Albanija za početnike + zapažanja sa zadnjeg sedišta

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

Iako ovog leta nisam očekivao da će mi se ukazati prilika za neku zanimljiviju vožnju, odlučio sam da iskoristim vrhunac sezone i napravim jedan krug. Naime, već par godina želim da posetim Albaniju pa sam na forumu potražio dodatne informacije i vrlo brzo isplanirao kompletnu rutu.

Osnovna ideja je bila da čitavu turu od oko 2.000 Km spakujem u najviše 4-5 dana i to na sledeći način:

Pošto podmladak skoro čitav juli provodi kod babe i strica u Nišu, prva etapa je planirana tako da se krene u popodnevnin časovima, veče provede sa porodicom i sledeći dan u celosti iskoristi za vožnju. Put nas vodi preko Vranja, Kumanova, Skoplja, Tetova, Kičeva do Ohridskog jezera. Za drugi dan je planiran ulazak u Albaniju i vožnja preko Korče i Djirokastera do obale tj. Sarande. Treći dan sam rezervisao za obilazak kompletnog albanskog primorja stim da se obavezno svrati i do Tirane. Tu noć bi proveli u Ulcinju ili Baru jer je za četvrti dan planirana najduža etapa. Ona bi trebala da ubuhvati Podgoricu i Nikšić, pa preko Durmotora do Žabljaka i onda preko Pljevalja do Prijepolja (manastir Mileševa) sve do Sjenice tj. meanda na Uvcu. Ukoliko stignemo prekasno za nastavak prema kući tu bi i prenoćili.

Što se tiče troškova, trebalo bi da nam za gorivo bude dovoljno 80-100 Eur, za noćenje 50-60 mada ćemo možda poneti kamp opremu. Sve zajedno, oko 250 Eur bi trebalo da bude dovoljno. Iako nam vize više nisu potrebne za svaki slučaj smo pripremili i nove pasoše.

 

 

Uglavnom, to je bio osnovni plan i moram priznati da u sam u nekim stvarima napravio krupne greške. Ipak, na kraju je sve ispalo mnogo bolje nego što smo očekivali a više o tome ... već za par dana ...

 

Zapažanja sa zadnjeg sedišta

 

Moja pozicija suvozača pruža malo drugačije viđenje ovog putovanja, pa imam želju da pojasnim neke detalje da bi stekli što kompletniji utisak.

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

1. dan 17/07/10 Polazak

 

 

Petak popodne, temperatura je još uvek preko 30⁰ pa nam se na žuri sa pakovanjem. I onako do Niša ima manje od 250 Km. Ipak, oko 5 konačno krećemo! Plan je da vozimo starim putem prema Mladenovcu i nastavimo preko Topole do Markovca. Ako nas u međuvremenu ne uhvati mrak, tu ćemo se priključiti na auto put i produžiti prema Nišu. Tako je bilo, prvo malo krivina do Avale, zatim još malo do Ralje i Mladenovca da bi se konačno u daljini pojavio Oplenac. To je značilo da se približavamo Topoli i da ćemo uskoro skrenuti na levo prema Markovcu. Posle nešto manje od dva sata lagane vožnje stižemo do Lapova i pravimo prvu pauzu na OMV-u.

 

 

 

 

Kafica, javljanje da uskoro stiižemo i po prvom mraku već ulazimo u Niš. Ovoga puta ne idemo kroz centar, već vozimo pravo prema Sofiji i koristimo novu petlju za istočni deo grada. Nije mnogo kraće ali se bar ne zadržavamo na semaforima. Ko poznaje Niš, zna gde je Durlan a to je naš današnji cilj.

