Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska]

[sasha 2601 Napisano juče u 07:49]

Narednog jutra je sve počelo sasvim normalno. Spakovali smo naše stvari, natovarili ih na motor i krenuli dalje, prema izlazu iz grada. Dok smo prolazili jednom od glavnih ulica, odjednom sam osetio jake vibracije na upravljaču a već sledećeg momenta je zadnji kraj motocikla počeo da se zanosi u stranu. Na sreću, brzina kojom sam u tom trenutku vozio je bila relativno mala, pa sam nekako uspeo da se zaustavim i parkiram uz desnu ivicu kolovoza. Čim sam sišao sa motora, bilo mi je jasno da nešto nije u redu sa zadnjom gumom ali nisam očekivao da se ona potpuno izduva i praktično spadne sa felne. U glavi sam na brzinu sračunao pređenu kilometražu i zaključio da bi prema dosadašnjem iskustvu ova guma trebalo da izdrži još najmanje 3-4.000 Km što je više nego dovoljno da stignemo do kuće. Sa druge strane, potpuno sam zanemario uticaj koji na njeno habanje imaju maksimalno opterećenje kao i visoka temperatura asfalta i njegova hrapavost, što je najverovatnije i dovelo do preranog otkaza.

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano juče u 07:50]

Čim me je prošlo početno uzbuđenje, shvatio sam da smo u stvari imali mnogo sreće, jer je sve ovo moglo da se dogodi i na otvorenom putu gde bi brzina sigurno bila mnogo veća a šansa za pronalaženje rešenja znatno manja. Ovako sam bio siguran da ću u gradu koji ima preko dva miliona stanovnika lako pronaći servis koji može da reši ovaj problem. Za početak sam konsultovao Google, da bi se ispostavilo kako u krugu od par kilometara postoji nekoliko servisa za motore. Da bih uštedeo na vremenu, zaustavio sam taksi i zamolio vozača da me odveze do prve lokacije. Na žalost, ispostavilo se da je ova informacija bila pogrešna, pa je taksista preuzeo inicijativu i produžio nekoliko ulica dalje do mesta na kome je zaista postojao veliki servis. Kod njih je zamena bila moguća samo u slučaju da im se donese odgovarajuća guma, što je predstavljalo polovično rešenje. Tada je taksista ponovo uzeo telefon i obavio par poziva, da bi se nakon nekoliko minuta našli ispred velike prodavnice delova za motore (Aziz Motor Urfa) u kojoj doduše, nisu imali gumu u traženoj dimenziji (150/70-13), ali su mogli da mi ponude nešto užu varijantu (130/70-13). Da ne bi gubili vreme, ja sam odlučio da zanemarim ovu razliku, pa smo odmah mogli da se vratimo do mesta na kome sam ostavio motor.

 

[sasha 2601 Napisano juče u 07:51]

Sada je trebalo još samo pronaći način da se motor preveze do servisa, a pošto se pored nas u međuvremenu zaustavio i kamion gradske čistoće, imali smo dvojcu pomagača koji su se svojski trudili da organizuju transport. Nije prošlo ni 15-tak minuta kada se na licu mesta pojavio mali kamion pa smo zajedničkim snagama utovarili skuter u prikolicu i nastavili sa akcijom spasavanja.

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano juče u 07:53]

Ja sam se popeo na prikolicu da bih bar malo ublažio naginjanje u krivinama a moja saputnica se smestila u kabinu pored vozača. Posle mi je ispričala kako je on sve vreme mislio da smo iz Nemačke i da je morala da mu objasni kako nisu Nemci jedini koji voze motore i putuju svetom.

