Bukuljci na Jadranskoj magistrali 2025

[Budja 135 Napisano Nedelja u 23:38 (promenjeno)]

Kao i svake godine za ustaljenu ekipu koja se svakodnevno druži i putuje, pocetak juna meseca je tradicionalni period kada se kreće na neku dalju, višednevnu turu.
U tom period @lestra i ja kostistimo godišnje odmore, a ostala dva clana ekipe kombinuju slobodne dana, beže od kuće, posla i tako se vožnja sprovodi u delo.
Tokom zime kada se planira i mašta o putovanjima, prvobitni plan je bio da vozimo Dolomite i da rutu napravimo prema tom planu i zamisli.
Kako je vreme prolazilo, a zima bila sve duža i kako se sneg na Dolomitima zadrzao pa cak i pred sam polazak na put ponovo obeleo te planinske prevoje i serpentine, @lestrai @Spale_ar predlažu da se vozi kompletna Jadranska magistrala, pocev od Slovenije - Portorož pa do Crne gore - Herceg Novog u nekih šest dana voznje...
Tih dana pred sam polazak na put, svi smo u nekom haosu sa poslom, ne stižemo svi da se uklopimo sa vremenom, vidimo i detaljnije dogovorimo... Sve dogovaramo preko Whatsapp grupe gde nam Lestra i Spale daju informacije šta treba da radimo, a oni su su vec rutu napravili.

 

 

Za rezervaciju smeštaja svi smo uplatili Spaletu na racun sa koga ce on putem Bookiga placati smeštaj danas za sutra i tako svaki dan dok smo na putovanju.

Ivan je isključen po pitnju rezervacije smeštaja, jer se njegova rezervacija svodi na to da rezerviše samo sto je najskuplje u ponudi i tu se prica zavrsava tako da smo jednoglasno odlucili da on ne traži smeštaj. 

Pozak je 03.06.2025 god. u 08:00h sa "donje" NIS pumpe iz Aranđelovca.
Planirana putanja je:
Aranđelovac - Gradiška- Kozara - Prijedor - Sanski Most - Bihać (568km)
Jutro prolecno prelepo, asfal cist, miris prirode, sve nagovestava dobru voznju.

 

 

Koristimo auto put nekih +-300km od Malog Požarevca do Gradiske kako bi najbolje iskoristili vreme zbog zadate kilometraze i gledamo da odmaknemo sto dalje do prve pauze, ali sa druge strane pazimo na Ivana koji je prosle godine operisao koleno i uopšte ne znamo koliko dugo moze da vozi bez pauze jer od operacije uopste nije vozio, a pritom je par dana pre voznje opet imao nekih problemcica sa nogom... Lestra i ja vozimo napred, pratimo situaciju i vidimo da sve to ide kako treba, pa samim tim nesvesno postepeno podizemo tempo gde smo u jednom trenutku odmakli i izdvojili se napred nakon cega u retrovizoru vidim kako nam se velikom brzonom Ducati približava, blica i Deki nervozano mase rukama da usporimo, ne vucemo tempo bespotrebno i da stanemo na pauzu jer je vec pocela ogromna vrucina i da im je pauza potrebna.

 

Stajemo na prvo iskljucenje i odmaraliste pored autoputa i tu krece prva čarka i mala međusobna rasprava (nismo jos bili uvozani i sinhronizovani) puš pauza i krecemo...
Iskljucujemo se sa autoputa i vozimo ka Nacionalnom parku Kozara gde prolazimo kroz prelepu prirodu, zelenilo, listopadnu i cetinsrsku sumu, lepe krivine, ali put je pun rizle i prasine pa mora da se pripazi malo vise... Stizemo do ski centra, parkiramo se, skidamo opremu i udisemo taj cist planinski vasduh...Temperatura prijatna, kafica, osvezenje, uzivanje je vec pocelo.
Iz kafica ustajemo i krecemo u obilazak spomenika i memorijalnog kompleksa.

