je upaljen ili ugašen... da li treba da je u brzini ili ne... Setim se one stare narodne poslovice: kada ništa ne pomaže, pročitaj user manual ali džabe – nisam ga poneo. Dalje nećeš moći. Rešim ja da napravim nekoliko fotografija i nalevo-krug. “Alo društvo... gde ste? Ja napravio turu po Vitoši pa, reko, da vam se pridružim na tim vašim suvim, “banalnim”, asfaltnim putevima…” Brzinom ranjenog puža, spuštam se niz Vitošu. Isto veče sam postavio jednu fotografiju na Facebooku i dobio dosta like-ova. Svi su bili oduševljeni motorom ali i mojom veštinom da vozim po zaledjenom putu. Šta ti je marketing, a? Da sam se još setio da uključim grejače ručica, gde bi mi bio kraj. 2 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan ANOTHER TRIP(S) IN THE WALL Od dana kada sam otvorio sezonu, pa tokom celog proleća, nisam silazio sa motora. Osim odlaska na posao i vikend vožnji, bajkersko vreme sam ispunio i sa nekoliko zanimljivih doživljaja. Krajem marta sam prisustvovao oficijalnom Otvaranju moto sezone 2011 u Bugarskoj. O ovome neću da pišem iz dva razloga. Prvo, već sam pisao o tome i ne želim da budem dosadan; i drugo, nadam se da ću ove godine pisati o Otvaranju moto sezone 2012 u SRBIJI. Samo par sličica za inspiraciju. U aprilu sam išao na koncert Roger Waters-a u Zagreb. (detalje vidi ovde) U maju sam pohadjao prvi nivo California Superbike School. (detalje vidi ovde) Malo li je za tri meseca? 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan PRVA BRAZDA Da bismo razbili maler sa prošlogodišnjeg kampovanja, kada smo zbog pojave vuka zbrisali glavom bez obzira (detalje vidi ovde), ove godine smo rešili da kampujemo na potpuno istom mestu - divlji kamp Govedarci ili kako ga Arsa zove, Beef-arci). Prethodnog septembra je padala kiša a ni juni 2011-te nije bio ništa bolji. Vreme je bilo promenljivo: malo sunca, malo kiše. Arsa i ja smo išli motorima a Dora, Tanja, naš sin Luka i dva ljubimca (Denis i Gžeri) kolima. Krenuli smo u petak kasno popodne. Za ovaj put dobro smo se pripremili - kompletna kamp oprema, veliki pazar u supermarketu i pola kubika narezanih drva, spakovanih u Tanjinog RAV-a (sorry). Kada smo krenuli, počelo je da se smračuje a kada smo stigli već je pao mrak. Iako smo izašli sa puta, Garmin nas je nepogrešivo doveo na željeno mesto. Nigde žive duše - opet smo sami u sred šume. U trenutku kada smo stigli i počeli da raspakujemo stvari, ljusnula je kiša. Bez problema smo zapalili vatru (litar nekakvog ulja za potpalu i gori ko ludo). Postavili smo šatore, montirali tentu, jeli suvu hranu i otišli na spavanje. Osvanuo je divan sunčan dan. Ali zaista… divan sunčan dan. Ovakvu vrstu kampovanja volim jer si ceo dan zauzet poslovima koji su usmeren samo ka zadovoljavanju osnovnih životnih potreba: hrana, voda, krov nad glavom. 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Da bi se ovo pisanije uvrstilo u moto putopis, moram da napomenem da smo ipak vozili motore. Arsa i ja rešimo da “skoknemo do najbližeg sela po svež hleb”. Posle noćašnje kiše, oko nas su osvanuli samo vlažna trava i blatnjavi putevi. He, he, he… idealna prilika da probam enduro karakteristike GS-a… ali…uhhh… kako se ono uključuje off-road mod? Koje dugme treba da stisnem... Treba li da ga držim natisnuto... da li motor treba da je upaljen ili ugašen... da li treba da je u brzini ili ne... Kad se vratim