 

Prvo moram da pomenem okolnosti pod kojima krećemo na put. Familiji ne prijavljujemo da idemo u Albaniju, već u Makedoniju na Ohrid i to na nekoliko dana. To im se čini prihvatljivo pa mnogo i ne zanovetaju. Jedino naš stariji sin zna da nam je pravi cilj Albanija a Ohrid samo usputna stanica. Sve vreme putovanja me prati osećaj kao da sam sa 16 godina pobegla od kuće i to na more, pa još sa dečkom. Ubrzo se doznaje gde smo pošli, pa počinju besomučni pozivi i rasprave preko telefona. Ali mi smo već u Makedoniji i ne odgovaramo na pozive.

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

2. dan 18/07/10 Pravo na jug

 

 

Iz Niša smo krenuli već oko 8h jer iako do Ohrida nema više od 400 Km želimo da stignemo što ranije. Tamo nas čekaju prijatelji koji su istog jutra krenuli iz Novog Sada. Ipak, moramo da se zadržimo još taman toliko da napravimo par fotki za ispraćaj.

 

 

 

Ostatak autoputa do Leskovca i magistralu kroz Grdeličku klisuru brzo savlađujemo ali nas kod Vranja stiže letnja vrelina pa stajemo na pumpu da se napojimo - neko benzinom a neko vodom.

 

 

 

Prilikom putovanja ne volim da slikam, jer to mi odvlači pažnju od mnogo zanimljivih detalja koji promiču pored nas. Ovom prilikom sam opremljena debelom trakom na kojoj je zakačen foto aparat pa mi on visi oko vrata, da bi bio stalno dostupan. Drugi manji je u džepu, on radi bez podešavanja i fotke su promenljivog kvaliteta, zavisno od ko zna kojih faktora. Saša insistira da što više slikam, da bi on mogao natenane da gleda gde je sve prošao. Često se žali da je maksimalno skoncentrisan na vožnju, pa nije ni svestan kroz šta sve smo prošli. Kasnije će se ispostaviti da sam ga često bojkotovala jer su mi smetale razne svari u vožnji. Uostalom, fotke su samo mali delić onoga što smo videli.

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

Po ovako vrelom danu nismo ni pomišljali da granicu sa Makedonijom pređemo kod Preševa. Gužva je sigurno velika, pa čak ni to što smo na motoru ne predstavlja garanciju da ćemo brzo stići na drugu stranu. Zato biramo drugu mogućnost i skrećemo levo prema manastiru Prohor Pčinjski. On se nalazi u dolini reke Pčinje a granični prelaz je udaljen svega par stotina metara.

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

Manastir se nalazi na izuzetno lepom mestu, pa iako smo ranije već imali prilike da ga obiđemo nismo mogli tek tako da nastavimo dalje. Zato smo odlučili da napravimo malu pauzu i u naš album dodamo još nekoliko fotki. Ako želite da saznate nešto više o istoriji i značaju ovog mesta kliknite na link http://sr.wikipedia.org/sr-el/Манастир_Прохор_Пчињски

 

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 24, 2010]

Posle pola sata pauze i prijatnog odmora u hladovini, krećemo prema graničnom prelazu a tamo - razočarenje! Nismo jedini, ispred nas je jedna stara lada - i njen vozač očigledno zna da ovde nikada nema gužve. Ipak, dok se jedan carinik bavi putnicima iz lade, nama prilazi drugi i odmah nam postavlja pitanje - da li je vruće na motoru? Ja mu pomalo ironično odgovaram - samo dok stojimo - na šta se on samo nasmejao i sa našim pasošima otrčao do službenog kontejnera. Vratio se za manje od pola minuta da nam vrati dokumenta i poželi srećan put. Par kilometara dalje je makedonski prelaz na kome se zadržavano još kraće i konačno stižemo u inostranstvo.

 

[brm-brm 846 Napisano Jul 24, 2010]

Hoce li sutra sledeci nastavak? Sve cekam da vidim fotke iz Albanije, tamo jos nisam bio.