 

 

Nakon osvezenja, obilaska memorijalnog parka i setnje krecemo put Prijedora, Sanskog Mosta i krajnje destinacije Bihaća gde je planiran ručak i prenoćište.
Smeštaj smo rezervisali u "Apartments Jack - Bihac" za koje imamo samo reci hvale...kako za apartmane, tako i za vlasnike apartmana.
Apartmani poseduju svoje dvoriste i parking za automobile i motore.
Docekuje nas vlasnica aprtmana, ulazimo u dvoriste gde se parkiramo, kapija se zatvara, smestamo se i odmah kreće spremanje za izlazak na ručak / večeru...

 

Pre povratka u smestaj, kupujemo neko pivce i jos nesto za sutrasnji put i idemo da se opustimo jos malo pred odmor.

 

Plan za sutra je da se obidje podzemni aerodrom Željava koji je na par  kilometara od smeštaja i putem Slunj - Ogulin - Delnice - Rijeka odemo u Portorož.

Dan dva 280km:

Budimo se dobro naspavani, pijemo kafu, smejemo se, energija i raspoloženje na vidnom nivou.
Spakovani krecemo do prve pumpe da sipamo gorivo i pravac Željava.
Pre dolaska do same piste, nailazimo na napisteni avion iz doba JNA... stajemo, ulazimo u njega, pravimo neku fotografiju i krecemo put piste i podzemnog aerodroma.

 

Prvi put smo tu pa nam se odmah sve dopada... Fotografisemo se ispred ulaza u podzemi aerodrom koji je u obliku aviona, a zatim ulazimo u unutrasnjost objekta koji je izrazito mracan, neuredjen i hladan.

 

 

Lestra i Ivan odlaze do kafica pre piste na pice, a Spale i ja testiramo nase metalne konjice na pisti i njihovu maksimslnu brzinu sa koferima...   Jos neka slika i spustsmo se do kafica pored aviona pre aerodroma.

 

Krecemo dalje lepim i krivudavim putem i planiramo dorucak u prirodi negde. Lestra ide prvi, on ima dobar njuh da uvek pronadje neko dobro mesto sto se i pokazalo kao tacno.
U mestu Primišlje posle mosta na reci Mreznici skrecemo sa glavnog puta i parkiramo se ispod mosta.
Mesto perfektno idealno.
Cista i bistra voda, hladovina, priroda... Spale vadi njegov pokretni frizider i iz njega suhomesnate proizvode iz svoje mesare, a ostatak ekipe priprema salatu dok ja slikam.
Posle dobre klope i malog odmora, krecemo dalje do Stare Sušice gde ce biti sledeca pauza..

 

 

Tempo voznje odličan, ekipa se vec uvozala i sinhronizovala, stajemo na malu pauzicu i hitnu akciju pronalaska wc-a za jednog clana ekipe...sve se srecno zavrsava i nastavljamo voznju putem Delnice - Rijeka. 
Put kao da je projektovan za motor.
Tempo visoko intezivan, voznja bez jedne greske, adrenalin radi svoje, sreca na max... Falilo nam je to posle nekih 600-700km predjenih.

 

Obilazimo Rijeku i auto putem ulazimo pravo u Sloveniju.

Slovenija kao i uvek uredna i prelepa.
Preticemo kampere i kolone automobila dolazimo do mesta Kozin gde su neki radovi na putu i gde se saobracaj odvija kroz kruzne tokove ciji su izlazi usmereni ka autoputu.
Lestra i ja smo prilikom preticanja na trenutak izmakli grupi, usli u kruzni tok i ukljucili se na auto put, a Ivan nas sustize dok je Spale na račvanju umesto za nama slučajno promašio i otisao na drugi izlaz.
Mi vozimo polako misleći da će nas stići čak na jednom mestu stajemo i zovemo ga na telefon.
Javlja se i kaze da do prvog iskljucenja ima oko 20ak min i da ce tu okrenuti, a mi da ga sačekamo kada izađemo sa autoputa. Tako je i bilo.