kući, pogledaću user manual. Ipak, rešim da probam i hrabro krenem u svoju prvu off-road vožnju. Šta da kažem... prvih sedamnaest metara je bilo OK. Posle je krenulo kao po ledu. Prelazim uzbrdice, potočiće i kamenje ali na mokroj travi i u blatu, kako jače dam gas, zadnjica motora ode na stranu. Turing gume pune lepljivog blata - šare se ne vide. Obaram motor onako kako sam učio u CSS-u ali ne pomaže. Kanda se nisam dobro pripremio za svoje prvo oranje. Gume nisu odgovarajuće, motor je u modu za krstarenje a šta je najgore, ja ni teorijski ne znam kako se vozi off-road. Kojom se koči, prednjom ili zadnjom, kako se dozira gas, kakao se menja položaj tela, u kojoj se brzini vozi...? Nikavu ideju nemam. Za Arsu i njegovog Versysa, kao i obično, nema nikakvih problema - prolaze svuda. Kada ga pitam kako, on kaže: nemam pojma, prosto vozim. Miško je genije za vožnju. Kada sam šesti put jedva uspeo da održim ravnotežu, shvatim da od ovog nema 'leba i da je bolje da ga potražimo (hleb) u obližnjem seocetu. Oranje po okolini ostavljam za drugi put. Podvijenog repa, zaobilazim sve prepreke i vozim najravnijim i najsuvljim delom puta sve do asfalta. Kroz glavu mi prolaze heroji BJB enduro vožnji: Hitman, Kepo, Busman, Popsi... Daleko je sunce. Jedino što sam sigurno znao za enduro vožnju je da vozači uglavnom stoje uspravno kada prelaze prepreke. U marketinške svrhe, dok smo se po ravnom vraćali u kamp, popnem se na nogare. Tanja oduševljena: "Kako samo moj muž dobro vozi." "Jes darling." Možda je trebalo, zbog vizualnog efekta, da naprskam motor i sebe sa malo blata, ali kasno... a i ko će to posle da pere. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Ostatak dana proveli smo tipično kamperski. Motore više nismo dirali, samo smo ih slikali. Da ne bi sve bilo tako idilično, mali incident se desio oko deset uveče. Opušteno ćaskamo, pijuckamo vino i glockamo poslednja rebarca sa roštilja. Luka je već otišao da spava. Samo šum reke i pucketanje vatre ispunjavaju prostor oko nas... Kakva uživancija. Oko nas kilometrima nema nikog. Tako bar mi mislimo. Odjednom, totalno neočekivano, ni iz čega, iskoči nekakav crnpurast lik... WTF... i oduzme nas od života. Čovek izronio iz mraka i počeo da govori na nekom čudnom bugarskom dijalektu. Shvatamo da je ovčar koji je video vatru pa je došao da osmotri šta se dešava. Nisam mogao da odolim a da ne slikam Tanju i Arsu dok pokušavaju da razumeju o čemu ovaj priča. Kako se pojavio tako je i otišao. Nemamo pojma koliko je dugo bio tu i posmatrao nas pre nego što je prišao. Čak ni dva psa nisu osetila njegovo prisustvo. Par dana kasnije jednu od fotografija sam posvetlio i ... Ubrzo je došlo vreme za spavanje. Sa lakim osećanjem nelagodnosti da nismo sami u šumi, krećemo ka šatorima. Ko sekirče, ko nož pod jastuk... Nikad se ne zna - toliko filmova smo gledali. Noć je protekla mirno ako isključimo tri ustajanja zbog laveža naših četvoronožnih čuvara prijatelja. Izgleda da su i oni ozbiljno shvatili situaciju. Sledećeg jutra, popili smo kaficu, doručkovali i napravili još nekoliko fotografija. Usledilo je pakovanje stvari (najlošiti deo kampovanja) i pravac Sofija. To je bilo to – divlje kampovanje uz off-road vožnju (u pokušaju). Dobro zvuči, zar ne? Check. Informacija za čitaoce: Imam jos dosta lepih fotografija ali nisam lud da ih postavim. Može Lalajku da se svidi pa da reši ponovo da povede 700 bajkera u Bugarsku. (čitajte deo koji malo kasnije sledi. Mislim... strašno...) 