[kochaMatori 1108 Napisano Jul 24, 2010]

Ajde Sale...i ja sam takodje nestrpljiv ali pored Albanije koja je uvek interesantna jedva cekam da procitam deo o Zabljaku preko Durmitora. Uskoro cu morati za CG a plan mi je da se iz kanjona Pive popnem na Trsa pa preko Durmitora da sidjem na Zabljak Pre dve nedelje sam to prosao kolima i jedino sto mogu reci: Fantazija :o

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Do naše prve stanice u Makedoniji smo stigli već posle 10-tak minuta. U pitanju je Staro Nagoričane - malo mesto na glavnom putu prema Kumanovu. Zašto nam je to bili interesantno? Pre dve godine smo tu samo projurili a da nismo imali pojma da se u neporednoj blizini nalazi prelepi manastir iz XIV veka - Sv. Đorđe.

 

 

 

 

Podigao ga je srpski Kralj Milutin 1313 god. i u njemu se nalaze verovatno najbolje očuvane freske iz tog perioda. Čak je sačuvan i originalni ikonostas koji prikazuje Svetog Đorđa i Bogorodicu.

 

U prvom trenutku smo bili pomalo razočarani što su vrata bila zaključana ali se iznenada pojavio mladić sa pitanjem - da li želimo da pogledamo i unutrašnjost manastira? Ispostavilo se da on živi u susedstvu i čuva ključ za ovakve prilike.

 

 

 

 

 

[mile fazer 4464 Napisano Jul 25, 2010]

ajmo dalje.

[brm-brm 846 Napisano Jul 25, 2010]

Ako mladic cuva kljuc, pretpostavljam da u manastiru nema monaha. Da li je stvarno pust?

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Nastavljamo dalje prema Kumanovu i na samom priključku na magistralu nailazimo na još jedan redak prirodni fenomen. U pitanju su bazaltne stene koje datiraju iz najranijih geoloških perioda. Sastavljene su iz 8 slojeva bazalta koje deli sunđerasta lava. Na žalost, sa puta se ne vidi baš najbolje, a nismo imali vremena da stajemo i prepešačimo do vrha. Možda neki drugi put...

 

 

 

Nastavljamo kroz ravnicu prema Kumanovu...

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Ulazimo u Kumanovo ali nikako ne uspevamo da pronađemo pravac prema Skoplju. U stvari, ne bi bilo nikakvih problema da nismo hteli da izbegnemo autoput, ali se na karti jasno vidi da postoji i prečica. Na sreću, nailazimo na par na motoru koji nam se učinio poznatim pa ih sustižemo i odmah uspostavljamo kontakt. Kolega ne može da se načudi da smo potegnuli čak iz Beograda kad on ne ide dalje od svog mesta ali nas vrlo rado vodi do puta za Skoplje.

 

 

 

Na kraju, dobijamo i savet da se nikako ne zaustavljamo u Aračinovu! Naime, to naselje se nalazi nadomak Skoplja ali je naseljeno isključivo Albancima i tu je pre nekoliko godina i izbila pobuna protiv makednoske vlasti. Možda je upravo to i bio razlog zbog koga je na brdu iznad grada podignut ogroman krst, jer se on nalazi tačno u pravcu koji vodi ka Aračinovu. Doduše, ni druga strana nije ostala ravnodušna pa se ovde nalazi novoizgrađena džamija koja po svojim dimenzijama prevazilazi i one u Istanbulu.

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Kroz Skoplje prolazimo najkraćim putem koji vodi ka Vodnu. Jednostavno nismo želeli da se na preko 30⁰ kuvamo na svakom semaforu a i cilj nam bio je da slikamo panoramu i obiđemo još jedan značajan srednjovekovni manastir. Plan je na papiru bio dobar, ali je na kraju ispalo malo drugačije. Naime, do vidikovca tj. vrha na kome se nalazi već pomenuti krst se može samo pešice jer je žičara još u izgradnji a čuveni manastir Sv. Pantelejmona je maltene pretvoren u kafanu. Sa puta se vide samo terase sa suncobranima pa sam skoro promašio parkiralište ispred manastira. Čak nismo videli ni čuvenu fresku Oplakivanje Hrista jer su nam na ulazu tražili po 80 denara. Možda je i vrućina učinila svoje ali ja sam samo želeo da što pre stignemo na sledeće odredište - kanjon Matka koji se nalazi na oko 20 Km od grada.