Pred ulazak u Portorož na uzvišenju se parkiramo, pravimo pauzu, a ubrzo i Spale stize koji je inace bukirao smestaj i sve sto nam je dalje potrebno zavisi od njega.
Naravno nervozan i ljut, jer se situacija u trenutku nepaznje svih nas tako namestila i to nikome ne prija.
Lestra i ja se gledamo, znamo da će sve ubrzo leći na svoje i da ce sve ovo biti jedna dobra avantura i odmah celu priču prebacujemo na šalu.
Stizemo do smestaja, gde nas docekuje jedna gospođica/gospođa vrlo prijatna i komunikativna koja nas sprovodi do sobe gde se smeštamo.
Lestra i ja odmah oblacenje kupaceg, osedlavanje metalnih konjica i silazak do plaže. Inace smesta je bio povise ulice lipa i bio je odličan.
Nalazimo mesto za kupanje i odmah u vodu... More i motor to je taj čarobni spoj.

 

Vracamo se u smeštaj, kupanje i izlazimo svi zajedno na klopu i pice... Smeštamo se u neki restoran na plazi, krecemo sa nazdravljanjem i već živeli - živeli uzima maha...
Prebacujemo se u restoran "Stara Oljka" narucujemo dobru klopu i nastavljamo prethodno započeto.
Vracamo se u apartman i vec bukiramo smeštaj za sledeći dan.

 

Plan za treći dan vožnje je da od Portoroža krenemo kroz Istru i pored mora vozimo Jadransku magistralu.

Treci dan je osvanuo, kafa na terasi servirana, pakovanje i pokret do prve pekare...

Danasnja ruta je: Portorož - Karlobag

Promenio Nedelja u 23:57 član Budja

[lestra 2578 Napisano Ponedeljak u 07:58 (promenjeno)]

Da dodam malo slika hronoloski poredjano.

 

Kanjon Une.

 

neka budala

 

apartmani Jack Bihac.

 

 

 

 

najjace mesto za pauzu tog dana

 

posle kenjanja svi srecni

Promenio Ponedeljak u 08:04 član lestra

[Budja 135 Napisano Ponedeljak u 08:07]

pre 8 minuta, lestra je napisao:

posle kenjanja svi srecni

Vidi se ko je najsrećniji... 

[lestra 2578 Napisano Ponedeljak u 08:14]

Ne znaš ti bajo za izreku ''Bešte noge, usraću vas''

 

 

 

[Guliver 871 Napisano Ponedeljak u 11:56]

@Budja jete li obilazili Plitvička jezera. Koliko vremena treba za to? (ako ste svraćali)

[miki 3227 Napisano Ponedeljak u 16:36]

Ako hoćeš da vidiš sve, čitav dan. I obavezno oprema za hodanje.

[Budja 135 Napisano Utorak u 07:32]

Pre 19 sati, Guliver je napisao:

@Budja jete li obilazili Plitvička jezera. Koliko vremena treba za to? (ako ste svraćali)

Nismo, nije bilo planirano za ovu turu. 

Ostavili smo to za neko drugo putovanje. 

[Budja 135 Napisano pre 17 sati (promenjeno)]

Spuštamo se ka centru Portoroža i idemo do jedne pekare da uzmemo nekih potrepština za kasniji doručak.

 

 

Junsko mirno jutro, more mirno, a mirisi autenticni za primorska mesta.

Iz Slovenije ulazimo u Hrvatsku i vozimo kroz Istru... Put odličan, pored puta vinogradi i maslinjaci, a zemlja crvenkaste boje... Pažnju mi privlači sve sto vidim i sve razlicitosti od našeg kraja. 

Prilikom polaska iz apartmana, popio sam na prazan stomak neke vitamine u kapsulama (koje inace redovno pijem) i nakon pola sata - sat voznje počinje da mi konstantno bude muka... Kako je put odmicao, meni je sve vise muka i stajemo na jedno prosirenje pored puta... Zavisnici pale cigarete, ja uzimam vodu i neki đevrek da se malo povratim nakon čega mi je odmah bilo bolje.

Nastavljamo dalje, put Pule gde ćemo napraviti pravu malo dužu pauzu. 