1 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan DRUŽINA SKOPSKO PIJEŠE NA OHRIDSKITE IZVORI Naj*** moto dogadjaj sezone - Velika tura po jezerima Bugarske, za mene je počela par dana ranije, putovanjem u Ohrid. Povod je bila OhrIdea 2011. To je tradicionalno, šesto, okupljanje kreativaca agencije New Moment iz svih zemalja bivše YU + Bugarska i Albanija. Pošto ovo ne mogu da propustim, trebalo je da prilagodim plan i da se BJB grupi pridružim dva dana kasnije. Zbog velikog broja učesnika iz agencije Sofija (62) iznajmili smo autobus za put do Ohrida. Ja obično putujem sa svojim ljudima ali sam ovaj put morao da napravim veliku žrtvu - krenuo sam motorom. Trebalo je u povratku iz Ohrida direktno da idem do Rilskog manastira. Da bi mi ublažio patnju vožnje motorom, pridružio mi se Marčev na svom Banditu 1250. Tokom ovog putovanja, nisam pravio mnogo fotografija (ipak je to službeni put a ne zezanje). Iskreno rečeno, nije se ni dešavalo nešto preterano uzbudljivo. Na odlasku u Ohrid, skupilo se još nekoliko bajkera iz regiona, … vozili smo po neverovatnoj oluji (slika iz autobusa… lako je njima),… šalabrcnuli smo po nešto dijetalno i… … i to je to. Ipak, sa ovog puta sam se vratio sa jednim perfektnim suvenirom. Sliku svoju ljubim… Fotografiju je napravio dizajner Sofronije u trenutku kada smo kod Kjustendila sustigli autobus. Ovako od tada izgleda desktop na mom računaru. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Što se tiče službenog dela ovog putovanja, dva dana smo se ubili od posla … … gradili team spirit… … širili bratstvo i jedinstvo… … alkohol je bio zabranjen (službeni put, znate kako je)… … i osim kratke ture do Prespanskog jezera, skoro da nismo vozili motore. Jednom rečju, savršene kondicione pripreme za turu po jezerima. 1 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Creative biker 1453 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 880 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1200 GS ADV LC Prijavi odgovor kao problematičan Prvi putopis koji sam procitao kad sam pristupio forumu bio je tvoj Pundravac tako da me sunce ozarilo kad sam video da si ponovo uzeo "pero" u ruke! :Mina: Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Došao je i taj dan – odlazak na susret sa BJB družinom. Putovanje od Ohrida ka Rilskom manastiru je trebalo da bude rutinsko. Šta može da se desi kada dva opasna bajkera u punoj ratnoj opremi krenu na put? Ništa… osim male greške na Garmin kartama u oba Zumo uredjaja (poslednji update). Kamera je zabeležila trenutak kada je Marčev shvatio da nešto nije u redu. Ja nisam ništa primetio, slušam muziku i uživam u laganoj vožnji. Umesto da nas preko Štipa uputi ka graničnom prelazu Delčevo odakle ima 75 kilometara do manastira, GPS nas je uputio na Đevđeliju i preko Grčke u Bugarsku. Sve u svemu, oko 100 km okolo. Kao višegodišnji zadovoljni korisnici Garmina, nijedan od nas dvojice se nije setio da pogleda celu rutu. Prosto, vozi konja gde ti Garmin kaže. Šta se u stvari desilo? Granični prelaz Delčevo uopšte nije unesen u karti kao mesto gde se može preći iz Makedonije u Bugarsku tako da nam je uredjaj pronašao drugi najbliži prelaz. Garmin jeste omanuo u navigaciji ali sam zato, preko njega, ostatak puta mogao da uživam u dobroj muzici i da bezuspešno zovem Lalajka telefonom. Čudo je ta moderna tehnologija. U strahu da ne zakasnimo na sastanak sa grupom, ostatak puta smo prevezli dosta bržim tempom. Marčev je mudar i iskusan čovek. Na odvajanju za Rilu pozdravi se samnom i otpraši za Sofiju. “Ne pada mi na pamet da idem na bajkersko kampovanje. Uostalom, videćeš.” 