Posle kratke ali izuzetno uzbudljive vožnje smo stigli do malog servisa za motore a naš vozač je prvo proverio da li oni mogu da na sebe preuzmu ovakav posao, tj. da zamene zadnju gumu. Pošto je očigledno dobio potvrdan odgovor, motor se za tili čas ponovo našao na asfaltu pa je poslednja faza operacije mogla da počne. Glavni majstor je za svega nekoliko minuta skinuo zadnji točak, promenio gumu i sve ponovo vratio na svoje mesto. Nama je preostalo još samo da napravimo zajedničku sliku i podmirimo račune. Ukupan trošak je na kraju izneo oko 80 Eur za novu gumu, 25 za prevoz i još 10 za zamenu. Ja sam na sve ovo dodao i pristojan bakšiš, jer sam bio svestan da bih na bilo kom drugom mestu morao da platim znatno višu cenu.

 

 

 

 

 

   

 

   

 

 

 

 

Pre nego što dovršim priču o ovom malom incidentu, želeo bih da istaknem kako ništa ne bi uspeli da postignemo da nije bilo svesrdne pomoći od strane meni i dalje nepoznatog taksiste, njegovog kolege prevoznika i moto servisera Mahmuda. Ovako je sve ispalo sasvim jednostavno i lako, do te mere da smo za nepuna dva sata od trenutka kada nam je pukla guma bili potpuno spremni za nastavimo dalje. Iskreno sumnjam da bih se za ovako kratko vreme snašao i u svom gradu a kamoli na nekom potpuno nepoznatom mestu.

[sasha 2601 Napisano juče u 07:55]

Pošto smo shvatili da nam je preostalo sasvim dovoljno vremena da ostvarimo dnevni plan, nastavili smo prema severu a put nas je prvo doveo do mesta koje predstavlja grobnicu iz antičkog perioda. U pitanju je Karakus Tumul a pošto se on nalazi vrlo blizu glavnog puta, nije nam bilo teško da ga posetimo. Moram da primetim da je ovaj lokalitet vrlo dobro uređen ali istovremeno i slabo posećen, bez obzira što se za njega ne plaća nikakva ulaznica.

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano juče u 07:56]

Posle svega desetak kilometara smo ponovo naišli na zanimljiv objekat a to je ovoga puta bio kameni most (Cendere Korpusu) koji je izgrađen u doba rimskog carstva. Bez obzira na svoju starost on i dalje predstavlja vrlo impozantnu građevinu što znači da se o njemu i danas vodi računa, bez obzira što preko njega više ne ide nikakav saobraćaj.

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano juče u 07:59]

Neposredno iza ovog mosta se nalazi raskrsnica od koje se odvaja put koji vodi prema vrhu planine Nemrut. U početku je nagib kojim smo se vozili bio relativno mali, ali se put vrlo brzo pretvorio u pravu planinsku stazu za čiju su izgradnju umesto asfalta upotrebljene betonske ploče. Na sreću, saobraćaja u suprotnom pravcu skoro da nije ni bilo, pa smo mogli da uživamo u prizorima koji su se smenjivali. Uskoro se pred nama ukazao prizor koji smo čekali a moram da priznam da mi je u tom trenutku laknulo, jer sam poslednjih 10 Km zbog izrazito velikog nagiba morao da vozim pod skoro punim gasom, što se počelo odražavati na temperaturu rashladne tečnosti. Nakon kratkog zadržavana radi kupovine ulaznica, konačno smo se parkirali na mestu od koga počinje pešačka staza, što je značilo da prava avantura može da počne.

 

 

 

 

 

 

 

   

 

[sasha 2601 Napisano juče u 08:01]

Staza koja vodi do bliže (istočne) terase je duga oko 700 m ali treba imati u vidu da je ona na momente vrlo strma pa su povremene pauze neophodne. One su nam i omogućile da uživamo u pogledu koji se pružao na sve strane a prijatan vetrić nam je pomogao da se osećamo prijatno. Prizor koji se ubrzo pojavio pred nama se teško može opisati. Nizovi velikih kamenih statua, ogromni blokovi koji predstavljaju prestolja i mnoštvo drugih detalja jednostavno ostavljaju bez daha. Teško je poverovati da se sve ovo nalazi na nadmorskoj visini od skoro 2.000 m i da je izgrađeno pre više od dva milenijuma. Možda upravo iz tog razloga, na ovom mestu vlada skoro potpuna tišina koju narušava samo šum vetra koji se provlači kroz pukotine u kamenu.