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Matka je omiljeno izletište Skopljanaca. Kako i ne bi, kada je Treska tako bistra i sveža - jedva sam odoleo da se ne pridružim deci koja su se bezbrižno brčkala. Iznad reke se diže veličanstvena klisura i čitav ambijent je kao stvoren za letnji odmor. I nama je prijao kasni ručak, ali nije bilo previše vremena za razgledanje - Ohrid je još daleko a mi smo već u priličnom zaostatku.

 

 

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Zbog stiske sa vremenom, prvobitni plan da se do Gostivara stigne lokalnim putevima gubi svaki smisao, pa izlazimo na autoput prema Tetovu. Posle 3-4 naplatne rampe i 100 denara manje u džepu stižemo do Kičeva i odmah nastavljamo prema prevoju koji se naziva Straža. Na visini od preko 1000 mnv pa je mnogo prijatnije nego na autoputu. Kratka pauza za benzin i kafu pa juriš dalje prema Ohridu.

 

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

U Ohrid stižemo u sumrak. Bio je dovoljan samo jedan poziv da nas naš domaćin Neim sačeka i pokaže put ka svom lokalu. Tamo nas nestrpljivo čekaju Quasaar i Federfufna koji su bez obzira na mnogo duži put stigli znatno pre nas. Smeštaj, tuširanje i presvlačenje na brzinu i pravo u grad. Nama ovo nije bio prvi put da smo u Ohridu ali našim prijateljima jeste pa ih provodimo kroz najznačajnija mesta. Samulovu tvrđavu, rimski amfiteatar, crkvu Sv. Sofije i centar grada. Pošto smo svi već prilično umorni, odustajemo od dalje šetnje i ostatak večeri provodimo uz piće i priču o putu koji nam predstoji. Oni sutra idu za Grčku a mi za Albaniju....

 

 

 

 

 

 

[Zmiya 3 Napisano Jul 25, 2010]

pa zar nisi mogao prvo da napravish ceo putopis,pa da ga postavish,a ne ovako da nas drzish u neizvesnosti.. ;D

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

3. dan 18/07/10 Ohrid - Saranda (Ksamil)

 

Konačno smo spremni za nove horizonte! Dan kao poručen za avanturu, konjići spremni a mi nestrpljivi. Ipak, pre polaska svraćamo u obližnji market i popunjavamo zalihe: voda, sokovi, keks i još po nešto - za svaki slučaj! Ipak idemo u nepoznato!

 

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

U drušvu je svakako mnogo lepše, pa zajedno krećemo prema Sv. Naumu. Put vodi pored samog jezera a ono je tog jutra bilo vrlo mirno mada prekrivenio slojem retke izmaglice. Uz obaliu se nižu mnogobojne plaže, ali ovoga puta nema ništa od kupanja - imamo mnogo ambicioznije planove!

 

 

 

 

Na sledećoj fotki nije nikakvo turističko naselje već muzej. Uostalom, zar nije logično da se istorija jezera i ljudi koji uz njega žive prikaže na malo drugačiji način?

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Sv. Naum je poseban dragulj Ohrida. Jedino mi se nije dopalo što do njega možete doći samo pešice i do kroz čitav vašar tezgi sa suvenirima i drugim uglavnom nepotrebnim stvarima. Plaže su na tom delu relativno lepo uređene ali je za kupanje pomalo nezgodno to što se desetak metara od obale javlja struja ledeno hladne vode. To je u stvari reka koja protiče kroz celo jezero a njen tok se može videti i golim okom. Sa druge strane su izvori i veoma bujna vegetacija. Uostalom...