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan MALA MALA MALA… GRUPA BAJKERA Bugarska 2011 – Istinita o ovom nemilom dogadjaju Drag mi je Lalajko ali mi je istina draža, rekao je Aristotel. Čitam njegov putopis Bugarska 2011 i ne mogu da verujem. Sve je kao bilo super, ležerno, romantično. Lepa priroda, dobri ljudi, ukusna hrana… Ma daaajjjj… Nisam više mogao da izdržim i da gledam kako naivnim forumašima teku ljige i kako se nerviraju jer nisu išli sa nama. Drugovi forumaši, ne nasedajte na provokaciju. Ne verujte u dobro upakovanu priču jer možete proći kao ja. A kako sam se ja samo zaj***o… Ko me je terao da u putopisu postavim nekoliko slika sa jezera? Niko, samo moja luda glava. To ti kao ono, zezneš se pa kažeš kako ti je super u gradu a rodbina navali i počne da ti se uvaljuje u gajbu. E, upravo to se desilo. Umesto da se na miru vozikam sa svojim drugom Arsom, trebalo je u sred leta, pet dana da se bakćem sa gomilom srpsko-slovenačkih bajkera. Što je najgore i što ne mogu sebi da oprostim, to je da sam se sam ponudio da pomognem oko organizacije ove najezde varvara. Koliko god da su bebisiterke dobro plaćene za težak posao kojim se bave, sve je to ništa u poredjenju sa ovim. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan “Pripreme“ Oće ide – neće ide. Oće šator – neće šator. Oće Borsko jezero – neće Borsko jezero. Oće piški – neće piški. Pripreme za invaziju Bugarske su bile katastrofalne. Lalajko sve kao organizuje a od organizacije - ništa. Prvo postavi naslov teme: Jezera Bugarske – Tri dana uživanja. Ja mislim: Ajde, preživeću. A šta radi drug Lalajko? Ništa, sedi u svom uredničkom kabinetu udobno uvajlen u fotelju i samo menja naslov. Kad je stiglo do Šest dana uživanja, vidim ja - neće to na dobro. Ja mu lepo kažem, daj da vidimo koliko će ljudi ići... da počnemo sa zapisivanjem... a on - ma ima vremena i hop, doda još jedan dan (uživanja). Lepo je kazao Rne: “Ja sam mislio da je ovaj Lalajko neki ozbiljan čovek kad on... isti ko mi. “ Da će biti problema sa ishranom ove armije, trebalo je da shvatim još dok sam sakupljao brojeve majica. Hvala Bogu da je bilo i nekoliko ženskih učesnika, inače bi sve majice bile XXXL. To što niko nije bio visok dva metra, govori samo za sebe. Tačno 17 minuta pre polaska se znalo koliki je broj izletnika. Maršrutu su kao dobro isplanirali i uneli u svoje sofisticirane GPS uredjaje (Krokodile i slično) pa su se opet gubili na svakoj raskrsnici – kao da voze po Japanu a ne po Bugarskoj. 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Susret Kao što ste već pročitali, ja se polomih da iz Ohrida stignem u Kamp Zodiak kod Rilskog manastira u ugovoreno vreme. Njih, naravno, nema nigde. Telefon niko ne diže. U skladu sa EU standardima, na vreme su došli samo Arsa i Niki. Arsu već znate iz mojih prethodnih pisanija. Niki je šofer u mojoj agenciji koji je na pitanje šta radi početkom jula dao pogrešan odgovor: "Ništa." Odmah sam ga proglasio za dobrovoljca sa zadatkom da pomaže oko logistike ovog putovanja. Umesto ofiskog pikapa, koji je bio zauzet zbog nekakve promocije, Niki je vozio Tanjinog RAV-a (sorry). Samo da napomenem, Niki na početku ove avanture nije znao srpski ali je do kraja ovladao najvažnijim terminima, inače slikovitog srpskog jezika – idi bre u p... m... i slično. Pijemo mi tako sedamnaesto pivo a od BJB ekipe ni traga ni glasa. U neko doba stiže Neša (Rne). Već je počelo da se smračuje kad evo i njih, srećni i nasmejani. “Dobrodošli dragi prijatelji, pa gde ste do sada?