Pre Pule stajemo u jedan veliki market gde kupijemo neke stvarčice koje će nam trebati za doručak, a takodđe i gorivo sipamo na pumpi preko puta. 

Inace nas drug Spale je na put poneo puno domaćih vakumiranih suhomesnatih proizvoda iz svoje mesara što je nama pruzalo dodatni uzitak svakodnevnog dorucka u prirodi i mesta koje mi sami odaberemo.

Stizemo u Pulu koja je puna turista, saobracaja i svega sto turisticko mesto nosi. 

Dolazimo do Pulske Arene (Amfiteatra) parkiramo se ispred slikamo i razgledamo... Vecina ekipe je vec posetila Pulu pa se nismo puno zadrzavali. 

Odlazimo do Rive i nalazimo lep kafić gde je vec bilo parkirano nekoliko motora pa i mi tu stajemo.

Sunce je vec lepo ogrejalo, pijemo pice, telefoniramo, smejemo se i sve ide svojim tokom.

Ubrzo se pakujemo i krećemo jer danas imamo malo vise kilometara da vozimo. 

Kako smo izašli iz Grada, gledamo pogodno mesto za dorucak... Nalazimo mesto pored puta u malom maslinjaku koje vec ima sto i dve klupe, a pored tog kompleksa već je bio jedan kamper parkiran tako da nam je bilo pogodno za pauzu.

Parkiramo motore, vadimo friziderčić i sve što smo kupili i postavlja se galantna trpeza... Malo mi je neprijatno jer imam osećaj da smo na privatnom posedu i da se na svoju ruku gostimo, ali šta da se radi kad stomak traži svoje. 

Dobro nahranjeni, krećemo ka Opatiji... Asfalt savršen, vreme savrše, dodajemo gas i tempo je odličan. U mestu Plomin, stajemo na bajkerima dobro poznati vidikovac pre spuštanja do same obale i magistrirale koja ide uz samo more. Tu se slikamo, razgledamo tu prirodnu lepotu i izoštravamo čula mirisa i sluha.

Ponovo jasemo motore i vec smo sišli do Obale gde nas docekije neki vid manje guzve i nesto malo sporije voznje, ali ono zbog čega smo krenuli na put sada se otvara i nema mu kraja naredna dva dana, a to je ta Jadranska magistrala pored samog mora. 

Jadransko more posebno plavo, kamen na obalama bele boje, a granulacija asfalta na kolovozu krupnija sto sve čini jednu celinu koju vozaci motora u snovima priželjkuju.

Ulazimo u Opatiju, gde se oseca luksuz, glamur i sve lepote mondenskog turizma na koje sad ne treba trositi reci. 

Sedamo u baštu hotela Milenij tj. Caffe-a Wagner koji je na samoj obali mora. 

Odmor za espreso, neki sladoled i kolac koji veoma gode po tako toplom danu.

U Opatiji već dugo godina živi nas sugrađanin iz Aranđelovca koji je tu kupio kucu i veci deo godine zivi u Opatiji. Šaljemo mu lokaciju ne bi li ga iznenadili da se vidimo (jer nam je preko zime dok smo u Aranđelovcu sedeli i razgovarali rekao da ni slučajno ne prodjemo kroz Opatiju, a da mu se ne javimo) kako smo mi njemu poslali poruku i lokaciju, on nama odgovara lokacijom iz Aranđelovca tako da se ovoga puta nismo videli. 

Spale i ja krecemo malo da prosetamo noge i odlazimo do čuvene statue "devojke sa galebom".

Spale zgodan i šarmantan čovek, odmah ga Ruskinje šaleću da ih slika, a on kao pravi džentlmen ne odbija da fotografisemo sredovečne dame i izadjemo im u susret...ali dobro sve u rok službe putovanja i voženje motora. 

 

Palimo motore, sunce već ozbiljno prži, okrepljeni i odmorni "peglamo" put i krivine baš kako treba.