 

 

 

 

 

 

 

[jimmy 327 Napisano Jul 25, 2010]

Bravo Vesna i Sasa!Prolazimo slicnom marsutom kroz Albaniju uskoro,pa me interesuje svaki detalj  ;D

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Do Albanije se može i preko Sv. Nauma, ali smo odličili da pre toga bacimo pogled i na Prespansko jezero. Ono se nalazi sa druge strane planine Galičica, koja je inače poglašena za nacionalni park zbog velikog broja biljnih vrta koje se samo tu mogu pronaći. Ne znam da li se to odnosi i na životinje ali Federfufna je spasila jednu šumsku kornjaču koju bi sigurno neko zgazio jer je bila na sred puta.

 

 

 

Put vijuga pa se Ohrid vidi kao na dlanu. Na žalost, pored vidikovca smo samo protutnjali jer smo očekivali da postoji mesto sa koga se vide oba jezera. Tu smo bili u pravu, ali je problem u tome što se do njega može doći samo pešice ili na dobrom kros motoru.

 

 

 

 

 

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Posle Galičice put vodi samo nizbrdo, sve do raskrsice na kojoj se rastajemo od naših saputnika i sami krećemo na onaj deo puta koji smo sa nestrpljenjem očekivali.

 

 

 

^{Photo by Quasaar}

 

Možda bi posle malo dužeg uvoda ovo trebalo da bude pravi početak putopisa...

 

[sasha 2055 Napisano Jul 25, 2010]

Od ove raskrsnice do graničnog prelaza ima svega nekoliko kilometara. Čim smo prošli poslednje naselje sa makedonske strane - Stenje, stigli smo do rampe i pružili dokumenta. Procedura je sa ove strane bila krajnje jednostavna, a ja sam se pitao da li će tako biti i sa albanske? Za divno čudo, iako je u pitanju mali prelaz, nismo bili sami već su ispred nas bila dva automobila tako okićena da je bilo očigledno da idu na neku svadbu. Zanimljivo je što su u njima bili samo muškarci, a uskoro se pojavio i kombi pa su napravili malu kolonu. Mi smo stali sa strane i pričekali da dođemo na red. Albanski prelaz je očigledno još u izgradnji, jer su nadstrešnica i prateći objekti bili potpuno novi ali je put bio bez asfalta. Konačno je i na nas došao red, pa sam predao dokumenta i pokušao da pratim proceduru. Carinik je na brzinu pogledao naše pasoše i okrenuo se prema drugoj osobi koja je iza njega ležala na nekoj vrsti kauča. Očigledno je to bio šef, jer sam čuo nešto poput - Serbia, visa? Na to je glavni dasa odgovorio sa jo - što znači ne, pa smo za tili čas dobili pečate i pravo da nastavimo dalje. Na žalost, prva fotka koju sam napravio je na oko 200 m od prelaza pa se na njoj vidi samo neasfaltirani put ali se ubrzo pojavila potpuno nova i moderna saobraćajnica.

 

 

Čim smo krenuli dalje, osetio sam neko čudno krckanje pod točkovima. Stanem i pogledam na dole, a na putu reka skakavaca koji idu na sve strane! Ne znam koliko se to vidi na fotkama, ali ove tamne tačke su skakavci i to primerci od po nekoliko cm.

 

 

 

Moji komentari su vezani isključivo za Albaniju, jer je to moj dominantni utisak sa puta. Prelazimo Makedonsko-Albansku granicu na prelazu koji je na nekim kartama ucrtan, a na nekim ne. Sa novim pasošima prolazimo mnogo elegantnije nego igde ranije. Tu pominjemo ministra u pozitivnom smislu, kako nam je uradio pravu stvar. Granični prelaz je u makadamu, ali to je normalno, jer pored njega postoji i nekoliko većih oko Ohridskog i Prespanskog jezera. Ali na 100-tinak metara od granične kućice, počinje nov put i asfalt preko koga ide najezda skakavaca. Skakavci pod gumama pucaju kao krupne bubašvabe. Ne treba mnogo opisivati kakav me osećaj obuzima.