“ “Mi se malo izgubili.“ “Ma nije valjda... “ A tek da vidite taj kamprski duh. Ja im pokažem gde je mesto za šatore a oni svi: “A jel ima mesta u ovim bungalovima?“ E sad, jeste da je bilo negde oko osam stepeni i da je padala kiša ali... Jesmo kamperi ili smo... kamperi? Jednu noć su spavali u šatorima i već im dosta. Dobro je, ima mesta u bungalovima ako se malo stisnemo. Svi srećni ko deca. Večeramo, naredjamo se ko sardine po kućicama i spavanjac. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Prvi dan zajedničkog putovanja Osvanuo je divan sunčan dan. Na moje iznenadjenje, svi su ustali na vreme, doručkovali i spakovali stvari. Nije mi samo bilo jasno kako su uspeli da stignu dovde kada odjednom svi imaju višak prtljaga. “Jel može ovo da stane u Rava, nemam mesta na motoru?“ Trpa Niki, trpa, trpa... Jadna kola, polegla do auspuha. Ni prozor ne može da se otvoriti. (Sorry Tanja) Pravimo zajednićku fotografiju za uspomenu. Drama može da počne. Prvi cilj za danas je bio Manastir Rila. Već dugo živim u Bugarskoj ali je i meni bio prvi put da posetim ovo mesto. Ako manastir treba opisati samo jednom rečju, to je reč spokojstvo. Punim baterije, toliko će mi upravo spokojstvo nedostajati sledećih nekoliko dana. Čak ni naša draga grupa nije bila u stanju da poremeti vekovnu ravnotežu vere, prirode i ljudi. 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Nastavljamo prema Banskom. Jadan konj. Kada je prošlo petnaestak motora oduzeo se od života. Srećom, niko nije postradao (ni konj). Bansko je poznat zimski centar u kome tokom cele godine ima dosta gostiju. Od svih letnjih atrakcija, isključili smo neodgovarajuće sadržaje (šetnje, planinarenje, golf, spa, paraglajding, teretane...) i fokusirali smo se na suštinu. KLOPAAAAAAA... Jesam li spomenio da se i u ovom velegradu deo ekipe izgubio? Elem, udjemo motorima u stari deo grada, napravimo par krugova uskim kaldrmisanim uličicama (taman toliko da od vibracija pootpada par fasada) i smestimo se u restoranu na centralnom trgu. Klopa je bila... Vlasnik restorana nas je provalio čim smo se pojavili na vratima pa je kelnerima dao precizne instrukcije kako da naplate račune. Shvatimo mi da nema zezanja... i sve platimo kako je red. Čak bakšiš ostavimo. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Predstoji nam finalna destinacija za danas – jezero Goljam Beglik. Uslovi za vožnju motora su bili idealni – sunčano vreme, ne preterano toplo, predivni predeli... Pored Rimskog mosta koji je bio dosta komentarisan za vreme priprema, stanemo i pravimo par fotografija. Od svih koji su se busali u tastaturu kako će ga bez problema preći, jedino se Arsa osmelio da to uradi motorom. Ostali samo slikaju i poziraju. Vožnja dalje je bila sjajna. Loš uticaj društva se odrazio i na mene. Predvodeći grupu, izgubim se u milionskom gradu koji se zove Dospat. Srećom tu naletimo (prvi i jedini put) na organe. Oni nas upute do istoimenog jezera, gde napravimo malu foto sesiju i produžimo dalje. 