Ispred Rijeke smo, ali mapa pokazuje da je saobraćajni kolaps kroz sam grad.. putem komunikacije jednoglasno odlicuju da se Rijeka zaobiđe obilaznicom i nakon Rijeke ponovo spustimo do obale. Kažem jednoglasno su odlucili, jer ja nism imao mogućnost izbora jer mi je crkao mikrofon pred put, a u Barelu nisu imali na stanju mikrofon za Schubert kacigu do dana polaska tako da sam ja samo slušao i rukom mahao kada sam sa necim saglasan na sta su se svi smejali. 

Vozimo lep tempo, Bogu hvala sve ide kako treba.

Dogovor je da sl. Pauza bude u Senju gde cemo jos malo odmoriti pored mora i odatle do samog smeštaja koji smo juce bukirali nema mnogo kilometara.

 

Inace ta deonica puta Senj - Karlobag je ono sto vozačima motora treba... Put otvoren i pregledan, nema nikakvih uključenja ni sa jedne strane, levo je kamen, desno je more, pametna glava, dobre gume, dobre kočnice i sve to bude idilično.

Strale i ja smo napred malo odmakli jer smo hteli malo jači tempo da izvozamo, a Spale iako voli da "potera" kao iskusni vuk pazi na našeg malo starijeg druga koji ima poteškoća sa nogom i ojedom butina kao u filmu Tito i ja.  (Šala mala na koju se Ika nece naljutiti, ali sve se to saniralo i rešilo već sutradan ujutru).

Kako smo Strahinja i ja kao dogovoreni krenuli da vozimo tu deonicu puta, ja sam malo oštrije pretekao Spaleta što ga je iznenadilo i vec umornog dodatno iznerviralo. Moja greška, priznajem... 

Vozimo tu deonicu putu dosta jak tempo što nije za pohvalu ali tako je kako je... Ja vozim KTM koji stvarno lepo pegla krivine, a iza mene konstantno ide Lestra koji vozi Afriku sa točkom 21"... Vozim i konstantno razmišljam u sebi da li je lud da ovako vozi sa tim točkom koji kad vidim ja se naježim... Sa druge strane znam koliko je iskusan vozač i znam kako vozi pa prihvatam to kao činjenično stanje jer kako narodna izreka kaze "Nije do frule nego do frulaša". Tako je izgleda i kod motora... 

 

Stižemo u Karlobag, nalazimo smeštaj, ulazimo u dvorište već umorni, a neki od nas i ljuti pa pada i po koja kritika, ali dobro ko je kriv red je i da prećuti malo.

Vlasnica smeštaja je jedna gospođa ruskinja, koja nas je lepo ugostila i dočekala. 

Dvorište lepo uređeno, motori u dvorištu parkirani, smeštaj skroman ali uređen i to je sasvim dovoljno za boravište.

 

Dogovor je da se ide na plažu pa na večeru. Ja danas preskacem kupanje i ostajem u smeštaju... Obavljam neke pozive, spremam se i cekam ekipu da se vrati sa plaže. 

Brzo se vraćaju, dinamično se spremaju i već smo krenuli u šetnju i na večeru ka centru Karlobaga... Turisticka sezons jos nije zvanicno počela, a u ovom mestu se to i oseća... Našli smo restoran, poručili Pizze i Ožujsko pivo, a pored nas sedi ekipa bajkera iz Nemačke u koznim kombinezonima i lepim godinama života koja pije pivo i uživa baš kako vole.

Dok sedimo u restoranu, saznajemo da su nam par starijih prijatelja isto motorima nekoliko dana na ostrvu Pag nekih 25km od nas... Pošto smo se već otpustili, raskomotili i ugazili u flašu i smeh, nismo hteli ništa da komplikujemo jer ćemo se za koji dan svakako videti u Aranđelovcu.

Veče odmiče svojim tokom, sve ide spontano i opušteno i svima je prijatno posle suncanog dana i dobrog putovanja. 

Sutra nas čeka deonica puta Karlobag - Neum sa obilaskom nacionalnog parka Biokovo u Makarskoj.

 

Promenio pre 6 sati član Budja