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

   

[sasha 2601 Napisano juče u 08:02]

Istom stazom se može proći i do suprotne strane planine, pa smo nastavili dalje i ubrzo stigli do tzv. zapadne terase. Na njoj ima još više kamenih glava a mnoge od njih predstavljaju poznate antičke junake. To nam je dalo priliku da napravimo još čitav niz zanimljivih fotografija i kompletiramo utiske. U povratku nam je bilo mnogo lakše, ali me je malo zabrinulo što su senke počele da se izdužuju što je značilo da je dan pri izmaku a nas je čekalo još oko 100 Km do Malatije, grada u kojem smo planirali da prenoćimo.

 

 

 

 

   

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano juče u 08:03]

Upravo ova deonica mi je bila najteža na čitavom putovanju. Iako na prvi pogled tih 100 Km ne predstavlja veliko rastojanje, treba uzeti u obzir da put skoro čitavom dužinom vodi preko visokih planina i da je brzina kojom se može voziti relativno mala. Da stvar bude još gora, na pojedinim segmentima se obavljaju radovi, što znači da postoje i prave Off road deonice. Na sve ovo su nas upozorili momci sa kojima smo popili po šolju čaja ali nisam verovao da će mi za ovu deonicu biti potrebno više od 3 sata. Kada su se u daljini konačno pojavila svetla velikog grada, sve što sam poželeo je da se što pre parkiram ispred prvog hotela i konačno odmorim…

 

 

[Sveta 5. 2179 Napisano pre 22 sati (promenjeno)]

11 hours ago, sasha said:

Staza koja vodi do bliže (istočne) terase je duga oko 700 m ali treba imati u vidu da je ona na momente vrlo strma pa su povremene pauze neophodne. One su nam i omogućile da uživamo u pogledu koji se pružao na sve strane a prijatan vetrić nam je pomogao da se osećamo prijatno. Prizor koji se ubrzo pojavio pred nama se teško može opisati. Nizovi velikih kamenih statua, ogromni blokovi koji predstavljaju prestolja i mnoštvo drugih detalja jednostavno ostavljaju bez daha. Teško je poverovati da se sve ovo nalazi na nadmorskoj visini od skoro 2.000 m i da je izgrađeno pre više od dva milenijuma. Možda upravo iz tog razloga, na ovom mestu vlada skoro potpuna tišina koju narušava samo šum vetra koji se provlači kroz pukotine u kamenu.

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

   

 Lepo je videti Nemrut, kada sam putovao tim krajevima bila je dilema da li Nemrut ili Haran  pa smo se odlucili za Haran.

 

 

Promenio pre 22 sati član Sveta 5.

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Iako je izbor hotela u Malatiji bio uslovljen samo što bržim odlaskom na odmor, ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Na raspolaganju smo imali čitav apartman a i doručak je bio za klasu bolji od drugih. Jedino što smo tog jutra bili okruženi tužnim licima, jer se na svim ekranima vrteo snimak fudbalske utakmice u kojoj je turska reprezentacija izgubila sve šanse za plasman u drugi krug takmičenja na svetskom prvenstvu. Pošto nisam neki fanatični navijač, to me nije mnogo pogodilo ali je u meni raslo uzbuđenje zbog činjenice da ćemo tog dana stići do tačke koja predstavlja vrhunac ovog putovanja. Duž puta su se smenjivali prelepi pejzaži ali je sve to palo u drugi plan kada se pred nama pojavila reka Eufrat. Njena smaragdna boja se teško može prikazati na fotografijama ali će zato trajno ostati u našem pamćenju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Narednih 30 Km nesumnjivo predstavljaju najlepšu deonicu koju smo do tada vozili. Put se kroz čitav niz serpentina postepeno spuštao prema reci i to je trajalo sve dok konačno nismo ušli u gradić Kemaliye. Tu smo rešili da napravimo malu pauzu jer sam žarko želeo da nabavim nalepnicu koja će uskoro zauzeti počasno mesto na koferu.