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Sve je bilo idealno... ... dok nismo stigli do Široke Poljane. Sa desne strane jezero a pred nama ogromne rupe uokvirene parčićima asfalta. To je takozvani put. Polako počinje da se smrkava a pred nama je još desetak kilometara. Da ne bude da samo nešto kritikujem, moram da pohvalim Borisa (Jama) i Bucu (Buca). Većina učesnika je vozila nešto što liči na enduro motor a njih dvojica Harley Davidson i Yamahu Dragstar. Kako im je bilo da voze po ovom užasu, nisam se usudio da pitam. Znam samo da je Borisu dan ranije otpao auspuh na mnogo boljem putu. Navikao Harley na Slovenačke drumove, pa to ti je. Da bismo dobili na vremenu i da ne bismo po mraku tražili mesto za kampovanje, podelimo se u dve grupe. Izvidnica krene bržim tempom da nadje odgovarajuće mesto. Druga grupa lagano nastavi slalom sa nadom da neće slomiti motor na nekoj od rupa made in EU. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Imali smo mnogo sreće. Kada se sa ovog “asfalta“ skrene na sporedni put oko jezera Goljam Beglik, posle par stotina metara se predje preko nekog kamenja i granja (nije preterano teško) i izlazi se pravo na jezero. To je naše mesto, idealno za kamp. Nešto kao poluostrvo, puno trave i drveća. Tu je i sva neophodna infrastruktura: WC (tip čučavac), ... sto sa dve klupe (tip drveni) ... i izvor (tip samo jedni te isti idu po vodu a ostali lenjstvuju). To je mesto na kome sam prošle godine kampovao, napravio fotografije i navuko sebi ovu bedu na vrat. Ovaj put, mesto je potpuno prazno a i da nije prazno, posle našeg dolaska, bilo bi prazno. Za dobro kampovanje važne su tri stvari u vezi šatora: lokacija, lokacija i lokacija. Arsa i ja, onako domaćinski, prvo zapljunemo najbolja mesta za sebe. Ja se vratim na glavni put da sačekam sporiju grupu i da ih usmerim ka kampu. 1 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Kada je i poslednji motor skrenuo na sporedni put, krenem i ja. U kampu već uveliko teče raspakivanje kada neko primeti da nam fali nekoliko motora. Znam šta ćete prvo pomisliti ali ne, nisu ukradeni - fale i njihovi vozači i suvozači. Ma da li je moguće, opet se neko izgubio. Očigledno, nisu videli izlazak ka kampu pa su produžili pravo. Pošto je bilo glupo da čekamo da naprave ceo krug oko jezera (cca 30km) trebalo je naći dobrovoljca da ih stigne i vrati. Progutam knedlu, uvučem stomak, iskoračim korak napred i glasno viknem: "JA." Srce hoće da iskoči iz grudi a ruka čvrsto steže user manual za GS-a. Sad ili nikad. Dakle, otvorim 69-tu stranicu i korak po korak setujem laki off-road mod. Dam gas i... aaaaiiii... fatamorgana... Nemam reči kojima bih opisao osećaj... Ovo mi je jedno od najzanimljivijih iskustava u vožnji motora do sada. Počinjem da razumem kolege koji vole da pobegnu sa asfalta. Još da sam se setio da skinem kofere i da isključim ABS, gde bi mi bio kraj. Put oko jezera je od nasutog kamena, izrezbaren je kolotrazima a na svakom koraku su lokve i blatnjave rupe. Iiiihhaaaaa... motor ide kao po asfaltu (skoro). Ponesen plemenitom zadatkom (krenuo sam da spašavam kolege), još više dodajem gas. Stojim na fuzasterima a kao da letim... Samo s vremena na vreme opsujem Amazone jer mi nisu dostavili kameru na vreme – ovaj film bih gledao cele zime. Stižem jednog po jednog i vraćam ih na pravi put. Kada sam ugledao poslednju grupu, nekako mi bi žao što se ova vožnja primakla kraju. 2 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan U svakom slučaju, već smo svi bili na broju. Oformljujemo logor i po mraku postavljamo šatore. Neki šatori su tako bili montirani da smo sledećeg jutra imali prilike da prisustvujemo izložbi postmoderne šatorske arhitekture – stil dekonstruktivizam. Uz pomoć Nikijevog bacača plamena palimo neku bedu od vatre, ... jedemo ko šta ima i malo posedimo. Gde su mladi tu je i zabava a gde su stariji tu je i kuntanje - ubrzo se razillazimo. Već je dosta kasno i svima se sklapaju očni kapci. Ležim tako u svom šatoru sa pogledom na jezero i kopka me osećaj krivice. Baš sam ispao kreten. Kao beskrupulozni doseljenik na Divljem Zapadu, iskoristio sam priliku što sam stigao prvi i svoj šator krajnje egocentrično postavio na centralno mesto. Sećam se filmova: jurnjava, tuča, pa ko prvi stigne i zabije zastavicu, njegova zemlja. Užas. Kazna za taj sebičluk je usledila veoma brzo. Ove godine punim 49. Bio sam u vojsci, spavao po kampovima, hostelima, kušet vagonima, noćio u lovačkim domovima,... Za svo to vreme sam imao prilike da čujem različite vrste hrkanja ali ovako nešto... i to stereo. Ispostavilo se da su dva najudarnija hrkača (neću pominjati imena) postavili šatore tačno sa leve i desne strane u visini moje glave. OMG... Bože dragi... Oh mon Dieu… Ovako nešto nikada nisam čuo. Sreća pa sam imao telefon sa slušalicama. U odnosu na ove užasne zvuke, muzika Apokaliptike je bila pravi melem za dušu i idealno sredstvo za uspavljivanje. Što reče Lalajko, barem smo bili sigurni od divljih životinja. Samo da neki medved ne popizdi i ne dodje da vidi ko mu to remeti san letnje noći. 1 16 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Prvi dan u kampu Jedan moj kolega iz Bugarske je rekao da je bajkerski turizam u stvari gastronomski turizam. Veoma mudro. Završetak svake ture, ma kakva ona bila, svodi se na neko prežderavanje. Ako se uzme u obzir da su Bugari skoro pa vegeterijanci u odnosu na EX YU populaciju, možete zamislite kako je to izgledalo kada se cela bajkerska srpsko-slovenačka ekipa našla na jednom mestu i nema nikakvog posla. Kao što pretpostavljate, sve lepote okoline, neistraženi delovi šuma, zelene poljane i kilometri poljskih puteva, poklekli su pred jednom strašću, bajkerskom strašću za hranom. Za doručak je ostalo po nešto iz zaliha, čisto da se stavi na zub - slanine, crni luk, beli luk, paštete, razne vrste salama, sirevi, kobasice, šunke, kačkavalj, paradajz, krastavci, ruska salata... Hleb smo nosili u RAV-u. Kako je krenulo, treba misliti na ručak. Kao domaćini, Arsa i ja sednemo na motore a Niki u kola pa pravac u najbliže selo (Batak) u kupovinu. Koji smo mi amateri... Natovarimo auto hlebom, pivom, vinom, povrćem i voćem. Procenimo da su po dva parčeta mesa po glavi dovoljni za pristojnu klopu. Kupimo i malo zamrznute ribe jer smo videli da od pecanja nema ništa. Kakva greška u proceni. Ovo mi je jedan od većih blamova u životu. Nije da se vadim ali već dugo ne živim u Srbiji i izgleda da sam zaboravili na kapacitete tamošnjeg stanovništva. Vratimo se u kamp i zateknemo sve cakum-pakum: postavljena tenta, donešena voda, žar spreman za roštilj, oprani sudovi... Vredni