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Pravi razlog za dolazak u ovaj deo Turske je bila poseta sada već čuvenom „Mračnom kanjonu“ i vožnja kamenim putem koji prati reku Eufrat (Kemaliyeliler Taşyolu). Već sam prilaz prvom tunelu je bio u najmanju ruku spektakularan a mene je posebno iznenadila „scenografija“ koja se nalazi ispred njega. Naime, pored velikog natpisa koji jasno označava odakle počinje „kameni put“ tu su bili postavljeni paneli sa dodatnim informacijama i saobraćajni znaci u potpunosti prekriveni nalepnicama, tako da se jedva mogla razaznati njihova prava namena. Mi nismo imali ništa što bi moglo da upotpuni ovu kolekciju, ali smo iskoristili priliku da napravimo nekoliko prigodnih fotografija…

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Put koji vodi do druge strane kanjona je dugačak oko 8 Km i ima preko 30 tunela. Od toga je asfaltirano samo prvih nekoliko stotina metara a za ostatak sam pretpostavljao da je u dovoljno dobrom stanju. Zato sam oprezno krenuo dalje ali se uskoro ispostavilo da gruba kamena podloga i izražene neravnine predstavljaju preveliki izazov za mene kao vozača i ovakav tip motora. Već na prvoj nizbrdici sam primetio da se ABS lampica neprestano pali a posle nekoliko jakih udaraca u oplatu koja štiti donji deo rezervoara sam morao da se parkiram sa strane. Spora vožnja je inače vrlo problematična za kvačilo svakog skutera pa sam se plašio da ne izazovem njegovo pregrevanje i rizikujem nove tehničke probleme. Čak sam i pokušao da dalje nastavim sam, ali ni ti nije bilo moguće. Na moju veliku žalost, preostalo nam je samo da pešice pređemo bar još jedan deo puta i vidimo još malo od ove lepote… Najveću ironiju predstavlja činjenica da sam na ovom putovanju (iz raznih razloga, ali potpuno neplanirano), prešao više od 50 Km po putevima koji nisu bili mnogo bolji od ovoga, ali sam od unapred zacrtane (i mnogo kraće) deonice morao da odustanem!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Pošto do drugog kraja kanjona nismo mogli da stignemo kroz tunele, morali smo da se vratimo na sam početak i obilaznim putem nastavimo dalje. Obzirom da ova deonica jednim delom prati tok reke i da je frekvencija saobraćaja bila minimalna, mogli smo da se opustimo i uživamo u vožnji. Naš cilj za taj dan je bilo mali gradić Divriği, koji se inače nalazi visoko u planinama Anadolije, ali se posle ispostavilo da i on ima mnogo toga da nam ponudi. Jedini problem je predstavljao skroman izbor smeštaja, pa sam prvi put morao da se cenkam sa vlasnikom malog hotela da bih dobio prihvatljivu cenu. Na kraju smo postigli dogovor, mada moram da priznam da je on u tome bio uspešniji. Potpuno suprotan utisak je na nas ostavio vlasnik lokanog restorana, koji se maksimalno potrudio da nam udovolji a cena ručka je ostala daleko ispod one koje smo do tada plaćali…

 

 

 

 

 

 

   

[sasha 2601 Napisano pre 9 sati]

Za savremeni Divriği se teško može reći da je po bilo čemu značajan, ali postoje tragovi da su u prošlosti stvari stajale znatno drugačije. To dokazuje izuzetno dobro očuvana srednjovekovna tvrđava koja dominira čitavim područjem ali i monumentalna džamija sa dodatkom u kome je nekada davno bila smeštena bolnica. Nama nije bilo teško da se popnemo na malo uzvišenje i zavirimo u obe građevine. Pre povratka u hotel smo morali da obiđemo i stare gradske sokake, jer su se u njima krile najlepše čajdžinice…