kamperi očekuju nagradu za svoj trud a mi se pojavljujemo sa nekih bednih 7-8 kila mesa. Neverovatnom brzinom sve se baci na roštilj... ...i iščezne za nekoliko milisekundi. Čak ni unikalne bombonjere, dostupne samo po seoskim prodavnicama, nisu mogle da podignu... raspoloženje. Ostadoše bajkeri gladni. Bruka. Lalajko, Aca i Fibra, koji su ipak rešili da napravi koji krug, najgore su prošli - za njih je spremljena smrznuta riba. Ostalo je i lubenice. Ko im je kriv što nisu došli na vreme na ručak nego su rešili da se na moto turi voze motorima. Srećom, nije bilo žrtava. Tu su bisage i koferi a u njima: slanine, crni luk, beli luk, paštete, razne vrste salama, sirevi, kobasice, šunke, kačkavalj, paradajz, krastavci, ruska salata... onda torte razne sorte i rezanci s makom. 2 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Ako isključimo glad, ostatak dana je protekao spokojno. Povremeno je padala kišica, ... ... pomalo je pirkao vetrić pa smo postavili zaklon za vatru, ... ... pecaroši su i dalje pokušavali da dopune slab ručak... ... a neki nisu više mogli da izdrše bez tuš kabine. Sve u svemu, idila. Jedina je poražavajuća bila činjenica da se tokom dana popilo dva puta više crnog vina nego piva. Bajkeri su čudna sorta. 1 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Furious Panda 7436 Napisano Februar 10, 2012 Zainteresovan, 823 postova Lokacija: Sofija, Bulgaria Motocikl: BMW R 1250 GSA, Honda ADV 350 Prijavi odgovor kao problematičan Drugi dan u kampu Svanuo je d***n s****n dan. Budim se, vadim slučalice iz ušiju, isključim Metallica-u i u akciju. Ovaj drugi dan je bio ispunjen, osim ugostiteljskim, i edukativnim sadržajem. No, da počnemo od važnijeg, ugostiteljskog. Poučena prethodnim promašajem u vezi količine hrane, Marija se samoorganizuje i na zboru radnih ljudi, sastavi spisak za današnju kupovinu. Da ne bismo ponovo napravili neki gaf, osim Arse i mene, u nabavku je krenula i radnička kontrola: Vuk (Zool) i Bojan (BMW). Do duše i Lalajko je išao sa nama ali je njegovo prisustvo bilo više protokolarno. Dok smo mi rmbačili, obilazili radnje, vukli kese, trpali stvari po koferima i tragali za plavim Kent-om, on se samo gubio, vitlao se sa nekakvim kučićima i slikao svaku ciglu uz put. Na kraju se definitivno izgubio. Pošto je Batak (kao što mu ime govori) ogroman grad, posle pola sata traganja, shvatimo da su šanse da ga nadjemo - nikakve. Rešimo da žrtvujemo Lalajka za dobrobit ostalih i sa zalihama hrane krenemo nazad u kamp. Kada je stigla hrana, radost obasja lica napaćenih bajkera. "Lele... zar će sve ovo danas da se pojede?" - Niki gleda i ne može da poveruje. Vredne ruke devojačke... Sada već pristojna količina mesa počinje veselo da cvtči na vatri. Kako se šta ispeče, tako završi u nečijem tanjiru. I tako u krug. Višečasovni ručak je brutalno prekinut... večerom. Gulaš! Hulk je skromno izjavio da zna da pravi gulaš. Ne da zna, nego je master of gulaš. Preuzeo je kotlić oko dva po podne a ostavio ga tek uveče. Skidam mu kapu za strpljenje i umešnost. Posle sedam sati krčkanja na laganoj vatri, jeo sam najbolji gulaš u životu. Dok ovo pišem, teče mi voda iz usta. Posle ove količine hrane, uveče smo osvetlili stazicu koja vodi ka WC-u, čisto da se ljudi ne sudaraju u mraku (a i da mogu da čitaju dok čekaju na red). 1 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
